Hvala Milorade. Ocito, Mancini je sagledao Panoniju kao dosta brdovit teren. Vise ga je interesovao Semlin.
Рељеф Београда и Шумадије је овде генерализован као дубока позадина. Покушао сам да сравним неке делове везане за Савску падину:
Ако је српска варош око Варош капије оно што је означено плаво на горњој слици, која је онда у питању џамија на тој страни града? Да ли је у питању перспектива па се само чини да је џамија негде око варош капије?
Црвено је обележен Лиман (данашње подручје Карађорђеве улице код Пристаништа) а жуто Сава Махала. На карти која је објављена у Историји Београда издања САНУ 1970-их година (овде често објављивана) та два краја су обележена идентичним бојама:
Џамија у Сава Махали код Манцинија очигледно је Иваз Мехмед пашина џамија. Својевремено сам покушао да лоцирам (на основу овог плана) првобитну локацију Сава махале. Чини ми се да се ова махала у 18. веку пружала дуж данашње Балканске (доњи, равни део), Хајдук Вељковог Венца и (можда) Сарајевске, као и дуж Савске и преко Савског трга. На Манцинијевој слици може се стећи утисак да се Сава Махала пружа до ушћа Мокролушког потока (код данашњег Мостара).
Судећи по џамији, Сава Махала је имала или турски или мешовити национални карактер. Нестала је касније јер се данашња Сава мала развија продужетком насеља на Лиману дуж данашње Црногорске и Гаврила Принципа. Садашња Савамала се (по мом скромном мишљењу) спаја са Варош капијом тек пошто је кнез Милош дао да се исели гробље из подручја спољње стране Варош капије, данашње Бранкове и Маршала Бирјузова. Дотле је постојала кратка друмска веза дуж данашње Поп Лукине улице. Вероватно је неко својевремено истраживао када је нестала Сава Махала. Можда је нестала почетком устанка или пресељена наредбом кнеза Милоша који је знао да се на тај начин бави просторним планирањем, углавном због нездравог места на коме се неко насеље налазило.
Било је ово мало подсећање, ништа посебно нити ново речено.
Meni je dobro doslo, H. vam/ti Badjunove. Ja sam mislio da je dzamija Defterdarova. Orijentisao (!, ja i orijentacija !) sam se prema Nebojsinoj kuli. Jako volim postove u kojima se pominju polozaji davno nestalih ulica. Mislim da ovo podsecanje odgovara i drugima na Forumu, pogotovo novim clanovima a i onim hronicno dezorijentisanim kao ja.
Молим вас за помоћ. Занима ме да ли неко зна (или је негде објављено) на којој адреси се налазила Прва српска банка основана 1869. године (по неким изворима 1868.) а која је радила само две године. Још и ако има нека слика ... Унапред се захваљујем.
Hvala Milorade. Ocito, Mancini je sagledao Panoniju kao dosta brdovit teren. Vise ga je interesovao Semlin.
Рељеф Београда и Шумадије је овде генерализован као дубока позадина. Покушао сам да сравним неке делове везане за Савску падину:
Ако је српска варош око Варош капије оно што је означено плаво на горњој слици, која је онда у питању џамија на тој страни града? Да ли је у питању перспектива па се само чини да је џамија негде око варош капије?
Црвено је обележен Лиман (данашње подручје Карађорђеве улице код Пристаништа) а жуто Сава Махала. На карти која је објављена у Историји Београда издања САНУ 1970-их година (овде често објављивана) та два краја су обележена идентичним бојама:
Џамија у Сава Махали код Манцинија очигледно је Иваз Мехмед пашина џамија. Својевремено сам покушао да лоцирам (на основу овог плана) првобитну локацију Сава махале. Чини ми се да се ова махала у 18. веку пружала дуж данашње Балканске (доњи, равни део), Хајдук Вељковог Венца и (можда) Сарајевске, као и дуж Савске и преко Савског трга. На Манцинијевој слици може се стећи утисак да се Сава Махала пружа до ушћа Мокролушког потока (код данашњег Мостара).
Судећи по џамији, Сава Махала је имала или турски или мешовити национални карактер. Нестала је касније јер се данашња Сава мала развија продужетком насеља на Лиману дуж данашње Црногорске и Гаврила Принципа. Садашња Савамала се (по мом скромном мишљењу) спаја са Варош капијом тек пошто је кнез Милош дао да се исели гробље из подручја спољње стране Варош капије, данашње Бранкове и Маршала Бирјузова. Дотле је постојала кратка друмска веза дуж данашње Поп Лукине улице. Вероватно је неко својевремено истраживао када је нестала Сава Махала. Можда је нестала почетком устанка или пресељена наредбом кнеза Милоша који је знао да се на тај начин бави просторним планирањем, углавном због нездравог места на коме се неко насеље налазило.
Било је ово мало подсећање, ништа посебно нити ново речено.
Meni je dobro doslo, H. vam/ti Badjunove. Ja sam mislio da je dzamija Defterdarova. Orijentisao (!, ja i orijentacija !) sam se prema Nebojsinoj kuli. Jako volim postove u kojima se pominju polozaji davno nestalih ulica. Mislim da ovo podsecanje odgovara i drugima na Forumu, pogotovo novim clanovima a i onim hronicno dezorijentisanim kao ja.
Za nemo divljenje ! H. Od sada pauziram s usklikivanjem ... Pozdrav!
Само ти кликћи, соколе.
И мишем и тастатуром и гласом.
Шта бисмо ми без твојих коментара...
Много хвала. Ево мало боље верзије.
Захваљујући пријатељству и доброти г Петра Петровића из Народног музеја.