... ali se najvise doimaju mucenici koje sprovode partizani, ...
Evo šta piše u opisu ovog filma ko su ti "mučenici":
"... Group of Ustashi prisoners marching under guard to concentration camp; Serbians beating prisoners. ..."
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Са шалом, или без ње, сад је стварно доста.
Последњи пут на тему ревизионизма, јер, ко је хтео да схвати, до сад је схватио.
Моје опаске о ревизионизму односе се на нашу добро познату, научно утврђену историју. Исто, добро се зна од ког времена се она рачуна.
Разна деретићевства, њему подобне квазиисториографске глупости и сву осталу митологију препуштам вама, у томе знате да будете непревазиђени.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Па тако и ове из Ђушине.
Nije Djusina nego Aleksandra Kostica, kod Zel.stanice.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Па тако и ове из Ђушине.
Nije Djusina nego Aleksandra Kostica, kod Zel.stanice.
Да, омашком сам написао Ђушина а мислио сам на Теслину (данас Др Александра Костића).
Стрепео сам да Грк не буде проглашен за ревизионисту од стране античких Србаља па ми је у том тренутку кроз главу пролетео затвор у Ђушиној.
Цензура је као инквизиција, никада не знаш када ће се разбуктати жар код неког од њених војника.
Онда они сами одређују када могу острашћено да насрну али и када је доста.
Четврта хиљадарка је на помолу.
Еј, 4.000 страна или 40.000 постова!
И, као за баксуз, опет почиње да расте температура...
Пробајте, људи да мислите само на своје задовољство постављања лепих слика, занимљивих текстова, који ће барем заитересовати, ако не и обрадовати ваших, само неколико, пријатеља. Нека вам то буде циљ. Не мислите на оне милионе посетилаца овог форума, који је помало био почео да вене.
Ето, ипак је живнуо, па сам се и ја сам прикључио, опет сам осетио мали изазов...
Лепо је бити међу пријатељима, које знаш, ето, већ неколико година.
Нека свако по мало усекне свој фитиљ, без којег би ово наше заједничко кандило, може се рећи и полијелеј, било ускраћено за једно топло светло, које осветљава и приноси из прошлости слике људи, кућа, догађаја, атмосфера, звукова Београда и Србије.
Ako sam dobro pročitao, piše da je Kralj Aleksandar I imao 20 pakarda. Da nije malo preterano. Inače, u opisu novog modela kaže da postoji mogućnost promenljivog stepena amortizovanja u zavisnosti od podloge. Šteta da to više ne postoji.
Колико се сећам, пише да је на двору краља Александра било 20 пакарда. То "на двору" претпостављам да обухвата и потребе владе, скупштине, посете страних државника, у резиденцији на Брду код Крања, на мору у Милочеру....
А можда је Аца нешто добијао и џабе да би рекламирао Пакард?
Чуо сам да је од њега почело оно: резиденција у свакој бановини, улагивање локалних политичара и прављење конака и ловачких кућа за "нашег драгог краља ујединитеља". Шлихтање и корупција.
Прича ми један наш Парижанин: "Јел знаш да Карађорђевићи још увек имају власништво над једном метроВском линијом у Паризу?"
Ма јок, само трачеви, бре!
Имао је бравар шта и да национализује и да опљачка...
Захваљујући мом колеги Мирославу Милутиновићу, чија књига о аутомобилима династије Карађорђевић у периоду 1908-1941. треба да буде штампана током године, ево неколико података о пакардима Карађорђевића: У периоду од 1927. до 1941. међу дворским аутомобилима је било најмање 34 пакарда из укупно шест генерација разних модела. Већина је купљена државним парама и припадали су двору, за потребе превоза чланова владајуће породице и још понеког. Неколико комада (мали број) је био купљен личним новцем.
... ali se najvise doimaju mucenici koje sprovode partizani, ...
Evo šta piše u opisu ovog filma ko su ti "mučenici":
"... Group of Ustashi prisoners marching under guard to concentration camp; Serbians beating prisoners. ..."
Uostalom, evo linka po pogledajte sve.
http://collections.ushmm.org/search/catalog/fv3696
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Па тако и ове из Ђушине.
POZDRAV SVIMA ...
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Са шалом, или без ње, сад је стварно доста.
Последњи пут на тему ревизионизма, јер, ко је хтео да схвати, до сад је схватио.
Моје опаске о ревизионизму односе се на нашу добро познату, научно утврђену историју. Исто, добро се зна од ког времена се она рачуна.
Разна деретићевства, њему подобне квазиисториографске глупости и сву осталу митологију препуштам вама, у томе знате да будете непревазиђени.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Па тако и ове из Ђушине.
Da, vec znam ko su bili oni jer mi je Kizzoni to diskretno stavio do znanja privatnim mejlom. Sigurno je, dakle, da su ustaski zlocinci i ne bih ja njih stitio. Evidentno je i da ih je veoma brzo snasla zasluzena kazna. Ali posto sam u medicinskom poslu (s odgovarajucim obavezama), ucen sam da su ljudi u ovakvom stanju uvek mucenici i da im se tada mora pruziti pomoc. Da, mi smo veoma cesto gori i od zivotinja (cak i na fudbalskim utakmicama a o ratu i da se ne govori). Ali sazaljivo srce, cak i nebilo "u pravu", vazna je osobina covecnosti. Ona ne insistira na reciprocnosti.
Џаба ти што си добра душа, ризикујеш да те деретићевци прогласе за ревизионисту.
Шалу на страну...
да ли нису ил' су биле, паткице су увек миле...
Па тако и ове из Ђушине.
Да, омашком сам написао Ђушина а мислио сам на Теслину (данас Др Александра Костића).
Стрепео сам да Грк не буде проглашен за ревизионисту од стране античких Србаља па ми је у том тренутку кроз главу пролетео затвор у Ђушиној.
Цензура је као инквизиција, никада не знаш када ће се разбуктати жар код неког од њених војника.
Онда они сами одређују када могу острашћено да насрну али и када је доста.
Еј, 4.000 страна или 40.000 постова!
И, као за баксуз, опет почиње да расте температура...
Пробајте, људи да мислите само на своје задовољство постављања лепих слика, занимљивих текстова, који ће барем заитересовати, ако не и обрадовати ваших, само неколико, пријатеља. Нека вам то буде циљ. Не мислите на оне милионе посетилаца овог форума, који је помало био почео да вене.
Ето, ипак је живнуо, па сам се и ја сам прикључио, опет сам осетио мали изазов...
Лепо је бити међу пријатељима, које знаш, ето, већ неколико година.
Нека свако по мало усекне свој фитиљ, без којег би ово наше заједничко кандило, може се рећи и полијелеј, било ускраћено за једно топло светло, које осветљава и приноси из прошлости слике људи, кућа, догађаја, атмосфера, звукова Београда и Србије.
Ваш
Милорад
Колико се сећам, пише да је на двору краља Александра било 20 пакарда.
То "на двору" претпостављам да обухвата и потребе владе, скупштине, посете страних државника, у резиденцији на Брду код Крања, на мору у Милочеру....
А можда је Аца нешто добијао и џабе да би рекламирао Пакард?
Чуо сам да је од њега почело оно: резиденција у свакој бановини, улагивање локалних политичара и прављење конака и ловачких кућа за "нашег драгог краља ујединитеља". Шлихтање и корупција.
Прича ми један наш Парижанин: "Јел знаш да Карађорђевићи још увек имају власништво над једном метроВском линијом у Паризу?"
Ма јок, само трачеви, бре!
Имао је бравар шта и да национализује и да опљачка...
Захваљујући мом колеги Мирославу Милутиновићу, чија књига о аутомобилима династије Карађорђевић у периоду 1908-1941. треба да буде штампана током године, ево неколико података о пакардима Карађорђевића: У периоду од 1927. до 1941. међу дворским аутомобилима је било најмање 34 пакарда из укупно шест генерација разних модела. Већина је купљена државним парама и припадали су двору, за потребе превоза чланова владајуће породице и још понеког. Неколико комада (мали број) је био купљен личним новцем.