A da li neko može da ponovi isečak iz novina sa fotografijom starog zanatlije koji u građanskom odelu sa vojničkom šajkačom naglavi i puškom na ramenu stražari ispred kapije Starog dvora?
Meni jedna od najdirljivijih fotografija iz vremena odbrane Beograda...
Zvezdarka je pronašla fotografiju na koju sam mislio (na zidinama) a Clashbgd stavio i fotografiju na koju sam zaboravio (pored topa). Na žalost, o ovom dečaku (za mene je to jedno isto dete i po liku i po odeći) ništa ne znam. Par puta sam ovde postavljao pitanje, dosta davno, da li se nešto zna o ovom dečaku, nikad niko nije odgovorio ni sa "da" ni sa "ne". Samo jednom je neko tvrdio da je ovo Momčilo Gavrić, najmlađi podoficir svih vojski na svetu. Nekoliko činjenica mogu lako dokazati da ovo nije čika Momčilo, čovek koga sam imao čast upoznati par godina pred njegovu smrt. Prvo, lik:
Interesantno bi bilo imati uvid u ratni put VI artiljerijskog puka Drinske divizije pod komandom majora Stevana Tucovića u kojem je bio čika Momčilo.
Drugo, odeća. Momčilo je od početka nosio prepravljenu za svoj uzrast srpsku uniformu I poziva. Ovaj dečak na francuskim fotografijama nosi na glavi verovatno prepravljenu srpsku oficirsku šapku pa zato izgleda kao austrijsko-mađarska, gornji deo je prepravljena srpska uniforma a donji deo narodne čakšire koje me asociraju na južnu Srbiju (možda se varam).
Treće i najvažnije, uzrast oba dečaka koji je očigledno različit. Fotografije dečaka na Kalemegdanu su iz 1914., za dečaka stoji da ima 12 godina, dakle 1902. godište. Čika Momčilo Gavrić je rođen 1. maja 1906. godine i u isto vreme kada su snimljene te fotografije on je tek imao 8 godina. Čika Momčilo je napunio 12 godina tek na Solunskom frontu gde je i dobio čin podnarednika.
Na žalost, izgleda da su ime, biografija i uopšte sudbina ovog dvanaestogodišnjeg dečaka na francuskim fotografijama ostali zauvek za nama, zakopani u slojevima istorijskog zaborava. Možda bi neko iz Vojnog muzeja ili neko od vojnih istoričara, zaljubljenika u svoju profesiju (poput nekadašnjeg direktora pomenutog Muzeja i prof. ratne istorije na Vojnoj akademiji puk. Prelevića) mogao da bar približno odredi kojoj jedinici je ovaj dečak pripadao u okviru Odbrane Beograda. Ko zna, možda su ostali neki sačuvani oficirski dnevnici komandira i komandanata jedinice kojoj je ovaj dečak pripadao.
A da li neko može da ponovi isečak iz novina sa fotografijom starog zanatlije koji u građanskom odelu sa vojničkom šajkačom naglavi i puškom na ramenu stražari ispred kapije Starog dvora?
Meni jedna od najdirljivijih fotografija iz vremena odbrane Beograda...
Imao bih i ja jednu molbu. Svojevremeno je neko ovde postavio fotografiju oca koji je došao sinu na front kako zajedno sklupčano spavaju u zaklonu, bez ikakvog pokrivača., možda poslednji zajedničk susret, možda poslednje viđenje i poslednja roditeljsko-detinja nežnost. Za mene je to najdirljivija fotografija iz vremena odbrane Beograda. Na žalost, nisam uspeo da je prenesem na drugi medij pre nego što sam imao kvar na računaru. Zahvalan sam onom ko je sačuvao tu fotografiju i ponovo je ovde okači!
Svojevremeno je neko ovde postavio fotografiju oca koji je došao sinu na front kako zajedno sklupčano spavaju u zaklonu, bez ikakvog pokrivača., možda poslednji zajednički susret, možda poslednje viđenje i poslednja roditeljsko-detinja nežnost.
Постоји још једна фотографија коју не могу да нађем, где исти овај дечак стоји на зидинама Калемегдана а на фотографији су и неке овце.
Moze li nesto vise o slikama ove dece...?
Постоји још једна фотографија коју не могу да нађем, где исти овај дечак стоји на зидинама Калемегдана а на фотографији су и неке овце.
Да није ова?
Meni jedna od najdirljivijih fotografija iz vremena odbrane Beograda...
Moze li nesto vise o slikama ove dece...?
Zvezdarka je pronašla fotografiju na koju sam mislio (na zidinama) a Clashbgd stavio i fotografiju na koju sam zaboravio (pored topa). Na žalost, o ovom dečaku (za mene je to jedno isto dete i po liku i po odeći) ništa ne znam. Par puta sam ovde postavljao pitanje, dosta davno, da li se nešto zna o ovom dečaku, nikad niko nije odgovorio ni sa "da" ni sa "ne". Samo jednom je neko tvrdio da je ovo Momčilo Gavrić, najmlađi podoficir svih vojski na svetu. Nekoliko činjenica mogu lako dokazati da ovo nije čika Momčilo, čovek koga sam imao čast upoznati par godina pred njegovu smrt. Prvo, lik:
Interesantno bi bilo imati uvid u ratni put VI artiljerijskog puka Drinske divizije pod komandom majora Stevana Tucovića u kojem je bio čika Momčilo.
Drugo, odeća. Momčilo je od početka nosio prepravljenu za svoj uzrast srpsku uniformu I poziva. Ovaj dečak na francuskim fotografijama nosi na glavi verovatno prepravljenu srpsku oficirsku šapku pa zato izgleda kao austrijsko-mađarska, gornji deo je prepravljena srpska uniforma a donji deo narodne čakšire koje me asociraju na južnu Srbiju (možda se varam).
Treće i najvažnije, uzrast oba dečaka koji je očigledno različit. Fotografije dečaka na Kalemegdanu su iz 1914., za dečaka stoji da ima 12 godina, dakle 1902. godište. Čika Momčilo Gavrić je rođen 1. maja 1906. godine i u isto vreme kada su snimljene te fotografije on je tek imao 8 godina. Čika Momčilo je napunio 12 godina tek na Solunskom frontu gde je i dobio čin podnarednika.
Na žalost, izgleda da su ime, biografija i uopšte sudbina ovog dvanaestogodišnjeg dečaka na francuskim fotografijama ostali zauvek za nama, zakopani u slojevima istorijskog zaborava. Možda bi neko iz Vojnog muzeja ili neko od vojnih istoričara, zaljubljenika u svoju profesiju (poput nekadašnjeg direktora pomenutog Muzeja i prof. ratne istorije na Vojnoj akademiji puk. Prelevića) mogao da bar približno odredi kojoj jedinici je ovaj dečak pripadao u okviru Odbrane Beograda. Ko zna, možda su ostali neki sačuvani oficirski dnevnici komandira i komandanata jedinice kojoj je ovaj dečak pripadao.
Meni jedna od najdirljivijih fotografija iz vremena odbrane Beograda...
Imao bih i ja jednu molbu. Svojevremeno je neko ovde postavio fotografiju oca koji je došao sinu na front kako zajedno sklupčano spavaju u zaklonu, bez ikakvog pokrivača., možda poslednji zajedničk susret, možda poslednje viđenje i poslednja roditeljsko-detinja nežnost. Za mene je to najdirljivija fotografija iz vremena odbrane Beograda. Na žalost, nisam uspeo da je prenesem na drugi medij pre nego što sam imao kvar na računaru. Zahvalan sam onom ko je sačuvao tu fotografiju i ponovo je ovde okači!