Naleteh juče na ovu brošuru koju je izdao Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1962. godine.
Ako nekome treba neki podatak iz te knjige, tu sam...
Мени би, за овај мој рад на пописивању свих споменика, као корисна допуна, требала - читава та књижица.
Одавно је тражим, а званично је одавно и распродата.
Aero 2F - komarac , rula Bulevarom na jednoj od posleratnih prvomajskih parada...
Ova mi slika znaci dosta jer je desno ulaz u zgradu u Bul. KA [ biv. Bul Revolucije ] # 38. U njoj sam odrastao. Ovo je prva takva slika. Jedna koju sam prizeljkivao za svo vreme. U parteru je bila radnja "Svetehnika" (najvise su popravljali pisace masine) a levo od ulaza je apoteka "Kozara" kako se lepo i vidi. Sef apoteke godinama bila je magistarka, tetka - Lala Kaljevic. Njen sin Ivan Kaljevic, talentovan snimatelj filmova koji je na amaterskim festivalima pokupio sve nagrade po Evropi umro je od MS-a, mlad. Bio mi je dobar drug. I dan danas na racunima dobijenim u ovoj apoteci pise "Kozara" mada tog naziva nema na firmi.
Cika-Beka Kaljevic, Ivanov otac, vozio je Mercedes jos ranih '60-etih. Retko bi nas povezao u Kosutnjak. Pomenuti Miloradom na Forumu "postar", cika-Branko Sekulic - Lala s familijom ziveo je u istoj zgradi do 1961g.
Na balkonu I. sprata stoje dve osobe. U odgovarajucem stanu zivele su tada porodica Parivodic i porodica Lazarevic, inace stanari zgrade jos od pre II WW, pa to mora biti neko od njih. Posmatrajuci zgrade levo od naseg ulaza izgleda mi da slika treba da je nastala dosta pre 1954g. [ sudeci po odeci ] kada smo se mi u ovu zgradu doselili ( 20. marta t.g. ). Ovo je pausalno jer su sve ove kucice postojale i prilicno dugo po nasem doseljavanju. U kucici do nase zgrade ziveo je drugar Jole. Bio je "razbacotka" i nas klince je stitio po Tasmajdanu od nevaljalih "Maderaca" ( deca visokih funkcionera sa stanom u zgradi s tim restoranom ). Svrsio je kasnije vecernju skolu u mojoj, tada VIII-oj, BG gimnaziji.
Kizzoniju posebno za ovu fotku pice po narudzbini.
Sem profesora, djaci svi s leptir masnom. Medju nastavnicima, ima i buducih episkopa kao Sava Vukovic, kasnije ep. sumadijski i akademik SANU. Kao i o. Nikolaj Mrdja.
Dr Lazar Milin bio je jedan od trojice osnivaca lista "Pravoslavlje", zajedno s mojim stricem protom Momcilom Jankovicem. Godinama su im imena bila u "Urednistvu" ovog lista koji je postao zvanicno glasilo SPC. Jedan sin oca Laze Milina, takodje je svesteno lice. Drugi sin bio je glumac - igrao je i u jednoj epizodi "Otpisanih" zapazenu ulogu. Jedan od unuka oca Laze Milina predavao je mome sinu veronauku u III. Beogradskoj gimnaziji.
Јесте неодољива, жене непогрешиво знају ко се заиста борио тог октобра.
Документ много веће важности од званичних снимака парада НОВ и ПОЈ у тренутку када су ови са фотографије већ витлали по Срему.
Aero 2F - komarac , rula Bulevarom na jednoj od posleratnih prvomajskih parada...
... par reči o ovom avionu. Trebalo je to da bude jedan od ponosa naše avioindustrije a koren vuče iz predratnog perioda. Aero-2 je zbog konstrukcione greške neslavno završio karijeru u RV ali je prepravkom to bio dosta solidan avion u aeroklubovima. Verzija 2F je bila namenjena za poljoprivrednu avijaciju ali se tu nije pokazao pogodan i relativno brzo je povučen iz upotrebe (mislim da su dva aparata Aero 2F imala pad, u jednom je pilot poginuo). Ispostavilo se da je greška bila u tome što konstruktori (u stisci sa vremenom) nisu primenili vlastito rešenje konstrukcije krila već to preuzeli sa jednog sličnog češkog ili poljskog aviona smatrajući to rešenje dobrim. Na internetu ima svašta pa između ostalog evo i kratke priče o ovom avionu koji je potekao iz beogradske fabrike aviona.
Projekat školsko-trenažnog niskokrilca pretežno drvene konstrukcije Aero uradili su 1939. Boris Cijam i Đorđe Petković pobedivši na konkursu Aerokluba. Na konkursu Komande vazduhoplovstva iste godine, ovi projektanti projektuju i rade prototip aviona Ikarus Aero-2. razrađujući ideje sa prethodnog konkursa. Prototip Aero-2 je otkupljen a početkom 1941. godine su vođeni pregovori za izradu serije od 50 aviona ali do serijske proizvodnje nije došlo zbog napada Nemačke.
U aprilu 1941. Nemci su zaplenili prototip Aero-2 (premda ga nema u nemačkom spisku zaplenjenih aviona od 20. maja 1941) a potom ga predali tj. prodali Zrakoplovstvu NDH, gde je korišćen do kraja rata. Početkom maja 1945. godine, kada su piloti NDH masovno bežali ispred jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, kapetan Rak je Aerom-2 preleteo u Klagenfurt u Austriji, gde je ubrzo Englezima pao u ruke. O daljoj sudbini ovog aviona nema podataka.
Nakon II svetskog rata, Komanda RV raspisuje konkurs 1946. godine za projekte aviona u više kategorija. I pre tog konkursa Cijan i Petković su nastavili rad na svom projektu aviona Aero-2 izradom novog prototipa Aero-2B koji se potpuno uklapao u kategoriju osnovnog školskog aviona prema konkursnim zahtevima. Mada je Aero-2 bio jedan od najproizvođenijih i najkorišćenijih školskih aviona u Jugoslaviji nakon II svetskog rata, on je imao jednu konstruktorsku grešku sve dok nije izvršena (na osnovu istraživanja i ispitivanja) definitivna modifikacija krila. Avion je imao iznenadno padanje na krilo i kovit kao posledicu pada brzine na samom početku prevučenog leta što je prouzrokovalo 14 rušenja, neka sa smrtnim ishodima. Nakon modifikacije 1956/57. izvršene u Utvi avioni su se normalno ponašali odnosno padali su na nos iz čega su početnici jednostavno izlazili bez problema.
Osnovni podaci namena: obuka (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2C, 2D, 2De, 2H), kurirska služba (2De, 2E, 2H), poljoprivreda (2F) projektanti: Boris Cijam i Đorđe Petković proizvođač: Ikarus proizvedeno: 261 svih varijanti u proizvodnji: 1947-54. sve varijante prvi let: 24.04.1940. (Aero-2) u upotrebi od: 1941-45 (Aero-2), 1948 (2B) van upotrebe od: Aero-2B i sve kasnije varijante polako su povlačeni iz upotrebe u JRV od 1959. i predavani aeroklubovima; poslednji primerak Aero-2 izbrisan je iz registra JRV 31.12.1975.
Opšte karakteristike posada: 2 (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2C, 2D, 2De, 2H), 1 (2F) kabina: otvorena (Aero, Aero-2, 2B, 2C, 2F, 2H1, 2H2), zatvorena (2Be, 2D, 2De, 2E, 2H3) dužina: 8,23 m (po nekim podacima 8,45 m) raspon krila: 10,50 m površina krila: 17,40 m2 (po nekim podacima 15,56 m2) visina: 2,64 m, po nekim podacima 2,70 m pa čak i 2,80 m masa: - prazan 564 kg, po nekim podacima 685 kg - bruto 996 kg, po nekim podacima 978 kg pogonski agregat: de Havilland Gipsy Major 10 (Gipsy IIIA), 4-orocilindričan redni, vazduhom hlađeni motor sa električnim starterom od 145 KS/108 KW (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2E),
Walter Minor-6/III, 4-orocilindrični obrnutoredni, vazduhom hlađeni motor od 160 KS/119 KW (2C, 2D, 2De, 2F, 2H) propeler: drveni, dvokraki
Performanse maksimalna brzina: 224 km/h, po nekim podacima 208 km/h dolet: 680 km, po nekim podacima 745 km plafon leta: 4500 m, po nekim podacima 4930 m odnosno 4980 m
Tehnički podaci se razlikuju zbog različitosti varijanti letelice.
Ako nekome treba neki podatak iz te knjige, tu sam...
Мени би, за овај мој рад на пописивању свих споменика, као корисна допуна, требала - читава та књижица.
Одавно је тражим, а званично је одавно и распродата.
Где си ти на њу налетео?
Neodoljiva ...
da li je ovo 1942 ili 1944/5? Zar ovo nisu posledice saveznickog bombardovanja?
Aero 2F - komarac , rula Bulevarom na jednoj od posleratnih prvomajskih parada...
Ova mi slika znaci dosta jer je desno ulaz u zgradu u Bul. KA [ biv. Bul Revolucije ] # 38. U njoj sam odrastao. Ovo je prva takva slika. Jedna koju sam prizeljkivao za svo vreme. U parteru je bila radnja "Svetehnika" (najvise su popravljali pisace masine) a levo od ulaza je apoteka "Kozara" kako se lepo i vidi. Sef apoteke godinama bila je magistarka, tetka - Lala Kaljevic. Njen sin Ivan Kaljevic, talentovan snimatelj filmova koji je na amaterskim festivalima pokupio sve nagrade po Evropi umro je od MS-a, mlad. Bio mi je dobar drug. I dan danas na racunima dobijenim u ovoj apoteci pise "Kozara" mada tog naziva nema na firmi.
Cika-Beka Kaljevic, Ivanov otac, vozio je Mercedes jos ranih '60-etih. Retko bi nas povezao u Kosutnjak. Pomenuti Miloradom na Forumu "postar", cika-Branko Sekulic - Lala s familijom ziveo je u istoj zgradi do 1961g.
Na balkonu I. sprata stoje dve osobe. U odgovarajucem stanu zivele su tada porodica Parivodic i porodica Lazarevic, inace stanari zgrade jos od pre II WW, pa to mora biti neko od njih. Posmatrajuci zgrade levo od naseg ulaza izgleda mi da slika treba da je nastala dosta pre 1954g. [ sudeci po odeci ] kada smo se mi u ovu zgradu doselili ( 20. marta t.g. ). Ovo je pausalno jer su sve ove kucice postojale i prilicno dugo po nasem doseljavanju. U kucici do nase zgrade ziveo je drugar Jole. Bio je "razbacotka" i nas klince je stitio po Tasmajdanu od nevaljalih "Maderaca" ( deca visokih funkcionera sa stanom u zgradi s tim restoranom ). Svrsio je kasnije vecernju skolu u mojoj, tada VIII-oj, BG gimnaziji.
Kizzoniju posebno za ovu fotku pice po narudzbini.
Hvala, grk
Sem profesora, djaci svi s leptir masnom. Medju nastavnicima, ima i buducih episkopa kao Sava Vukovic, kasnije ep. sumadijski i akademik SANU. Kao i o. Nikolaj Mrdja.
Dr Lazar Milin bio je jedan od trojice osnivaca lista "Pravoslavlje", zajedno s mojim stricem protom Momcilom Jankovicem. Godinama su im imena bila u "Urednistvu" ovog lista koji je postao zvanicno glasilo SPC. Jedan sin oca Laze Milina, takodje je svesteno lice. Drugi sin bio je glumac - igrao je i u jednoj epizodi "Otpisanih" zapazenu ulogu. Jedan od unuka oca Laze Milina predavao je mome sinu veronauku u III. Beogradskoj gimnaziji.
Pozdrav svima,
1942
Neodoljiva ...
Документ много веће важности од званичних снимака парада НОВ и ПОЈ у тренутку када су ови са фотографије већ витлали по Срему.
Него, да направимо мали отклон од ратова...
Aero 2F - komarac , rula Bulevarom na jednoj od posleratnih prvomajskih parada...
... par reči o ovom avionu. Trebalo je to da bude jedan od ponosa naše avioindustrije a koren vuče iz predratnog perioda. Aero-2 je zbog konstrukcione greške neslavno završio karijeru u RV ali je prepravkom to bio dosta solidan avion u aeroklubovima. Verzija 2F je bila namenjena za poljoprivrednu avijaciju ali se tu nije pokazao pogodan i relativno brzo je povučen iz upotrebe (mislim da su dva aparata Aero 2F imala pad, u jednom je pilot poginuo). Ispostavilo se da je greška bila u tome što konstruktori (u stisci sa vremenom) nisu primenili vlastito rešenje konstrukcije krila već to preuzeli sa jednog sličnog češkog ili poljskog aviona smatrajući to rešenje dobrim. Na internetu ima svašta pa između ostalog evo i kratke priče o ovom avionu koji je potekao iz beogradske fabrike aviona.
Projekat školsko-trenažnog niskokrilca pretežno drvene konstrukcije Aero uradili su 1939. Boris Cijam i Đorđe Petković pobedivši na konkursu Aerokluba. Na konkursu Komande vazduhoplovstva iste godine, ovi projektanti projektuju i rade prototip aviona Ikarus Aero-2. razrađujući ideje sa prethodnog konkursa. Prototip Aero-2 je otkupljen a početkom 1941. godine su vođeni pregovori za izradu serije od 50 aviona ali do serijske proizvodnje nije došlo zbog napada Nemačke.
U aprilu 1941. Nemci su zaplenili prototip Aero-2 (premda ga nema u nemačkom spisku zaplenjenih aviona od 20. maja 1941) a potom ga predali tj. prodali Zrakoplovstvu NDH, gde je korišćen do kraja rata. Početkom maja 1945. godine, kada su piloti NDH masovno bežali ispred jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, kapetan Rak je Aerom-2 preleteo u Klagenfurt u Austriji, gde je ubrzo Englezima pao u ruke. O daljoj sudbini ovog aviona nema podataka.
Nakon II svetskog rata, Komanda RV raspisuje konkurs 1946. godine za projekte aviona u više kategorija. I pre tog konkursa Cijan i Petković su nastavili rad na svom projektu aviona Aero-2 izradom novog prototipa Aero-2B koji se potpuno uklapao u kategoriju osnovnog školskog aviona prema konkursnim zahtevima. Mada je Aero-2 bio jedan od najproizvođenijih i najkorišćenijih školskih aviona u Jugoslaviji nakon II svetskog rata, on je imao jednu konstruktorsku grešku sve dok nije izvršena (na osnovu istraživanja i ispitivanja) definitivna modifikacija krila. Avion je imao iznenadno padanje na krilo i kovit kao posledicu pada brzine na samom početku prevučenog leta što je prouzrokovalo 14 rušenja, neka sa smrtnim ishodima. Nakon modifikacije 1956/57. izvršene u Utvi avioni su se normalno ponašali odnosno padali su na nos iz čega su početnici jednostavno izlazili bez problema.
Osnovni podaci
namena: obuka (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2C, 2D, 2De, 2H), kurirska služba (2De, 2E, 2H), poljoprivreda (2F)
projektanti: Boris Cijam i Đorđe Petković
proizvođač: Ikarus
proizvedeno: 261 svih varijanti
u proizvodnji: 1947-54. sve varijante
prvi let: 24.04.1940. (Aero-2)
u upotrebi od: 1941-45 (Aero-2), 1948 (2B)
van upotrebe od: Aero-2B i sve kasnije varijante polako su povlačeni iz upotrebe u JRV od 1959. i predavani aeroklubovima; poslednji primerak Aero-2 izbrisan je iz registra JRV 31.12.1975.
Opšte karakteristike
posada: 2 (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2C, 2D, 2De, 2H), 1 (2F)
kabina: otvorena (Aero, Aero-2, 2B, 2C, 2F, 2H1, 2H2), zatvorena (2Be, 2D, 2De, 2E, 2H3)
dužina: 8,23 m (po nekim podacima 8,45 m)
raspon krila: 10,50 m
površina krila: 17,40 m2 (po nekim podacima 15,56 m2)
visina: 2,64 m, po nekim podacima 2,70 m pa čak i 2,80 m
masa: - prazan 564 kg, po nekim podacima 685 kg
- bruto 996 kg, po nekim podacima 978 kg
pogonski agregat: de Havilland Gipsy Major 10 (Gipsy IIIA), 4-orocilindričan redni, vazduhom hlađeni motor sa električnim starterom od 145 KS/108 KW (Aero, Aero-2, 2B, 2Be, 2E),
Walter Minor-6/III, 4-orocilindrični obrnutoredni, vazduhom hlađeni motor od 160 KS/119 KW (2C, 2D, 2De, 2F, 2H)
propeler: drveni, dvokraki
Performanse
maksimalna brzina: 224 km/h, po nekim podacima 208 km/h
dolet: 680 km, po nekim podacima 745 km
plafon leta: 4500 m, po nekim podacima 4930 m odnosno 4980 m
Tehnički podaci se razlikuju zbog različitosti varijanti letelice.