У марту је Варош Капија поставио ову слику из 1941. год.
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Шездесетих је ту нова зграда.
На првој слици се десно види ова зграда на броју 17.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Ово је Милована Миловановића поглед ка Адмирала Гепрата. Кућа са терасом у позадини је била одмах уз Балканску. Још позади су зграде унутар блока, испод Краљице Наталије.
Interesantan i stravičan prizor prizor, posebno imajući u vidu onaj izgoreli auto (što se ređe viđa na fotografijama boegradskog bombardovanja).
Inače, zgrade čije se zadnje fasade vide, takođe su delimično bile oštećene u aprilskom napadu.
Sta bi ova kolica, na ovoj sjajnoj fotografiji, mogla biti?
Rekao bih da su kolica stari aparat za autogeno zavarivanje ili secenje metala , na acetilen...
Inace, u toku su "zeleznicarske " konsultacije oko lokacije tih fotografija...
Na jednoj fotografiji se vidi i UZANI kolosek.
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Нисам хтео да се петљам око ауторства зграде коју чак никад нисмо ни видели у изворном облику, а додатну пометњу прави један текст објављен 1990. године, али кад си већ покренуо тему, да додам и ја нешто.
Нумерисање Светосавске улице остало је исто и после изградње хотела Славија почетком шездесетих. Једноставно првих неколико бројева на непарној страни је нестало, а остатак улице је задржао исте адресе. На исечку фотографије из средине тридесетих виде се бројеви 11, 13 и 17 и празнина на броју 15. То се слаже и са ИАБ-ом, јер је зграда на броју 17 подигнута 1932. а на броју 15 1938. Кућа на броју 13 је и по Општинским новинама подугнута/преправљена 1929. Ништа спорно, за сада.
Часопис Момент 1990. године доноси текст А. Кадијевића на шест страна под насловом Архитект Јосиф Најман (1894-1951), где се може видети и ово:
Дакле, Кадијевић зграду на броју 17 наводи као број 15 и каже да је то Најманова зграда саграђена 1938. Ја немам списак одобрених планова за 1938., али на основу оног што си написао испада да Кадијевић греши.
Хвала ти Тобџијо, што мислиш...
Иначе ово имам, одавно.
Ех, колико сам сати, дана и месеци провео у Народној библиотеци...
Направио сам паузу последње две године.
Мислим ишао сам само повремено и по потреби.
Ускоро опет крећем на свакодневни боравак у библиотеци.
Сакупио сам доста библиографије, па крећем организовано.
Хвала ти, још једном, пријатељу...
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Нисам хтео да се петљам око ауторства зграде коју чак никад нисмо ни видели у изворном облику, а додатну пометњу прави један текст објављен 1990. године, али кад си већ покренуо тему, да додам и ја нешто.
Нумерисање Светосавске улице остало је исто и после изградње хотела Славија почетком шездесетих. Једноставно првих неколико бројева на непарној страни је нестало, а остатак улице је задржао исте адресе. На исечку фотографије из средине тридесетих виде се бројеви 11, 13 и 17 и празнина на броју 15. То се слаже и са ИАБ-ом, јер је зграда на броју 17 подигнута 1932. а на броју 15 1938. Кућа на броју 13 је и по Општинским новинама подугнута/преправљена 1929. Ништа спорно, за сада.
Часопис Момент 1990. године доноси текст А. Кадијевића на шест страна под насловом Архитект Јосиф Најман (1894-1951), где се може видети и ово:
Дакле, Кадијевић зграду на броју 17 наводи као број 15 и каже да је то Најманова зграда саграђена 1938. Ја немам списак одобрених планова за 1938., али на основу оног што си написао испада да Кадијевић греши.
Nažalost.. Međutim, članak je iz sasvim ranog doba proučenosti dela Josifa Najmana, pa su razne kasnije rektifikacije moguće i izgleda da smo ovde upravo došli do toga. Jer, zgrada na broju 17 je tipično delo arhitekata Marinkovića i Radovanovića iz 1932. ili 1933, poseduje sve odlike njihove arhitekture i uopšte nije sporno za identifikaciju - to je naprosto njihova zgrada. Ubeležena je i u popisu izdatih građevinskih dozvola.
Sa druge strane na fotografiji srušene zgrade koja je postavljena, vide se dvodelni "moderni prozori", betonski (možda zaobljeni) stepenišni prozor u kvadratičnom rasteru i jednostavne balkonske dvorišne ograde u cevima (ovi elementi su došli u Najmanovu arhitekturu i arhitekturu Beograda u to doba, mada u vidljivim razrušenim detaljima nema nepobitnih, eksplicitnih dokaza da je ijedan od njih tipičan za 1938. godinu - upravo, mogli bi biti u upotrebi i koju godinu ranije), pa sam sklon verovanju da smo, zapravo, ovom fotografijom na dobrom tragu identifikaciji nestalog dela Josifa Najmana. Osim toga, kao elementi koji bi mogli pomoći u tom traganju, uočavaju se razrušeni balkon (ili erker) polukružno zaobljen, ulazna vrata sa portalom koji je bio opšiven nekim pootpadalim kamenom (svojstven detalj Najmanove arhitekture) i slični elementi. Radijatori na poslednjem spratu ukazuju da je to bila malo skupocenije zidana zgrada. Zgrada je bila pokrivena limom, što je Najman gotovo uobičajeno stavljao kao krovni pokrivač.
Prema popisima izdatih građ. dozvola onog doba, zaista je odobreno zidanje zgrade na broju 15 (1938) i potpisnik projekta jeste Josif Najman.
Hvala. Dragoceno.
Fenomenalna forenzika.
P.S. Na ovim adresama razrušenih zgrada, trebalo bi da postoji i jedna kuća Dragiše Brašovana. Možda je to baš ova na broju 13...
Ово стварно могу да буду Путникови таунуси. Наиме, средином шездесетих Путник је почео са рентакар пословањем и у понуди је имао доста таунуса. Један интересантан податак: У Будимпешти су 1966. одржане трке бодоване за првенсто Европе. Београдски аутомобилиста Ђорђе Томић је од рентакара изнајмио један плави форд таунус 17 М, отишао у Будимпешту, и у исцрпљујућој четворочасовној трци освојио треће место у најјачој дивизији, иза два БМВ-а, а испред једног форд мустанга... Колико се "озбиљно" припремао за трку показује податак да је од резервних делова имао два точка, каиш за вентилатор и две свећице...
Sa druge strane na fotografiji srušene zgrade koja je postavljena, vide se dvodelni "moderni prozori", betonski (možda zaobljeni) stepenišni prozor u kvadratičnom rasteru i jednostavne balkonske dvorišne ograde u cevima (ovi elementi su došli u Najmanovu arhitekturu i arhitekturu Beograda u to doba, mada u vidljivim razrušenim detaljima nema nepobitnih, eksplicitnih dokaza da je ijedan od njih tipičan za 1938. godinu - upravo, mogli bi biti u upotrebi i koju godinu ranije), pa sam sklon verovanju da smo, zapravo, ovom fotografijom na dobrom tragu identifikaciji nestalog dela Josifa Najmana. Osim toga, kao elementi koji bi mogli pomoći u tom traganju, uočavaju se razrušeni balkon (ili erker) polukružno zaobljen, ulazna vrata sa portalom koji je bio opšiven nekim pootpadalim kamenom (svojstven detalj Najmanove arhitekture) i slični elementi. Radijatori na poslednjem spratu ukazuju da je to bila malo skupocenije zidana zgrada. Zgrada je bila pokrivena limom, što je Najman gotovo uobičajeno stavljao kao krovni pokrivač.
Prema popisima izdatih građ. dozvola onog doba, zaista je odobreno zidanje zgrade na broju 15 (1938) i potpisnik projekta jeste Josif Najman.
Хвала Миловане на на овим опажањима. Иначе, Најманова сопствена зграда у Влајковићевој 20 је на листи зграда општине Стари град којима су одобрена средства за рестаурацију.
Комплетан списак је овде.
У марту је Варош Капија поставио ову слику из 1941. год.
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Шездесетих је ту нова зграда.
На првој слици се десно види ова зграда на броју 17.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Ово је Милована Миловановића поглед ка Адмирала Гепрата. Кућа са терасом у позадини је била одмах уз Балканску. Још позади су зграде унутар блока, испод Краљице Наталије.
Interesantan i stravičan prizor prizor, posebno imajući u vidu onaj izgoreli auto (što se ređe viđa na fotografijama boegradskog bombardovanja).
Inače, zgrade čije se zadnje fasade vide, takođe su delimično bile oštećene u aprilskom napadu.
Na poleđinama ne piše ništa...
Sta bi ova kolica, na ovoj sjajnoj fotografiji, mogla biti?
"NOVA ISKRA" - 1902.
POZDRAV SVIMA ....
Sta bi ova kolica, na ovoj sjajnoj fotografiji, mogla biti?
Rekao bih da su kolica stari aparat za autogeno zavarivanje ili secenje metala , na acetilen...
Inace, u toku su "zeleznicarske " konsultacije oko lokacije tih fotografija...
Na jednoj fotografiji se vidi i UZANI kolosek.
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Нисам хтео да се петљам око ауторства зграде коју чак никад нисмо ни видели у изворном облику, а додатну пометњу прави један текст објављен 1990. године, али кад си већ покренуо тему, да додам и ја нешто.
Нумерисање Светосавске улице остало је исто и после изградње хотела Славија почетком шездесетих. Једноставно првих неколико бројева на непарној страни је нестало, а остатак улице је задржао исте адресе. На исечку фотографије из средине тридесетих виде се бројеви 11, 13 и 17 и празнина на броју 15. То се слаже и са ИАБ-ом, јер је зграда на броју 17 подигнута 1932. а на броју 15 1938. Кућа на броју 13 је и по Општинским новинама подугнута/преправљена 1929. Ништа спорно, за сада.
Часопис Момент 1990. године доноси текст А. Кадијевића на шест страна под насловом Архитект Јосиф Најман (1894-1951), где се може видети и ово:
Дакле, Кадијевић зграду на броју 17 наводи као број 15 и каже да је то Најманова зграда саграђена 1938. Ја немам списак одобрених планова за 1938., али на основу оног што си написао испада да Кадијевић греши.
POZDRAV SVIMA ....
Хвала ти Тобџијо, што мислиш...
Иначе ово имам, одавно.
Ех, колико сам сати, дана и месеци провео у Народној библиотеци...
Направио сам паузу последње две године.
Мислим ишао сам само повремено и по потреби.
Ускоро опет крећем на свакодневни боравак у библиотеци.
Сакупио сам доста библиографије, па крећем организовано.
Хвала ти, још једном, пријатељу...
Зграда је била у Светосавској 15, изграђена је крајем тридесетих.
Hvala na ovom korisnom podatku. Imam neke naznake da su kuće na ovim brojevima radili razni arhitekti. Između ostalog i Josif Najman, baš negde krajem tridesetih. Nažalost, istraživanje arhiva nije mi dalo plan ove kuće ni potvrde o Najmanovom autorstvu, iako popisi prema opštinskim listovima jesu. Možda je, upravo, ovo ona izgubljena karika. Ipak, nemamo naznake kako je zgrada izgledala pre uništenja 1941. godine.
Нисам хтео да се петљам око ауторства зграде коју чак никад нисмо ни видели у изворном облику, а додатну пометњу прави један текст објављен 1990. године, али кад си већ покренуо тему, да додам и ја нешто.
Нумерисање Светосавске улице остало је исто и после изградње хотела Славија почетком шездесетих. Једноставно првих неколико бројева на непарној страни је нестало, а остатак улице је задржао исте адресе. На исечку фотографије из средине тридесетих виде се бројеви 11, 13 и 17 и празнина на броју 15. То се слаже и са ИАБ-ом, јер је зграда на броју 17 подигнута 1932. а на броју 15 1938. Кућа на броју 13 је и по Општинским новинама подугнута/преправљена 1929. Ништа спорно, за сада.
Часопис Момент 1990. године доноси текст А. Кадијевића на шест страна под насловом Архитект Јосиф Најман (1894-1951), где се може видети и ово:
Дакле, Кадијевић зграду на броју 17 наводи као број 15 и каже да је то Најманова зграда саграђена 1938. Ја немам списак одобрених планова за 1938., али на основу оног што си написао испада да Кадијевић греши.
Nažalost.. Međutim, članak je iz sasvim ranog doba proučenosti dela Josifa Najmana, pa su razne kasnije rektifikacije moguće i izgleda da smo ovde upravo došli do toga. Jer, zgrada na broju 17 je tipično delo arhitekata Marinkovića i Radovanovića iz 1932. ili 1933, poseduje sve odlike njihove arhitekture i uopšte nije sporno za identifikaciju - to je naprosto njihova zgrada. Ubeležena je i u popisu izdatih građevinskih dozvola.
Sa druge strane na fotografiji srušene zgrade koja je postavljena, vide se dvodelni "moderni prozori", betonski (možda zaobljeni) stepenišni prozor u kvadratičnom rasteru i jednostavne balkonske dvorišne ograde u cevima (ovi elementi su došli u Najmanovu arhitekturu i arhitekturu Beograda u to doba, mada u vidljivim razrušenim detaljima nema nepobitnih, eksplicitnih dokaza da je ijedan od njih tipičan za 1938. godinu - upravo, mogli bi biti u upotrebi i koju godinu ranije), pa sam sklon verovanju da smo, zapravo, ovom fotografijom na dobrom tragu identifikaciji nestalog dela Josifa Najmana. Osim toga, kao elementi koji bi mogli pomoći u tom traganju, uočavaju se razrušeni balkon (ili erker) polukružno zaobljen, ulazna vrata sa portalom koji je bio opšiven nekim pootpadalim kamenom (svojstven detalj Najmanove arhitekture) i slični elementi. Radijatori na poslednjem spratu ukazuju da je to bila malo skupocenije zidana zgrada. Zgrada je bila pokrivena limom, što je Najman gotovo uobičajeno stavljao kao krovni pokrivač.
Prema popisima izdatih građ. dozvola onog doba, zaista je odobreno zidanje zgrade na broju 15 (1938) i potpisnik projekta jeste Josif Najman.
Hvala. Dragoceno.
Fenomenalna forenzika.
P.S. Na ovim adresama razrušenih zgrada, trebalo bi da postoji i jedna kuća Dragiše Brašovana. Možda je to baš ova na broju 13...
Ово стварно могу да буду Путникови таунуси. Наиме, средином шездесетих Путник је почео са рентакар пословањем и у понуди је имао доста таунуса. Један интересантан податак: У Будимпешти су 1966. одржане трке бодоване за првенсто Европе. Београдски аутомобилиста Ђорђе Томић је од рентакара изнајмио један плави форд таунус 17 М, отишао у Будимпешту, и у исцрпљујућој четворочасовној трци освојио треће место у најјачој дивизији, иза два БМВ-а, а испред једног форд мустанга... Колико се "озбиљно" припремао за трку показује податак да је од резервних делова имао два точка, каиш за вентилатор и две свећице...
Sa druge strane na fotografiji srušene zgrade koja je postavljena, vide se dvodelni "moderni prozori", betonski (možda zaobljeni) stepenišni prozor u kvadratičnom rasteru i jednostavne balkonske dvorišne ograde u cevima (ovi elementi su došli u Najmanovu arhitekturu i arhitekturu Beograda u to doba, mada u vidljivim razrušenim detaljima nema nepobitnih, eksplicitnih dokaza da je ijedan od njih tipičan za 1938. godinu - upravo, mogli bi biti u upotrebi i koju godinu ranije), pa sam sklon verovanju da smo, zapravo, ovom fotografijom na dobrom tragu identifikaciji nestalog dela Josifa Najmana. Osim toga, kao elementi koji bi mogli pomoći u tom traganju, uočavaju se razrušeni balkon (ili erker) polukružno zaobljen, ulazna vrata sa portalom koji je bio opšiven nekim pootpadalim kamenom (svojstven detalj Najmanove arhitekture) i slični elementi. Radijatori na poslednjem spratu ukazuju da je to bila malo skupocenije zidana zgrada. Zgrada je bila pokrivena limom, što je Najman gotovo uobičajeno stavljao kao krovni pokrivač.
Prema popisima izdatih građ. dozvola onog doba, zaista je odobreno zidanje zgrade na broju 15 (1938) i potpisnik projekta jeste Josif Najman.
Хвала Миловане на на овим опажањима. Иначе, Најманова сопствена зграда у Влајковићевој 20 је на листи зграда општине Стари град којима су одобрена средства за рестаурацију.
Комплетан списак је овде.