Sećam se, kad sam bio mali (1950 do 1955) da bi u naš kraj (Svetosavska) ponekad dolazila pokretna motorna testera, kakva je čini me se na slici, i onda bi sekla drva, kupljena na jednom od ovakvih stovarišta, na manje komade koji bi se posle toga ubacivali u podrum. Nama deci bilo je posebno zanimljivo da gledamo kako ova mašina brzo i lako seče drva uz neopisivu buku a oko nje se stvarao oblak strugotine.
Jednu ovakvu okruglu korpu držali smo na terasi. Naš šiptar Betula dolazio bi odprilike jednom nedeljno da je napuni drvima koja bi predhodno sekirom nacepao u podrumu. Znalo se korpa drva i korpa uglja. Posle toga, ako nije žurio ostao bi na kafi koju je uvek sladio sa dve kašičice šećera, a ako je bio neki praznik poslužili bi ga i kolačima.
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
Још мало о шиптарима. Често су спавали у подрумима јер нису имали станове а при том су и штедели јер су све паре слали кући. Били су изузетно пожртвовани за своју породицу. Наш Бетула је био запослен у хотелу Москва као ложач. Наравно пријавио се на листу за доделу стана и навео гомилу деце поред жене. У складу са правилником добио је највећи могући стан. Ово је озбиљно уздрмало односе свих станара у кући са њим јер су у то време сви чекали на друштвени стан у фирми где су радили и наравно тешко их добијали јер су имали мање деце. Да ли је наш Бетула после користио свој стан или га издавао не знам. Био је иначе врло вредан и коректан.
.[/quote]
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
[/quote]
"Наш" се звао Алија и становао је у једној кућици у нашем дворишту, у броју 37...
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
[/quote]
"Наш" се звао Алија и становао је у једној кућици у нашем дворишту, у броју 37...
[/quote]
Могуће да је тај исти био и код нас, близу је. :)
Sećam se, kad sam bio mali (1950 do 1955) da bi u naš kraj (Svetosavska) ponekad dolazila pokretna motorna testera, kakva je čini me se na slici, i onda bi sekla drva, kupljena na jednom od ovakvih stovarišta, na manje komade koji bi se posle toga ubacivali u podrum. Nama deci bilo je posebno zanimljivo da gledamo kako ova mašina brzo i lako seče drva uz neopisivu buku a oko nje se stvarao oblak strugotine.
Jednu ovakvu okruglu korpu držali smo na terasi. Naš šiptar Betula dolazio bi odprilike jednom nedeljno da je napuni drvima koja bi predhodno sekirom nacepao u podrumu. Znalo se korpa drva i korpa uglja. Posle toga, ako nije žurio ostao bi na kafi koju je uvek sladio sa dve kašičice šećera, a ako je bio neki praznik poslužili bi ga i kolačima.
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
Још мало о шиптарима. Често су спавали у подрумима јер нису имали станове а при том су и штедели јер су све паре слали кући. Били су изузетно пожртвовани за своју породицу. Наш Бетула је био запослен у хотелу Москва као ложач. Наравно пријавио се на листу за доделу стана и навео гомилу деце поред жене. У складу са правилником добио је највећи могући стан. Ово је озбиљно уздрмало односе свих станара у кући са њим јер су у то време сви чекали на друштвени стан у фирми где су радили и наравно тешко их добијали јер су имали мање деце. Да ли је наш Бетула после користио свој стан или га издавао не знам. Био је иначе врло вредан и коректан.
Познала сам, Владо, само Еру Миливојевића
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
[/quote]
"Наш" се звао Алија и становао је у једној кућици у нашем дворишту, у броју 37...
Ех, да... Читав Београд је тих (и нешто ранијих, а и мало каснијих) година имао неке своје Бетуле. Сад ме подсети и на нашег, у Косовској, (име му заборавих) који је најпре исто тако цепао дрва у подруму, доносио угаљ, а кад су каљеве пећи у ери "јефтине нафте" замениле "нафтарице", доносио нам је и лож уље. И он је знао каткад остати на кафи, послужен претходно и неким слатким, најчешће од купина, шљива или лубеница, које је правила моја баба, а и колачима такође кад се затекну.
[/quote]
"Наш" се звао Алија и становао је у једној кућици у нашем дворишту, у броју 37...
[/quote]
Могуће да је тај исти био и код нас, близу је. :)
Захваљујем ти се, Недо на овој слици и машем са трећег спрата ове зграде...
Zvezdarka, iz koje su godine ove novine (pretpostavljam "Politika")?
Zvezdarka, iz koje su godine ove novine (pretpostavljam "Politika")?
Извињавам се, заборавих да напишем, "Политика", из октобра 1973.
jedino bi moglo da bude ovo, ali nisam siguran...
ps mislim da ipak nije