Чини ми се да 1908. паријарх српски није ни постојао, већ митрополит. Патријаршија је поново успостављена 1920. године.
Године 1908. је хиротонисан митрополит београдски Димитрије.
Можда је ово прва званична посета поглавара српске цркве Загребу или неком граду у Аустро-Угарској?
Постојао је српски патријарх, и то Лукијан Богдановић (1908-1913).
Da, ko cita POLITIKIN ZABAVNIK setice se mozda veoma lepog clanka ( iz 2012. ) datog o srpskom Patrijarhukoga navodi Alex_ZR. Njega je KuK mucki ubio na veoma perfidan nacin 1913. U pomenutom clanku navode se detalji tog ubistva. To ubistvo srpskog patrijarha ( akt drzavnog terorizma KuK prema Srbiji ) prethodilo je "teroristickom" aktu Mlade Bosne u Sarajevu godinu dana kasnije.
Na slici upravo i jeste Patrijarh srpski Лукијан Богдановић (1908-1913), i niko drugi, on od naroda veoma voljen.
Cenjeni Vukoman bi mogao da reprodukuje taj odlican clanak, eventualno ... .
Milorad je naravno u pravu da radi se o fotki s tla KuK. Srpski patrijarsi drzali su tada katedru u S. Karlovcima a Srbija imala je Mitropolita.
Мислим да треба разликовати Карловачку патријаршију, коју је 1848. прогласио народ и Патријаршију Српске православне цркве, званично признату од осталих православних цркава.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве на нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.
Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.
Мислим да треба разликовати Карловачку патријаршију, коју је 1848. прогласио народ и Патријаршију Српске православне цркве, званично признату од осталих православних цркава.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве на нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.
Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.
Onaj levi nosi gumene opanke koje je proizvodio TIGAR, Pirot.. Taj si je NAJ baja.
Srednji ima na nogama obojke, obujmice...tj. komad svinjske kože obmotan i pričvršćen za stopala sa kožnim trakama -OPUTAMA....
Dosta je lokalnih naziva za takvu "obuću" ,a bila je zaštitni znak najsiromašnijih...
Desni baja je već boljestojeći šmeker u tipičnim južnosrbijanskim opancima ...
Fotografija je iz 1950 i nastala je u žel. stanici Niš... U pozadini je vagon posleratnog "Simplon-orijent " ekspresa.
Rekao bih da su semenkari. Uvek ih je bilo oko škole (u pozadini). A izgleda da je i ovo mesto uvek bilo predodređeno za neki kiosk. Bravo za ovu fotku!!!
Zanimljivo koliko je (osim Milankovićevog) bilo još dodatnih velikih hangara na aerodromu...
Сви бетонски хангари на аеродрому и јесу били Миланковићеви.
Било је шест удвојених хангара (три северно од пристанишне зграде, које је користио Аеропут - виде се у задњем плану, и ова три јужна - у предњем плану, које је користио легендарни 6. пук). Били си распона од по 40 метара, дужине, тј дубине 47.7 метара и висине 7 метара. Свих шест (дванаест) је срушено у пролеће 1944. у чувеним "савезничким" бомбардовањима... Иначе, такви хангари су постојали и на војном аеродрому у Краљеву, где се налазила и Државна фабрика авиона, као и на цивилно-војним аеродромима у Загребу (Боронгај) и Скопљу.
Три хангара, који се виде у задњем плану, на десној половини фотографије, су тзв. "Ахенбах" метални хангари и њих је користила Пилотска школа Аеропута и Аеро-клуба (тих хангара је било укупно пет, два су иза леђа фотографа, и њих је користила ескадрила за обуку 1. бригаде којој је припадао 6. пук).
Осим тих пет хангара је постојао и велики метални хангар типа "Ц", површине 3200 квадратних метара. Тај хангар је једини који се "прошетао" по аеродрому, пошто је био монтажног типа. Прво је стајао на овом месту, које се види на доњој фотографији, на самој доњој десној ивици фотографије.
Када већ коментаришем, виде се и два споменута горе поменута војна "Ахенбах" хангара, лево и десно од, сада једино постојећег "Миланковићевог хангара", који се звао Радионица за поправку и ревизију авиона, и који је, коначно, проглашен спомеником културе. (Брат близанац овог хангара је постојао на аеродрому у Новом Саду.)
Сасвим лево је хангар "Ц" на свом коначном месту, где се налазио све до лета 2006. када је срушен због изградње Airport City-a. Десно су три војна удвојена хангара (са претходне фотографије у првом плану) и зграда контроле Војне опитне групе са које је и начињена претходна фотографија.
Поздрав, Аеропут
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Године 1908. је хиротонисан митрополит београдски Димитрије.
Можда је ово прва званична посета поглавара српске цркве Загребу или неком граду у Аустро-Угарској?
Постојао је српски патријарх, и то Лукијан Богдановић (1908-1913).
Da, ko cita POLITIKIN ZABAVNIK setice se mozda veoma lepog clanka ( iz 2012. ) datog o srpskom Patrijarhu koga navodi Alex_ZR. Njega je KuK mucki ubio na veoma perfidan nacin 1913. U pomenutom clanku navode se detalji tog ubistva. To ubistvo srpskog patrijarha ( akt drzavnog terorizma KuK prema Srbiji ) prethodilo je "teroristickom" aktu Mlade Bosne u Sarajevu godinu dana kasnije.
Na slici upravo i jeste Patrijarh srpski Лукијан Богдановић (1908-1913), i niko drugi, on od naroda veoma voljen.
Cenjeni Vukoman bi mogao da reprodukuje taj odlican clanak, eventualno ... .
Milorad je naravno u pravu da radi se o fotki s tla KuK. Srpski patrijarsi drzali su tada katedru u S. Karlovcima a Srbija imala je Mitropolita.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве на нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.
Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве на нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.
Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.
Tačno.
Arhiepiskopi
1. Sveti Sava 1219-1233, 1235.
2. Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263, +1266.
3. Sveti Sava II 1263-1271.
4. Danilo I 1271-1272.
5. Joanikije I 1272-1276, +1279.
6.Sv. Jevstatije I 1279-1286.
7. Jakov 1286-1292.
8. Jevstatije II 1292-1309.
9. Sveti Sava III 1309-1316.
10. Sveti Nikodim 1317-1324.
11. Sveti Danilo II 1324-1337.
Patrijarsi
12. (1) Sv. Joakinije II 1338-1346, +1354.
13. (2) Sveti Sava IV 1354-1375.
14. (3) Sveti Jefrem 1375-1379, 1389-1392, 397.
15. (4) Sveti Spiridon 1379-1389.
16. (5) Danilo III 1392-1398.
17. (6) Sava V 1398-1406.
18. (7) Danilo IV 1406.
19. (8) Kirilo 1407-1419.
20. (9) Nikon 1420-1435.
21. (10) Teofan 1446
22. (11) Nikodim II 1446-1453.
23. (12) Arsenije II 1453-1463.
24. (13) Makarije Sokolović 1557-1571, 1574.
25. (14) Antonije Sokolović 1571-1575
26. (15) Gerasim Sokolović 1575-1586.
27. (16) Savatije Sokolović 1587.
29. (18) Jerotej 1589-1591.
30. (19) Filip 1591-1592.
31. (20) Jovan Kantul 1592-1614.
32. (21) Pajsije I Janjevac 1614-1648.
33. (22) Sveti Gavrilo Rajić 1648-1655, 1659.
34. (23) Maksim Skopljanac 1655-1674, 1680.
35. (24) Arsenije III Crnojević 1674-1690, 1706
36. (25) Kalinik I 1691-1710.
37. (26) Atanasije I 1711-1712.
38. (27) Mojsije Rajović 1712-1726.
39. (28) Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1725-.
40. (29) Joanikije III Karadža 1739-1746.
41. (30) Atanasije II Gavrilović 1747-1752.
42. (31) Gavrilo II Sarajevac 1752.
43. (32) Gavrilo III (1752-1758)
44. (33) Vikentije Stefanović – 1758
45. (34) Pajsije II Grk –
46. (35) Gavrilo IV Grk – 1758
47. (36) Kirilo II 1758-1763.
48. (37) Vasilije Jovanović-Brkić 1763-1765, .
49. (38) Kalinik II Grk 1765-1766.
Karlovački mitropoliti i patrijarsi 1690-1920.
Arsenije III Crnojević 1690-1706
Isaija Đaković 1707-1708
Stevana Metohijca (1708-1709)
Sofronije Podgoričanin 1710-1711
Vikentije Popović 1713-1725
Mojsije Petrović 1725-1730
Vićentije Jovanović 1731-1737
Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1737-1748
Isaija Antonović 1748-1749
Pavle Nenadović 1749-1768
Jovan Đorđević 1769-1773
Vićentije Jovanović Vidak 1774-1780
Mojsije Putnik 1781-1790
Stefan Stratimirović 1790-1836
Stefan Stanković 1837-1841
Josif Rajačić 1842-1861, od 1848. patrijarh
Samuilo Maširević 1864-1870
German Anđelić 1881-1888
Georgije Branković 1890-1907
Lukijan Bogdanović 1908-1913
Beogradski mitropoliti
Leontije (Lambrović) (1801-1813)
Dionisije II (1813-1815)
Agatangel (1815-1827)
Kirilo (1826-1827)
Antim (1827-1831)
Melentije Pavlović (1831-1833)
mitropolit Petar Jovanović 1833-1859
mitropolit Mihailo Jovanović 1859-1881, 1889-98
mitropolit Teodosije 1883-1889
mitropolit Inokentije 1898-1905
Srpski patrijarsi
Dimitrije Pavlović (1905-1930)
patrijarh Varnava 1930-1937
patrijarh Gavrilo 1938-1950
patrijarh Vikentije 1950-1958
patrijarh German 1958-1990
patrijarh Pavle 1990-Šta nosi ovaj srednji od obuće?
Srednji ima na nogama obojke, obujmice...tj. komad svinjske kože obmotan i pričvršćen za stopala sa kožnim trakama -OPUTAMA....
Dosta je lokalnih naziva za takvu "obuću" ,a bila je zaštitni znak najsiromašnijih...
Desni baja je već boljestojeći šmeker u tipičnim južnosrbijanskim opancima ...
Fotografija je iz 1950 i nastala je u žel. stanici Niš... U pozadini je vagon posleratnog "Simplon-orijent " ekspresa.
Rekao bih da su semenkari. Uvek ih je bilo oko škole (u pozadini). A izgleda da je i ovo mesto uvek bilo predodređeno za neki kiosk. Bravo za ovu fotku!!!
Zanimljivo koliko je (osim Milankovićevog) bilo još dodatnih velikih hangara na aerodromu...
Сви бетонски хангари на аеродрому и јесу били Миланковићеви.
Било је шест удвојених хангара (три северно од пристанишне зграде, које је користио Аеропут - виде се у задњем плану, и ова три јужна - у предњем плану, које је користио легендарни 6. пук). Били си распона од по 40 метара, дужине, тј дубине 47.7 метара и висине 7 метара. Свих шест (дванаест) је срушено у пролеће 1944. у чувеним "савезничким" бомбардовањима... Иначе, такви хангари су постојали и на војном аеродрому у Краљеву, где се налазила и Државна фабрика авиона, као и на цивилно-војним аеродромима у Загребу (Боронгај) и Скопљу.
Три хангара, који се виде у задњем плану, на десној половини фотографије, су тзв. "Ахенбах" метални хангари и њих је користила Пилотска школа Аеропута и Аеро-клуба (тих хангара је било укупно пет, два су иза леђа фотографа, и њих је користила ескадрила за обуку 1. бригаде којој је припадао 6. пук).
Осим тих пет хангара је постојао и велики метални хангар типа "Ц", површине 3200 квадратних метара. Тај хангар је једини који се "прошетао" по аеродрому, пошто је био монтажног типа. Прво је стајао на овом месту, које се види на доњој фотографији, на самој доњој десној ивици фотографије.
Када већ коментаришем, виде се и два споменута горе поменута војна "Ахенбах" хангара, лево и десно од, сада једино постојећег "Миланковићевог хангара", који се звао Радионица за поправку и ревизију авиона, и који је, коначно, проглашен спомеником културе. (Брат близанац овог хангара је постојао на аеродрому у Новом Саду.)
Сасвим лево је хангар "Ц" на свом коначном месту, где се налазио све до лета 2006. када је срушен због изградње Airport City-a. Десно су три војна удвојена хангара (са претходне фотографије у првом плану) и зграда контроле Војне опитне групе са које је и начињена претходна фотографија.
Поздрав, Аеропут
Futbol - Poručnik Milenko Arsović - " Mi smo već toliko kulturni, da nećemo odbiti ovu korisnu igru zato samo, što su je izmislili Englezi" !!!!
Štab američkog crvenog krsta u Karađorđevoj ulici 1916.......?