Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je : Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Ovaj most sa fotografije ili ima gornje lukove blago zaobljene ili čak "stožasto" uzdignute dok je nemački železnički most preko Save (General Will Bruecke) kutijaste konstrukcije. Doduše, onaj što ga je naša vojska srušila u aprilu 1941. imao je lukove ali mi je logičnije da su Nemci snimili odmah stanje i krenuli u izgradnju drugog ne gubeći vreme na opravke "prvog". To se vidi i po datumu početka gradnje nemačkog mosta na fotografiji. Lukove su imali "prvi" železnički most ali i Most kralja Petra II, pa ako je uopšte Beograd u pitanju, ovo je ili obilazak ruševina "prvog" železničkog na Savi ili Mosta kralja Petra. Možda bi uzvišenje sa leve strane u slučaju Pančevačkog mosta trebalo da bude (čini mi se) višlje da bi bilo Karaburma i ruševine Pančevačkog mosta.
Зна ли неко,како се данас зове Нова ул.на Дедињу,где се Тито скривао од маја до септ 1941.? хвала
Једно време на почетку окупације (не знам да ли до септембра '41.) Тито је становао на адреси Звечанска 44. Скоро (пре две-три године) је та кућа реновирана, добила нову фасаду и нове прозоре.
До пре неких двадесет-двадесет пет година на тој згради је стајала спомен плоча на којој је писало да је ту за време почетка окупације Тито ту боравио. Када је престало да буде модерно да се таквим нечим дичи, плоча је склоњена. Приказ те плоче (и куће пре реновирања) може се видети у биографском филму о Брозу, који је пре 5-6 година приказиван у емисији "Трезор".
I ja imam podatak da je Tito tada ziveo u Zvecanskoj. I to u kuci inzenjera Svetozara-Svete Savicevica (negdanjeg direktora "Tehnoprometa"). Sveta Savicevic stanovao je u zgradi "Tehnoprometa" na roglju tadanjeg 1. maja i Bul. revolucije. Cika-Sveta nije tada znao da mu je gost sef Kom. partije.
Sveta, bio mi je komsija a njegov sin Branko Savicevic (kasnije pilot JAT-a) isao je sa mnom u isti razred OS "Aleksa Santic", vrsnjaci smo. Sveta Savicevic imao je i starijeg sina, Rasu - ne znam sta je sada sa njima.
Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je : Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Ovaj most sa fotografije ili ima gornje lukove blago zaobljene ili čak "stožasto" uzdignute dok je nemački železnički most preko Save (General Will Bruecke) kutijaste konstrukcije. Doduše, onaj što ga je naša vojska srušila u aprilu 1941. imao je lukove ali mi je logičnije da su Nemci snimili odmah stanje i krenuli u izgradnju drugog ne gubeći vreme na opravke "prvog". To se vidi i po datumu početka gradnje nemačkog mosta na fotografiji. Lukove su imali "prvi" železnički most ali i Most kralja Petra II, pa ako je uopšte Beograd u pitanju, ovo je ili obilazak ruševina "prvog" železničkog na Savi ili Mosta kralja Petra. Možda bi uzvišenje sa leve strane u slučaju Pančevačkog mosta trebalo da bude (čini mi se) višlje da bi bilo Karaburma i ruševine Pančevačkog mosta.
Most KP je imao ove "stubove" "pune" a ne "resetkaste" (izvinjavam se na ofrlje terminologiji, ne razumem se).
Predmet knjige odnosi se na period posleratne obnove stambenog fonda (1945-1950) kao i na period kada se formirala stambena izgradnja kakva, u suštini, i danas postoji, pod uticajem evropskih primera (1950-1967).
U masovnoj stambenoj izgradnji, za razliku od izgradnje monumentalnih javnih objekata ili ekskluzivnih vila, socijalni zahtevi po pravilu dominiraju nad estetskim a razni oblici racionalizacije i štednje sredstava obaveza su arhitekte, daleko više nego kreiranje umetničkih efekata. U skladu sa ovom opštom karakteristikom, najbolji deo rada arh.Dragane Mecanov upravo se odnosi na analizu društvenih odnosa, iz kojih nužno proističe razvoj pojedinih tipova stambenih objekata, na opšte karakteristike jednog turbulentnog perioda u kome su se osobenosti društvenog standarda pomerale gotovo iz godine u godinu, od siromašnog modela iz ranog posleratnog perioda do modela koji su u potpunosti odgovarali suvremenim evropskim tendencijama. Autorka, takođe, ispituje značaj i definiše uticaj evropske moderne na razvoj arhitektonskog izraza posleratne jugoslovenske arhitekture, a dominantno u okviru stambene izgradnje. U tom smislu, posebno je značajna hronološka shema koja eksplicitno naglašava razvoj događaja i paralelno posmatra društveno-političku strukturu događaja i razvoj arhitektonske misli kroz konferencije, javne nacionalne konkurse, izlaganja i relevantne publikacije. Upravo na ovaj način, rad predstavlja korisnu građu, kao polazni okvir za sve one koji se bave posleratnom arhitekturom u našem okruženju, kao i za širu čitalačku publiku kojoj kroz posmatrnje društevno-političkog okvira arhitektura biva približena na jedan nov i specifičan način. Posebno se može izdvojiti zanimljiva periodizacija kroz tematske okvire bazirane na tendencijama razvoja društva u celini i načina na koji se isti prepoznaju kao modeli u stambenoj arhitekturi.
Takođe se izdvaja dosledno obrađena i na jednom mestu sakupljena značajno obimna građa dominantno višeporodične stambene arhitekture posleratnog Beograda, koja može predstavljati osnov za vrednovanje posleratne stambene arhitekture uopšte. Posebno se izdvaja doslednost u uporednoj analizi brojnih primera, kao korisna građa najmlađoj grupi čitalaca, studenata arhitekture, kao osnov za temeljno obrazovanje u oblasti projektovanja stambene arhitekture.
Taj teorijski, više nego istoriografski pristup materiji, jeste značajnija crta ovog dela. Takav pogled na razvoj posleratne stambene arhitekture Beograda jeste veliki doprinos našem saznavanju ukupnog društvenog razvoja. Od manjeg je značaja pokušaj utvrđivanja karakterističnih primera u kojima umetnička nastojanja dominiraju nad društvenim, prevashodno ekonomskim efektima. Ovde se misli na izbor dela veoma istaknutih stvaralaca (Mitrović, Macura, Jovanović) koji se za razliku od Mihaila Čanka ili Mate Bajlona nisu bavili tipskim već unikatnim modelima.
U svakom drugom pogledu ovaj rad zavređuje punu pažnju istraživača i predstavlja veliki doprinos stručnoj literaturi u oblasti teorije stambene izgradnje.
Recenzenti dela su Dr arh.Zoran Manević, i Dr arh.Ana Nikezić, a ocenu naučnog dela uradio je doc.arh. Ivan Rašković.
Knjiga se može nabaviti u izdavačkoj kući “Zadužbina Andrejević” u Beogradu (tel: 011/240-10-45), kao i u bibliotekama i knjižarama koje u fondu pored standardne belatristike imaju i naučnu i stručnu literaturu.
Znam da na forumu egzistira fenomenalan tekst, stručan i hronološki, o sudbinama železničkih mostova na Savi.
Može li se neko setiti gde je to, i postaviti link, kako ne bi ponovo pričali istu priču....
Most generala Willa , nije ovaj današnji, podignut 1945/6.... Konstrukcija nije ista, mada su koristeni pojedini delovi...
Danasnji stari žel. most je UZVODNI !!!!
Na 30 metara nizvodno vide se betonski stubovi -nosači nekadašnjeg paralelnog mosta...
Јесте ово је та иста зграда и део булевара Франше Депереа гледано од Аутокоманде ка Мостару ... Споменик француском војсковођи се не види, можда је још увек ту али напред па није ушао у кадар а можда је већ био склоњен у чекању радова на аутопуту који ће ускоро започети...
Зграде десно и данас постоје и део су болничког комплекса КЦС-а. Кад нема других елемената за поређење и дрвеће које је као случајно на истом месту на оба снимка и то помаже у одређивању локације...
Значи, биће квас од Изногуда :-)! Само, да ипак сачекамо лето. Као што рекох, фотографија је снимљена најкасније 1961, тако да се споменик вероватно само не види.
А нисам сигуран ни да све зграде десно и данас постоје (још онда сам гледао са ауто пута, али их нисам запазио...)
Ево ове друге на сателитском снимку ... Ишао ја да видим, зграде су напуштене али су још увек ту...
Јел ово фасада оваква од совјетских куршума? и данас се виде,додуше не оволико,мора да су крпили. Драг ми је постављени видео http://www.ina.fr/histoire-et-conflits/autres-conflits/video/AFE98000019/belgrade-liberation-de-la-ville-par-les-russes.fr.html,
увек су ме занимале локације на 1.24 (помиње се Соколски дом,е сад ,зна ли неко где је тај штек,у Универз.болници... ) ,
па 1.41,локација?
1.45 је сигурно Светосавска,само нека ми неко наведе данашњи број...
1.49,где се налази топ који се баш продрмаопа она локација где носе рањеника на 2.40...?
онда,мсислим да нико није одгонетнуо локацију на 3.32. Локација топа на 3.36?
Био бих вам веома захвалан кад бих ми неко одговорио,јер би податке пренео у Ворд. хвала!
1:45 - Svetog Save, bivša Komanda grada i žandarmerijska kasarna, posle Komercijalna banka. Danas?
oko 1.50, ugao Njegoševe i Beogradske - on se ponovo vidi na 3:36; nešto kasnije pucnjevi upućeni niz Takovsku - pozicija na samom levom kraju Glavne Pošte.
Pretpostavljam da je onaj prenos ranjenika na 2:40 - ograda Bolnice u Bulevaru Oslobođenja.
Колико волим ове теме,мораћу све да забележим ово што је написано. Да,у праву сте,у том објекту је и даље Комерц. банка,било ми је безвезе да гла сликам док се чувар шеткао. Фасаде у бројевима 10 и 12 носе ожиљке и дан данас,68 година касније.
И још једном,ако неко зна локацију 1.46,тај део града,претпостављам да није тешко за зналце,нека каже.. И узбрдо улица на 2.51,која би могла бити...?
Да,за тај топ знам,мада,мене боцка онај фамозни топ,тачно на 1.52.
Онда,топ на 3.43... види се нека купола у даљини.тај топ нема везе са овим горе наведеним. Хвала Вам још једном,знам да сам досадан,ал волим да знам :)
Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je :
Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Ovaj most sa fotografije ili ima gornje lukove blago zaobljene ili čak "stožasto" uzdignute dok je nemački železnički most preko Save (General Will Bruecke) kutijaste konstrukcije. Doduše, onaj što ga je naša vojska srušila u aprilu 1941. imao je lukove ali mi je logičnije da su Nemci snimili odmah stanje i krenuli u izgradnju drugog ne gubeći vreme na opravke "prvog". To se vidi i po datumu početka gradnje nemačkog mosta na fotografiji. Lukove su imali "prvi" železnički most ali i Most kralja Petra II, pa ako je uopšte Beograd u pitanju, ovo je ili obilazak ruševina "prvog" železničkog na Savi ili Mosta kralja Petra. Možda bi uzvišenje sa leve strane u slučaju Pančevačkog mosta trebalo da bude (čini mi se) višlje da bi bilo Karaburma i ruševine Pančevačkog mosta.
Једно време на почетку окупације (не знам да ли до септембра '41.) Тито је становао на адреси Звечанска 44. Скоро (пре две-три године) је та кућа реновирана, добила нову фасаду и нове прозоре.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?s=c04ed5aceaf0dd033d7a77b7fd5d83...
Локација: између Фабрисове и Мокрањчеве.
До пре неких двадесет-двадесет пет година на тој згради је стајала спомен плоча на којој је писало да је ту за време почетка окупације Тито ту боравио. Када је престало да буде модерно да се таквим нечим дичи, плоча је склоњена. Приказ те плоче (и куће пре реновирања) може се видети у биографском филму о Брозу, који је пре 5-6 година приказиван у емисији "Трезор".
I ja imam podatak da je Tito tada ziveo u Zvecanskoj. I to u kuci inzenjera Svetozara-Svete Savicevica (negdanjeg direktora "Tehnoprometa"). Sveta Savicevic stanovao je u zgradi "Tehnoprometa" na roglju tadanjeg 1. maja i Bul. revolucije. Cika-Sveta nije tada znao da mu je gost sef Kom. partije.
Sveta, bio mi je komsija a njegov sin Branko Savicevic (kasnije pilot JAT-a) isao je sa mnom u isti razred OS "Aleksa Santic", vrsnjaci smo. Sveta Savicevic imao je i starijeg sina, Rasu - ne znam sta je sada sa njima.
Japanska delegacija u poseti okupatorima - jun 1941. god
Koji je ovo most?
Mislim da odgovor leži u levom delu fotosa,gde mi se čini da su obrisi grada na uzvisici...
Može li neko to uvećati ?
Ako se potvrdi da su to siluete Beograda,odgovor je :
Popravka lučnog železničkog mosta preko Save, kojeg je minirala naša vojska...
Naravno g-din Zelezničar je u pravu, Stari železnički most... Nemci su počeli sa popravkom 23 aprila 1941 a proradio je 29 maja 1942. Medjutim današnji stari železnički most je ustvari onaj drugi most koji su Nemci počeli da prave nizvodno pored "prvog" i nikad ga nisu završili. Oba su oštećenja u savezničkom bombardovanju a preostalo su Nemci minirali prilikom povlačenja oktobra 1944. Posle rata "Novi" nikad završeni bio je manje uništen pa se krenulo u njegovu rekonstrukciju. Za saobraćaj je otvoren 31. decembra 1945. god.
Ovaj most sa fotografije ili ima gornje lukove blago zaobljene ili čak "stožasto" uzdignute dok je nemački železnički most preko Save (General Will Bruecke) kutijaste konstrukcije. Doduše, onaj što ga je naša vojska srušila u aprilu 1941. imao je lukove ali mi je logičnije da su Nemci snimili odmah stanje i krenuli u izgradnju drugog ne gubeći vreme na opravke "prvog". To se vidi i po datumu početka gradnje nemačkog mosta na fotografiji. Lukove su imali "prvi" železnički most ali i Most kralja Petra II, pa ako je uopšte Beograd u pitanju, ovo je ili obilazak ruševina "prvog" železničkog na Savi ili Mosta kralja Petra. Možda bi uzvišenje sa leve strane u slučaju Pančevačkog mosta trebalo da bude (čini mi se) višlje da bi bilo Karaburma i ruševine Pančevačkog mosta.
Most KP je imao ove "stubove" "pune" a ne "resetkaste" (izvinjavam se na ofrlje terminologiji, ne razumem se).
Панчевачки мост, Изградња моста, 1946.
Медија центар ОДБРАНА – Фото-архива
Stambena arhitektura Beograda 1947-1967
Naslovna strana
Predmet knjige odnosi se na period posleratne obnove stambenog fonda (1945-1950) kao i na period kada se formirala stambena izgradnja kakva, u suštini, i danas postoji, pod uticajem evropskih primera (1950-1967).
U masovnoj stambenoj izgradnji, za razliku od izgradnje monumentalnih javnih objekata ili ekskluzivnih vila, socijalni zahtevi po pravilu dominiraju nad estetskim a razni oblici racionalizacije i štednje sredstava obaveza su arhitekte, daleko više nego kreiranje umetničkih efekata. U skladu sa ovom opštom karakteristikom, najbolji deo rada arh.Dragane Mecanov upravo se odnosi na analizu društvenih odnosa, iz kojih nužno proističe razvoj pojedinih tipova stambenih objekata, na opšte karakteristike jednog turbulentnog perioda u kome su se osobenosti društvenog standarda pomerale gotovo iz godine u godinu, od siromašnog modela iz ranog posleratnog perioda do modela koji su u potpunosti odgovarali suvremenim evropskim tendencijama. Autorka, takođe, ispituje značaj i definiše uticaj evropske moderne na razvoj arhitektonskog izraza posleratne jugoslovenske arhitekture, a dominantno u okviru stambene izgradnje. U tom smislu, posebno je značajna hronološka shema koja eksplicitno naglašava razvoj događaja i paralelno posmatra društveno-političku strukturu događaja i razvoj arhitektonske misli kroz konferencije, javne nacionalne konkurse, izlaganja i relevantne publikacije. Upravo na ovaj način, rad predstavlja korisnu građu, kao polazni okvir za sve one koji se bave posleratnom arhitekturom u našem okruženju, kao i za širu čitalačku publiku kojoj kroz posmatrnje društevno-političkog okvira arhitektura biva približena na jedan nov i specifičan način. Posebno se može izdvojiti zanimljiva periodizacija kroz tematske okvire bazirane na tendencijama razvoja društva u celini i načina na koji se isti prepoznaju kao modeli u stambenoj arhitekturi.
Takođe se izdvaja dosledno obrađena i na jednom mestu sakupljena značajno obimna građa dominantno višeporodične stambene arhitekture posleratnog Beograda, koja može predstavljati osnov za vrednovanje posleratne stambene arhitekture uopšte. Posebno se izdvaja doslednost u uporednoj analizi brojnih primera, kao korisna građa najmlađoj grupi čitalaca, studenata arhitekture, kao osnov za temeljno obrazovanje u oblasti projektovanja stambene arhitekture.
Taj teorijski, više nego istoriografski pristup materiji, jeste značajnija crta ovog dela. Takav pogled na razvoj posleratne stambene arhitekture Beograda jeste veliki doprinos našem saznavanju ukupnog društvenog razvoja. Od manjeg je značaja pokušaj utvrđivanja karakterističnih primera u kojima umetnička nastojanja dominiraju nad društvenim, prevashodno ekonomskim efektima. Ovde se misli na izbor dela veoma istaknutih stvaralaca (Mitrović, Macura, Jovanović) koji se za razliku od Mihaila Čanka ili Mate Bajlona nisu bavili tipskim već unikatnim modelima.
U svakom drugom pogledu ovaj rad zavređuje punu pažnju istraživača i predstavlja veliki doprinos stručnoj literaturi u oblasti teorije stambene izgradnje.
Recenzenti dela su Dr arh.Zoran Manević, i Dr arh.Ana Nikezić, a ocenu naučnog dela uradio je doc.arh. Ivan Rašković.
Knjiga se može nabaviti u izdavačkoj kući “Zadužbina Andrejević” u Beogradu (tel: 011/240-10-45), kao i u bibliotekama i knjižarama koje u fondu pored standardne belatristike imaju i naučnu i stručnu literaturu.
Može li se neko setiti gde je to, i postaviti link, kako ne bi ponovo pričali istu priču....
Most generala Willa , nije ovaj današnji, podignut 1945/6.... Konstrukcija nije ista, mada su koristeni pojedini delovi...
Danasnji stari žel. most je UZVODNI !!!!
Na 30 metara nizvodno vide se betonski stubovi -nosači nekadašnjeg paralelnog mosta...
Јесте ово је та иста зграда и део булевара Франше Депереа гледано од Аутокоманде ка Мостару ... Споменик француском војсковођи се не види, можда је још увек ту али напред па није ушао у кадар а можда је већ био склоњен у чекању радова на аутопуту који ће ускоро започети...
Зграде десно и данас постоје и део су болничког комплекса КЦС-а. Кад нема других елемената за поређење и дрвеће које је као случајно на истом месту на оба снимка и то помаже у одређивању локације...
Значи, биће квас од Изногуда :-)! Само, да ипак сачекамо лето. Као што рекох, фотографија је снимљена најкасније 1961, тако да се споменик вероватно само не види.
А нисам сигуран ни да све зграде десно и данас постоје (још онда сам гледао са ауто пута, али их нисам запазио...)
Ево ове друге на сателитском снимку ... Ишао ја да видим, зграде су напуштене али су још увек ту...
Јел ово фасада оваква од совјетских куршума? и данас се виде,додуше не оволико,мора да су крпили. Драг ми је постављени видео http://www.ina.fr/histoire-et-conflits/autres-conflits/video/AFE98000019/belgrade-liberation-de-la-ville-par-les-russes.fr.html,
увек су ме занимале локације на 1.24 (помиње се Соколски дом,е сад ,зна ли неко где је тај штек,у Универз.болници... ) ,
па 1.41,локација?
1.45 је сигурно Светосавска,само нека ми неко наведе данашњи број...
1.49,где се налази топ који се баш продрмаопа она локација где носе рањеника на 2.40...?
онда,мсислим да нико није одгонетнуо локацију на 3.32. Локација топа на 3.36?
Био бих вам веома захвалан кад бих ми неко одговорио,јер би податке пренео у Ворд. хвала!
1:45 - Svetog Save, bivša Komanda grada i žandarmerijska kasarna, posle Komercijalna banka. Danas?
oko 1.50, ugao Njegoševe i Beogradske - on se ponovo vidi na 3:36; nešto kasnije pucnjevi upućeni niz Takovsku - pozicija na samom levom kraju Glavne Pošte.
Pretpostavljam da je onaj prenos ranjenika na 2:40 - ograda Bolnice u Bulevaru Oslobođenja.
Колико волим ове теме,мораћу све да забележим ово што је написано. Да,у праву сте,у том објекту је и даље Комерц. банка,било ми је безвезе да гла сликам док се чувар шеткао. Фасаде у бројевима 10 и 12 носе ожиљке и дан данас,68 година касније.
И још једном,ако неко зна локацију 1.46,тај део града,претпостављам да није тешко за зналце,нека каже.. И узбрдо улица на 2.51,која би могла бити...?
Да,за тај топ знам,мада,мене боцка онај фамозни топ,тачно на 1.52.
Онда,топ на 3.43... види се нека купола у даљини.тај топ нема везе са овим горе наведеним. Хвала Вам још једном,знам да сам досадан,ал волим да знам :)
POZDRAV SVIMA ...