Не погађа ме што људи који не знају не помињу да је први радио програм на Балкану емитован заслугом Министарства пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Чињеница је да они који су упознати (Радио Београд) то не помињу, већ прећутно сав труд "поштара" који су први радио програм иницирали и емитовали, приписују себи...
Наиме, после Првог светског рата је француска влада, преко фирме TSF (Telegraphie Sans Fils), 1919. године, инсталисала на Бањици радио телеграфску станицу, којом је краљ Александар комуницирао са мировном мисијом Краљевине, која се налазила у Паризу, због склапања мира са Аустријом и Немачком. По окончању мировне конференције, Војска је ту радио-телеграфску станицу предала Министарству пошта и телеграфа, те је служила за међународни радио-телеграфски саобраћај.
Међутим, одмах је било јасно да је ова радио-станица прилично слаба. Зато је отворен конкурс за давање концесије за изградњу веће, јаче радио-телеграфске станице. На конкурсу је, гле чуда, победила баш фирма TSF. Ова фирма је изградила две радио-телеграфске станице, пријемну на западном Врачару (брдо Звездара, изнад Новог гробља) и отпремну, у Раковици, изнад железничке станице (данас Миљаковац).
Полагање камена темељца радио-телеграфске станице у Раковици.
Други слева је Крсто Анђус, а четврти сдесна Милан Ђорђевић
Главни покретач изградње нове радио-телеграфске станице био је генерални директор Министарства пошта и телеграфа Милан Ђорђевић. Директор представништва TSF за Југославију је био Крсто Анђус. Ова двојица су се касније ородили, па је Ђорђевић добио унука а Анђус зета - господина Милана Пајевића, чије књиге о детињству и младости сам овде већ цитирао.
Милан Ђорђевић
Крсто Анђус
Анђус је направио кућу на углу ул Мајке Јевросиме и Палмотићеве 11, преко пута некадашњег Министарства пошта и телеграфа (сада је ту ПТТ музеј и дирекције Поште Србије)
Шта је овде интересантно?
Милан Ђорђевић (односно Министарство пошта) је убацио у уговор са TSF да се у радио-телеграфској станици инсталише и део који неће служити за радио-телеграфски, него за радиофонски саобраћај, односно за емитовање радио-програма. Али узалуд. Ниједна фирма није хтела да емитује радио програм. Просто нико није био заинтересован, није се исплатило, јер је у Краљевини био сувише мали број људи који су имали радио пријемник. Зато су се, подстакнути Ђорђевићем, посла прихватили Михаило Симић и Добривоје Петровић, инжењери Министарства пошта, који су прешли у TSF. Наравно, Анђус је подржао ову акцију, надајући се приходу од радио претплате, коју је убирало Министарство пошта, а TSF је добијао проценат, као "провајдер".
Још једна значајна чињеница. Први радио програм, 1. октобра 1924. године емитован је из просторија Главног радио телеграфа Београд. Наиме, у Кнез Михаиловој 42 била је зграда Хрватске штедионице, али је простор одакле је емитован програм припадао београдском Главном радио телеграфу. Тај радио телеграф је носио назив Радио Београд, што је било исписано на радио-телеграфским обрасцима, о чему сам овде више пута писао и илустровао фотографијама.
Ево тих фотографија:
Унутрашњост Радио Београда (Главног радио-телеграфа Београд)
Горња половина обрасца међународног радио телеграма
Овде је Варош Капија, члан овог форума некад поставио фотографију Хрватске штедионице у Кнез Михајловој 42. Са те слике сам одрезао доњи део, на коме се виде просторије шалтерске службе Главног радио телеграфа Београд. Изнад улаза је постављена фирма, натписна табла, од које се јасно види само део са ознаком TSF. Данас су ту пословне просторије књижаре и продавнице Цептера, као и улаз у њихов музеј.
Ето, све ово пишем јер неко стално "заборавља" ко је "одговоран" за први радио програм на Балкану. Тај радио програм су инжењери радио-телеграфске станице емитовали, са прекидима, од 1924. до 1929. године. Када се број радио претплатника повећао и када је постало исплативо емитовати радио програм, основан је претеча данашњег Радио Београда - Радио Београд АД. Дакле тек пет година касније - 1929. године...
Сво време до 1941. године је Министарство пошта и телеграфа било надлежно за радио саобраћај. У поштама су примане пријаве радио пријемника, поштари су наплаћивали радио-претплату...
Фотографије Ђорђевића и Анђуса потичу из приватне колекције гдина Милана Пајевића, коме се захваљујем.
Slikarstvo Beogradske grupe // Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad // 10.10.13.
Galerija likovne umetnosti-poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad
Vase Stajića br.1
SLIKARI KONTINUITETA - SLIKARSTVO BEOGRADSKE GRUPE
Autor koncepcije izložbe: Svetlana Mitić, viši kustos MSUB
Otvaranje izložbe: 10. oktobar 2013. godine u 19:00 časova
Izložbu će otvoriti dr Vladislav Šćepanović, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti, Beograd
Izložba će biti otvorena do 05. novembra 2013.
Mario Maskareli, Veliko iščekivanje, 1953. MSUB.
Na izložbi Slikari kontinuiteta - slikarstvo Beogradske grupe biće predstavljena 36 dela iz Zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti, na kojima će moći da se sagledaju pojedinačni doprinosi umetnika, koji su činili slikarski deo grupe, na polju afirmacije slikarstva posleratnog srpskog modernizma. Grupa je osnovana 1958. a pripadali su joj pored slikara Đorđa Bošana, Ksenije Divjak, Olivere Kangrge, Majde Kurnik, Mаrklena Моsjenka, Maria Maskarelija i vajari: Nikola Janković, Аngelina Gatalica, Slavoljub Vava Stanković i Matija Vuković. Inicijativu za formiranje grupe preduzeli su Mario Maskareli i Vava Stanković, mada je ideja o nastanku udruženja predstavljala spontanu posledicu dugogodišnjeg poznavanja i druženja umetnika slične poetske opredeljenosti.
Figurativnost koju je negovala Beogradska grupa, ima svoje postulate u rečniku poetskog realizma i kruga intimističkog slikarstva tridesetih godina prošlog veka, a u pojedinačnim razradama članova Beogradske grupe, poslužiće kao matrica za razvijanje različitih sadržaja, često skrivenih, kriptičnih značenja, ponekad i potpuno hermetičnih. Opredeljenost za ovu vrstu likovnog koncepta, udaljiće rad pomenutih umetnika od centralne linije razvoja posleratnog modernizma i smestiti ga na bočnu poziciju razvoja jugoslovenskog slikarstva šeste decenije.
Bez obzira na mesto koju su slikari Beogradske grupe zauzimali u datom vremenu, svojim delovanjem i neposrednim učešćem na likovnoj sceni Beograda, ukazaće na razvoj slikarstva i izvan dominantnog modela socijalističkog estetizma, pa samim tim doprineće i boljem sagledavanju složenosti vremena u kome su delovali.
Pоrеd izlоžbе Мuzеја sаvrеmеnе umеtnоsti, u Gаlеriјi likоvnе umеtnоsti pоklоn zbirci Rајkа Маmuzićа bićе prikаzаnа i prаtеćа pоstаvkа pоd nаzivоm Rајkо Маmuzić i Bеоgrаdskа grupа, u оkviru kоје ćе biti prikаzаnе slikе i skulpturе sеdаm umеtnikа оvе iz zbirkе, člаnоvа Bеоgrаdskе grupе; pоstаvkа imа zа cilј dа prikаžе Маmuzićеv оdаbir njihоvih dеlа, nаčin nа kојi su оnа ušlа u zbirku i dа оsvеtli pоznаnstvо i sаrаdnju kоlеkciоnаrа Rајkа Маmuzićа i umеtnikа. Prеdstаvlјаnjеm dеlа Bеоgrаdskе grupе iz fоndоvа Мuzеја sаvrеmеnе umеtnоsti i Pоklоn zbirkе Rајkа Маmuzićа, rеаlizоvаnа је sаrаdnjа izmеđu оvе dvе znаčајnе instituciје nа nеkоlikо nivоа – оvе muzејskе ustаnоvе su nаšlе dоdirnе tаčkе u pоlјu rаdа, upоtpunilе izlоžbеni prikаz dеlа Bеоgrаdskе grupе, kао i iskоristilе priliku dа prеdstаvе dеlа iz svојih kоlеkciја.
Kustоs u Pоklоn zbirci Rајkа Маmuzićа је Аnа Rаkić.
Tokom trajanja izložbe biće organizovna stručna vođenja.
Muzej savremene umetnosti Beograd /
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
tel/fax: +381 (0)11 3676 288 www.msub.org.rs
Radno vreme: od 12h do 20h, osim utorkom
.................................................................................
Otvaranje izložbe: pеtаk, 18. оktоbrа 2013. gоdinе u 19.00 čаsоvа
Izložba će biti otvorena do 14. novembra.
Živorad Nastasijević, Kafana Kičevo, 1929. Narodni muzej, Beograd.
GRUPА ZОGRАF
Dеlоvаnjе društvа umеtnikа Zоgrаf (Živоrаd Nаstаsiјеvić, Vаsа Pоmоrišаc, Iliја Kоlаrоvić, vајаr, zаtim Stаšа Bеlоžаnski, slikаr i scеnоgrаf, tе Rаdmilа Мilојkоvić, Svеtоlik Lukić, Јоsip Cаr i Zdrаvkо Sеkulić, kао i аrhitеktе Brаnislаv Kојić i Bоgdаn Nеstоrоvić) јеstе bitаn mоmеnаt, dо dаnаs mаnjе prоučеn i nеdоvоlјnо istаknut u prеglеdimа rаzvоја srpskоg mоdеrnizmа krајеm trеćе i pоčеtkоm čеtvrtе dеcеniје 20. vеkа. Uz оsnivаnjе slikаrskih udružеnjа u Srbiјi kоја su sе bоrilа zа širеnjе еvrоpskih idеја čistе likоvnоsti, uglеdајući sе nа pаrisku škоlu, umеtnici оkuplјеni оkо Zоgrаfа grаdili su аutеntični, nаciоnаlni stil, zаsnоvаn nа srpskој umеtničkој trаdiciјi, čiје su likоvnе idеје i duhоvnоst nаstојаli dа prеnеsu u sаvrеmеnоst, mоdеrnim likоvnim srеdstvimа, sа istоriјskоm i nаciоnаlnоm tеmаtikоm. Grupа је оsnоvаnа 1927. gоdinе i pојаvlјivаlа sе nа umеtničkim smоtrаmа dо 1933, dоk је tеk 1940. zvаničnо rаsfоrmirаnа. Prеdstаvlјаnjеm umеtničkе izlоžbе Zоgrаf u Мuzејu rudničkо-tаkоvskоg krаја u Gоrnjеm Мilаnоvcu 2011. i u Nаrоdnоm muzејu u Krаlјеvu 2012. gоdinе, оbеlеžеnо је 80 gоdinа оd prvе zајеdničkе izlоžbе оvоgа bеоgrаdskоg udružеnjа umеtnikа, i tо 1931. gоdinе, u Nоvоm Sаdu i Оsiјеku.
Izlоžbu rеаlizuје Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti u Bеоgrаdu, Мuzеј Rudničkо-tаkоvskоg krаја u Gоrnjеm Мilаnоvcu i Nаrоdni muzеј u Bеоgrаdu, u sаradnji sа Gаlеriјоm Маticе srpskе u Nоvоm Sаdu. Izlоžеnо је 34 оriginаlna umеtnička dеlа, dоk је širа dеlаtnоst člаnоvа društvа umеtnikа Zоgrаf, scеnоgrаfiја i аrhitеkturа, kао spеcifični vidоvi spоја likоvnе i primеnjеnе umеtnоsti, prikаzаnа nа еdukаtivnim pаnоimа. U prаtеćеm kаtаlоgu izlоžbе, uz studiјskе tеkstоvе о znаčајu i аktivnоstimа grupе, оbrаđеnо је i frеskо-slikаrstvо Zоgrаfоvаcа, dоk је rеprеzеntаtivni primеr vitrаžа prеdstаvlјеn pоsеbnоm prојеkciјоm.
Kad smo već kod Radija - da "zabiberim"... pozivnica
Na tribini Predratni radio govori biće predstavljeni snimci iz 1939. i 1942. godine, pronađeni u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
Ove dragocene tonske zapiseotkrio je dr Dragoljub Pokrajac, profesor elektronike na Univerzitetu Delaver u SAD, i otkupio ih. Reč je o sledećim snimcima:
~ Emisija Kratkotalasne radio stanice Beograd, namenjena američkim slušaocima i Jugoslovenima koji rade u Americi, povodom otvaranja Svetske izložbe u Njujorku, marta 1939. godine.
U ovoj emisiji, koja je išla uživo i traje 29 minuta, govori knez Pavle na engleskom jeziku, predsednik Vlade Dragiša Cvetković i ministar privrede Jevrem Tomić govore na srpskom jeziku. Muzički delovi: Divna Radić, kasnije Đoković, peva deo iz „Koštane“, nastup Simfonijskog orkestra Radio Beograda pod upravom Mihajla Vukdragovića...
~ Govor kralja Petra II u američkom Senatu, 1942.
~ Poseta kralja Petra II jednoj fabrici u Mičigenu.
~ Američka radio drama „Draža Mihailović“, produkcija američkog radija iz 1942. godine.
Pozivamo Vas da prisustvujete ovom jedinstvenom kulturnom dogadjaju u Beogradu, petak, 18. oktobra 2013. u 19,30 časova.
POZDRAV SVIMA ...
Наиме, после Првог светског рата је француска влада, преко фирме TSF (Telegraphie Sans Fils), 1919. године, инсталисала на Бањици радио телеграфску станицу, којом је краљ Александар комуницирао са мировном мисијом Краљевине, која се налазила у Паризу, због склапања мира са Аустријом и Немачком. По окончању мировне конференције, Војска је ту радио-телеграфску станицу предала Министарству пошта и телеграфа, те је служила за међународни радио-телеграфски саобраћај.
Међутим, одмах је било јасно да је ова радио-станица прилично слаба. Зато је отворен конкурс за давање концесије за изградњу веће, јаче радио-телеграфске станице. На конкурсу је, гле чуда, победила баш фирма TSF. Ова фирма је изградила две радио-телеграфске станице, пријемну на западном Врачару (брдо Звездара, изнад Новог гробља) и отпремну, у Раковици, изнад железничке станице (данас Миљаковац).
Полагање камена темељца радио-телеграфске станице у Раковици.
Други слева је Крсто Анђус, а четврти сдесна Милан Ђорђевић
Главни покретач изградње нове радио-телеграфске станице био је генерални директор Министарства пошта и телеграфа Милан Ђорђевић. Директор представништва TSF за Југославију је био Крсто Анђус. Ова двојица су се касније ородили, па је Ђорђевић добио унука а Анђус зета - господина Милана Пајевића, чије књиге о детињству и младости сам овде већ цитирао.
Милан Ђорђевић
Крсто Анђус
Анђус је направио кућу на углу ул Мајке Јевросиме и Палмотићеве 11, преко пута некадашњег Министарства пошта и телеграфа (сада је ту ПТТ музеј и дирекције Поште Србије)
Шта је овде интересантно?
Милан Ђорђевић (односно Министарство пошта) је убацио у уговор са TSF да се у радио-телеграфској станици инсталише и део који неће служити за радио-телеграфски, него за радиофонски саобраћај, односно за емитовање радио-програма. Али узалуд. Ниједна фирма није хтела да емитује радио програм. Просто нико није био заинтересован, није се исплатило, јер је у Краљевини био сувише мали број људи који су имали радио пријемник. Зато су се, подстакнути Ђорђевићем, посла прихватили Михаило Симић и Добривоје Петровић, инжењери Министарства пошта, који су прешли у TSF. Наравно, Анђус је подржао ову акцију, надајући се приходу од радио претплате, коју је убирало Министарство пошта, а TSF је добијао проценат, као "провајдер".
Још једна значајна чињеница. Први радио програм, 1. октобра 1924. године емитован је из просторија Главног радио телеграфа Београд. Наиме, у Кнез Михаиловој 42 била је зграда Хрватске штедионице, али је простор одакле је емитован програм припадао београдском Главном радио телеграфу. Тај радио телеграф је носио назив Радио Београд, што је било исписано на радио-телеграфским обрасцима, о чему сам овде више пута писао и илустровао фотографијама.
Ево тих фотографија:
Унутрашњост Радио Београда (Главног радио-телеграфа Београд)
Горња половина обрасца међународног радио телеграма
Овде је Варош Капија, члан овог форума некад поставио фотографију Хрватске штедионице у Кнез Михајловој 42. Са те слике сам одрезао доњи део, на коме се виде просторије шалтерске службе Главног радио телеграфа Београд. Изнад улаза је постављена фирма, натписна табла, од које се јасно види само део са ознаком TSF. Данас су ту пословне просторије књижаре и продавнице Цептера, као и улаз у њихов музеј.
Ето, све ово пишем јер неко стално "заборавља" ко је "одговоран" за први радио програм на Балкану. Тај радио програм су инжењери радио-телеграфске станице емитовали, са прекидима, од 1924. до 1929. године. Када се број радио претплатника повећао и када је постало исплативо емитовати радио програм, основан је претеча данашњег Радио Београда - Радио Београд АД. Дакле тек пет година касније - 1929. године...
Сво време до 1941. године је Министарство пошта и телеграфа било надлежно за радио саобраћај. У поштама су примане пријаве радио пријемника, поштари су наплаћивали радио-претплату...
Фотографије Ђорђевића и Анђуса потичу из приватне колекције гдина Милана Пајевића, коме се захваљујем.
Zamoljen sam da pitam....
Galerija likovne umetnosti-poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad
Vase Stajića br.1
SLIKARI KONTINUITETA - SLIKARSTVO BEOGRADSKE GRUPE
Autor koncepcije izložbe: Svetlana Mitić, viši kustos MSUB
Otvaranje izložbe: 10. oktobar 2013. godine u 19:00 časova
Izložbu će otvoriti dr Vladislav Šćepanović, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti, Beograd
Izložba će biti otvorena do 05. novembra 2013.
Mario Maskareli, Veliko iščekivanje, 1953. MSUB.
Na izložbi Slikari kontinuiteta - slikarstvo Beogradske grupe biće predstavljena 36 dela iz Zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti, na kojima će moći da se sagledaju pojedinačni doprinosi umetnika, koji su činili slikarski deo grupe, na polju afirmacije slikarstva posleratnog srpskog modernizma. Grupa je osnovana 1958. a pripadali su joj pored slikara Đorđa Bošana, Ksenije Divjak, Olivere Kangrge, Majde Kurnik, Mаrklena Моsjenka, Maria Maskarelija i vajari: Nikola Janković, Аngelina Gatalica, Slavoljub Vava Stanković i Matija Vuković. Inicijativu za formiranje grupe preduzeli su Mario Maskareli i Vava Stanković, mada je ideja o nastanku udruženja predstavljala spontanu posledicu dugogodišnjeg poznavanja i druženja umetnika slične poetske opredeljenosti.
Figurativnost koju je negovala Beogradska grupa, ima svoje postulate u rečniku poetskog realizma i kruga intimističkog slikarstva tridesetih godina prošlog veka, a u pojedinačnim razradama članova Beogradske grupe, poslužiće kao matrica za razvijanje različitih sadržaja, često skrivenih, kriptičnih značenja, ponekad i potpuno hermetičnih. Opredeljenost za ovu vrstu likovnog koncepta, udaljiće rad pomenutih umetnika od centralne linije razvoja posleratnog modernizma i smestiti ga na bočnu poziciju razvoja jugoslovenskog slikarstva šeste decenije.
Bez obzira na mesto koju su slikari Beogradske grupe zauzimali u datom vremenu, svojim delovanjem i neposrednim učešćem na likovnoj sceni Beograda, ukazaće na razvoj slikarstva i izvan dominantnog modela socijalističkog estetizma, pa samim tim doprineće i boljem sagledavanju složenosti vremena u kome su delovali.
Pоrеd izlоžbе Мuzеја sаvrеmеnе umеtnоsti, u Gаlеriјi likоvnе umеtnоsti pоklоn zbirci Rајkа Маmuzićа bićе prikаzаnа i prаtеćа pоstаvkа pоd nаzivоm Rајkо Маmuzić i Bеоgrаdskа grupа, u оkviru kоје ćе biti prikаzаnе slikе i skulpturе sеdаm umеtnikа оvе iz zbirkе, člаnоvа Bеоgrаdskе grupе; pоstаvkа imа zа cilј dа prikаžе Маmuzićеv оdаbir njihоvih dеlа, nаčin nа kојi su оnа ušlа u zbirku i dа оsvеtli pоznаnstvо i sаrаdnju kоlеkciоnаrа Rајkа Маmuzićа i umеtnikа. Prеdstаvlјаnjеm dеlа Bеоgrаdskе grupе iz fоndоvа Мuzеја sаvrеmеnе umеtnоsti i Pоklоn zbirkе Rајkа Маmuzićа, rеаlizоvаnа је sаrаdnjа izmеđu оvе dvе znаčајnе instituciје nа nеkоlikо nivоа – оvе muzејskе ustаnоvе su nаšlе dоdirnе tаčkе u pоlјu rаdа, upоtpunilе izlоžbеni prikаz dеlа Bеоgrаdskе grupе, kао i iskоristilе priliku dа prеdstаvе dеlа iz svојih kоlеkciја.
Kustоs u Pоklоn zbirci Rајkа Маmuzićа је Аnа Rаkić.
Tokom trajanja izložbe biće organizovna stručna vođenja.
Unsubscribe from this newsletter
Muzej savremene umetnosti Beograd /
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
tel/fax: +381 (0)11 3676 288
www.msub.org.rs
Radno vreme: od 12h do 20h, osim utorkom
.................................................................................
Мuzеј rudničkо-tаkоvskоg krаја, Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti, Bеоgrаd i Nаrоdni muzеј,
Bеоgrаd pоzivајu Vаs nа оtvаrаnjе izlоžbе
ZОGRАF – DRUŠТVО UМЕТNIKА
Аutоr izlоžbе: Žаnа Gvоzdеnоvić, muzејski sаvеtnik МSU Bеоgrаd
Аsistеnt nа prојеktu: Аnа Bоlоvić, kustоs, Gоrnji Мilаnоvаc
Otvaranje izložbe: pеtаk, 18. оktоbrа 2013. gоdinе u 19.00 čаsоvа
Izložba će biti otvorena do 14. novembra.
Živorad Nastasijević, Kafana Kičevo, 1929. Narodni muzej, Beograd.
GRUPА ZОGRАF
Dеlоvаnjе društvа umеtnikа Zоgrаf (Živоrаd Nаstаsiјеvić, Vаsа Pоmоrišаc, Iliја Kоlаrоvić, vајаr, zаtim Stаšа Bеlоžаnski, slikаr i scеnоgrаf, tе Rаdmilа Мilојkоvić, Svеtоlik Lukić, Јоsip Cаr i Zdrаvkо Sеkulić, kао i аrhitеktе Brаnislаv Kојić i Bоgdаn Nеstоrоvić) јеstе bitаn mоmеnаt, dо dаnаs mаnjе prоučеn i nеdоvоlјnо istаknut u prеglеdimа rаzvоја srpskоg mоdеrnizmа krајеm trеćе i pоčеtkоm čеtvrtе dеcеniје 20. vеkа. Uz оsnivаnjе slikаrskih udružеnjа u Srbiјi kоја su sе bоrilа zа širеnjе еvrоpskih idеја čistе likоvnоsti, uglеdајući sе nа pаrisku škоlu, umеtnici оkuplјеni оkо Zоgrаfа grаdili su аutеntični, nаciоnаlni stil, zаsnоvаn nа srpskој umеtničkој trаdiciјi, čiје su likоvnе idеје i duhоvnоst nаstојаli dа prеnеsu u sаvrеmеnоst, mоdеrnim likоvnim srеdstvimа, sа istоriјskоm i nаciоnаlnоm tеmаtikоm. Grupа је оsnоvаnа 1927. gоdinе i pојаvlјivаlа sе nа umеtničkim smоtrаmа dо 1933, dоk је tеk 1940. zvаničnо rаsfоrmirаnа. Prеdstаvlјаnjеm umеtničkе izlоžbе Zоgrаf u Мuzејu rudničkо-tаkоvskоg krаја u Gоrnjеm Мilаnоvcu 2011. i u Nаrоdnоm muzејu u Krаlјеvu 2012. gоdinе, оbеlеžеnо је 80 gоdinа оd prvе zајеdničkе izlоžbе оvоgа bеоgrаdskоg udružеnjа umеtnikа, i tо 1931. gоdinе, u Nоvоm Sаdu i Оsiјеku.
Izlоžbu rеаlizuје Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti u Bеоgrаdu, Мuzеј Rudničkо-tаkоvskоg krаја u Gоrnjеm Мilаnоvcu i Nаrоdni muzеј u Bеоgrаdu, u sаradnji sа Gаlеriјоm Маticе srpskе u Nоvоm Sаdu. Izlоžеnо је 34 оriginаlna umеtnička dеlа, dоk је širа dеlаtnоst člаnоvа društvа umеtnikа Zоgrаf, scеnоgrаfiја i аrhitеkturа, kао spеcifični vidоvi spоја likоvnе i primеnjеnе umеtnоsti, prikаzаnа nа еdukаtivnim pаnоimа. U prаtеćеm kаtаlоgu izlоžbе, uz studiјskе tеkstоvе о znаčајu i аktivnоstimа grupе, оbrаđеnо је i frеskо-slikаrstvо Zоgrаfоvаcа, dоk је rеprеzеntаtivni primеr vitrаžа prеdstаvlјеn pоsеbnоm prојеkciјоm.
Unsubscribe from this newsletter
Zamoljen sam da pitam....
Da pomognem oko identifikacije: Teleoptik je podignut 1939.
Arhitekta je bio Josif Najman.
Interesantno, na planu se pojavljuju oznake nastale po shemi i šablonu čuvenih slova poznatog arhitekte Le Korbizijea.
Na tribini Predratni radio govori biće predstavljeni snimci iz 1939. i 1942. godine, pronađeni u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
Ove dragocene tonske zapise otkrio je dr Dragoljub Pokrajac, profesor elektronike na Univerzitetu Delaver u SAD, i otkupio ih. Reč je o sledećim snimcima:
~ Emisija Kratkotalasne radio stanice Beograd, namenjena američkim slušaocima i Jugoslovenima koji rade u Americi, povodom otvaranja Svetske izložbe u Njujorku, marta 1939. godine.
U ovoj emisiji, koja je išla uživo i traje 29 minuta, govori knez Pavle na engleskom jeziku, predsednik Vlade Dragiša Cvetković i ministar privrede Jevrem Tomić govore na srpskom jeziku. Muzički delovi: Divna Radić, kasnije Đoković, peva deo iz „Koštane“, nastup Simfonijskog orkestra Radio Beograda pod upravom Mihajla Vukdragovića...
~ Govor kralja Petra II u američkom Senatu, 1942.
~ Poseta kralja Petra II jednoj fabrici u Mičigenu.
~ Američka radio drama „Draža Mihailović“, produkcija američkog radija iz 1942. godine.
Pozivamo Vas da prisustvujete ovom jedinstvenom kulturnom dogadjaju u Beogradu, petak, 18. oktobra 2013. u 19,30 časova.Zamoljen sam da pitam....
Da pomognem oko identifikacije: Teleoptik je podignut 1939.
Arhitekta je bio Josif Najman.
Interesantno, na planu se pojavljuju oznake nastale po shemi i šablonu čuvenih slova poznatog arhitekte Le Korbizijea.
Hvala puno!