Ове три су ми тотална енигма. Двојка је можда негде доле у Савамали, рекао бих због поплаве, а овај стадион покушавам да лоцирам негде на падинама Топчидерског брда, панорама града у позадини као да је та, али ми нешто ове зграде у првом плану делују збуњујуће... Прва фотографија, ове две нестварно лепе зграде, нажалост спаљене, модерне и сецесије, ми је апсолутна енигма. Пошто видим да је Франческо на форуму, можда помоћ стигне од њега. П.С. Иване, добио сам поздраве, пуно ти хвала, жао ми је што се нисмо бар негде на кратко срели...
Само да вам скренем пажњу да зграда која се најбоље види није нинакакавом углу - фотографија је савијена па изгледа тако. Десно има једна тераса и то јесте рогаљ (што ја ономад рекох а Грк усвоји), али се јако слабо види.
У телефонском именику из 1941. постоји неки Михајло Миљковић, трговац, Карађорђева 69. Ако обратимо пажњу на ону силну водурину доле, могла би да буде поплава у Карађорђевој. Можда ипак угао са Краљевића Марка?
Карађорђева 69 би 1941. била где је и данас, код угла са Загребачком а ту оваквих зграда нема. Загонетка остаје.
Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je : Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Морам рећи да је ова историја београдских мостова врло запетљана работа. Већ сам рекао, а ево сада позив понављам, да би било лепо и корисно када би се нашао неки јунак који би покушао да нам сумира ову тему. Не мора ништа детаљно, по неколико реченица о сваком мосту, тек толико да ми који не знамо о томе пуно имамо почетну тачку за даље упуштање у тему.
По тим монографијама наших великих предузећа из 60-70-тих година прошлог века има доста интересантних фотографија.
Голдијева слика која нам је послужила разрешењу енигме зграде са Аутокоманде је из монографије предузећа '' Београд-пут'' .
Ако ти није тешко а поседујеш Ластину брошуру, постави овде ако у њој има још неких слика везаних за Београд и ако можеш у мало већој резолуцији ...
Ова црква данас изгледа потпуно другачије, непрепознатљиво. Исти је само звоник али су и њега некако изместили или поново изидали у истом стилу. Mожда би неко од присутних архитеката могао да прокоментарише те промене? Ево шта се може прочитати на сајту Београдске надбискупије (ја сам обележио курзивом најважније делове који говоре о изменама лика цркве):
Župa Uznesenja Blažene Djevice Marije nalazi se u delu grada zvanom Neimar, a župna crkva u Hadži Milentijevoj ulici broj 75. Osim tog dela župa grada obuhvata i Voždovac, naselje Braće Jerković, Medaković… Granice su joj se često menjale i presecale sa susednim župama. U doba osnivanja poverena je redovnicima asumpcionistima. Oni su, naime, već 8. XII 1924. zamolili tadašnjeg nadbiskupa Rodića da u Beogradu osnuju svoj samostan, kao i poseban samostan za sestre asumpcionistkinje. Molbu ponavljaju 2. I 1925. g. Nadbiskup daje svoju saglasnost 6. I 1925. (br. 12/1925). Redovnici mole svoju upravu za izgradnju kapelice za vernike, kao i upravne zgrade nove župe koja treba da se osnuje. Osnivanje župe prihvatilo je Ministarstvo vera rešenjem VK br. 507/28. II 1927, iako se o tome već ranije izjasnilo rešenjem VK br. 6579/26 od 3. I 1927. Teškoća je, naime, bila u imenovanju župnika, jer župu su dobili na upravu francuski asumpcionisti, Francuzi, i iako su bili strani državljani sve se brzo sredilo. Nadbiskup za prvog župnika imenuje Privaa Belara [Privat Bellard] 15. II 1927. g. (br. 81), a za kapelana Kristoma Monijea [Christom Monnier]. Dekretom br. 636 od 12. XII 1926. još ranije su određene granice župe. Sveta stolica svojim reskriptom br. 2209 od 18. X 1929. predaje trajnu upravu župe asumpcionistima. Godine 1924. započela je gradnja privremene crkve, župnog ureda i samostana. Godine 1925. sagrađena je crkva čije je temelje blagoslovio prvi apostolski nuncije u Beogradu Hermenđildo Pelegrineti [Hermengildo Pellegrinetti]. Iste godine, prilikom svoje posete Beogradu 25. septembra, ovu crkvu blagoslovio je tadašnji apostolski delegat u Bugarskoj Ronkali [Roncalli], budući papa Jovan XXIII. Zbog prisustva Francuza asumpcionista izgrađenu crkvu mnogi nazivaju »francuskom« crkvom. 15. II 1927. u knjige je upisano prvo krštenje. Posle toga od 1928. do 1938. svake godine bilo je oko 150 do 200 krštenja. Godine 1930. sagrađen je stari zvonik, a godinu dana kasnije nadbiskup Rodić blagoslovio je tri zvona izlivena u Savoji, u fabrici Pakar [Paccard], u kojoj su izlivena i zvona crkve Srca Isusova na Monmartru, kao i zvona zadužbine kralja Petra na Oplencu. Najveće zvono nosi ime sv. Marije i poklon je kralja Aleksandra, drugo po veličini ima ime sv. Petra i poklon je Svete stolice, a najmanje je nazvano po sv. Ani i dar je župljana ove župe. Godine 1938. započeta je gradnja nove crkve, zamišljene kao »spomen-crkva« francuskim i srpskim borcima palim na Solunskom frontu. Zbog Drugog svetskog rata i njegovih posledica prekid radova trajao je više od četrdeset godina, a crkva je za to vreme zbog izuzetno dobre akustike služila za snimanje emisija Radio-Beograda, a kasnije i kao magacin lekova.
Posle odlaska asumpcionista, 1. IX 1982. brigu o vernicima i daljoj gradnji crkve preuzima župnik župe Krista Kralja Anton Hočevar sa svojim kapelanima Antunom Pečarom i Zvonkom Blaškom. Dolaskom novog župnika Jožeta Hauptmana, 1987. g. započeto je uređenje i dovršenje unutrašnjeg i spoljnog prostora crkve po nacrtima slovenačkog arhitekte Kvaternika.
Zid iza oltara su 1987. g. freskama oslikali slovenački slikari Čemažar i Lucijan. Freske su nadahnute idejom preplitanja Istoka i Zapada na našim prostorima. Centralni, sferni deo zauzima Bogorodica koja se u ovom prostoru prikazuje dva puta. U donjem delu je predstavljena na odru kao da je usnula, po tradiciji Istočne crkve (Dormitio), okružena dvanaestoricom apostola, dok je u gornjem delu iste freske, u formi zapadnoevropske marijanske ikonografije, prikazano njeno Uznesenje (Assumptione), zasnovano na verovanju u Bogorodičino Bezgrešno Začeće, gde je Ona okrunjena s dvanaest zvezda. Ovu centralnu fresku zaštitnice crkve i župe okružuju freske svetaca. S leve (severne) strane prikazani su: sv. Ivan Kapistran, sv. Nikola Flue i sv. Ćirilo Aleksandrijski, a s desne (južne): sv. Ćirilo i Metodije i pravoslavni svetac sv. Sava. U gornjoj zoni iznad Bogorodice nalazi se prizor Krista Svedržitelja koji blagosilja i Duha Svetog prikazanog u obliku golubice, a okružuje ih nebeska svita anđela svirača koji dočekuju Kraljicu neba. Prizori u donjoj zoni podsećaju na ratna stradanja: s leve strane prikazana je majka kako se nadvija nad ranjenim detetom, a s desne dve moliteljke koje mole za mir.
Prozorski vitraži prikazuju otajstva krunice. U nedelju 14.VIII 1988. g. posvećena je nova crkva, sada kao katedrala u čast Uznesenja Blažene Djevice Marije. Time je Beogradska nadbiskupija dobila novu dostojnu katedralu umesto stare – Krista Kralja. Posvećivanje je obavio Franc Perko, beogradski nadbiskup.
Samostan koji se nalazi u dvorištu župe, župni ured i dvorana preuređeni su godine 1989. za duhovne vežbe i dobijaju novo ime – Dom sv. Ivana Kapistrana, po svecu koji ima velike zasluge za oslobođenje Beograda od Turaka. I njegov lik je sada u prezbiterijumu nove katedrale.
Ispod katedrale nalazi se kripta, koja od 1986. g. služi kao kapelica za svakodnevne liturgijske obrede. Stara crkva preuređena je 1994. g. u prostor za održavanje pastoralnih susreta.
Звучи ми скоро па невероватно да овај филм нико није овде постављао. Но, пошто га се не сећам, ако је и био, био је давно тако да није згорег обновити знање.
Ове три су ми тотална енигма. Двојка је можда негде доле у Савамали, рекао бих због поплаве, а овај стадион покушавам да лоцирам негде на падинама Топчидерског брда, панорама града у позадини као да је та, али ми нешто ове зграде у првом плану делују збуњујуће... Прва фотографија, ове две нестварно лепе зграде, нажалост спаљене, модерне и сецесије, ми је апсолутна енигма. Пошто видим да је Франческо на форуму, можда помоћ стигне од њега. П.С. Иване, добио сам поздраве, пуно ти хвала, жао ми је што се нисмо бар негде на кратко срели...
Само да вам скренем пажњу да зграда која се најбоље види није нинакакавом углу - фотографија је савијена па изгледа тако. Десно има једна тераса и то јесте рогаљ (што ја ономад рекох а Грк усвоји), али се јако слабо види.
У телефонском именику из 1941. постоји неки Михајло Миљковић, трговац, Карађорђева 69. Ако обратимо пажњу на ону силну водурину доле, могла би да буде поплава у Карађорђевој. Можда ипак угао са Краљевића Марка?
Карађорђева 69 би 1941. била где је и данас, код угла са Загребачком а ту оваквих зграда нема. Загонетка остаје.
Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je :
Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Морам рећи да је ова историја београдских мостова врло запетљана работа. Већ сам рекао, а ево сада позив понављам, да би било лепо и корисно када би се нашао неки јунак који би покушао да нам сумира ову тему. Не мора ништа детаљно, по неколико реченица о сваком мосту, тек толико да ми који не знамо о томе пуно имамо почетну тачку за даље упуштање у тему.
Pozdrav svima......
На месту ове зграде је нека послератна стамбена коцка, не знам на коју наследницу мислите?
Iz stare monografije "Lasta".....
По тим монографијама наших великих предузећа из 60-70-тих година прошлог века има доста интересантних фотографија.
Голдијева слика која нам је послужила разрешењу енигме зграде са Аутокоманде је из монографије предузећа '' Београд-пут'' .
Ако ти није тешко а поседујеш Ластину брошуру, постави овде ако у њој има још неких слика везаних за Београд и ако можеш у мало већој резолуцији ...
Ово је на Булевару, негде код угла са Средачком. У кући лево је сада пицерија "Орао". Десно се види студентски дом.
POZDRAV SVIMA ...
Ова црква данас изгледа потпуно другачије, непрепознатљиво. Исти је само звоник али су и њега некако изместили или поново изидали у истом стилу. Mожда би неко од присутних архитеката могао да прокоментарише те промене? Ево шта се може прочитати на сајту Београдске надбискупије (ја сам обележио курзивом најважније делове који говоре о изменама лика цркве):
Župa Uznesenja Blažene Djevice Marije nalazi se u delu grada zvanom Neimar, a župna crkva u Hadži Milentijevoj ulici broj 75. Osim tog dela župa grada obuhvata i Voždovac, naselje Braće Jerković, Medaković… Granice su joj se često menjale i presecale sa susednim župama. U doba osnivanja poverena je redovnicima asumpcionistima. Oni su, naime, već 8. XII 1924. zamolili tadašnjeg nadbiskupa Rodića da u Beogradu osnuju svoj samostan, kao i poseban samostan za sestre asumpcionistkinje. Molbu ponavljaju 2. I 1925. g. Nadbiskup daje svoju saglasnost 6. I 1925. (br. 12/1925). Redovnici mole svoju upravu za izgradnju kapelice za vernike, kao i upravne zgrade nove župe koja treba da se osnuje. Osnivanje župe prihvatilo je Ministarstvo vera rešenjem VK br. 507/28. II 1927, iako se o tome već ranije izjasnilo rešenjem VK br. 6579/26 od 3. I 1927. Teškoća je, naime, bila u imenovanju župnika, jer župu su dobili na upravu francuski asumpcionisti, Francuzi, i iako su bili strani državljani sve se brzo sredilo. Nadbiskup za prvog župnika imenuje Privaa Belara [Privat Bellard] 15. II 1927. g. (br. 81), a za kapelana Kristoma Monijea [Christom Monnier]. Dekretom br. 636 od 12. XII 1926. još ranije su određene granice župe. Sveta stolica svojim reskriptom br. 2209 od 18. X 1929. predaje trajnu upravu župe asumpcionistima. Godine 1924. započela je gradnja privremene crkve, župnog ureda i samostana. Godine 1925. sagrađena je crkva čije je temelje blagoslovio prvi apostolski nuncije u Beogradu Hermenđildo Pelegrineti [Hermengildo Pellegrinetti]. Iste godine, prilikom svoje posete Beogradu 25. septembra, ovu crkvu blagoslovio je tadašnji apostolski delegat u Bugarskoj Ronkali [Roncalli], budući papa Jovan XXIII. Zbog prisustva Francuza asumpcionista izgrađenu crkvu mnogi nazivaju »francuskom« crkvom.
Godine 1938. započeta je gradnja nove crkve, zamišljene kao »spomen-crkva« francuskim i srpskim borcima palim na Solunskom frontu. Zbog Drugog svetskog rata i njegovih posledica prekid radova trajao je više od četrdeset godina, a crkva je za to vreme zbog izuzetno dobre akustike služila za snimanje emisija Radio-Beograda, a kasnije i kao magacin lekova.
Posle odlaska asumpcionista, 1. IX 1982. brigu o vernicima i daljoj gradnji crkve preuzima župnik župe Krista Kralja Anton Hočevar sa svojim kapelanima Antunom Pečarom i Zvonkom Blaškom.
Dolaskom novog župnika Jožeta Hauptmana, 1987. g. započeto je uređenje i dovršenje unutrašnjeg i spoljnog prostora crkve po nacrtima slovenačkog arhitekte Kvaternika.
Zid iza oltara su 1987. g. freskama oslikali slovenački slikari Čemažar i Lucijan. Freske su nadahnute idejom preplitanja Istoka i Zapada na našim prostorima. Centralni, sferni deo zauzima Bogorodica koja se u ovom prostoru prikazuje dva puta. U donjem delu je predstavljena na odru kao da je usnula, po tradiciji Istočne crkve (Dormitio), okružena dvanaestoricom apostola, dok je u gornjem delu iste freske, u formi zapadnoevropske marijanske ikonografije, prikazano njeno Uznesenje (Assumptione), zasnovano na verovanju u Bogorodičino Bezgrešno Začeće, gde je Ona okrunjena s dvanaest zvezda. Ovu centralnu fresku zaštitnice crkve i župe okružuju freske svetaca. S leve (severne) strane prikazani su: sv. Ivan Kapistran, sv. Nikola Flue i sv. Ćirilo Aleksandrijski, a s desne (južne): sv. Ćirilo i Metodije i pravoslavni svetac sv. Sava. U gornjoj zoni iznad Bogorodice nalazi se prizor Krista Svedržitelja koji blagosilja i Duha Svetog prikazanog u obliku golubice, a okružuje ih nebeska svita anđela svirača koji dočekuju Kraljicu neba. Prizori u donjoj zoni podsećaju na ratna stradanja: s leve strane prikazana je majka kako se nadvija nad ranjenim detetom, a s desne dve moliteljke koje mole za mir.
Prozorski vitraži prikazuju otajstva krunice.
U nedelju 14.VIII 1988. g. posvećena je nova crkva, sada kao katedrala u čast Uznesenja Blažene Djevice Marije. Time je Beogradska nadbiskupija dobila novu dostojnu katedralu umesto stare – Krista Kralja. Posvećivanje je obavio Franc Perko, beogradski nadbiskup.
Samostan koji se nalazi u dvorištu župe, župni ured i dvorana preuređeni su godine 1989. za duhovne vežbe i dobijaju novo ime – Dom sv. Ivana Kapistrana, po svecu koji ima velike zasluge za oslobođenje Beograda od Turaka. I njegov lik je sada u prezbiterijumu nove katedrale.
Ispod katedrale nalazi se kripta, koja od 1986. g. služi kao kapelica za svakodnevne liturgijske obrede.
Stara crkva preuređena je 1994. g. u prostor za održavanje pastoralnih susreta.
Ово не може бити 1929. година јер је споменик откривен тек наредне, 1930. године и то у новембру.
http://www.youtube.com/watch?v=hcos-s_I_fM