Odlican - skroz !!! Morao je Sir Lipton da dodje u Srbiju, cudi me da nije i Winston Churchill [ zakasnio, pa je zato poslao sina da ispravi ovu svoju omasku u sledecem ratu, II WW ] - cene i vole englezi junake/ratnike, ne mogu da im odole. To je valjda i jedino sto zaista vole sem zivotinja. Pametne ljude, umne junake - nikako ne podnose.
Morao je Sir Lipton da dodje u Srbiju, cudi me da nije i Winston Churchill.
Cene i vole englezi junake/ratnike, ne mogu da im odole.
Pametne ljude, umne junake - nikako ne podnose.
Да пробам господину Грку да објасним зашто Черчил није дошао у Србију у Првом светском рату. Ајмо испочетка:
Прича о Џени Џекобсон
Госпођица Џени Џекобсон, кћи Џерома Џекобсона, америчког мултимилионера, имала је мали проблем. Проблем је био стар негде око два месеца, односно госпођица је била малчице трудна. Е сад, десило се да у Њујорк дође Рендолф Черчил, млади, али не претерано имућни енглески племић. Госн Џером је мало поразговарао са Рендијем и када су се мало подлокали, понудио му је 2,5 ондашња милиона долара и малчице трудну ћерку. Била је то понуда која се није могла одбити. Тако су се Џени и Рендолф венчали априла 1874. године. Винстон се родио седам месеци касније.
Међутим, Џени није желела да живи у некој ирској вуко...ини, где је било Черчилово радно место, већ је прешла у Лондон. Тамо се играла народних бајки, то јест прелазила је са колена на колено. Колена су припадала принцу од Велса, грофу Кинском, краљу Едварду Седмом (с њим је била у вези од 1873. до 1892), српском краљу Милану Обреновићу, као и још око 200 других пари колена, колико је евидентирано.
Сасвим је могуће да је дечкић Вини виђао наочитог српског краља како се маје по кући или излази из мама-Џениног будоара. И то је запамтио. У то време Милан Обреновић је словио за јунака, паметног и образованог владара, који је успео да свом народу и држави поврати слободу, а себи краљевску титулу.
Даклем Миланче-лепотанче, као ни Срби уопште Винстону нису били по вољи. Зато га нема у Србији у Првом светском рату.
У Другом светском рату Черчил је одлучио да сарађује са браварем - ратником, Хрватом Јосипом Брозом. И овај је волео жене, али није био виђан у високим друштвеним слојевима енглеског друштва, нарочито не у будоару Черчилове мајке. Више је волео да гања сељанке по руској степи.
Кизони - одличан, 5. Само напред!
Odlican - skroz !!! Morao je Sir Lipton da dodje u Srbiju, cudi me da nije i Winston Churchill [ zakasnio, pa je zato poslao sina da ispravi ovu svoju omasku u sledecem ratu, II WW ] - cene i vole englezi junake/ratnike, ne mogu da im odole. To je valjda i jedino sto zaista vole sem zivotinja. Pametne ljude, umne junake - nikako ne podnose.
JUN 1979. - " KAKAV DAN" - SOJA JOVANOVIĆ
1983.G.- "TREZOR" RTS
POZDRAV SVIMA ...
Cene i vole englezi junake/ratnike, ne mogu da im odole.
Pametne ljude, umne junake - nikako ne podnose.
Да пробам господину Грку да објасним зашто Черчил није дошао у Србију у Првом светском рату. Ајмо испочетка:
Прича о Џени Џекобсон
Госпођица Џени Џекобсон, кћи Џерома Џекобсона, америчког мултимилионера, имала је мали проблем. Проблем је био стар негде око два месеца, односно госпођица је била малчице трудна. Е сад, десило се да у Њујорк дође Рендолф Черчил, млади, али не претерано имућни енглески племић. Госн Џером је мало поразговарао са Рендијем и када су се мало подлокали, понудио му је 2,5 ондашња милиона долара и малчице трудну ћерку. Била је то понуда која се није могла одбити. Тако су се Џени и Рендолф венчали априла 1874. године. Винстон се родио седам месеци касније.
Међутим, Џени није желела да живи у некој ирској вуко...ини, где је било Черчилово радно место, већ је прешла у Лондон. Тамо се играла народних бајки, то јест прелазила је са колена на колено. Колена су припадала принцу од Велса, грофу Кинском, краљу Едварду Седмом (с њим је била у вези од 1873. до 1892), српском краљу Милану Обреновићу, као и још око 200 других пари колена, колико је евидентирано.
Сасвим је могуће да је дечкић Вини виђао наочитог српског краља како се маје по кући или излази из мама-Џениног будоара. И то је запамтио. У то време Милан Обреновић је словио за јунака, паметног и образованог владара, који је успео да свом народу и држави поврати слободу, а себи краљевску титулу.
Даклем Миланче-лепотанче, као ни Срби уопште Винстону нису били по вољи. Зато га нема у Србији у Првом светском рату.
У Другом светском рату Черчил је одлучио да сарађује са браварем - ратником, Хрватом Јосипом Брозом. И овај је волео жене, али није био виђан у високим друштвеним слојевима енглеског друштва, нарочито не у будоару Черчилове мајке. Више је волео да гања сељанке по руској степи.