Изногуде, надам се да је овај линк дат у позитивном контексту. То кажем јер сам сарађивао на његовој изради : ) Па ако имате неке примедбе, сугестије...
Па и имам примедбу: зар линк за ову лепоту треба да добијем мејлом по систему "около-наоколо", а не да га нађем на овом форуму?
Знам да је скромност врлина, али не претеруј...
За "казну", ево још једног линка који сам такође добио мејлом:
Ja sam nekako hteo da sacekam Iznoguda , al Vukoman odgovorio u njegovo ime, pa mu to dodje to.
U slucaju fotke Susret partizana i Rusa u Zorinoj, fotograf Slobodan Dajmak stajao je tacno nasred ulice Bul.Oslobodjenja i fotogtafisao pocetak Zorine( Ivana Milutinovica-Kneginje Zorke) po duzini.
Zid koji se vidi sa krajnje desne strane fotke je zid kuce u kojoj se nalazio Orac, s tim sto u ta dva poslednja prozora pripadala privatnom stanu u koji se ulazilo iz dvorista na broju 2 koje se vidi iza zida. U tom dvoristu je kasnije EDB napravio trafo stanicu, a sazidana je i neka divlja garaza. Sve je to sruseno kada je napravljena nova zgrada ciju je gradnju neko fotkama hronoloski ispratio i postavio to ovde na forumu. U nastavku sa desne strane se vide zgrade broj 4, 6, 8, a sa leve 3, 5, 7.
Sto se tuce Iznogudovog komentara u vezi fotke s tenkom gde nije izvesna lokacija, definitivno se slazem sa njim i mislim da je to ipak deo Bul.Oslobodjenja iznad Vet.fakulteta. Prolazio sam juce tuda i malo sam zagledao. Stubovi ograde su identicni i to donji nelogicno visi od gornjeg. Bez obzira ako je ranije ograda mozda isla linijom padine, mozda je kasnije prezidana stepenasto, a stubovi sacuvani. Takodje objekat u izgradnji po br.spratova i otvoru prozora moze da pripada samo fakultetu.Opet, iz pozicije fotografa vidi se i resetkasti stub za kontaktnu mrezu tramvaja. Na tom mestu je sada klasican cilindricni stub, al ja se secam da su do pre 15-ak god. na tom mestu pre rekonstrukcije bili jos resetkasti. Takodje i blaga krivina ulice na desno odogovara poziciji na koju se sumnja.
Interesantno je da poznajem cuvenog novinara Vremena Miku Dajmaka i da mislim da je bas vracarac. Iz teksta se vidi da je Slobodan Dajmak iz Krusedolske, prvom prilikom pitacu ga da li mu je slucajno otac ili neki blizi rodjak. Mozda ima jos slicnih fotki u porodicnoj kolekciji...
Захваљујем Вам се на труду да поставите фотографију. Немојте да Вас обесхрабри то ако је раније већ неко поставио исту фотографију - ко ће после неколико хиљада страница на оба форума да запамти баш сваку слику?
Уосталом, слика без коментара у историографском смислу баш и не вреди пуно - а Ваши коментари поменуте фотографије, подаци о локацији... врло су драгоцени.
Жао ми је што нисам стигао раније да се огласим, али посао... Мора да је дошло задње време кад и ја морам нешто да радим!
Поштовани господине "Изногуде", имам 21. годину и редовно пратим овај Форум. Нажалост све слике мога деде(а било их је подста, пар хиљада...) су изгореле, тако да никако, сем знањем(за које сам мислио да поседујем, али када видим шта Ви сви овде знате и како одређујете локације... ЈА САМ КЛАСИЧНИ АМАТЕР) могу да допринесем. Пошто живим у близини поменутом стубића, могу Вам рећи, да је прво оборен и да је тако стајао две-три недеље, када су га локални цигани(роми) однели. Не могу са сигурношћу да тврдим, јер их нисам видео, али сам видео да се мувају око њега, а у њихову "малу" у улици Поп Стојановој нисам имао храбрости да уђем, јер Вас већ на капији чека један мали пацовчић од једно 3кг. Покушао сам да стубић сам одвучем до свог подрума, али то је сизфовкси посао, јер је он толико тежак, да ја мислим, да је потребно најмање 5 људи да се он уопште подигне. Тако да нисам успео(на моју велику жалост) да спасем један од симбола Београда и мог Црвеног Круста. Ако се питате зашто нисам позвао некога у помоћ, па.... Пола људи не зна чем то служи, а што се тиче мојих вршњака њих да простите, боли.... за Београд и за Црвени крст. Једино воле да се хвале.... Како су са Крста! Ето, то је тужна судбина Црвеног Крста и чувеног "стубића" Пуно поздрава Вама и свим члановима форума!
Поздрављам Вас и надам се да ово неће бити Ваше задње оглашавање на форуму. У оваквим ситуацијама увек важи она Черчилова изрека да ништа није тако мало да се из тога не би могло изродити нешто много веће. Свако сведочанство, податак који сте негде чули од неког старијег, ма како Вам изгледао безначајан може да буде пресудан у одређивању неке локације, неког догађаја...
Није толики проблем што клинце не интересује стари Београд - за њих има времена. Далеко озбиљнији проблем је што то не занима ни надлежне институције. Већ је на форуму било речи да су Енглези све старе телефонске говорнице у Лондону ставили под заштиту државе, а код нас се једва чека да неко нешто старо сруши јер, забога, "...то смета људима, а и ружно је!".
Ова фотографија куће у бившој Улици 29. новембра која је под заштитом државе најбоље говори колико се надлежни брину о ономе што сами ставе под заштиту:
Фотографију сам снимио 28. јула 2010. године, а данас кућа изгледа још горе.
Са извесним закашњењем дајем свој прилог ранијој расправи око паљења Народне библиотеке на Косанчићевом венцу априла 1941. године.
Наредни скенови су из ГГБ за 2004. годину и део су текста Чедомира Јанића под насловом "Уништење Народне библиотеке Србије":
На једном месту помиње се неуспешан покушај сведока да телефоном позове Пожарну чету. Осамдесетих година у једној радио-емисији посвећеној старом Београду гост је био бивши ватрогасац, а његова екипа била је у случају бомбардовања задужена баш за Народну библиотеку.
Гост је најпре причао како су они били вероватно међу првим Београђанима који су сазнали да ће град бити бомбардован: у ноћи 05./06. априла нису могли да спавају већ су слушали радио. Неко је окренуо радио Берлин и "упали" су усред Хитлеровог говора у Рахјстагу о томе како је одлучио да казни Београд. Колега који је знао немачки симултано је преводио говор и кад се он завршио одмах је неко од присутних рекао да ће колико већ сутра бити бомбардовани.
Био је у праву: ујутру је почело бомбардовање и гост емисије је са својм екипом ватрогасним колима кренуо ка Народној библиотеци. Међутим, што због рушевина које су закрчиле улице, што због грађана којима су куће гореле или су под рушевинама били њихови најмилији... никад нису стигли до Косанчићевог венца.
Ни код мене - плус што ми је прогутала један пост!
Ипак није нека штета - лако ћу га поновити у скраћеном издању:
http://www.zlabmedia.com/virtuelna-panorama/beogradski-trgovi/?iframe=true&width=100%25&height=100%25http://www.zlabmedia.com/virtuelna-panorama/beogradski-trgovi/?iframe=true&width=100%25&height=100%25Изногуде, надам се да је овај линк дат у позитивном контексту. То кажем јер сам сарађивао на његовој изради : ) Па ако имате неке примедбе, сугестије...
Па и имам примедбу: зар линк за ову лепоту треба да добијем мејлом по систему "около-наоколо", а не да га нађем на овом форуму?
Знам да је скромност врлина, али не претеруј...
За "казну", ево још једног линка који сам такође добио мејлом:
http://www.zlabmedia.com/en/virtuelna-panorama/skupstina/?iframe=true&width=100%&height=100%
U slucaju fotke Susret partizana i Rusa u Zorinoj, fotograf Slobodan Dajmak stajao je tacno nasred ulice Bul.Oslobodjenja i fotogtafisao pocetak Zorine( Ivana Milutinovica-Kneginje Zorke) po duzini.
Zid koji se vidi sa krajnje desne strane fotke je zid kuce u kojoj se nalazio Orac, s tim sto u ta dva poslednja prozora pripadala privatnom stanu u koji se ulazilo iz dvorista na broju 2 koje se vidi iza zida. U tom dvoristu je kasnije EDB napravio trafo stanicu, a sazidana je i neka divlja garaza. Sve je to sruseno kada je napravljena nova zgrada ciju je gradnju neko fotkama hronoloski ispratio i postavio to ovde na forumu. U nastavku sa desne strane se vide zgrade broj 4, 6, 8, a sa leve 3, 5, 7.
Sto se tuce Iznogudovog komentara u vezi fotke s tenkom gde nije izvesna lokacija, definitivno se slazem sa njim i mislim da je to ipak deo Bul.Oslobodjenja iznad Vet.fakulteta. Prolazio sam juce tuda i malo sam zagledao. Stubovi ograde su identicni i to donji nelogicno visi od gornjeg. Bez obzira ako je ranije ograda mozda isla linijom padine, mozda je kasnije prezidana stepenasto, a stubovi sacuvani. Takodje objekat u izgradnji po br.spratova i otvoru prozora moze da pripada samo fakultetu.Opet, iz pozicije fotografa vidi se i resetkasti stub za kontaktnu mrezu tramvaja. Na tom mestu je sada klasican cilindricni stub, al ja se secam da su do pre 15-ak god. na tom mestu pre rekonstrukcije bili jos resetkasti. Takodje i blaga krivina ulice na desno odogovara poziciji na koju se sumnja.
Interesantno je da poznajem cuvenog novinara Vremena Miku Dajmaka i da mislim da je bas vracarac. Iz teksta se vidi da je Slobodan Dajmak iz Krusedolske, prvom prilikom pitacu ga da li mu je slucajno otac ili neki blizi rodjak. Mozda ima jos slicnih fotki u porodicnoj kolekciji...
Захваљујем Вам се на труду да поставите фотографију. Немојте да Вас обесхрабри то ако је раније већ неко поставио исту фотографију - ко ће после неколико хиљада страница на оба форума да запамти баш сваку слику?
Уосталом, слика без коментара у историографском смислу баш и не вреди пуно - а Ваши коментари поменуте фотографије, подаци о локацији... врло су драгоцени.
Жао ми је што нисам стигао раније да се огласим, али посао... Мора да је дошло задње време кад и ја морам нешто да радим!
Поздрављам Вас и надам се да ово неће бити Ваше задње оглашавање на форуму. У оваквим ситуацијама увек важи она Черчилова изрека да ништа није тако мало да се из тога не би могло изродити нешто много веће. Свако сведочанство, податак који сте негде чули од неког старијег, ма како Вам изгледао безначајан може да буде пресудан у одређивању неке локације, неког догађаја...
Није толики проблем што клинце не интересује стари Београд - за њих има времена. Далеко озбиљнији проблем је што то не занима ни надлежне институције. Већ је на форуму било речи да су Енглези све старе телефонске говорнице у Лондону ставили под заштиту државе, а код нас се једва чека да неко нешто старо сруши јер, забога, "...то смета људима, а и ружно је!".
Ова фотографија куће у бившој Улици 29. новембра која је под заштитом државе најбоље говори колико се надлежни брину о ономе што сами ставе под заштиту:
Фотографију сам снимио 28. јула 2010. године, а данас кућа изгледа још горе.
Са извесним закашњењем дајем свој прилог ранијој расправи око паљења Народне библиотеке на Косанчићевом венцу априла 1941. године.
Наредни скенови су из ГГБ за 2004. годину и део су текста Чедомира Јанића под насловом "Уништење Народне библиотеке Србије":
На једном месту помиње се неуспешан покушај сведока да телефоном позове Пожарну чету. Осамдесетих година у једној радио-емисији посвећеној старом Београду гост је био бивши ватрогасац, а његова екипа била је у случају бомбардовања задужена баш за Народну библиотеку.
Гост је најпре причао како су они били вероватно међу првим Београђанима који су сазнали да ће град бити бомбардован: у ноћи 05./06. априла нису могли да спавају већ су слушали радио. Неко је окренуо радио Берлин и "упали" су усред Хитлеровог говора у Рахјстагу о томе како је одлучио да казни Београд. Колега који је знао немачки симултано је преводио говор и кад се он завршио одмах је неко од присутних рекао да ће колико већ сутра бити бомбардовани.
Био је у праву: ујутру је почело бомбардовање и гост емисије је са својм екипом ватрогасним колима кренуо ка Народној библиотеци. Међутим, што због рушевина које су закрчиле улице, што због грађана којима су куће гореле или су под рушевинама били њихови најмилији... никад нису стигли до Косанчићевог венца.
Uspeo sam da identifikujem ovu zgradu koja se pojavljuje na gornjim slikama.
Zna li neko koja je?