Da li su ovo dve kuće Rošovih u Birčaninovoj ulici?
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Mislim da nisu. Kuca u kojoj je P.Jovanovic proveo rat je visespratnica i nalazi se na cosku S.Markovica i Bircaninove. Kuca Rosovih je takodje cetvorospratnica, malo vise gore ka K.Milutina.
A onda imam pogrešne informacije o vlasništvu ovih kuća.
Ipak, proverom sa Bing mapama, vidi se da sokoli stoje nešto ispred same raskrsnice i da su u pozadini kuće na uglu Birčaninove:
http://binged.it/117W5ia
Јурим вас као некад
И ја сам мислио да су ово куће Рошових, тако се свуда наводе. Бане, можда је Ђорђе Рош имао још коју кућу у Бирчаниновој а скупа с њоме и ове у Катићевој?
Fenomenalna fotografija! Ovo je iscezli Beograd koga se pomalo i secamo. Male automehanicarske radionice po dvoristima Bulbudera, Cubure, Senjaka... I onaj miris ulja, farbe, metala. Vratila me ova slika u detinjstvo, moj brat je imao ovakvo nesto, "budzeni bemgvejci", NSU "Princevi", prvi Golfovi...
Pridruzujem se, i moja bolest retrospekcije! Retrospektoza, retrospektalgija, retrospektitis? Zapaljenje memorijske zimnice bez pravog naziva. Davni ushit, sada kao na bolovanju.
Inace, odlicno su (iz)cementirali! Tu svaka cast.
Kao da je ovo AM radnja u kojoj je "operisao" jedan poznati glumac nas u poznatoj seriji. Bata Zivojinovic je u njoj odlicno "dao" seljackog direktora kao i pokojni Maksimovic socrealistickog segrta. Strava fotka, H. draga Zvezdarka Vracaric. Zna li se eventualno adresa ( priblizno ) pa da komemorativno posetim mesto jednog vikenda. Lici mi na Cuburu ( jedna od B.Gajicevih strucnih opcija ) s kraja '60-tih.
Jelisaveta Načić (1878-1955) spada u one znamenite ličnosti Beograda o kojima se povremeno priča i piše. Poznato je da je ona prva žena diplomirani arhitekta u Srbiji, ali malo sugrađana zna koliko mnogo je Jelisaveta projektovala, koliko je bilo široko polje njenih interesovanja, koliko granica je pomerila i u čemu je sve bila pionir.
Diplomirala je 1900. godine na novoosnovanom Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta Velike škole i tako postala deo prve generacije arhitekata školovanih u Beogradu.
Iako je njen radni vek kratko trajao – od diplomiranja, do odvođenja u logor Nežider 1916. godine, Jelisaveta Načić je u savremenoj memoriji grada prisutna pre svega značajnim i raznolikim arhitektonskim ostvarenjima, od kojih je najveći broj prepoznat od strane stručnjaka i zaštićen kao kulturno dobro ili uživa status prethodne zaštite. Oprobala se kao urbanista, projektovala je značajne javne, ali i privatne objekte, bavila se sakralnom i industrijskom arhitekturom, interesovala se za izgradnju ekonomičnih zgrada za kolektivno stanovanje radnika.
Najbolje i najprepoznatljivije delo Jelisavete Načić u Beogradu je osnovna škola Kralj Petar Prvi koju je projektovala na samom početku karijere 1905-1907. godine. Ovim projektom je pokazala sav svoj potencijal i raskošni talenat.
U logoru Nežider je upoznala muža, rodila ćerku, a posle oslobađanja sa porodicom odlazi u Dubrovnik. Prema podacima kojima raspolažemo nakon toga se više nije bavila projektovanjem.
Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja.
Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.
Knjige spasene od uništenja u Drugom svetskom ratu
Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.
"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."
Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.
Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.
"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."
Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.
Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
A onda imam pogrešne informacije o vlasništvu ovih kuća.
Ipak, proverom sa Bing mapama, vidi se da sokoli stoje nešto ispred same raskrsnice i da su u pozadini kuće na uglu Birčaninove:
http://binged.it/117W5ia
Јурим вас као некад
И ја сам мислио да су ово куће Рошових, тако се свуда наводе. Бане, можда је Ђорђе Рош имао још коју кућу у Бирчаниновој а скупа с њоме и ове у Катићевој?
Поглед с друге стране јесте, али биће са немачких, не аустро-угарских положаја. То значи да је година 1915.
Pridruzujem se, i moja bolest retrospekcije! Retrospektoza, retrospektalgija, retrospektitis? Zapaljenje memorijske zimnice bez pravog naziva. Davni ushit, sada kao na bolovanju.
Inace, odlicno su (iz)cementirali! Tu svaka cast.
Kao da je ovo AM radnja u kojoj je "operisao" jedan poznati glumac nas u poznatoj seriji. Bata Zivojinovic je u njoj odlicno "dao" seljackog direktora kao i pokojni Maksimovic socrealistickog segrta. Strava fotka, H. draga Zvezdarka Vracaric. Zna li se eventualno adresa ( priblizno ) pa da komemorativno posetim mesto jednog vikenda. Lici mi na Cuburu ( jedna od B.Gajicevih strucnih opcija ) s kraja '60-tih.
Prijatno 'svijem' ...
Spreda 8 a s boka 9 stubova. Jel' to slucajna razlika, zabrojavanje, ili metod u svih posta? Telegram iz "minut do 12.00".
Muzej grada Beograda Vas poziva na predavanje u okviru Tribine ljubitelja istorije Beograda:
Predavač: Bojana Ibrajter Gazibara, istoričar umetnosti-konzervator
Ponedeljak, 13. maj, u 18 časova
Konak kneginje Ljubice, ulaz slobodan
Jelisaveta Načić (1878-1955) spada u one znamenite ličnosti Beograda o kojima se povremeno priča i piše. Poznato je da je ona prva žena diplomirani arhitekta u Srbiji, ali malo sugrađana zna koliko mnogo je Jelisaveta projektovala, koliko je bilo široko polje njenih interesovanja, koliko granica je pomerila i u čemu je sve bila pionir.
Diplomirala je 1900. godine na novoosnovanom Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta Velike škole i tako postala deo prve generacije arhitekata školovanih u Beogradu.
Iako je njen radni vek kratko trajao – od diplomiranja, do odvođenja u logor Nežider 1916. godine, Jelisaveta Načić je u savremenoj memoriji grada prisutna pre svega značajnim i raznolikim arhitektonskim ostvarenjima, od kojih je najveći broj prepoznat od strane stručnjaka i zaštićen kao kulturno dobro ili uživa status prethodne zaštite. Oprobala se kao urbanista, projektovala je značajne javne, ali i privatne objekte, bavila se sakralnom i industrijskom arhitekturom, interesovala se za izgradnju ekonomičnih zgrada za kolektivno stanovanje radnika.
Najbolje i najprepoznatljivije delo Jelisavete Načić u Beogradu je osnovna škola Kralj Petar Prvi koju je projektovala na samom početku karijere 1905-1907. godine. Ovim projektom je pokazala sav svoj potencijal i raskošni talenat.
U logoru Nežider je upoznala muža, rodila ćerku, a posle oslobađanja sa porodicom odlazi u Dubrovnik. Prema podacima kojima raspolažemo nakon toga se više nije bavila projektovanjem.
Dobrodošli u Muzej grada Beograda!
Zorica Janković
nedelja, 12. maj 2013, 09:06 -> 09:13
Na hiljade knjiga spaseno od uništenja
Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja.
Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.
Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.
"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."
Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.
Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.
"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."
Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.
Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.