bila je to najlepsa zgrada u Sitnickoj. Sada ju je mucno gledati. Bio sam gore u tim stanovima. Pogled sa jedne od terasa ka centru grada je izuzetan. Koliko znam, zgradu je krajem 1930-tih gradio direktor neke banke, za sebe i porodicu. Posle rata je izdeljena na nekoliko stanova, po principu dve sobe jedan stan. U hodniku su oduvek bile rupe gelera rucne bombe koju je bacio neki sovjetski vojnik. Sada je to "popravljeno".
Nego, Francuz, imas li snimke moje zgrade, susedne ovoj, posebno u "pre i posle" fazi. Iako se malo omanulo sa bojom, veoma je interesantno kako je jedna vrlo stara kuca dobila potpuno novi zivot, iako pomalo lici na neku "torticu" sa lose svadbe :)
Твоја се кућа од зеленила тешко слика и зими а камоли лети... Знам каква је сад, није торта већ славолук и то римски ... Раније сам прво сликао модернистичке зграде, за њих скоро све имам пре и после углавном у ужем Центру...
Последњих година су се разни инвеститори утркивали са мном ко ће пре, тако да стање пред промене ван Модерне у ширем центру, а и на Дедињу из разлога личне безбедности, сам у доста случајева и пропустио да исликам...
Једна скорашња позитивана промена...
Реклама са овом госпођицом што је својом позом годинама саблажњавала пролазнике у Рузвелтовој и све оне што чекаше аутобус, коначно обавивши на њој оно неодложно мада се на слици види није јој се никуд није ни журило, без трага је одједном нестала...
Госпођичиним свргнућем појавише на прочељу ове сецесијске лепотице у Рузвелтовој, њеном сликом заклоњена, алегорија ''Последњег испраћаја'' у мало рафиниранијем стилу .
По томе се може закључити да је у овој згради некад био погребни завод а данас се у њој продаје опрема за купатила...
Hvala Francuzu što nam ukazuje na ovo pohotno divljanje najrazličitijih nasrtljivaca i gotovo nepostojanje nikakve reakcije od strane javnosti.
Valjda bi arhitekti i zaštitari trebali prvi da ustanu protiv ovakih nakarada.
No, ja ne čuh ni jedan jedini glas! Na sličnom planu i po sličnom osnovu (a pod firmom "ulepšavanja" grada) se uništava ono još malo preostalih sačuvanih autentičnih fasada, ulaza i detalja i svega što je ovaj grad činilo onim što je nekad bio.
Narodi koji ne poštuju svoju prošlost, ne zaslužuju ni budućnost. Odavno rečeno i duboko istinito.
У уређеним државама такође живе похотни дивљаци и насртљивци али им је онемогућено да дођу до изражаја.
Давање статуса заштићеног културног добра у овој земљи не значи ништа.
Такође није нормално да баш сваки иоле вредан објекат буде тако третиран, довољно је да говедо од архитекте у локалној самоуправи примени само делић онога чему су га упорно учили на студијама и не полакоми се због шаке сребрењака.
На крају крајева, за то би требало да сноси одговорност.
Као и неки заштитари који се слично понашају чак и када се ради о споменицима културе од изузетног значаја.
Довољно је тако мало али за земљу без будућности то је више него много.
Такође није нормално да баш сваки иоле вредан објекат буде тако третиран, довољно је да говедо од архитекте у локалној самоуправи примени само делић онога чему су га упорно учили на студијама и не полакоми се због шаке сребрењака. На крају крајева, за то би требало да сноси одговорност.Као и неки заштитари који се слично понашају чак и када се ради о споменицима културе од изузетног значаја.
И по мени је највећа одговорност на архитектама и грађевинарима који врше преправке...
И да је све и дозвољено, архитекта мора при санацији и реновирању старе зграде да води рачуна о њеном некадашњем изгледу, да поштује рад старијег колеге, да схвати како је зграда првобитно била замишљена и да ако до неких промена и мора доћи да то учини тако да промене или буду неприметне или да се његовом адаптацијом здању придода нова естетска као и ''некретнинска'' вредност.
Немојте мислити да је мени лако да тако размишљам јер живим на Западу на коме се (у нашој средини је то врло уврежена предрасуда), у те сврхе ''тамо'' улажу много већа материјална средства.
Верујте ми да ствар није у парама, јер се по мојој процени у надградње и разне адаптације у Београду сразмерно вредности првобитних објеката улаже много више новца него што ли на то Западњаци троше у исте намене.
Инвеститори па и службеници који издају дозволе нису обавезни да у ове ствари буду упућени. Школованом архитекти је изричита обавеза да о тим стварима поведе рачуна. На њему је сва одговорност пред судом времена с обзиром на то да код нас не постоје било какве естетске комисије или лобији ефиксног дејства.
Многе изузетно вредне зграде ће временом, с обзиром на данашњи ритам скрнављења и рушења дефинитивно и нестати. Ако за сто година до тад све данашње и нестане или пак којим случајем обстане потпуно непрепознатљиво ни то није трагично!
Дубоко сам уверен да ће се и будућим генерацијама јавити жеља да сазнају, као што то и нас данас занима, како је Београд некад изгледао. Тада ће се, у то уопште ни не сумњам, у новим, повољнијим околностима, вишим нивоом целокупног Српског друштва, његовим појачаним осећајем за важност очувања културне баштине, озбиљно и темељно, приступити ревалоризацији, тоталној реконструкцији чак и поновној изградњи тад већ практично комплетно уништеног фонда архитектонског наслеђа Београда.
То је неминован историјски процес, то је суштина виталности културе сваког народа који држи до себе.
bila je to najlepsa zgrada u Sitnickoj. Sada ju je mucno gledati. Bio sam gore u tim stanovima. Pogled sa jedne od terasa ka centru grada je izuzetan. Koliko znam, zgradu je krajem 1930-tih gradio direktor neke banke, za sebe i porodicu. Posle rata je izdeljena na nekoliko stanova, po principu dve sobe jedan stan. U hodniku su oduvek bile rupe gelera rucne bombe koju je bacio neki sovjetski vojnik. Sada je to "popravljeno".
Nego, Francuz, imas li snimke moje zgrade, susedne ovoj, posebno u "pre i posle" fazi. Iako se malo omanulo sa bojom, veoma je interesantno kako je jedna vrlo stara kuca dobila potpuno novi zivot, iako pomalo lici na neku "torticu" sa lose svadbe :)
Твоја се кућа од зеленила тешко слика и зими а камоли лети... Знам каква је сад, није торта већ славолук и то римски ... Раније сам прво сликао модернистичке зграде, за њих скоро све имам пре и после углавном у ужем Центру...
Последњих година су се разни инвеститори утркивали са мном ко ће пре, тако да стање пред промене ван Модерне у ширем центру, а и на Дедињу из разлога личне безбедности, сам у доста случајева и пропустио да исликам...
Ovo sa tvoje slike je broj 4, jedna čudna i neobična zgrada. Čitajući Selenićev "Timor Mortis" radnju sam zamišljao upravo u toj zgradi... Tortica je iznad nagrđene moderne lepotice iz broja 7, evo je na Bingu iz vremena od pre dve godine, baš neposredno pre nego što je započeto nadziđivanje broja 7.
Ovo sa tvoje slike je broj 4, jedna čudna i neobična zgrada. Čitajući Selenićev "Timor Mortis" radnju sam zamišljao upravo u toj zgradi... Tortica je iznad nagrđene moderne lepotice iz broja 7, evo je na Bingu iz vremena od pre dve godine, baš neposredno pre nego što je započeto nadziđivanje broja 7.
Овде сам нешто помешао пошто Ситничку улицу нисам комплетно ни сликао а сликано темељно ни средио. Она је ван мог основног периметра истраживања али због вредности фонда зграда у том крају нисам одолео искушењу да практично и сав Сењак детаљно фотографишем .
Сликам зграде зими кад нема зеленила да би их ничим заклоњене кадрирањем што је могуће целовитије обухватио а лети углавном фотографишем детаље . Боје и облици фотографија урађених на зубатом сунцу су оштрији и јачег природног контраста. Приметио сам да лети услед високих температура слике саме од себе бивају мање оштре јер топао ваздух на њима ''разводњава'' форме.
На Сењаку око многих вила има пуно зимзеленог растиња што ми је сметало или ме у потпуности спречавало да многе зграде снимим. У овом крају никад нисам имао проблема ни са ким. Врло често су ми сами грађани излазили у сусрет дозвољавајући ми да у њихова дворишта и улазе уђем и изблиза сликам њихове куће.
''Славолук'' у Ситничкој је два броја више од твоје зграде, сад тек видим своју грешку у оном што сам у посту написао.
Из неких вероватно неповољних околности у време када сам зграде у твојој улици у више наврата фотографисао али засигурно и мојим заборавом услед неких других приоритета нисам посебно и на њу обратио пажњу. Видим поређењем са старим сликама да кућа и није превише измењена. Наредни пут у Београду у овом крају неке ствари морам да допуним новим фотографијама и да дорадим на ономе што у ранијим приликама нисам у потпуности довршио па ћу и њу поново сликати. Поздрав!
Зграда је сигурно имала и лево крило које је срушено у бомбардовању 1944. Морам да признам да ни мени није јасно зашто се на старој фотографији оно не види, али остаци те зграде су дефинитивно рашчишћени тек седамдесетих година. Такође ми није јасно шта се десило са два прозора на другом спрату јер се не може приметити да су накнадно зазидани. Иначе на оригиналном пројекту је било предвиђено четири таванска прозора и увек сам мислила да су из неког разлога одступили од пројекта. Сад сам запрепашћена кад сам видела да је некада стварно постојало 4 отвора. Могуће је да је после бомбардовања морао да се презида тај тавански зид, па је тада направљено само два прозора.
Иначе овај део зграде је дозидан на стари, знатно већи, чији улаз је био из тада Америчке улице, па ми није јасно зашто је на плану уцртана као Ситничка 17. Оригинални пројекат, за старији део куће, оверен од тадашњег одбора 21. августа 1923. године је гласио на Ђурђево брдо, Улица I, бр.1. Како иначе нисам у овој материји, не знам да ли је постојала обавеза да се приликом овере остави копија плана. Пошто не могу да растумачим потпис архитекте, покушаћу да скенирам или фотографишем план, можда ће неко препознати о коме се ради. Или можда грешим, можда је то био план за неку другу кућу на другој локацији, уколико се овај део Сењака некад није звао Ђурђево брдо?
Од када сам видела пост и мени се врти у глави од силних питања, али ће ме сигурно натерати да још мало прекопам по папирима.
Здраво била и добродошла. Дилема има пуна али једно је сигурно: тај део града се некада звао Ђурђево брдо, ту грешке нема ; )
Nego, Francuz, imas li snimke moje zgrade, susedne ovoj, posebno u "pre i posle" fazi. Iako se malo omanulo sa bojom, veoma je interesantno kako je jedna vrlo stara kuca dobila potpuno novi zivot, iako pomalo lici na neku "torticu" sa lose svadbe :)
Твоја се кућа од зеленила тешко слика и зими а камоли лети... Знам каква је сад, није торта већ славолук и то римски ... Раније сам прво сликао модернистичке зграде, за њих скоро све имам пре и после углавном у ужем Центру...
Последњих година су се разни инвеститори утркивали са мном ко ће пре, тако да стање пред промене ван Модерне у ширем центру, а и на Дедињу из разлога личне безбедности, сам у доста случајева и пропустио да исликам...
Једна скорашња позитивана промена...
Реклама са овом госпођицом што је својом позом годинама саблажњавала пролазнике у Рузвелтовој и све оне што чекаше аутобус, коначно обавивши на њој оно неодложно мада се на слици види није јој се никуд није ни журило, без трага је одједном нестала...
Госпођичиним свргнућем појавише на прочељу ове сецесијске лепотице у Рузвелтовој, њеном сликом заклоњена, алегорија ''Последњег испраћаја'' у мало рафиниранијем стилу .
По томе се може закључити да је у овој згради некад био погребни завод а данас се у њој продаје опрема за купатила...
Valjda bi arhitekti i zaštitari trebali prvi da ustanu protiv ovakih nakarada.
No, ja ne čuh ni jedan jedini glas! Na sličnom planu i po sličnom osnovu (a pod firmom "ulepšavanja" grada) se uništava ono još malo preostalih sačuvanih autentičnih fasada, ulaza i detalja i svega što je ovaj grad činilo onim što je nekad bio.
Narodi koji ne poštuju svoju prošlost, ne zaslužuju ni budućnost. Odavno rečeno i duboko istinito.
У уређеним државама такође живе похотни дивљаци и насртљивци али им је онемогућено да дођу до изражаја.
Давање статуса заштићеног културног добра у овој земљи не значи ништа.
Такође није нормално да баш сваки иоле вредан објекат буде тако третиран, довољно је да говедо од архитекте у локалној самоуправи примени само делић онога чему су га упорно учили на студијама и не полакоми се због шаке сребрењака.
На крају крајева, за то би требало да сноси одговорност.
Као и неки заштитари који се слично понашају чак и када се ради о споменицима културе од изузетног значаја.
Довољно је тако мало али за земљу без будућности то је више него много.
На крају крајева, за то би требало да сноси одговорност.Као и неки заштитари који се слично понашају чак и када се ради о споменицима културе од изузетног значаја.
И по мени је највећа одговорност на архитектама и грађевинарима који врше преправке...
И да је све и дозвољено, архитекта мора при санацији и реновирању старе зграде да води рачуна о њеном некадашњем изгледу, да поштује рад старијег колеге, да схвати како је зграда првобитно била замишљена и да ако до неких промена и мора доћи да то учини тако да промене или буду неприметне или да се његовом адаптацијом здању придода нова естетска као и ''некретнинска'' вредност.
Немојте мислити да је мени лако да тако размишљам јер живим на Западу на коме се (у нашој средини је то врло уврежена предрасуда), у те сврхе ''тамо'' улажу много већа материјална средства.
Верујте ми да ствар није у парама, јер се по мојој процени у надградње и разне адаптације у Београду сразмерно вредности првобитних објеката улаже много више новца него што ли на то Западњаци троше у исте намене.
Инвеститори па и службеници који издају дозволе нису обавезни да у ове ствари буду упућени. Школованом архитекти је изричита обавеза да о тим стварима поведе рачуна. На њему је сва одговорност пред судом времена с обзиром на то да код нас не постоје било какве естетске комисије или лобији ефиксног дејства.
Многе изузетно вредне зграде ће временом, с обзиром на данашњи ритам скрнављења и рушења дефинитивно и нестати. Ако за сто година до тад све данашње и нестане или пак којим случајем обстане потпуно непрепознатљиво ни то није трагично!
Дубоко сам уверен да ће се и будућим генерацијама јавити жеља да сазнају, као што то и нас данас занима, како је Београд некад изгледао. Тада ће се, у то уопште ни не сумњам, у новим, повољнијим околностима, вишим нивоом целокупног Српског друштва, његовим појачаним осећајем за важност очувања културне баштине, озбиљно и темељно, приступити ревалоризацији, тоталној реконструкцији чак и поновној изградњи тад већ практично комплетно уништеног фонда архитектонског наслеђа Београда.
То је неминован историјски процес, то је суштина виталности културе сваког народа који држи до себе.
Nego, Francuz, imas li snimke moje zgrade, susedne ovoj, posebno u "pre i posle" fazi. Iako se malo omanulo sa bojom, veoma je interesantno kako je jedna vrlo stara kuca dobila potpuno novi zivot, iako pomalo lici na neku "torticu" sa lose svadbe :)
Твоја се кућа од зеленила тешко слика и зими а камоли лети... Знам каква је сад, није торта већ славолук и то римски ... Раније сам прво сликао модернистичке зграде, за њих скоро све имам пре и после углавном у ужем Центру...
Последњих година су се разни инвеститори утркивали са мном ко ће пре, тако да стање пред промене ван Модерне у ширем центру, а и на Дедињу из разлога личне безбедности, сам у доста случајева и пропустио да исликам...
Ovo sa tvoje slike je broj 4, jedna čudna i neobična zgrada. Čitajući Selenićev "Timor Mortis" radnju sam zamišljao upravo u toj zgradi... Tortica je iznad nagrđene moderne lepotice iz broja 7, evo je na Bingu iz vremena od pre dve godine, baš neposredno pre nego što je započeto nadziđivanje broja 7.
REKLAMA IZ 1960.
POZDRAV SVIMA ...
Овде сам нешто помешао пошто Ситничку улицу нисам комплетно ни сликао а сликано темељно ни средио. Она је ван мог основног периметра истраживања али због вредности фонда зграда у том крају нисам одолео искушењу да практично и сав Сењак детаљно фотографишем .
Сликам зграде зими кад нема зеленила да би их ничим заклоњене кадрирањем што је могуће целовитије обухватио а лети углавном фотографишем детаље . Боје и облици фотографија урађених на зубатом сунцу су оштрији и јачег природног контраста. Приметио сам да лети услед високих температура слике саме од себе бивају мање оштре јер топао ваздух на њима ''разводњава'' форме.
На Сењаку око многих вила има пуно зимзеленог растиња што ми је сметало или ме у потпуности спречавало да многе зграде снимим. У овом крају никад нисам имао проблема ни са ким. Врло често су ми сами грађани излазили у сусрет дозвољавајући ми да у њихова дворишта и улазе уђем и изблиза сликам њихове куће.
''Славолук'' у Ситничкој је два броја више од твоје зграде, сад тек видим своју грешку у оном што сам у посту написао.
Из неких вероватно неповољних околности у време када сам зграде у твојој улици у више наврата фотографисао али засигурно и мојим заборавом услед неких других приоритета нисам посебно и на њу обратио пажњу. Видим поређењем са старим сликама да кућа и није превише измењена. Наредни пут у Београду у овом крају неке ствари морам да допуним новим фотографијама и да дорадим на ономе што у ранијим приликама нисам у потпуности довршио па ћу и њу поново сликати. Поздрав!
Делиградска? Ја нисам препознао ово.
Ovo smo se jedan član našeg foruma i ja dvoumili jeste li ili nije Beograd. Nedoumica ostaje do daljeg...
Ман'те двоумљење, није ово Београд. Осим ако у тадањи Београд не рачунамо и Бегаљицу и томе слично.
Иначе овај део зграде је дозидан на стари, знатно већи, чији улаз је био из тада Америчке улице, па ми није јасно зашто је на плану уцртана као Ситничка 17. Оригинални пројекат, за старији део куће, оверен од тадашњег одбора 21. августа 1923. године је гласио на Ђурђево брдо, Улица I, бр.1. Како иначе нисам у овој материји, не знам да ли је постојала обавеза да се приликом овере остави копија плана. Пошто не могу да растумачим потпис архитекте, покушаћу да скенирам или фотографишем план, можда ће неко препознати о коме се ради. Или можда грешим, можда је то био план за неку другу кућу на другој локацији, уколико се овај део Сењака некад није звао Ђурђево брдо?
Од када сам видела пост и мени се врти у глави од силних питања, али ће ме сигурно натерати да још мало прекопам по папирима.
Здраво била и добродошла. Дилема има пуна али једно је сигурно: тај део града се некада звао Ђурђево брдо, ту грешке нема ; )