Сигурно Бањичко поље, негде почетком двадесетих. Доња слика приказује нове трибине које и данас постоје (стадион Рада).
Само час: то значи да су постојале старе и нове трибине? Када су подигнуте које? (Не знам скоро ништа о овоме па ме баш интересује).
Ja imam film iz 1911 o trkama na Banjičkom polju i na tom fimu nema ovih tribina, već su tu neke improvizovane... I mene vrlo zanima...
Нажалост, не знам баш много о историјату трибина на Бањичком пољу. Доња слика је са првих аутомобилских трка одржаних у Београду (на Бањичком пољу), јуна 1923. Поред краља Александра се виде лево Милорад Павловић и десно др Велизар Јанковић, чланови Српског ауто клуба. На истом месту су одржавани "ревији" војних трупа, па су вероватно ове трибине стајале све до изградње нових.
Povodom fotografije sa utakmice Čukaričkog i pomena imena Miloša Popovića, da malo doprinesem sa par fotografija i podataka ,raspravi.
Na prvoj fotografiji je porodica Miloša Popovića (on je ovaj klinac skroz desno).Tu je njegov brat Dušan, sestra Jelena, majka Jovana i otac Jovan.
Otac Jovan, poreklom iz Bečkereka, bio je brodarac (brodarski radnik u čukaričkom brodogradilištu) i istaknuti društveno-politički radnik tog vremena.
Kada je Čukarica 1911. uspela da se odvoji od Žarkovačke opštine i da sama postane opštinom, Jovan je na prvim lokalnim izborima izabran za predsednika .
Avaj, tada je utvrđeno, da iako srbin, nema srpsko podanstvo. Izbori su poništeni a na novim, izabran je Jovan Novaković, od roditelja Čeha ali sa urednim državljanstvom.
Tako da Jovan Novaković postaje prvi predsednik opštine Čukarica ( uzgred da pomenem da je on deda naše poznate glumice Olivere Marković ).
Miloš Popović, je kao i otac bio brodarac, i to veoma spretan i vešt majstor. Od jednog posla koji je obavio za Karađorđeviće, zaradio je dovoljno para da uloži u zemlju na Banovom Brdu i Makišu.
Pored strugare imao je i uređeno kupalište na Savi ( upravo tamo gde je sada ono veliko parkiralište kod Ade ).
Miloš je važio za velikog gazdu koji je rado pomagao drugima, a svoja dva sina nije odvajao od svojih radnika i oni su aktivno radili sa ocem u strugari.
Nažalost, novi oslobodioci nisu bili sentimentalni prema njemu, iako je on prikrivao aktiviste Komunističke partije u svojoj strugari. Zbog toga bio pod sumnjom Nemaca i jedno vreme proveo zatvoren na Banjici.
Po ratu,uhapšen je kao kulak i kapitalista. Pretrpeo je tešku torturu u zatvoru ali nije osuđen. Pušten je i ubrzo je umro od posledica batina.
Što se tiče igrališta u Makišu , porodica zna da je postojalo ali danas teško mogu da identifikuju gde je to bilo.
Ovde moram da dodam da je i sam Miloš igrao za Čukarički, čak u svojim poznijim godinama.
Priložene fotke su iz porte crkve sv. Đorđa na Banovom Brdu i strugare.
Ako sam i malo doprineo osvetljavanju ovog vremena, bilo bi mi drago. Veliki pozdrav.
Hvala na dragocenim informacijama. Evo još nekih podataka iz knjige izdate povodom pedesetogodišnjice SD Čukarički
Čukaričani su igrai na Hipodromu, sa malim prekidima, i to na placu u Majdanskoj ulici, pa sve do kraja rata [prvog svetskog]. Nekoliko đaka i mladih radnika svojim sredstima kupili su prvu fudbalsku loptu 1911. godine i počeli da je šutiraju, Učenici osnovne škole, tada jedine na Čukarici, [sada "Đorđe Krstić"] gledali su u pauzama ovu novu igru i zajedno sa svojim vršnjacima bili su pored igrališta i divili se, kako se baratalo loptom. Preresrećni, kada su dolazili u situaciju da je na rukama ponovo donesu starijim drugovima.
Do rata [prvog svetskog] fudbaleri su bili Vlasta Đurđić, Pavle Božović, Kosta Popović zvani "Kokan", Bora sa nadimkom "Bora Kora", zatim braća Knežević, Danilo i Đura, sinovi učiteljice Marije Knežević. Od mlađih, tu su đaci Dušan i Miloš Đurđić, Rajko Stojanović, Boža Knežević, zvani "Bora Gara" i Miloje Savić, a od šegrta braća Đurđević, Jovan i Kosta, kao i braća Popović, Miloš i Dušan, Miša Đukanović, Kosta Đurić "Kosta Mađa", Ilija Drakulić i Blagoje Milosavljević. Od najmlađe generacije treba spomeniti Dragana Drakulića, Dragog Maksimovića, Dragutina Đorđevića, sa nadimkom "Žongler", Ivana Stojanovića zvanog "Bata Iva", Miodraga Pavlovića, Dragog Todorovića "Trajka", Jovana Šarčevića, kao i braću Adolfa, Šandora i Rugiku Lahoci, Sudetske Nemce, čiji je otac kao majstor-špalter radio u fabrici kože na Čukarici
Nismo u skoroj prošlosti imali fotografiju ovog kvaliteta i formata, a koja toliko toga govori. Ovoj kući je koliko vidim kasnije pridodat ceo jedan deo, pa prosečena ulica… tramvajske šine koje ovde imaju skretnicu!??? Da ne govorim o onoj kafanici sa par stolova i tendom u koju će uskoro da svrate ova trojica uniformisanih.
Pa ovaj lik u majici koji valjda dosipa zemlju na Kalemegdan. Oduševljen sam ko malo dete pred izlogom sa igračkama!
Jeste, jeste. Jedna od njegovih retkih sačuvanih kuća (mnoge su porušene, posebno one u centru, ali i u perifernijim gradskim ulicama, Kolarčevoj, Kosovskoj i drugima koje su redom nestale posle rata). Nažalost, ova kuća (barem po ovde sačuvanim fotografijama) nije bila u izvedenom stanju na krajnje visokom nivou ostalih Jovanovićevih brilijantnih građevina (ili su elementi dekoracije možda zamenjeni po Prvom svetskom ratu kada su mogli biti uništeni). Koliko mi je poznato, kuća je građena za jednu od Jovanovićevih rođaka ili čak, sestru...
Da li znamo nešto više o njoj, ko je bi projektamt i sl?
Zanimljivo, sličnost sa Komandom je naprosto - neverovatna.
Zna li se da li je ta zgrada podignuta pre ili posle rata...
Ceo aerodrom Batajnica je građen posle II svetskog rata, izgradnja je počela 1947, a "otvoren" je 1951.
Da, zaista liče.
Где је ово? У Бањичком пољу?
Mislim da nije
Сигурно Бањичко поље, негде почетком двадесетих. Доња слика приказује нове трибине које и данас постоје (стадион Рада).
Само час: то значи да су постојале старе и нове трибине? Када су подигнуте које? (Не знам скоро ништа о овоме па ме баш интересује).
Ja imam film iz 1911 o trkama na Banjičkom polju i na tom fimu nema ovih tribina, već su tu neke improvizovane... I mene vrlo zanima...
Нажалост, не знам баш много о историјату трибина на Бањичком пољу. Доња слика је са првих аутомобилских трка одржаних у Београду (на Бањичком пољу), јуна 1923. Поред краља Александра се виде лево Милорад Павловић и десно др Велизар Јанковић, чланови Српског ауто клуба. На истом месту су одржавани "ревији" војних трупа, па су вероватно ове трибине стајале све до изградње нових.
Milane, jel ovo Konstantin Jovanović?????
Na prvoj fotografiji je porodica Miloša Popovića (on je ovaj klinac skroz desno).Tu je njegov brat Dušan, sestra Jelena, majka Jovana i otac Jovan.
Pored strugare...
Priložene fotke su iz porte crkve sv. Đorđa na Banovom Brdu i strugare.
Ako sam i malo doprineo osvetljavanju ovog vremena, bilo bi mi drago. Veliki pozdrav.
Kolega, da li znate nešto više o ovoj strugari-----------
Na prvoj fotografiji je porodica Miloša Popovića (on je ovaj klinac skroz desno).Tu je njegov brat Dušan, sestra Jelena, majka Jovana i otac Jovan.
Otac Jovan, poreklom iz Bečkereka, bio je brodarac (brodarski radnik u čukaričkom brodogradilištu) i istaknuti društveno-politički radnik tog vremena.
Kada je Čukarica 1911. uspela da se odvoji od Žarkovačke opštine i da sama postane opštinom, Jovan je na prvim lokalnim izborima izabran za predsednika .
Avaj, tada je utvrđeno, da iako srbin, nema srpsko podanstvo. Izbori su poništeni a na novim, izabran je Jovan Novaković, od roditelja Čeha ali sa urednim državljanstvom.
Tako da Jovan Novaković postaje prvi predsednik opštine Čukarica ( uzgred da pomenem da je on deda naše poznate glumice Olivere Marković ).
Miloš Popović, je kao i otac bio brodarac, i to veoma spretan i vešt majstor. Od jednog posla koji je obavio za Karađorđeviće, zaradio je dovoljno para da uloži u zemlju na Banovom Brdu i Makišu.
Pored strugare imao je i uređeno kupalište na Savi ( upravo tamo gde je sada ono veliko parkiralište kod Ade ).
Miloš je važio za velikog gazdu koji je rado pomagao drugima, a svoja dva sina nije odvajao od svojih radnika i oni su aktivno radili sa ocem u strugari.
Nažalost, novi oslobodioci nisu bili sentimentalni prema njemu, iako je on prikrivao aktiviste Komunističke partije u svojoj strugari. Zbog toga bio pod sumnjom Nemaca i jedno vreme proveo zatvoren na Banjici.
Po ratu,uhapšen je kao kulak i kapitalista. Pretrpeo je tešku torturu u zatvoru ali nije osuđen. Pušten je i ubrzo je umro od posledica batina.
Što se tiče igrališta u Makišu , porodica zna da je postojalo ali danas teško mogu da identifikuju gde je to bilo.
Ako sam i malo doprineo osvetljavanju ovog vremena, bilo bi mi drago. Veliki pozdrav.
Hvala na dragocenim informacijama. Evo još nekih podataka iz knjige izdate povodom pedesetogodišnjice SD Čukarički
Čukaričani su igrai na Hipodromu, sa malim prekidima, i to na placu u Majdanskoj ulici, pa sve do kraja rata [prvog svetskog]. Nekoliko đaka i mladih radnika svojim sredstima kupili su prvu fudbalsku loptu 1911. godine i počeli da je šutiraju, Učenici osnovne škole, tada jedine na Čukarici, [sada "Đorđe Krstić"] gledali su u pauzama ovu novu igru i zajedno sa svojim vršnjacima bili su pored igrališta i divili se, kako se baratalo loptom. Preresrećni, kada su dolazili u situaciju da je na rukama ponovo donesu starijim drugovima.
Do rata [prvog svetskog] fudbaleri su bili Vlasta Đurđić, Pavle Božović, Kosta Popović zvani "Kokan", Bora sa nadimkom "Bora Kora", zatim braća Knežević, Danilo i Đura, sinovi učiteljice Marije Knežević. Od mlađih, tu su đaci Dušan i Miloš Đurđić, Rajko Stojanović, Boža Knežević, zvani "Bora Gara" i Miloje Savić, a od šegrta braća Đurđević, Jovan i Kosta, kao i braća Popović, Miloš i Dušan, Miša Đukanović, Kosta Đurić "Kosta Mađa", Ilija Drakulić i Blagoje Milosavljević. Od najmlađe generacije treba spomeniti Dragana Drakulića, Dragog Maksimovića, Dragutina Đorđevića, sa nadimkom "Žongler", Ivana Stojanovića zvanog "Bata Iva", Miodraga Pavlovića, Dragog Todorovića "Trajka", Jovana Šarčevića, kao i braću Adolfa, Šandora i Rugiku Lahoci, Sudetske Nemce, čiji je otac kao majstor-špalter radio u fabrici kože na Čukarici
Nismo u skoroj prošlosti imali fotografiju ovog kvaliteta i formata, a koja toliko toga govori. Ovoj kući je koliko vidim kasnije pridodat ceo jedan deo, pa prosečena ulica… tramvajske šine koje ovde imaju skretnicu!??? Da ne govorim o onoj kafanici sa par stolova i tendom u koju će uskoro da svrate ova trojica uniformisanih.
Pa ovaj lik u majici koji valjda dosipa zemlju na Kalemegdan. Oduševljen sam ko malo dete pred izlogom sa igračkama!
Interesantan natpis, a i ako se ne varam o ovom uniformama smo pre dosta vremena razgovarali.
Milane, jel ovo Konstantin Jovanović?????
Jeste, jeste. Jedna od njegovih retkih sačuvanih kuća (mnoge su porušene, posebno one u centru, ali i u perifernijim gradskim ulicama, Kolarčevoj, Kosovskoj i drugima koje su redom nestale posle rata). Nažalost, ova kuća (barem po ovde sačuvanim fotografijama) nije bila u izvedenom stanju na krajnje visokom nivou ostalih Jovanovićevih brilijantnih građevina (ili su elementi dekoracije možda zamenjeni po Prvom svetskom ratu kada su mogli biti uništeni). Koliko mi je poznato, kuća je građena za jednu od Jovanovićevih rođaka ili čak, sestru...