Ма, поздравио бих ја и ову господу Кеепацта и Авоимбарског, ту су већ одавно...
Ал никаке слике не постављају, седу и ћуту.
Фина нека господа, не мешају се са нама, шашавима.
А и како ћу, не познајемо се, бојим се, увредиће се људи...
Овај омладинац Зоки, грува ударнички... Ако овако настави, море женићемо га!
Да, прикључише се и Бане и Весна!
Оно, кад погледаш, Изи је у праву... још мало па да ударимо по интегралним грисинима с луком и квасом са витамином Бе!
Четири иљаде није мало.
Још кад би нам дошли ДЕКС, Касина, Путник и остали ветерани, де би нам крај био!!!
Горе је детаљ Навојевог плана, а сада следи план Београда из 1920.-те године:
Баш добра мапа, подсети ме на један податак из Годишњака Основне школе Јанко Веселиновић (данас Дрвне):
…„Велика пажња је посвећивана честим излетима у природу. Најчешће се одлазило на Велики Калемегдан (Мали Калемегдан се тек 1904. почео подизати) и Робијашку башту, а једанпут годишње ишло се и у Топчидер. Робијашку башту обрађивали су робијаши-слободњаци а била је површине 5 хектара. Деца су кроз честе посете овом огледном добру, савршено употпуњавали иначе варошко и магловито теоретско знање из познавања природе. Приликом тих посета редовно су били почашћивани квалитетним воћем или цвећем, које се овде, поред поврћа, у великим количинама гајило. Ова башта, приликом херојске одбране Београда 1915. године, обележена је у нашој историји као једно од најкрвавијих бојишта, где је у дводневним искључиво бајонетским борбама, поред многобројних непријатеља, изгинуо скоро сав Сремски добровољачки одред“.
Па да, на овој мапи се не види подвожњак јер је он прокопан 1934.
Липо ми је ћакулат с пријатељима, мада се још не осећам као неко ко треба да сведочи о прошлости.
Подсећа ме на оно, ајде да га ухватимо док га није издало памћење. Хе, хе… А баш би могли да се видимо негде, ко ће да чека јубиларну!
Hvala za fotografiju. Sa nje se može sagledati koliko su današnji takozvani "restauratori" ovog zdanja proizvoljno i tendenziozno prepravili arhitekturu ove zgrade, stavljajući elemente koje ona nikada nije imala.
Kao da je u pitanju nečija prćija sa kojom se svako igra prema nahođenju.
Hvala Varoš Kapiji za ovu fotografiju.
Već smo imali jednu iz istog perioda, slikanu iz parkića kod Ministarstva saobraćaja.
Ovo poređenje treba naglašavati, pre svega zbog budućih restauracija predratnih zgrada.
Некада помислим да ово раде исти они људи који постављају гипсане лавове и лабудове по оградама и кућама.
Hvala za fotografiju. Sa nje se može sagledati koliko su današnji takozvani "restauratori" ovog zdanja proizvoljno i tendenziozno prepravili arhitekturu ove zgrade, stavljajući elemente koje ona nikada nije imala.
Kao da je u pitanju nečija prćija sa kojom se svako igra prema nahođenju.
Hvala Varoš Kapiji za ovu fotografiju.
Već smo imali jednu iz istog perioda, slikanu iz parkića kod Ministarstva saobraćaja.
Ovo poređenje treba naglašavati, pre svega zbog budućih restauracija predratnih zgrada.
Некада помислим да ово раде исти они људи који постављају гипсане лавове и лабудове по оградама и кућама.
Osim sto je podignut jos jedan sprat, ja ne vidim jos neke znacajne razlike. Mislim da u Beogradu ima drasticnijih primera "ulepsavanja" od ovog ...
Mozda ja nesto nisam primetio ....
Ал никаке слике не постављају, седу и ћуту.
Фина нека господа, не мешају се са нама, шашавима.
А и како ћу, не познајемо се, бојим се, увредиће се људи...
Овај омладинац Зоки, грува ударнички... Ако овако настави, море женићемо га!
Да, прикључише се и Бане и Весна!
Оно, кад погледаш, Изи је у праву... још мало па да ударимо по интегралним грисинима с луком и квасом са витамином Бе!
Четири иљаде није мало.
Још кад би нам дошли ДЕКС, Касина, Путник и остали ветерани, де би нам крај био!!!
Горе је детаљ Навојевог плана, а сада следи план Београда из 1920.-те године:
Баш добра мапа, подсети ме на један податак из Годишњака Основне школе Јанко Веселиновић (данас Дрвне):
…„Велика пажња је посвећивана честим излетима у природу. Најчешће се одлазило на Велики Калемегдан (Мали Калемегдан се тек 1904. почео подизати) и Робијашку башту, а једанпут годишње ишло се и у Топчидер. Робијашку башту обрађивали су робијаши-слободњаци а била је површине 5 хектара. Деца су кроз честе посете овом огледном добру, савршено употпуњавали иначе варошко и магловито теоретско знање из познавања природе. Приликом тих посета редовно су били почашћивани квалитетним воћем или цвећем, које се овде, поред поврћа, у великим количинама гајило. Ова башта, приликом херојске одбране Београда 1915. године, обележена је у нашој историји као једно од најкрвавијих бојишта, где је у дводневним искључиво бајонетским борбама, поред многобројних непријатеља, изгинуо скоро сав Сремски добровољачки одред“.
Па да, на овој мапи се не види подвожњак јер је он прокопан 1934.
Липо ми је ћакулат с пријатељима, мада се још не осећам као неко ко треба да сведочи о прошлости.
Подсећа ме на оно, ајде да га ухватимо док га није издало памћење. Хе, хе… А баш би могли да се видимо негде, ко ће да чека јубиларну!
Ako se ne varam, te na Kalemegdanu su zapravo ove sa Terazije prenesene...
Hvala za fotografiju. Sa nje se može sagledati koliko su današnji takozvani "restauratori" ovog zdanja proizvoljno i tendenziozno prepravili arhitekturu ove zgrade, stavljajući elemente koje ona nikada nije imala.
Kao da je u pitanju nečija prćija sa kojom se svako igra prema nahođenju.
Hvala Varoš Kapiji za ovu fotografiju.
Već smo imali jednu iz istog perioda, slikanu iz parkića kod Ministarstva saobraćaja.
Ovo poređenje treba naglašavati, pre svega zbog budućih restauracija predratnih zgrada.
Некада помислим да ово раде исти они људи који постављају гипсане лавове и лабудове по оградама и кућама.
"VAROŠ KAPIJA" JE NA 3876.STRANI , 15.4.2013.G. POSTAVIO SLIKE SA ISTOG DOGAĐAJA. EVO MALE DOPUNE, NADAM SE DA NISU BILE ....
POZDRAV SVIMA ...
Hvala za fotografiju. Sa nje se može sagledati koliko su današnji takozvani "restauratori" ovog zdanja proizvoljno i tendenziozno prepravili arhitekturu ove zgrade, stavljajući elemente koje ona nikada nije imala.
Kao da je u pitanju nečija prćija sa kojom se svako igra prema nahođenju.
Hvala Varoš Kapiji za ovu fotografiju.
Već smo imali jednu iz istog perioda, slikanu iz parkića kod Ministarstva saobraćaja.
Ovo poređenje treba naglašavati, pre svega zbog budućih restauracija predratnih zgrada.
Некада помислим да ово раде исти они људи који постављају гипсане лавове и лабудове по оградама и кућама.
Osim sto je podignut jos jedan sprat, ja ne vidim jos neke znacajne razlike. Mislim da u Beogradu ima drasticnijih primera "ulepsavanja" od ovog ...
Mozda ja nesto nisam primetio ....
Ulaz u Rimokatoličku crkvu "Krista Kralja"
Jedino što znam o ovim fotografijama je "Krunska 23 i Svetozara Markovića 20 - Bivša Austrougarska ambasada" 1906.god