У име редакције Политикиног Забавника – велико хвала, колега!

Како смо настали

Дигитална библиотека Велики рат настала је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918, који има за циљ да из фондова 9 националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. По први пут овај садржај, раније доступан само у читаоницама, неретко у врло лошем физичком стању с обзиром на квалитет папира на којем се налази, биће приказан online. Дигиталне колекције настале кроз овај пројекат сачињене су од књига, новина, ратних дневника, музикалија, дечије литературе, фотографија, постера, пропагандних материјала, уметничких дела и свега осталог што се може наћи у једној националној библиотеци. Еуропеана колекције 1914-1918, као и сродни пројекат Еуропеана 1914-1918, којим сами грађани доприносе својим породичним предметима и причама из Првог светског рата и EФГ1914 којим се дигитализују видео снимци из тог периода, имају за крајњи циљ да се преко портала Еуропеана учини јавно доступан материјал који нам дочарава колективна и индивидуална искуства из угла различитих страна захваћених Првим светским ратом.

Велики рат

Велики рат је дигитална библиотека настала као резултат учешћа Народне библиотеке Србије у горепоменутом пројекту. Прављена је са визијом да на једном месту прикупи све публикације везане за српски народ, а које су настале током Првог светског рата. Тренутно је та грађа расута по библиотекама и сродним установама у земљи и свету. Њен циљ је да корисницима заинтересованим за тему Првог светског рата омогући истраживање и коришћење дигитализованих колекције како из НБС тако и других институција које чувају сродну грађу. Такође, план је да буде коришћена као помоћно наставно средство у школама.

О грађи

Специфичност положаја Краљевине Србије и српског народа у Првом светском рату одразила се и на избор грађе која ће бити доступна на овом порталу. Издавачка делатност Краљевине Србије и пре рата није била довољно развијена, а током самог рата је била још ограниченија пре свега због недостатка хартије и географског положаја Београда (око 80% предратне продукције) који је био на самој линији фронта преко годину дана. После окупације Србије јесени 1915 године и повлачења војске и државног апарата преко Албаније на оствро Крф, велики број избеглица се расуо по Француској, Великој Британији, Италији и Швајцарској. Један од резултата ових догађаја јете и појава разнородних публикација, од научних издања до школских листова широм Европе било на срспком или на домицилним језицима. На Крфу и у Солуну су основане српске штампарије, издају се дневни листови и књиге, а посебно је активна штампарија српских инвалида у Бизерти (Тунис). Истовремено пројугословенска емиграција у Северној и Јужној Америци издаје велики број публикација које су посвећене рату, али и идејама о уређењу југословенског простора после рата. У окупираној Србији аустро-угарске и бугарске власти издају своје новине, објаве становништву итд. У Аустро-Угарској монархији издаван је велики број пропагандних брошура које су имале за циљ да учврсте лојалност славенског, а посебно српског становиштва Монархији. Са друге стране у Посебним фондовима НБС чува се велики број дневника, писма, фотографија и остале грађе која поред војних операција баца ново светло на свакодневни живот целокупног становништва у тим бурним временима. Жеља стручног тима који ради на овом пројекту је да пружи корисницима што више разнородне грађе која ће помоћи у разумевању многобројних друштвених процеса који су променили европско а самим тим и српско друштво. Овим путем позовемо све власнике грађе који би желели се она нађе у овој дигиталној библиотеци да нас контактирају на адресу velikirat@nb.rs