Тренутно на сајту

Тренутно су на вези 0 чланова и 7 гостију.

Пријављивање

Beograd koga više nema

59623 одговора [Последњи унос]
grk
Слика корисника grk's
User offline. Last seen 7 years 13 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 08/09/2011
Патријарх Лукијан Богдановић
Alex_ZR је написао/ла:
Милорад је написао/ла:
Чини ми се да 1908. паријарх српски није ни постојао, већ митрополит. Патријаршија је поново успостављена 1920. године.
Године 1908. је хиротонисан митрополит београдски Димитрије.
Можда је ово прва званична посета поглавара српске цркве Загребу или неком граду у Аустро-Угарској?


Постојао је српски патријарх, и то Лукијан Богдановић (1908-1913).




Da, ko cita POLITIKIN ZABAVNIK setice se mozda veoma lepog clanka ( iz 2012. ) datog o srpskom Patrijarhu koga navodi Alex_ZR. Njega je KuK mucki ubio na veoma perfidan nacin 1913. U pomenutom clanku navode se detalji tog ubistva. To ubistvo srpskog patrijarha ( akt drzavnog terorizma KuK prema Srbiji ) prethodilo je "teroristickom" aktu Mlade Bosne u Sarajevu godinu dana kasnije.

Na slici upravo i jeste Patrijarh srpski Лукијан Богдановић (1908-1913), i niko drugi,  on od naroda veoma voljen.

Cenjeni Vukoman bi mogao da reprodukuje taj odlican clanak, eventualno  ... .

 
Milorad je naravno u pravu da radi se o fotki s tla KuK. Srpski patrijarsi drzali su tada katedru u S. Karlovcima a Srbija imala je Mitropolita.




 

Милорад
Слика корисника Милорад's
User offline. Last seen 6 years 14 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
ПАТРИЈАРШИЈА
Мислим да треба разликовати Карловачку патријаршију, коју је 1848. прогласио народ  и Патријаршију Српске православне цркве, званично признату од осталих православних цркава.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве  на  нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.

Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.

V.A.
Слика корисника V.A.'s
User offline. Last seen 6 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 27/06/2010
t
Милорад је написао/ла:
Мислим да треба разликовати Карловачку патријаршију, коју је 1848. прогласио народ  и Патријаршију Српске православне цркве, званично признату од осталих православних цркава.
Патријаршија Српске православне цркве успостављена је 1346. а угасила се у Пећи 1766. године.
После тога постојале су српске цркве  на  нивоу архиепископија, митрополија или уједињених епископија, у Србији, Црној Гори, Далмацији и Боки, Босни и Херцеговини, Старој Србији, Америци и у Угарској, Хрватској и Славонији (Карловачка митрополија / патријаршија).
Патријаршија Српске православне цркве је поново успостављена 1920. године, уједињењем свих српских цркава, као патријаршија призната од свих првавославних цркава, уз томос (благослов) Васељенске, Цариградске патријаршије.

Види Википедија: Историја Српске православне цркве, као и Списак поглавара Српске православне цркве.



Tačno.

 

Arhiepiskopi 5

 

1. Sveti Sava 1219-1233, 1235. 5

2. Sv. Arsenije I Sremac 1233-1263, +1266. 6

3. Sveti Sava II 1263-1271. 7

4. Danilo I 1271-1272. 7

5. Joanikije I 1272-1276, +1279. 8

6.Sv. Jevstatije I 1279-1286. 8

7. Jakov 1286-1292. 9

8. Jevstatije II 1292-1309. 9

9. Sveti Sava III 1309-1316. 10

10. Sveti Nikodim 1317-1324. 10

11. Sveti Danilo II 1324-1337. 11

 

Patrijarsi 12

 

12. (1) Sv. Joakinije II 1338-1346, +1354. 12

13. (2) Sveti Sava IV 1354-1375. 12

14. (3) Sveti Jefrem 1375-1379, 1389-1392, 397. 13

15. (4) Sveti Spiridon 1379-1389. 14

16. (5) Danilo III 1392-1398. 15

17. (6) Sava V 1398-1406. 15

18. (7) Danilo IV 1406. 15

19. (8) Kirilo 1407-1419. 15

20. (9) Nikon 1420-1435. 16

21. (10) Teofan 1446. 16

22. (11) Nikodim II 1446-1453. 16

23. (12) Arsenije II 1453-1463. 16

24. (13) Makarije Sokolović 1557-1571, 1574. 18

25. (14) Antonije Sokolović 1571-1575. 18

26. (15) Gerasim Sokolović 1575-1586. 19

27. (16) Savatije Sokolović 1587. 19

29. (18) Jerotej 1589-1591. 20

30. (19) Filip 1591-1592. 20

31. (20) Jovan Kantul 1592-1614. 20

32. (21) Pajsije I Janjevac 1614-1648. 21

33. (22) Sveti Gavrilo Rajić 1648-1655, 1659. 21

34. (23) Maksim Skopljanac 1655-1674, 1680. 22

35. (24) Arsenije III Crnojević 1674-1690, 1706. 22

36. (25) Kalinik I 1691-1710. 23

37. (26) Atanasije I 1711-1712. 24

38. (27) Mojsije Rajović 1712-1726. 24

39. (28) Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1725-. 24

40. (29) Joanikije III Karadža 1739-1746. 25

41. (30) Atanasije II Gavrilović 1747-1752. 25

42. (31) Gavrilo II Sarajevac 1752. 26

43. (32) Gavrilo III (1752-1758) 26

44. (33) Vikentije Stefanović – 1758. 26

45. (34) Pajsije II Grk –. 26

46. (35) Gavrilo IV Grk – 1758. 27

 

 

 

 

 

 

 

 

47. (36) Kirilo II 1758-1763. 27

48. (37) Vasilije Jovanović-Brkić 1763-1765, . 27

49. (38) Kalinik II Grk 1765-1766. 27

 

Karlovački mitropoliti i patrijarsi 1690-1920. 29

 

Arsenije III Crnojević 1690-1706. 29

Isaija Đaković 1707-1708. 29

Stevana Metohijca (1708-1709) 30

Sofronije Podgoričanin 1710-1711. 31

Vikentije Popović 1713-1725. 31

Mojsije Petrović 1725-1730. 32

Vićentije Jovanović 1731-1737. 33

Arsenije IV Jovanović Šakabenta 1737-1748. 34

Isaija Antonović 1748-1749. 34

Pavle Nenadović 1749-1768. 35

Jovan Đorđević 1769-1773. 36

Vićentije Jovanović Vidak 1774-1780. 37

Mojsije Putnik 1781-1790. 38

Stefan Stratimirović 1790-1836. 39

Stefan Stanković 1837-1841. 40

Josif Rajačić 1842-1861, od 1848. patrijarh. 40

Samuilo Maširević 1864-1870. 41

German Anđelić 1881-1888. 43

Georgije Branković 1890-1907. 43

Lukijan Bogdanović 1908-1913. 44

 

Beogradski mitropoliti 45

Leontije (Lambrović) (1801-1813) 46

Dionisije II (1813-1815) 46

Agatangel (1815-1827) 46

Kirilo (1826-1827) 47

Antim (1827-1831) 47

Melentije Pavlović (1831-1833) 47

mitropolit Petar Jovanović 1833-1859. 48

mitropolit Mihailo Jovanović 1859-1881, 1889-98. 49

mitropolit Teodosije 1883-1889. 50

mitropolit Inokentije 1898-1905. 51

 

Srpski patrijarsi

 

Dimitrije Pavlović (1905-1930) 52

 patrijarh Varnava 1930-1937. 53

 patrijarh Gavrilo 1938-1950. 53

 patrijarh Vikentije 1950-1958. 54

patrijarh German 1958-1990. 55

patrijarh Pavle 1990- 56

V.A.
Слика корисника V.A.'s
User offline. Last seen 6 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 27/06/2010
s
Kizzoni је написао/ла:



Šta nosi ovaj srednji od obuće?
Zeleznicar
Слика корисника Zeleznicar's
User offline. Last seen 3 years 11 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 11/11/2011
Kom opanci, kom ...
  Onaj  levi  nosi  gumene opanke koje  je  proizvodio TIGAR, Pirot.. Taj   si  je  NAJ baja.
Srednji  ima na nogama  obojke, obujmice...tj.  komad  svinjske  kože  obmotan  i  pričvršćen  za  stopala  sa  kožnim trakama -OPUTAMA....
Dosta  je  lokalnih  naziva  za takvu  "obuću" ,a  bila  je  zaštitni znak  najsiromašnijih...
Desni  baja  je  već  boljestojeći šmeker  u  tipičnim  južnosrbijanskim  opancima ...
Fotografija  je  iz 1950 i  nastala  je  u žel. stanici Niš... U  pozadini  je vagon  posleratnog "Simplon-orijent " ekspresa.
Dorcolac
Слика корисника Dorcolac's
User offline. Last seen 4 years 45 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/08/2010
Ks, ks, ks...
Kizzoni је написао/ла:



Rekao bih da su semenkari. Uvek ih je bilo oko škole (u pozadini). A izgleda da je i ovo mesto uvek bilo predodređeno za neki kiosk. Bravo za ovu fotku!!!
Aeroput
Слика корисника Aeroput's
User offline. Last seen 9 years 47 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 11/11/2010
Аеродромски хангари
mmilovan је написао/ла:
Varos Kapija је написао/ла:



Zanimljivo koliko je (osim Milankovićevog) bilo još dodatnih velikih hangara na aerodromu...

Сви бетонски хангари на аеродрому и јесу били Миланковићеви.
Било је шест удвојених хангара (три северно од пристанишне зграде, које је користио Аеропут - виде се у задњем плану, и ова три јужна - у предњем плану, које је користио легендарни 6. пук). Били си распона од по 40 метара, дужине, тј дубине 47.7 метара и висине 7 метара. Свих шест (дванаест) је срушено у пролеће 1944. у чувеним "савезничким" бомбардовањима... Иначе, такви хангари су постојали и на војном аеродрому у Краљеву, где се налазила и Државна фабрика авиона, као и на цивилно-војним аеродромима у Загребу (Боронгај) и Скопљу.
Три хангара, који се виде у задњем плану, на десној половини фотографије, су тзв. "Ахенбах" метални хангари и њих је користила Пилотска школа Аеропута и Аеро-клуба (тих хангара је било укупно пет, два су иза леђа фотографа, и њих је користила ескадрила за обуку 1. бригаде којој је припадао 6. пук).
Осим тих пет хангара је постојао и велики метални хангар типа "Ц", површине 3200 квадратних метара. Тај хангар је једини који се "прошетао" по аеродрому, пошто је био монтажног типа. Прво је стајао на овом месту, које се види на доњој фотографији, на самој доњој десној ивици  фотографије.
Када већ коментаришем, виде се и два споменута горе поменута војна "Ахенбах" хангара, лево и десно од, сада једино постојећег "Миланковићевог хангара", који се звао Радионица за поправку и ревизију авиона, и који је, коначно, проглашен спомеником културе. (Брат близанац овог хангара је постојао на аеродрому у Новом Саду.)
Сасвим лево је хангар "Ц" на свом коначном месту, где се налазио све до лета 2006. када је срушен због изградње Airport City-a. Десно су три војна удвојена хангара (са претходне фотографије у првом плану) и зграда контроле Војне опитне групе са које је и начињена претходна фотографија.


Поздрав, Аеропут

"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Kizzoni
Слика корисника Kizzoni's
User offline. Last seen 1 година 22 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 28/03/2012
1911 - Viteške igre i sportovi
                                                   






Futbol - Poručnik Milenko Arsović - " Mi smo već toliko kulturni, da nećemo odbiti ovu korisnu igru zato samo, što su je izmislili Englezi" !!!!






Dorcolac
Слика корисника Dorcolac's
User offline. Last seen 4 years 45 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/08/2010
Iz iste knjige...

Kizzoni
Слика корисника Kizzoni's
User offline. Last seen 1 година 22 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 28/03/2012
1916


Štab američkog crvenog krsta u Karađorđevoj ulici 1916.......?

Претрага форума

Учитавање