Ја бих пре потписивања петиције да ми неко објасни шта се налазило на месту Добровићевог Генералштаба.
Претпостављам да већина овде зна о којим зградама је реч али чисто бих волео да неко овде напише како ова рушевина (или оштећена кућа) не сме да се сруши јер има неприкосновену споменичку вредност а оне пређашње су могле јер су биле безвредне или далеко мање вредне.
Ево фотографије раскрснице Немањина - Милоша Великог након немачког бомбардовања 1941.
Има ли неко фотографију раскрснице после савезничких бомбардовања 1944. или из послератног периода пре припреме парцела за Добровићево ремек - дело?
Ovde mi pričamo o više problema, koji su nesrećno povezani.
Koliko je poznato (barem prema ovom forumu) Ilkićeva zgrada koja je izlazila na sam ugao ulica Kneza Miloša i Nemanjine nije više obnovljana posle aprilskog bombardovanja. Iako nikakvih dokaza u ovom smislu nema (kao ni za ostale kuće koje su, pak obnavljane) za verovati je da su odluku o rušenju donele stručne komisije u okupiranoj Srbiji, a na osnovu stanja u kome se Ilkićev objekat (ne samo njegov, jer je zgrada nadziđivana) nalazio.
U slučaju objekta na susednom uglu, preciznih hronoloških podataka nemamo, ali je za pretpostavku da je objekat podelio istu sudbinu posle 6. aprila 1941.., posebno kada se vidi stanje njegove oštećenosti, a na osnovu činjenice koju je Padobranac izneo (da ga već nije bilo 1944. godine).
Objekat koji je daleko bio najslabiji i koji je, očevidno, izgoreo u nekom od bombardovanja nalazio se na uglu Kneza Miloša i Birčaninove. "Daleko manja vrednost" može se uočiti kada se baci najosnovniji pogled na ovu sasvim običnu zgradu zamišljenu bez ikakvih arhitektonskih ambicija (posebno imajući u vidu mesto i lokaciju podizanja):
Da li su ovo dve kuće Rošovih u Birčaninovoj ulici?
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Mislim da nisu. Kuca u kojoj je P.Jovanovic proveo rat je visespratnica i nalazi se na cosku S.Markovica i Bircaninove. Kuca Rosovih je takodje cetvorospratnica, malo vise gore ka K.Milutina.
Da li su ovo dve kuće Rošovih u Birčaninovoj ulici?
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Mislim da nisu. Kuca u kojoj je P.Jovanovic proveo rat je visespratnica i nalazi se na cosku S.Markovica i Bircaninove. Kuca Rosovih je takodje cetvorospratnica, malo vise gore ka K.Milutina.
A onda imam pogrešne informacije o vlasništvu ovih kuća.
Ipak, proverom sa Bing mapama, vidi se da sokoli stoje nešto ispred same raskrsnice i da su u pozadini kuće na uglu Birčaninove:
"Porodična kuća u Lackovićevoj 10 na Dedinju izgrađena je 1940. i uknjižena je kao vlasništvo mojih roditelja Vere i Konstantina Stankovića."
Đilas alergičan na buržuje
- Od komšija pamtim porodicu Roš, Petroviće, čiji je najpoznatiji predstavnik bio Mika Alas, kao i Radoviće. Sestra i ja smo se družile sa decom Rošovih. Posle rata u njihovoj kući jedno vreme je živeo naš rođak Koča Popović. Iako smo familija, on je od nas okretao glavu, osim jednom kad je video da ne umem da preskačem konopac, pa je doviknuo preko ograde: "Daj da ti ja pokažem". Posle je u vili Rošovih stanovao Milovan Đilas i on nije mogao da smisli mamu, koja je uvek hodala uzdignute glave. Stalno se raspitivao: "Kada će ova već jednom da ode, ne mogu više da gledam te buržuje". Posle je u toj Rošovoj vili stanovao Titov sin Žarko Broz.
Kokoške na Dedinju
- Kad smo se uselili u Lackovićevu, imala sam tri godine, a sestra sedam. Pošto je Drugi svetski rat već bio počeo, tata je u podrumu napravio sklonište. Kad je počelo bombardovanje Beograda, naš podrum je bio pun ljudi. Pošto se sa terase vidi skoro ceo grad, i danas pamtim buktinje koje su se uzdizale do neba. Na Dedinju je bilo malo kuća. Sećam se da smo gajili povrće, imali smo voćnjak, prasiće i kokoške.
Restoran "Dedinje" Milana Mišića 1938 godine.....
Oko 1910.....
Velika hvala Mилораду za fotografiju poštanskog vagona SDŽ. NEVIĐENO !!!!
Pozdravi od Ćire-1 i Železničara....
Ја бих пре потписивања петиције да ми неко објасни шта се налазило на месту Добровићевог Генералштаба.
Претпостављам да већина овде зна о којим зградама је реч али чисто бих волео да неко овде напише како ова рушевина (или оштећена кућа) не сме да се сруши јер има неприкосновену споменичку вредност а оне пређашње су могле јер су биле безвредне или далеко мање вредне.
Ево фотографије раскрснице Немањина - Милоша Великог након немачког бомбардовања 1941.
Има ли неко фотографију раскрснице после савезничких бомбардовања 1944. или из послератног периода пре припреме парцела за Добровићево ремек - дело?
Ovde mi pričamo o više problema, koji su nesrećno povezani.
Koliko je poznato (barem prema ovom forumu) Ilkićeva zgrada koja je izlazila na sam ugao ulica Kneza Miloša i Nemanjine nije više obnovljana posle aprilskog bombardovanja. Iako nikakvih dokaza u ovom smislu nema (kao ni za ostale kuće koje su, pak obnavljane) za verovati je da su odluku o rušenju donele stručne komisije u okupiranoj Srbiji, a na osnovu stanja u kome se Ilkićev objekat (ne samo njegov, jer je zgrada nadziđivana) nalazio.
U slučaju objekta na susednom uglu, preciznih hronoloških podataka nemamo, ali je za pretpostavku da je objekat podelio istu sudbinu posle 6. aprila 1941.., posebno kada se vidi stanje njegove oštećenosti, a na osnovu činjenice koju je Padobranac izneo (da ga već nije bilo 1944. godine).
Objekat koji je daleko bio najslabiji i koji je, očevidno, izgoreo u nekom od bombardovanja nalazio se na uglu Kneza Miloša i Birčaninove. "Daleko manja vrednost" može se uočiti kada se baci najosnovniji pogled na ovu sasvim običnu zgradu zamišljenu bez ikakvih arhitektonskih ambicija (posebno imajući u vidu mesto i lokaciju podizanja):
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Paje Jovanovića je II svetski rat proveo u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
A onda imam pogrešne informacije o vlasništvu ovih kuća.
Ipak, proverom sa Bing mapama, vidi se da sokoli stoje nešto ispred same raskrsnice i da su u pozadini kuće na uglu Birčaninove:
http://binged.it/117W5ia
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/243579/Boris-Tadic-prvi-platio-kiriju
"Porodična kuća u Lackovićevoj 10 na Dedinju izgrađena je 1940. i uknjižena je kao vlasništvo mojih roditelja Vere i Konstantina Stankovića."
Đilas alergičan na buržuje
- Od komšija pamtim porodicu Roš, Petroviće, čiji je najpoznatiji predstavnik bio Mika Alas, kao i Radoviće. Sestra i ja smo se družile sa decom Rošovih. Posle rata u njihovoj kući jedno vreme je živeo naš rođak Koča Popović. Iako smo familija, on je od nas okretao glavu, osim jednom kad je video da ne umem da preskačem konopac, pa je doviknuo preko ograde: "Daj da ti ja pokažem". Posle je u vili Rošovih stanovao Milovan Đilas i on nije mogao da smisli mamu, koja je uvek hodala uzdignute glave. Stalno se raspitivao: "Kada će ova već jednom da ode, ne mogu više da gledam te buržuje". Posle je u toj Rošovoj vili stanovao Titov sin Žarko Broz.
Kokoške na Dedinju
- Kad smo se uselili u Lackovićevu, imala sam tri godine, a sestra sedam. Pošto je Drugi svetski rat već bio počeo, tata je u podrumu napravio sklonište. Kad je počelo bombardovanje Beograda, naš podrum je bio pun ljudi. Pošto se sa terase vidi skoro ceo grad, i danas pamtim buktinje koje su se uzdizale do neba. Na Dedinju je bilo malo kuća. Sećam se da smo gajili povrće, imali smo voćnjak, prasiće i kokoške.