Jedan od najboljih znalaca tajne istorije Beograda i Srbije  Milan Jovanović-Stojmirović piše da je u prizemlju velike kuće Ilije Kolarca bila kafana koju je držao čovek po nadimku Praporac, ali i čuvena Vajfertova pivara. U istoj zgradi, s druge strane bila je prva katolička kapela u Beogradu, iseljena kad su u Ulici proleterskih brigada, podigli crkvu. Tu je jedno vreme bio smešten austrougarski konzulat, zatim i Glavna pošta (telegraf je stajao na kafanskom stolu, u uglu). U kafani "Kolarac" svoj sto imala je Apisova grupa oficira-crnorukaca. Tu je osnovano Udruženje književnika (književnici su pre toga bili članovi Udruženja novinara). Pitanje glasi gde se tačno nalazila kuća Ilije Kolarca? Mile, pošto dobro poznaješ ovu zgradu, da li imaš fotke na kojima se jasno vide svi ovi lokali? 

Хм, у тенису се ово зове - ритерн!
Ајд, да прихватим сервис...


Коларчево здање, фотографија Милана Јовановића око 1900.

Испред Стамбол капије је некад постојао плац Томе Вучића Перишића, који је на том плацу изградио механу Код Чарапића, јер је Васа Чарапић са устаницима у Првом устанку пробио ову капију и ушао у Београд. Зато је и улица која се настављала на Стамбол капију названа Васина улица.
Трговац и мецена Илија Милосављевић Коларац је, 1856. године, од Вучића купио тај плац и на њему најпре направио зграду које је по њему названа Коларчево здање. Зграда је била угаона. Угао је био у правцу данашње Коларчеве улице, краће крило је било окренуто данашњем Тргу републике, а дуже крило се пружало дуж Македонске улице.
Најпре је у приземљу, на углу, 1858. године, била отворена Прва београдска пивница. На спрату су биле приватне одаје Коларчеве. 
У крилу према Македонској, у приземљу су се налазиле просторије католичке цркве, капеле, а на спрату је био аустријски конзулат. У конзулат се улазило кроз пасаж, у двориште, па уз степенице. У дворишту су се налазиле и штале аустријског конзулата. Пошто је неко време аустријски конзул био Рудолф Кевенхилер Меч, у народу су те штале назване Кевенхилерове штале.
Године 1889. београдска Главна пошта је доживела незгоду. Пошта се налазила у Васиној улици, на месту касније изграђене Класне лутрије. Те године се у пошти догодио пожар, па је зграда изгорела. Зато је пошта, привремено, пресељена у дворишне зграде Коларчевог здања, управо у Кевенхилерове штале, које су већ биле испражњене. Ту је пошта била до марта 1900. године, када је Аустријска амбасада пресељена, а пошта је премештена улични део крила Коларчевог здања.
На крову Коларчевог здања се, на горњој слици, види и метална конструкција, уводна телефонска кула, која је прихватала телефонске водове из читавог Београда, и преко тавана их спроводила до прве српске телефонске централе. Телефонска централа је,  у периоду од 1897. до 1899. године, инсталисана на спрату Главне поште.




На овој слици се види дворишни део Коларчевог здања и унутрашњост Главне поште. 1. Главна пошта. 2. Пасаж према Македонској улици. 3. Кевенхилерове штале, касније поштанске просторије за разврставање писама, експедиција. 4. На спрату Главне поште су биле просторије Главног телеграфа и Телефонске централе. 5. Изглед шалтерске сале Главне поште. 6. Разврставање пошиљака, експедиција. 7 (доле). Главни телеграф. 7 (у дворишту, грешка у нумерисању) Изглед баште Коларчеве пивнице.
У поштанском делу дворишта се виде поштанске кочије.



Поглед из ваздуха. 1. Коларчева пивница. 2. Главна пошта, телеграф и телефон. 3. Поштанске зграде у дворишту (бивше штале). 4. На месту некадашње баште дозидана је сала Пивнице, која је касније претворена у биоскопску салу. 5. Нова башта Коларчеве пивнице. 6. Отворени део баште, према Француској улици.



Поглед из ваздуха, са друге стране. 1. Главна пошта, телеграф и телефон. 2. Дворишно крило Главне поште. 3. Остатак платформе уводне телефонске куле. 4. Улаз у биоскоп Коларац. 5. Биоскопска сала. 6. Решеткаста метална конструкција која је покривана платном, у башти Коларчеве пивнице.