NJ. V. KRALJICA MARIJA U POSETI U DOMU STARACA I STARICA U BEOGRADU





GRUPA STARACA I STARICA U SVOME DOMU , OČEKUJU DOLAZAK NJ. V. KRALJICE



POZDRAV SVIMA ...

Наслућујем да Влада хоће да каже да су куће у наведеним улицама престале да буду куће за становање, већ су претворене у пословни простор.
Тамо где људи живе, морају да циркулишу, крећу се, иду у куповину, у школу, на посао, шетају се, шетају псе, иду у посете...
Пословни делови града губе живост. У њима има кретања ујутру, кад људи долазе на посао, или око 16:00 сати када се радно време завршава, У међувремену пословни свет ради, ретко напушта канцеларије. После подне, по завршетку радног времена, у том простору нема никог, прозори су мрачни. 
Такав проблем имају велики градови, Париз, Лондон, Брисел...
Пословни квартови су, у тим градовима, увече мртви. Они који су ту раније становали продали су компанијама своје станове за велике паре и напустили градове, станују у вилама ван града, или су купили више станова у предграђима.
Ово се и код нас догађа. У некадашње социјалне соцреалистичке павиљоне на Карабурми усељавају се добростојећи људи из центра. Напустили су бучне и загађене улице у центру и купили по пола или цео спрат на Карабурми, где старе станове преуређују према својим потребама, а испред некадашњих радничких павиљона све чешће можете видети скупоцене аутомобиле и џипове.
Уз то, на Карабурми можете ноћу или у рано јутро чути славуја, а предвече хук сове. Велике површине су под разгранатим дрворедима и парковима, чак и малим "дивљим" шумама, што гуши буку и у ове паклене дане доноси свежину...

 

Planine su nam ogoleli Turci ali su tada reke bile bujnije. Sada je sve pod sumama i one 'drze vodu' pa su reke "oslabile". Ovo je neko naivno tumacenje.  Pozdrav,     grk

Grče, svaka ti je tačna, pa i ova. Pozdrav Iz Instituta za vodoprivredu... 

Uzgred, u mnogome podstaknut i ovim našim forumom, na sajtu Instituta pokušavam, koliko to vreme i finansijske mogućnosti dopuštaju,
da prikažem neke delove istorijata hidrotehnike na našim prostorima... Ide sporo, ali ne odustajem...

Evo dela vezanog za eroziju i bujice, koji u mnogome objašnjava ovo o čemu je reč...

http://www.jcerni.org/sr/activities/hydro-engineering-history/hydro-engineering-areas/erosion-and-flood/664-2013-03-04-18-32-05.html

Šume drže vlagu, to je tačno, a ta vlaga u zemljištu omogućava konstantnost vodotokova. Gde nema šume kišnica se odmah sjuri u korita, vodotok ima više karakter bujice ali zato ako je manjeg obima presahnjuje u letnjem periodu. A evo i jednog primera sa teritorije Beograda:

U opisu kolubarskog kraja  M. Milićević pre 130 godina navodi svedočenje jednog ostarelog žitelja Stepojevca koje je dokaz da nam nisu ni Turci za sve krivi. Po Milićeviću i svedočenju tog starca, sve od Lipovičke šume pa do današnjeg Lazarevca, pre 200 godina, pokrivale su guste šume od kojih su danas samo ostale Lipovička šuma kod Sremčice i Meljaka i Boračka šuma oko Velikog Borka. Pomenuti stepojevački starac kaže da su on i njegovi vršnjaci kao deca u tim šumama čuvali stoku a bilo je u njima i vukova. Nešto pre toga, po nekim zapisima, današnje polje između sela Leskovac (kolubarski) i Sokolovo kroz koje danas teku dve manje rečice (Beljanica i Turija) bilo je jezero sa močvarnom obalom. Na obali tog jezera, blizu današnje železničke stanice Kolubarski Leskovac i lokalne crkve, sustignu Turci zbeg koji nije stigao da se skloni na drugu stranu jezera i pobiju sve, između njih i jednog monaha iz manastira u Velikom Borku čiji je grob danas u paraklisu leskovačke crkve i koga lokalno stanovništvo poštuje poput svetitelja.

No da se vratim Milićeviću i njegovom svedoku. Taj svedok kaže da je u Vrbovštici (potok koji je tekao od sela Vrbovno zapadno od Stepojevca) kao dete napajao stoku, da su lovili ribu (!) a u omanjim virovima su se i kupali tokom leta (dakle u vreme najveće suše). Milićević dalje navodi kako su šume u tom kraju nestale. Oslobođena Srbija počinje da jača ekonomski, Beograd postaje sve veći i u njemu se sve više gradi. Meštani Stepojevca i okoline počinju da intenzivnije seku šume i prodaju drvenu građu u Beogradu. Ali ne samo drvenu građu. Više zgrada u gradu - više i ognjišta što znači da je u Beogradu povećana potreba za ogrevom koji stiže u vidu posečenih šuma iz okoline Stepojevca i sa drugih strana. Kako i selo ekonomski jača u trgovini sa gradom to i porodice postaju brojnije pa je i potreba za drvenom građom i ogrevom u samim selima sve veća. Pri tom, šume se ne obnavljaju već potpuno raskrčuju radi poljoprivredne obrade u potrebi da se nahrane brojnije porodice. Dakle, već kojih 50-60 godina kasnije, u staračkim danima Milićevićevog svedoka šuma više nema!!! Kako zapisuje Milićević (citat po sećanju) "u Stepojevcu nema čestite tarabe, ako je šta i ograđeno to je sve neko pleteno pruće i vrljika. Kada neko umre gotovo da nema čestite daske da se sklepa sanduk". Već u to vreme, u pomenutoj Vrbovštici voda tek da "curi", riba nema a o napajanju stoke i kupanju nema ni govora. Nema šume da "drži vlagu" i obezbedi stabilne vodotokove. Danas Vrbovštica predstavlja suvu jarugu u kojoj se voda javi samo za vreme velikih pljuskova i bude brzo sprovedena u Turiju i Kolubaru, tako da već posle sat-dva opet je to samo prazna jaruga.

Sličan proces se odigravao i kasnije na svim područjima. Za zadnjih 30-ak godina prošao sam dosta Srbijom po raznim "vukoj.....". Pri tom sam koristio razne karte 1:25.000, 1:50.000 i 1:100.000, kako po sadržaju tako i po godinama izdavanja (naše vojne iz 1930-ih, nemačke i američke vojne rađene na osnovu vojnih iz 1930-ih, naše vojne iz 1950-ih, naše iz 1970-ih i 1980-ih). Gotovo po pravilu, tamo gde je teren ogoljen ili postoji samo pojas drveća i žbunja par metara levo i desno od na starijim kartama označenog vodotoka - to je u stvarnosti suva jaruga. U šumovitijim predelima to već jesu potoci. Naravno, u svemu veliku ulogu ima geološka građa i sastav terena. Dva podatka su mi se dobro urezala u pamćenje. Prvi, i pored svega što sam naveo, pre nekih 15 godina sam čuo relativno "svež" podatak da Srbija procentualno ima gotovo idealnu situaciju: po jedna trećina neizgrađenog prostora predstavljaju obradivo poljoprivredno zemljište, pašnjaci (livade) i šume. Kakva je situacija danas - nije mi poznato. Drugi podatak je iz štampe, objavljen oko 1990. koji je prilično onespokojavajući a izgleda da se ispunjava. Po prognozama meteorologa tada, u Srbiji je sve manje padavina a zemljište ima sve manje vlage. Južni Banat i južna Srbija su označeni kao potencijalne aridne oblasti, a gotovo sve ostalo u Srbiji kao poluaridne.

Izvinite za ovoliki (delimično OT) post. Naročito se izvinjavam onima koje to nervira.

Da nije onaj restoran Milana Mišića na Dedinju?

Mada sam obecao, nisam stigao da obidjem i sondiram "Nase More" i "NIS", zbog obaveza. Ali to cu, ovog puta zasigurno, uciniti u toku naredne nedelje kako sam se i obavezao. Pozdrav svima uz iskreno  izvinjenje,   grk
 

Ич не верујем Грку!
Имам информације да је уредно посетио обе локације, али да му се у обе кафане толико допало пиће и храна, да се ујутру уопште није сећао претходне вечери!
Сад само тражи разлог, како би поново извршио увид у квалитет услуге у Нишу и Нашем морету!

Уз сво дужно поштовање уваженом г. Грку, мислим да је ово сувише озбиљно питање да би се арбитража могла поверити само једној особи...