Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је 1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу. Бојовића на смрт претукли партизани 1945. приликом насилног исељења из његове куће.
Војвода Петар Бојовић (фото архива Политике)
Водио ратове – погинуо од батина
Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.
У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.
Н. Белић
објављено: 01.11.2012. „Политика”
И да се не заборави: Петар Бојовић је први генерал који је летео авионом - да би преузео од Мишића дужност команданта Прве армије.
Većina Istoričara tvrdi da je poslednji značajan primer socijalističkog realizma u srpskoj arhitekturi prisutan na zgradi Doma sindikata izgrađenoj u ranim pedesetim godinama na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, danas trgu Nikole Pašića, u Beogradu. Ovu zgradu projektovao nekadašnji Le Korbizjeov saradnik.
Pitanje glasi kako se zove Le Korbizjeov saradnik koji je projektovao zgradu Doma sindikata.
Branko Petričić
Stalno se ponavlja jedan istorijski previd: lučnu zgradu (administrativnu) Doma Sindikata projektovao je arhitekta Ignjat Popović.
Док се не огласи неко меродавнији по овом питању, ја бих да цитирам архитекту Братислава Стојановића који је у свом раду "Послератна београдска архитектонска изградња" (ГГБ за 1970. годину) написао: "(...) Дом синдиката на Тргу Маркса и Енгелса (завршен по пројекту арх. Бранка Петричића), (...)".
Поменути арх. Бранко Петричић и сам је објавио више радова у Годишњацима града Београда, а у једном од њих ("Амбијенти и просторне вредности Београда", ГГБ за 1977. годину) он написа: "На Тргу Маркса и Енгелса два затечена крупна објекта с каменом, као монументалним материјалом, условила су завршетак на исти начин да би се постигло јединство и целовитост, иако осовина Булевара револуције можда захтева вишу и јачу доминанту.".
Док се не огласи неко меродавнији по овом питању, ја бих да цитирам архитекту Братислава Стојановића који је у свом раду "Послератна београдска архитектонска изградња" (ГГБ за 1970. годину) написао: "(...) Дом синдиката на Тргу Маркса и Енгелса (завршен по пројекту арх. Бранка Петричића), (...)".
Поменути арх. Бранко Петричић и сам је објавио више радова у Годишњацима града Београда, а у једном од њих ("Амбијенти и просторне вредности Београда", ГГБ за 1977. годину) он написа: "На Тргу Маркса и Енгелса два затечена крупна објекта с каменом, као монументалним материјалом, условила су завршетак на исти начин да би се постигло јединство и целовитост, иако осовина Булевара револуције можда захтева вишу и јачу доминанту.".
Očigledno su "dva zatečena objekta" zgrada Palate Beograd i lučna administrativna zgrada pored, dok je sama zgrada Doma sindikatasa dvoranom upravo Petričićevo delo.
Evo dokaza za lučnu zgradu:
"Godine 1948 kada je Centralni odbor Saveza Sindikata trebao da pristupi većim investicijama odnosno projektovanju i izgradnji novih radničkih odmarališta u čitavoj zemlji, bio sam postavljen u Građevinskoj upravi ove ustanove, gde sam docnije bio rukovodilac iste do početka 1951 god. kada je Uprava ukinuta. Za vreme svog službovanja radio sam na projektovanju i vođenju nadzora na objektima, kao i na tehničkim ekspertizama, a u međuvremenu sam izradio projekat za lučni deo administrativne zgrade COSSJ u Beogradu, do zgrade bioskopa Beograd, prema Dečanskoj ulici. Nadzor na izvršenju ovih objekata vodio sam dok nisu bili završeni."
BataNesha, наш нови члан, обратио ми се приватном е-мејл поруком са молбом да уместо њега поставим фотографију велике дансинг сале Дома омладине.
Желећи да подржим новог члана, а и да не обрукам мог пријатеља Граду, који је Нешу упутио на моју адресу, ево те фотографије.
Неши желим да на форуму постује пуно овако лепих фотографија Београда...
Pomenimo i arhitektu ovog enterijera (od kojeg više ništa ne postoji) - Momčila Belobrka.
Дан сећања на заборављено ослобођење Београда
Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када је 1918. Прва армија, под командом Петра Бојовића, однела победу. Бојовића на смрт претукли партизани 1945. приликом насилног исељења из његове куће.
Водио ратове – погинуо од батина
Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.
У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.
И да се не заборави: Петар Бојовић је први генерал који је летео авионом - да би преузео од Мишића дужност команданта Прве армије.
Branko Petričić
Stalno se ponavlja jedan istorijski previd: lučnu zgradu (administrativnu) Doma Sindikata projektovao je arhitekta Ignjat Popović.
Док се не огласи неко меродавнији по овом питању, ја бих да цитирам архитекту Братислава Стојановића који је у свом раду "Послератна београдска архитектонска изградња" (ГГБ за 1970. годину) написао: "(...) Дом синдиката на Тргу Маркса и Енгелса (завршен по пројекту арх. Бранка Петричића), (...)".
Поменути арх. Бранко Петричић и сам је објавио више радова у Годишњацима града Београда, а у једном од њих ("Амбијенти и просторне вредности Београда", ГГБ за 1977. годину) он написа: "На Тргу Маркса и Енгелса два затечена крупна објекта с каменом, као монументалним материјалом, условила су завршетак на исти начин да би се постигло јединство и целовитост, иако осовина Булевара револуције можда захтева вишу и јачу доминанту.".
POZDRAV SVIMA ....
sa http://futurehospitalityleaders.com/2012/10/31/metropol-palace-istorija-od-pet-zvezdica/
Док се не огласи неко меродавнији по овом питању, ја бих да цитирам архитекту Братислава Стојановића који је у свом раду "Послератна београдска архитектонска изградња" (ГГБ за 1970. годину) написао: "(...) Дом синдиката на Тргу Маркса и Енгелса (завршен по пројекту арх. Бранка Петричића), (...)".
Поменути арх. Бранко Петричић и сам је објавио више радова у Годишњацима града Београда, а у једном од њих ("Амбијенти и просторне вредности Београда", ГГБ за 1977. годину) он написа: "На Тргу Маркса и Енгелса два затечена крупна објекта с каменом, као монументалним материјалом, условила су завршетак на исти начин да би се постигло јединство и целовитост, иако осовина Булевара револуције можда захтева вишу и јачу доминанту.".
Očigledno su "dva zatečena objekta" zgrada Palate Beograd i lučna administrativna zgrada pored, dok je sama zgrada Doma sindikatasa dvoranom upravo Petričićevo delo.
Evo dokaza za lučnu zgradu:
"Godine 1948 kada je Centralni odbor Saveza Sindikata trebao da pristupi većim investicijama odnosno projektovanju i izgradnji novih radničkih odmarališta u čitavoj zemlji, bio sam postavljen u Građevinskoj upravi ove ustanove, gde sam docnije bio rukovodilac iste do početka 1951 god. kada je Uprava ukinuta. Za vreme svog službovanja radio sam na projektovanju i vođenju nadzora na objektima, kao i na tehničkim ekspertizama, a u međuvremenu sam izradio projekat za lučni deo administrativne zgrade COSSJ u Beogradu, do zgrade bioskopa Beograd, prema Dečanskoj ulici. Nadzor na izvršenju ovih objekata vodio sam dok nisu bili završeni."
Preuzeto odavde:
http://www.ignjatpopovic.com/biografija.php
Желећи да подржим новог члана, а и да не обрукам мог пријатеља Граду, који је Нешу упутио на моју адресу, ево те фотографије.
Неши желим да на форуму постује пуно овако лепих фотографија Београда...
Pomenimo i arhitektu ovog enterijera (od kojeg više ništa ne postoji) - Momčila Belobrka.
Ne secam se da sam video ovu situaciju. Jel moze malo vece da zagledamo?:-)