Pitomci 4 odeljenja 55 klase prelaze Nemanjinu. Pogled na Oficirski dom i pomoćne zgrade konjičke kasarne Manjež.
Ako je ovakva kaldrma podrzala ondasnje tramvaje, znaci da je bila odlicna - podrzala bi verovatno i danasnje. Ovih zgrada manjeza se secam sa ranijih postova ali ne ovako uverljivo kao ovde. Preporucujem da se stare fotke ne gledaju iskljucivo u treznom stanju. Tako nas cesto (bar mene) samo okamenjuju. Potrebno je "samogona" za raketarstvo u proslost. Tek tada uspevam da se potpuno transponujem, "prenesem", u vreme sa fotografije. Tek tada ona 'progovara' ... . Moj sin se ne slaze - po njemu duh (Spirit) je potreban, ali ne alkoholni.
Polaganje temeljca za zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej 1903 god.
Nek' je blagosloveno Kizzoni ! .... . Strasna je fotografija - na rusevinama "Dardanela" ( u pozadini kroz granje, Nar. pozoriste )... Svaka cast. "Amateri" prestizu hronometriju zvanicnog. Pozdrav i H.
Prenos posmrtnih ostataka Vuka Stefanovića Karadžića (Tršić 26 okt/ 6 novembar - Beč, 7 feb 1864) iz Beča u Beograd. Povorka se kretala od železničke stanice Nemanjinom ulicom, Beograd 1897 god.
Mozda interesantan podatak uz ovu sjajnu fotku Miloradovu : u ovoj pozadinskoj zgradi bili su internirani toboznji planeri atentata na kralja iz 1899g. Citao sam detaljna secanja zatocenih ( medju njima bio je i N. Pasic, i mnogi drugi radikali i neradikali ). U podzemlju zgrade Uprave grada bile su celije za potencijalne [ u procesu ] kaznjenike. Glavnu celiju tog zatvora, cak i 1899g., nazivali su "glavnjaca". Taj naziv vremenom prosirio se i na buduce beogradske kaznione ... .
Polaganje temeljca za zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej 1903 god.
Nek' je blagosloveno Kizzoni ! .... . Strasna je fotografija - na rusevinama "Dardanela" ( u pozadini kroz granje, Nar. pozoriste )... Svaka cast. "Amateri" prestizu hronometriju zvanicnog. Pozdrav i H.
Prenos posmrtnih ostataka Vuka Stefanovića Karadžića (Tršić 26 okt/ 6 novembar - Beč, 7 feb 1864) iz Beča u Beograd. Povorka se kretala od železničke stanice Nemanjinom ulicom, Beograd 1897 god.
Bili su, naravno, i pre na ovom Forumu snimci prenosa Vukovih mostiju ul. Nemanjinom. Al' ovaj izgleda neprikosnoven. Odakle ... ? Doduse, nekada cenile su se velike sahrane i ljudi su im, i kao pojednci, prisustvovali (masovno) i od srca. Masovnost je bila podredjena individualnosti (danas je obrnuto). Cenilo se ono sto danas mozemo da posmatramo i na TV prenosu sahrana.
Ali i e-kontakt, koji je danas omogucen, mozda se ispostavi kao nista losiji. A Forum tome je jedan primer! Mi smo svi na ovom Forumu mnogo toga naucili, ili cemo nauciti. 'Osetili' smo jedan drugoga mada se nikada nismo videli. Ovo je nov nacin zblizavanja. I izgleda mi da nije losiji od ranijih nacina. Vidim jedno: taj sam koji izgleda da nista nije naucio ... . To je samodistanca koja mi dosta znaci a verov. i drugima znaci.
Готово да се завршила реприза многохваљене серије "Београд - вечити град" од 27 епизода на РТС-1 (серија се завршава сутра, у четвртак, 21. марта) а да не приметих ни једну реч коментара о њој на овом месту које би за такве коментаре било најприкладније.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.
Pitomci 4 odeljenja 55 klase prelaze Nemanjinu. Pogled na Oficirski dom i pomoćne zgrade konjičke kasarne Manjež.
Polaganje temeljca za zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej 1903 god.
Pitomci 4 odeljenja 55 klase prelaze Nemanjinu. Pogled na Oficirski dom i pomoćne zgrade konjičke kasarne Manjež.
Ako je ovakva kaldrma podrzala ondasnje tramvaje, znaci da je bila odlicna - podrzala bi verovatno i danasnje. Ovih zgrada manjeza se secam sa ranijih postova ali ne ovako uverljivo kao ovde. Preporucujem da se stare fotke ne gledaju iskljucivo u treznom stanju. Tako nas cesto (bar mene) samo okamenjuju. Potrebno je "samogona" za raketarstvo u proslost. Tek tada uspevam da se potpuno transponujem, "prenesem", u vreme sa fotografije. Tek tada ona 'progovara' ... . Moj sin se ne slaze - po njemu duh (Spirit) je potreban, ali ne alkoholni.
Polaganje temeljca za zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej 1903 god.
Nek' je blagosloveno Kizzoni ! .... . Strasna je fotografija - na rusevinama "Dardanela" ( u pozadini kroz granje, Nar. pozoriste )... Svaka cast. "Amateri" prestizu hronometriju zvanicnog. Pozdrav i H.
Prenos posmrtnih ostataka Vuka Stefanovića Karadžića (Tršić 26 okt/ 6 novembar - Beč, 7 feb 1864) iz Beča u Beograd. Povorka se kretala od železničke stanice Nemanjinom ulicom, Beograd 1897 god.
Mozda interesantan podatak uz ovu sjajnu fotku Miloradovu : u ovoj pozadinskoj zgradi bili su internirani toboznji planeri atentata na kralja iz 1899g. Citao sam detaljna secanja zatocenih ( medju njima bio je i N. Pasic, i mnogi drugi radikali i neradikali ). U podzemlju zgrade Uprave grada bile su celije za potencijalne [ u procesu ] kaznjenike. Glavnu celiju tog zatvora, cak i 1899g., nazivali su "glavnjaca". Taj naziv vremenom prosirio se i na buduce beogradske kaznione ... .
Polaganje temeljca za zgradu Uprave fondova, današnji Narodni muzej 1903 god.
Nek' je blagosloveno Kizzoni ! .... . Strasna je fotografija - na rusevinama "Dardanela" ( u pozadini kroz granje, Nar. pozoriste )... Svaka cast. "Amateri" prestizu hronometriju zvanicnog. Pozdrav i H.
Zahvaljujem g-dinu Grku. Veliki pozdrav svima.
Prenos posmrtnih ostataka Vuka Stefanovića Karadžića (Tršić 26 okt/ 6 novembar - Beč, 7 feb 1864) iz Beča u Beograd. Povorka se kretala od železničke stanice Nemanjinom ulicom, Beograd 1897 god.
Bili su, naravno, i pre na ovom Forumu snimci prenosa Vukovih mostiju ul. Nemanjinom. Al' ovaj izgleda neprikosnoven. Odakle ... ? Doduse, nekada cenile su se velike sahrane i ljudi su im, i kao pojednci, prisustvovali (masovno) i od srca. Masovnost je bila podredjena individualnosti (danas je obrnuto). Cenilo se ono sto danas mozemo da posmatramo i na TV prenosu sahrana.
Ali i e-kontakt, koji je danas omogucen, mozda se ispostavi kao nista losiji. A Forum tome je jedan primer! Mi smo svi na ovom Forumu mnogo toga naucili, ili cemo nauciti. 'Osetili' smo jedan drugoga mada se nikada nismo videli. Ovo je nov nacin zblizavanja. I izgleda mi da nije losiji od ranijih nacina. Vidim jedno: taj sam koji izgleda da nista nije naucio ... . To je samodistanca koja mi dosta znaci a verov. i drugima znaci.
Iz Prizrenske, Jug Bogdanova i Brankova 1953 god.
Мени ту није било ничег за хвалу. По коментарима мојих колега историчара и из личног искуства након гледања две епизоде (ниједну нисам успео да завршим) рекао бих да је реч о полустручном и сензацији наклоњеном серијалу који је донео мало шта новог, понављао фразе као и многе грешке. Епизода о Београду у доба Османског царства је говорила о свему (јаничарима, данку у крви, Мехмед паши, Стамболу...) само не о Београду. А колико би ту само занимљивог било да се каже! Серија рађена за телевизију мора наравно да буде и популарна али би требала да буде и образовна, да тежи да иде корак даље од онога што народ жели да чује, да покуша да каже нешто ново. Но, као што рекох, најгоре су фактографске грешке и застарела научна становишта. И на крају, ни то како је визуелно обликована ми се није допадало, али то је тек друга прича.
Већини се серија допала зато што о историји јако мало зна, али свима који имају мало више критеријуме она је била крајње разочарење. Колико сам схватио, серија је изашла из неке приватне продукције па је само продата РТС-у, ако је то неко оправдање.
Можда су неке епизоде које су се бавиле скоријом историјом боље, али ове из раније не ваљају ништа.
Потписујем сваку Уличареву реч. Свуда где се помене ова серија читам и слушам хвалоспеве а заправо се ради о катастрофалном прескакању битних делова историје развоја Београда где се износе приче из опште историје. Тако у деловима који обрађују 19. век доминирају познате историјске чињенице о две династије а о економско-урбанистичком развоју града врло мало речи. О периоду између два светска рата доминирају прегледи политичке ситуације и прича о убиству краља Александра а врло мало о драматичној промени изгледа Београда када овај град добија данашње црте. Шест и по деценија након Другог светског рата када Београд доживљава драматичан развој сведено је на детаље биографије Ј.Б. Тита, описе његовог карактера, његовим женама и деци. Дакле, уместо конкретних чињеница о Београду и његовом економско-урбанистичком развоју дате су епизоде које би пре могле да представљају увод у праву тему по појединим периодима.
Аутор је склон изношењу ничим доказаних и одбачених претпоставки као и "урбаних легенди" без икакве провере података, па чак и чаршијских прича и трачева које износи са тако слабом оградом да их само оживљава (с обзиром на снагу и утицај медија за који је серија намењена).
Имао бих још сијасет примедби али је и ово довољно.