И ово је занимиљиво. Претпостављам да је ово неки понтонски мост након ослобођења? Да ли је то потрајало све до изградње Бранковог 1956?
Ja bih rekao da su fotografije iz vremena okupacije - tekst na poleđini je na nemačkom.
Usudio bih se da, samo na osnovu fotografija, tvrdim da su Nemci vremenom izgradili makar dva pontonska mosta kod Sajmišta.
Jedan je postaljen odmah na početku okupacije, na baržama i uzan, a drugi, znatno širi, na balvanima pobodenim u koristo Save - očigledno kasnije.
Most sa fotografije iz aviona, ali slikan tokom izgradnje (izbija ispred Filipsovog paviljnona, a vidi se i proširenje mosta na samoj obali)
ДУШКО ГОЈКОВИЋ: Као гимназијалац у Београду, ноћу сам пролазио Булеваром, и у излогу неког комисиона видео једну стару, разлупану трубу. Дошао сам ујутру и рекао газди да хоћу тај корнет, а он ме је одговарао. Али, купио сам ту трубу, иако нисам знао да свирам. Моја мајка је чувала ту прву трубу, и дали смо да се мало репарира, и онда, после много година, Миша Блам ми је рекао да прави Музеј џеза, и да би било лепо кад бих му ја дао тај први корнет.
Gipsani pilastri i profili, kao i štukodekoracija na zidovima ne liče mnogo na Studio 10 Radio Beograda u Makedonskoj koga možete videti na donjim slikama (podsećam, jedini autentični do dana danas sačuvani studio predratnog radija).
Takođe, ni mikrofon ne podseća na predratni mikrofon Marconi BBC ribbon type koji je korišćen neposredno pred rat (i posle rata).
Teško je utvrditi.
Mislim da je dirigent u partiz. oficir. uniformi Oskar Danon.
Ron Karter (76), jedan od najboljih i najtraženijih kontrabasista svih vremena, kompozitor, aranžer, vođa benda i verovatno džez muzičar sa najvećim brojem snimaka, koji će nastupiti večeras na završnoj večeri Nišvil džez festivala, tražio je od organizatora da mu obezbede kontrabas koji košta 100.000 evra!
Situaciju je izvadio Mihajlo - Miša Blam koji je Karteru ljubazno ponudio svoj instrument, koji košta daleko manje ali na kojem su umeće pokazali mnogi svetski velikani džeza.
- Karter je veliki muzičar i ima zaista jedan maestralan instrument. To je kontrabas specijalne izrade sa posebnim mikrofonima u vratu. Takav instrument košta više od 100.000 evra, ali je poseban problem što ne može da se nađe da se kupi u Evropi. Ja sam mu ponudio onda moj bas na kojem su svirali čuveni Čarls Mingus, Džon Patituči i Miroslav Vitouš, i napisao mu: „Ako ti to ne odgovara, ti ponesi svoj.“ Pristao je, ispričao je Miša Blam za „Blic“.
vrlo interesantna slika, pise Kralj Petar i patrijarh, Beograd 1908, da li? gde? ko? povod?
Капиџијо,
Не верујем да је Београд. Десно, код улаза у зграду су грбови са шаховницом. На истом зиду је плакат исписан латиницом. Униформе не личе на наше. Официр десно као да је Аустријанац....
Не видим краља Петра. Једино ако их нису збуниле униформе кочијаша патријархових, које подсећају на униформу краља Петра код крунисања.
Чини ми се да 1908. паријарх српски није ни постојао, већ митрополит. Патријаршија је поново успостављена 1920. године.
Године 1908. је хиротонисан митрополит београдски Димитрије.
Можда је ово прва званична посета поглавара српске цркве Загребу или неком граду у Аустро-Угарској?
И ово је занимиљиво. Претпостављам да је ово неки понтонски мост након ослобођења? Да ли је то потрајало све до изградње Бранковог 1956?
Ja bih rekao da su fotografije iz vremena okupacije - tekst na poleđini je na nemačkom.
Usudio bih se da, samo na osnovu fotografija, tvrdim da su Nemci vremenom izgradili makar dva pontonska mosta kod Sajmišta.
Jedan je postaljen odmah na početku okupacije, na baržama i uzan, a drugi, znatno širi, na balvanima pobodenim u koristo Save - očigledno kasnije.
Most sa fotografije iz aviona, ali slikan tokom izgradnje (izbija ispred Filipsovog paviljnona, a vidi se i proširenje mosta na samoj obali)
Gipsani pilastri i profili, kao i štukodekoracija na zidovima ne liče mnogo na Studio 10 Radio Beograda u Makedonskoj koga možete videti na donjim slikama (podsećam, jedini autentični do dana danas sačuvani studio predratnog radija).
Takođe, ni mikrofon ne podseća na predratni mikrofon Marconi BBC ribbon type koji je korišćen neposredno pred rat (i posle rata).
Teško je utvrditi.
Mislim da je dirigent u partiz. oficir. uniformi Oskar Danon.
Jeste, to smo utvrdili pre dve godine, ovde:
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=2178#comm...
Problem je nova slika koja je iskrsla.
Situaciju je izvadio Mihajlo - Miša Blam koji je Karteru ljubazno ponudio svoj instrument, koji košta daleko manje ali na kojem su umeće pokazali mnogi svetski velikani džeza.
- Karter je veliki muzičar i ima zaista jedan maestralan instrument. To je kontrabas specijalne izrade sa posebnim mikrofonima u vratu. Takav instrument košta više od 100.000 evra, ali je poseban problem što ne može da se nađe da se kupi u Evropi. Ja sam mu ponudio onda moj bas na kojem su svirali čuveni Čarls Mingus, Džon Patituči i Miroslav Vitouš, i napisao mu: „Ako ti to ne odgovara, ti ponesi svoj.“ Pristao je, ispričao je Miša Blam za „Blic“.
Капиџијо,
Не верујем да је Београд. Десно, код улаза у зграду су грбови са шаховницом. На истом зиду је плакат исписан латиницом. Униформе не личе на наше. Официр десно као да је Аустријанац....
Не видим краља Петра. Једино ако их нису збуниле униформе кочијаша патријархових, које подсећају на униформу краља Петра код крунисања.
Чини ми се да 1908. паријарх српски није ни постојао, већ митрополит. Патријаршија је поново успостављена 1920. године.
Године 1908. је хиротонисан митрополит београдски Димитрије.
Можда је ово прва званична посета поглавара српске цркве Загребу или неком граду у Аустро-Угарској?