Branislav Nušić je u svome bedekiru o beogradskim kafanamazabeležio da je kafana i hotel "Zlatan anđeo" bio u dvospratnoj kući Tome Leka u kojoj je, na gornjem spratu, dugo godina živela porodica Leko, a gde se docnije uselila fabrika amrela poznatoga Moše Avrama Mace. "Zlatan anđeo" je imao raznoliku publiku a kako je bio malo zaklonit i povučen, u tu su kafanu zalazili đaci Velike škole koji bi, uz crnu rotkvu ili kiselu papriku, pijuckali iz čokanjčica rakiju i vodili beskrajne socijalne i nacionalne diskusije.
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Branislav Nušić je u svome bedekiru o beogradskim kafanamazabeležio da je kafana i hotel "Zlatan anđeo" bio u dvospratnoj kući Tome Leka u kojoj je, na gornjem spratu, dugo godina živela porodica Leko, a gde se docnije uselila fabrika amrela poznatoga Moše Avrama Mace. "Zlatan anđeo" je imao raznoliku publiku a kako je bio malo zaklonit i povučen, u tu su kafanu zalazili đaci Velike škole koji bi, uz crnu rotkvu ili kiselu papriku, pijuckali iz čokanjčica rakiju i vodili beskrajne socijalne i nacionalne diskusije.
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Recimo na uglu Zmaj Jovine i Vasine, preko puta Postanske stedionice? Sad je tu neka mesara ili nesto tako...
Branislav Nušić je u svome bedekiru o beogradskim kafanamazabeležio da je kafana i hotel "Zlatan anđeo" bio u dvospratnoj kući Tome Leka u kojoj je, na gornjem spratu, dugo godina živela porodica Leko, a gde se docnije uselila fabrika amrela poznatoga Moše Avrama Mace. "Zlatan anđeo" je imao raznoliku publiku a kako je bio malo zaklonit i povučen, u tu su kafanu zalazili đaci Velike škole koji bi, uz crnu rotkvu ili kiselu papriku, pijuckali iz čokanjčica rakiju i vodili beskrajne socijalne i nacionalne diskusije.
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Recimo na uglu Zmaj Jovine i Vasine, preko puta Postanske stedionice? Sad je tu neka mesara ili nesto tako...
Ljubomir Šimunić je rođen 1942. u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti upisao je 1971. godine kada kupuje i prvu filmsku kameru i započinje rad na eksperimentalnom filmu. Na Festivalu mladog filma u francuskom gradu Ijersu 1979. dobija Gran Pri kritike za trilogiju filmovaPression, Gerdy zločesta vještica i Šta Slavicu očekuje u životu. Na prestižnom filmskom festivalu u Solunu (2009) program pod nazivom “Eksperimentalni forum” bio je posvećen njegovim filmovima.
Fotografijom je počeo da se bavi sredinom 1970-ih, paraleno sa filmom, radeći sa foto-aparatom Polaroid SX-70 koji je prvi koristio u Beogradu. Polaroidi, uglavnom erotskog karaktera, bili su smešteni u crne svilene albume, a taj prvi opus nosio je naziv Svilena vremena. Krajem 1970-ih započinje rad u oblasti crno-bele fotografije koji rezultira erotskim ciklusima Tajni život beogradske periferije, Beograd danju i noću, Foto-priče i Prljavi snovi. Fotografije iz ovih ciklusa takođe su bile smeštene u svilene albume u čijim su džepovima bili pohranjeni komadi donjeg veša (vlasništvo modela), bočice sa mirisom i kasete sa odgovarajućom muzikom. Ovi albumi nisu nikada bili javno izloženi, već su bili dostupni samo uskom broju prijatelja.
Rad na velikom ciklusu fotografija Family Album započinje 1980. godine. Ovaj serijal nije nikada u celosti izložen, a jedan njegov deo, rađen soft-filterom u duhu piktorijalizma, posvećen je Alfredu Štiglicu. Poslednji ciklus fotografija na negativ kolor-filmu nosi naziv U potrazi za izgubljenim slikama detinjstva i rađen je za vreme bombardovanja 1999. godine.
Rad sa digitalnom tehnologijom promenio je karakter Šimunićevih fotografija i u tom periodu, počevši od 2000. godine, nastaju ciklusiPotraga za nogama frizerke Nade, Vue de la fenetre (posvećen Anri Matisu) i Psychodelict Stairway (posvećen Alfredu Hičkoku), kao i serijal The Night, The Adventure i The Eclipse, posvećen istoimenim filmovima Mikelanđela Antonionija.
Šimunić je izlagao na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je više pohvala i nagrada, među kojima je i Zlatna medalja FIAP-a za 1996. godinu. Bio je saradnik kultnog beogradskog časopisa Izgled.
Buduci da sam "trezvenjak iz kaljuga" ovo jedva cekam da procitam. Mogu li se ovi ljudi nekako kontaktirati ( telegramom ili mejlom ili bar misaono: hm, hm ... ako misao uopste i postoji; sem kao konfokalni 'mentalni vetar', ziza emocionalne korelacije )?
Ako je odgovor "da" ( a ja nemam mobilni ), onda ovaj cenjeni Forum ima daleko veci krug gostiju nego sto njegova elektronika pokazuje. Ako je odgovor "ne" - onda kao da cenjenog Foruma i nema, sto je contradictio in adjecto. A empirijski znamo da Foruma itekako ima. Pa ondak, izvucimo zakljucak.
Пошто моћни север и његов верни слуга ерор не планирају да врате мој пост, морам да га поновим.
Ово је феноменоменална фотка станице (чини ми се беше ранжирна?) у лаудановом шанцу. Железничар имаш ли још коју?
Претпостављам да је ова из послератног периода.
Медија центар ОДБРАНА – Фото-архива
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Recimo na uglu Zmaj Jovine i Vasine, preko puta Postanske stedionice? Sad je tu neka mesara ili nesto tako...
Pozdrav,
Marke
Pitanje glasi: Gde se tačno nalazila čuvena kafana Zlatan Anđeo?
Recimo na uglu Zmaj Jovine i Vasine, preko puta Postanske stedionice? Sad je tu neka mesara ili nesto tako...
Pozdrav,
Marke
POZDRAV SVIMA ....
Fotografijom je počeo da se bavi sredinom 1970-ih, paraleno sa filmom, radeći sa foto-aparatom Polaroid SX-70 koji je prvi koristio u Beogradu. Polaroidi, uglavnom erotskog karaktera, bili su smešteni u crne svilene albume, a taj prvi opus nosio je naziv Svilena vremena. Krajem 1970-ih započinje rad u oblasti crno-bele fotografije koji rezultira erotskim ciklusima Tajni život beogradske periferije, Beograd danju i noću, Foto-priče i Prljavi snovi. Fotografije iz ovih ciklusa takođe su bile smeštene u svilene albume u čijim su džepovima bili pohranjeni komadi donjeg veša (vlasništvo modela), bočice sa mirisom i kasete sa odgovarajućom muzikom. Ovi albumi nisu nikada bili javno izloženi, već su bili dostupni samo uskom broju prijatelja.
Rad na velikom ciklusu fotografija Family Album započinje 1980. godine. Ovaj serijal nije nikada u celosti izložen, a jedan njegov deo, rađen soft-filterom u duhu piktorijalizma, posvećen je Alfredu Štiglicu. Poslednji ciklus fotografija na negativ kolor-filmu nosi naziv U potrazi za izgubljenim slikama detinjstva i rađen je za vreme bombardovanja 1999. godine.
Rad sa digitalnom tehnologijom promenio je karakter Šimunićevih fotografija i u tom periodu, počevši od 2000. godine, nastaju ciklusiPotraga za nogama frizerke Nade, Vue de la fenetre (posvećen Anri Matisu) i Psychodelict Stairway (posvećen Alfredu Hičkoku), kao i serijal The Night, The Adventure i The Eclipse, posvećen istoimenim filmovima Mikelanđela Antonionija.
Šimunić je izlagao na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je više pohvala i nagrada, među kojima je i Zlatna medalja FIAP-a za 1996. godinu. Bio je saradnik kultnog beogradskog časopisa Izgled.
Славија, 1954.
Медија центар ОДБРАНА – Фото-архива
Buduci da sam "trezvenjak iz kaljuga" ovo jedva cekam da procitam. Mogu li se ovi ljudi nekako kontaktirati ( telegramom ili mejlom ili bar misaono: hm, hm ... ako misao uopste i postoji; sem kao konfokalni 'mentalni vetar', ziza emocionalne korelacije )?
Ako je odgovor "da" ( a ja nemam mobilni ), onda ovaj cenjeni Forum ima daleko veci krug gostiju nego sto njegova elektronika pokazuje. Ako je odgovor "ne" - onda kao da cenjenog Foruma i nema, sto je contradictio in adjecto. A empirijski znamo da Foruma itekako ima. Pa ondak, izvucimo zakljucak.
H. Vukomanu!
Stara stanica Zemun....
Пошто моћни север и његов верни слуга ерор не планирају да врате мој пост, морам да га поновим.
Ово је феноменоменална фотка станице (чини ми се беше ранжирна?) у лаудановом шанцу. Железничар имаш ли још коју?
Претпостављам да је ова из послератног периода.