Da li neko ima ideju čemu služe ovi, verovatno, kompjutrerski generisani članovi foruma kojih ima ko pleve? Neki su prijavljeni u isto vreme po dva i više puta. Nemaju nikakve postove i obično su prisutni nekoliko dana a onda se više ne javljaju. Misterija!
Nažalost u više pokušaja da stavim novu lozinku nisam uspeo jer jednostavno ne radi ta strana. Imao sam nameru da stavim fotografije medjutim sadasnja lozinka je sastavljena od nemustih slova i brojeva i tesko mi je da je pamtim pa svaki put moram da udjjem u e-mail kako bih je iskopirao sto stvarno gnjnavi... Kad sve bude rfadilo i ja cu slati fotografije.... Imam par zanimljivih... Pogotovu Crveni krst i Vračar.....
Sama po sebi neobična, priča o nezvaničnoj vojničkoj himni u Drugom svetskom ratu za nas je dodatno zanimljiva, jer je u njenom središtu nemačka vojna radio-stanica Zoldatzender (Soldatensender) u okupiranom Beogradu u čiji je redovni program Lili Marlen uvrštena u ponedeljak 18. avgusta 1941. Puštana je svako veče na kraju dnevnog emitovanja, tačno u 21,57, zbog čega je usred najveće klanice u istoriji postala šećerasto povečerje - i nemačkih, i savezničkih vojnika.
Oko Lili Marlen je ispredena legenda od mnoštva priča i likova među kojima su bili i najmoćniji ljudi svog doba. Mračni Jozef Gebels je hapsio krhku Lale, a Dvajt Ajzenhauer, saveznički komandant u Evropi (potom predsednik SAD), tražio je da mu dovedu Šulca, „jedinog Nemca koji je u ratu učinio nešto dobro za čovečanstvo“. Uz cigare i najbolji viski slušali su je energični čiča Vinston Čerčil i debeljuškasti hedonista Josip Broz Tito. Nije je podnosio Erik Honeker, bog i batina u Istočnoj Nemačkoj.
Kao u slučaju Marša Radecki koji je dosegao vanvremensku popularnost uprkos okolnostima u kojima je nastao (Johan Štraus Stariji posvetio ga je austrougarskom maršalu koji je 1849. brutalno pobedio u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost), Lili Marlen se otrgla od kaljuge u kojoj je stvorena postavši globalni fenomen. Do danas je snimljeno više od 200 verzija, pesma je otpevana na 48 jezika. Direktno ili indirektno inspirisala je 39 filmova i TV emisija, o njoj je napisano pedesetak knjiga.
Neočekivani uspeh
Poručnik Karl Hanjc Rajntgen dobio je zadatak da oživi predratnu stanicu u Beogradu koja je imala jedan od najjačih predajnika u Evropi. Njen singnal se čuo u celoj Evropi i na severu Afrike. Odmah po dolasku u okupirani grad budući direktor radija sa pet vojnika je upao u studio smešten u zgradi SANU, pogođenoj u bombardovanju. Tehnika je preseljena u Ulicu kneza Miloša 16, a emitovanje Zoldatenzendera na frekvenciji Radio Beograda počelo je 25. aprila 1941, dve nedelje po dolasku Nemaca.
Vojnička stanica je imala svega šezdesetak gramofonskih ploča, što je bilo nedovoljno za poludnevno emitovanje. Rajntgen se zato obratio državnom nacističkom Rajshradiu u Beču, odakle su poslata dva paketa otpisanih ploča. Među škartom koji je stigao niz Dunav bio je i gramofonski snimak iz 1939. sa numerom Lale Andersen, koju je Šulc komponovao na reči Leipove „Pesme mladog vojnika na straži“. Ploča je do tada bila prodata u jedva 700 primeraka.
Džejms Dunigan i Alfred Nofi u knjizi „Prljave male tajne Drugog svetskog rata“ tvrde da je direktor stanice puštao Lili Marlen tri puta dnevno jer se dopadala njegovom drugu, nemačkom vojniku u Africi. A onda, da li zbog zabrane sa višeg mesta ili zato što je Rajntgenu dosadila, pesma je nestala iz etra. Tada u priču ulazi još jedna markantna figura, nemački feldmaršal Ervin Romel. Na zahtev „Pustinjske lisice“ Lili Marlen je vraćena u program 18. avgusta 1941.
Stanica je vrlo brzo stekla veliku slušanost. Putem centralne emisije „Beogradski mladi stražar“ od vojničkih priloga skupljeno je milion maraka povodom rođendana Adolfa Hitlera 1943. Novine u okupiranom Beogradu o tome su pisale pod naslovom „Vođa Rajha zahvaljuje vojničkom Radiju Beograd“. Zbog Lili Marlen saveznici su takođe masovno slušali stanicu iz okupirane prestonice Srbije sve do poslednjeg dana emitovanja, 13. oktobra 1944. izvor...danas.rs
Sama po sebi neobična, priča o nezvaničnoj vojničkoj himni u Drugom svetskom ratu za nas je dodatno zanimljiva, jer je u njenom središtu nemačka vojna radio-stanica Zoldatzender (Soldatensender) u okupiranom Beogradu u čiji je redovni program Lili Marlen uvrštena u ponedeljak 18. avgusta 1941. Puštana je svako veče na kraju dnevnog emitovanja, tačno u 21,57, zbog čega je usred najveće klanice u istoriji postala šećerasto povečerje - i nemačkih, i savezničkih vojnika.
Oko Lili Marlen je ispredena legenda od mnoštva priča i likova među kojima su bili i najmoćniji ljudi svog doba. Mračni Jozef Gebels je hapsio krhku Lale, a Dvajt Ajzenhauer, saveznički komandant u Evropi (potom predsednik SAD), tražio je da mu dovedu Šulca, „jedinog Nemca koji je u ratu učinio nešto dobro za čovečanstvo“. Uz cigare i najbolji viski slušali su je energični čiča Vinston Čerčil i debeljuškasti hedonista Josip Broz Tito. Nije je podnosio Erik Honeker, bog i batina u Istočnoj Nemačkoj.
Kao u slučaju Marša Radecki koji je dosegao vanvremensku popularnost uprkos okolnostima u kojima je nastao (Johan Štraus Stariji posvetio ga je austrougarskom maršalu koji je 1849. brutalno pobedio u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost), Lili Marlen se otrgla od kaljuge u kojoj je stvorena postavši globalni fenomen. Do danas je snimljeno više od 200 verzija, pesma je otpevana na 48 jezika. Direktno ili indirektno inspirisala je 39 filmova i TV emisija, o njoj je napisano pedesetak knjiga.
Neočekivani uspeh
Poručnik Karl Hanjc Rajntgen dobio je zadatak da oživi predratnu stanicu u Beogradu koja je imala jedan od najjačih predajnika u Evropi. Njen singnal se čuo u celoj Evropi i na severu Afrike. Odmah po dolasku u okupirani grad budući direktor radija sa pet vojnika je upao u studio smešten u zgradi SANU, pogođenoj u bombardovanju. Tehnika je preseljena u Ulicu kneza Miloša 16, a emitovanje Zoldatenzendera na frekvenciji Radio Beograda počelo je 25. aprila 1941, dve nedelje po dolasku Nemaca.
Vojnička stanica je imala svega šezdesetak gramofonskih ploča, što je bilo nedovoljno za poludnevno emitovanje. Rajntgen se zato obratio državnom nacističkom Rajshradiu u Beču, odakle su poslata dva paketa otpisanih ploča. Među škartom koji je stigao niz Dunav bio je i gramofonski snimak iz 1939. sa numerom Lale Andersen, koju je Šulc komponovao na reči Leipove „Pesme mladog vojnika na straži“. Ploča je do tada bila prodata u jedva 700 primeraka.
Džejms Dunigan i Alfred Nofi u knjizi „Prljave male tajne Drugog svetskog rata“ tvrde da je direktor stanice puštao Lili Marlen tri puta dnevno jer se dopadala njegovom drugu, nemačkom vojniku u Africi. A onda, da li zbog zabrane sa višeg mesta ili zato što je Rajntgenu dosadila, pesma je nestala iz etra. Tada u priču ulazi još jedna markantna figura, nemački feldmaršal Ervin Romel. Na zahtev „Pustinjske lisice“ Lili Marlen je vraćena u program 18. avgusta 1941.
Stanica je vrlo brzo stekla veliku slušanost. Putem centralne emisije „Beogradski mladi stražar“ od vojničkih priloga skupljeno je milion maraka povodom rođendana Adolfa Hitlera 1943. Novine u okupiranom Beogradu o tome su pisale pod naslovom „Vođa Rajha zahvaljuje vojničkom Radiju Beograd“. Zbog Lili Marlen saveznici su takođe masovno slušali stanicu iz okupirane prestonice Srbije sve do poslednjeg dana emitovanja, 13. oktobra 1944. izvor...danas.rs
Tako rečita fotografija i lep tekst koji rezimira naša saznanja o ovoj pesmi i stanici.
Svuda sam tražio po antikvarnicama knjigu "Ni rat ni pakt" od Stojadinovića. Nigde je nije bilo ali sam od jednog antikvara čuo da bi je mogao nabaviti za oko 2500 dinara. To je značajno prevazilazilo moje mogušnosti pa sam knjigu našao na internetu i skoro celu je pročitao sa velikim zanimanjem. Za sve one kojima nije teško da čitaju putem interneta evo linka (napomnjem da knjiga ima preko 800 strana):
IZ KNJIGE - 1963.G.
POZDRAV SVIMA ....
Трг Николе Пашића, Са Првомајске параде у Београду, 1951.
Медија центар ОДБРАНА – фото-архива
Студентски трг, Словенски конгрес, 1946.
Медија центар ОДБРАНА – фото-архива
Nažalost u više pokušaja da stavim novu lozinku nisam uspeo jer jednostavno ne radi ta strana. Imao sam nameru da stavim fotografije medjutim sadasnja lozinka je sastavljena od nemustih slova i brojeva i tesko mi je da je pamtim pa svaki put moram da udjjem u e-mail kako bih je iskopirao sto stvarno gnjnavi... Kad sve bude rfadilo i ja cu slati fotografije.... Imam par zanimljivih... Pogotovu Crveni krst i Vračar.....
Sama po sebi neobična, priča o nezvaničnoj vojničkoj himni u Drugom svetskom ratu za nas je dodatno zanimljiva, jer je u njenom središtu nemačka vojna radio-stanica Zoldatzender (Soldatensender) u okupiranom Beogradu u čiji je redovni program Lili Marlen uvrštena u ponedeljak 18. avgusta 1941. Puštana je svako veče na kraju dnevnog emitovanja, tačno u 21,57, zbog čega je usred najveće klanice u istoriji postala šećerasto povečerje - i nemačkih, i savezničkih vojnika.
Oko Lili Marlen je ispredena legenda od mnoštva priča i likova među kojima su bili i najmoćniji ljudi svog doba. Mračni Jozef Gebels je hapsio krhku Lale, a Dvajt Ajzenhauer, saveznički komandant u Evropi (potom predsednik SAD), tražio je da mu dovedu Šulca, „jedinog Nemca koji je u ratu učinio nešto dobro za čovečanstvo“. Uz cigare i najbolji viski slušali su je energični čiča Vinston Čerčil i debeljuškasti hedonista Josip Broz Tito. Nije je podnosio Erik Honeker, bog i batina u Istočnoj Nemačkoj.
Kao u slučaju Marša Radecki koji je dosegao vanvremensku popularnost uprkos okolnostima u kojima je nastao (Johan Štraus Stariji posvetio ga je austrougarskom maršalu koji je 1849. brutalno pobedio u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost), Lili Marlen se otrgla od kaljuge u kojoj je stvorena postavši globalni fenomen. Do danas je snimljeno više od 200 verzija, pesma je otpevana na 48 jezika. Direktno ili indirektno inspirisala je 39 filmova i TV emisija, o njoj je napisano pedesetak knjiga.
Neočekivani uspeh
Poručnik Karl Hanjc Rajntgen dobio je zadatak da oživi predratnu stanicu u Beogradu koja je imala jedan od najjačih predajnika u Evropi. Njen singnal se čuo u celoj Evropi i na severu Afrike. Odmah po dolasku u okupirani grad budući direktor radija sa pet vojnika je upao u studio smešten u zgradi SANU, pogođenoj u bombardovanju. Tehnika je preseljena u Ulicu kneza Miloša 16, a emitovanje Zoldatenzendera na frekvenciji Radio Beograda počelo je 25. aprila 1941, dve nedelje po dolasku Nemaca.
Vojnička stanica je imala svega šezdesetak gramofonskih ploča, što je bilo nedovoljno za poludnevno emitovanje. Rajntgen se zato obratio državnom nacističkom Rajshradiu u Beču, odakle su poslata dva paketa otpisanih ploča. Među škartom koji je stigao niz Dunav bio je i gramofonski snimak iz 1939. sa numerom Lale Andersen, koju je Šulc komponovao na reči Leipove „Pesme mladog vojnika na straži“. Ploča je do tada bila prodata u jedva 700 primeraka.
Džejms Dunigan i Alfred Nofi u knjizi „Prljave male tajne Drugog svetskog rata“ tvrde da je direktor stanice puštao Lili Marlen tri puta dnevno jer se dopadala njegovom drugu, nemačkom vojniku u Africi. A onda, da li zbog zabrane sa višeg mesta ili zato što je Rajntgenu dosadila, pesma je nestala iz etra. Tada u priču ulazi još jedna markantna figura, nemački feldmaršal Ervin Romel. Na zahtev „Pustinjske lisice“ Lili Marlen je vraćena u program 18. avgusta 1941.
Stanica je vrlo brzo stekla veliku slušanost. Putem centralne emisije „Beogradski mladi stražar“ od vojničkih priloga skupljeno je milion maraka povodom rođendana Adolfa Hitlera 1943. Novine u okupiranom Beogradu o tome su pisale pod naslovom „Vođa Rajha zahvaljuje vojničkom Radiju Beograd“. Zbog Lili Marlen saveznici su takođe masovno slušali stanicu iz okupirane prestonice Srbije sve do poslednjeg dana emitovanja, 13. oktobra 1944. izvor...danas.rs
Sama po sebi neobična, priča o nezvaničnoj vojničkoj himni u Drugom svetskom ratu za nas je dodatno zanimljiva, jer je u njenom središtu nemačka vojna radio-stanica Zoldatzender (Soldatensender) u okupiranom Beogradu u čiji je redovni program Lili Marlen uvrštena u ponedeljak 18. avgusta 1941. Puštana je svako veče na kraju dnevnog emitovanja, tačno u 21,57, zbog čega je usred najveće klanice u istoriji postala šećerasto povečerje - i nemačkih, i savezničkih vojnika.
Oko Lili Marlen je ispredena legenda od mnoštva priča i likova među kojima su bili i najmoćniji ljudi svog doba. Mračni Jozef Gebels je hapsio krhku Lale, a Dvajt Ajzenhauer, saveznički komandant u Evropi (potom predsednik SAD), tražio je da mu dovedu Šulca, „jedinog Nemca koji je u ratu učinio nešto dobro za čovečanstvo“. Uz cigare i najbolji viski slušali su je energični čiča Vinston Čerčil i debeljuškasti hedonista Josip Broz Tito. Nije je podnosio Erik Honeker, bog i batina u Istočnoj Nemačkoj.
Kao u slučaju Marša Radecki koji je dosegao vanvremensku popularnost uprkos okolnostima u kojima je nastao (Johan Štraus Stariji posvetio ga je austrougarskom maršalu koji je 1849. brutalno pobedio u Prvom italijanskom ratu za nezavisnost), Lili Marlen se otrgla od kaljuge u kojoj je stvorena postavši globalni fenomen. Do danas je snimljeno više od 200 verzija, pesma je otpevana na 48 jezika. Direktno ili indirektno inspirisala je 39 filmova i TV emisija, o njoj je napisano pedesetak knjiga.
Neočekivani uspeh
Poručnik Karl Hanjc Rajntgen dobio je zadatak da oživi predratnu stanicu u Beogradu koja je imala jedan od najjačih predajnika u Evropi. Njen singnal se čuo u celoj Evropi i na severu Afrike. Odmah po dolasku u okupirani grad budući direktor radija sa pet vojnika je upao u studio smešten u zgradi SANU, pogođenoj u bombardovanju. Tehnika je preseljena u Ulicu kneza Miloša 16, a emitovanje Zoldatenzendera na frekvenciji Radio Beograda počelo je 25. aprila 1941, dve nedelje po dolasku Nemaca.
Vojnička stanica je imala svega šezdesetak gramofonskih ploča, što je bilo nedovoljno za poludnevno emitovanje. Rajntgen se zato obratio državnom nacističkom Rajshradiu u Beču, odakle su poslata dva paketa otpisanih ploča. Među škartom koji je stigao niz Dunav bio je i gramofonski snimak iz 1939. sa numerom Lale Andersen, koju je Šulc komponovao na reči Leipove „Pesme mladog vojnika na straži“. Ploča je do tada bila prodata u jedva 700 primeraka.
Džejms Dunigan i Alfred Nofi u knjizi „Prljave male tajne Drugog svetskog rata“ tvrde da je direktor stanice puštao Lili Marlen tri puta dnevno jer se dopadala njegovom drugu, nemačkom vojniku u Africi. A onda, da li zbog zabrane sa višeg mesta ili zato što je Rajntgenu dosadila, pesma je nestala iz etra. Tada u priču ulazi još jedna markantna figura, nemački feldmaršal Ervin Romel. Na zahtev „Pustinjske lisice“ Lili Marlen je vraćena u program 18. avgusta 1941.
Stanica je vrlo brzo stekla veliku slušanost. Putem centralne emisije „Beogradski mladi stražar“ od vojničkih priloga skupljeno je milion maraka povodom rođendana Adolfa Hitlera 1943. Novine u okupiranom Beogradu o tome su pisale pod naslovom „Vođa Rajha zahvaljuje vojničkom Radiju Beograd“. Zbog Lili Marlen saveznici su takođe masovno slušali stanicu iz okupirane prestonice Srbije sve do poslednjeg dana emitovanja, 13. oktobra 1944. izvor...danas.rs
Tako rečita fotografija i lep tekst koji rezimira naša saznanja o ovoj pesmi i stanici.
http://www.scribd.com/doc/38521435/Ni-Rat-Ni-Pakt-Jugoslavija-Izmedju-Dva-Rata