Још један колор Ристе Марјановића који до сада није угледао светлост дана, ексклузивно за Забавник: поглед са Моста Краља Александра на данашњи Савски венац. 1940.
Koliko se Beograd malo promenio....
Француже, виде ли ову зграду лево? : ) Мислим да је то за сада најбољи снимак!
Ако не грешим, ово је поглед са споредног, малог улаза ка перонима. Из овог угла се види колики део станице је био покривен. Са сваке стране се протезала по једна настрешница целом дужином док су се на њу надовезивали перонске надстрешнице.
Шта ли је ово с леве стране? Телефонска говорница?
А ево и малог, али врло детаљног прилога о београдским синагогама: "Синагоге у Београду 19. века", аутор: Весна Адић.
El kal vježo (Stara sinagoga)
Na osnovu dokumenata koje je ispitala Ženi Lebl, zaključuje se da je izgradnja ove sinagoge isplanirana sredinom XVII veka, a do 1671. prikupljena su i potrebna sredstva, ali se dozvola sultana tih godina nije mogla dobiti . Građevinski radovi odobreni su najverovatnije nakon sklapanja Karlovačkog mira 1699. kada su se mnoge jevrejske izbeglice vratile u Beograd. Stara sinagoga pretrpela je više oštećenja tokom XVIII veka, a potom i u Prvom srpskom ustanku, tako da se njen prvobitni izgled ne može sa sigurnošću utvrditi. Temeljna obnova građevine preduzeta je 1819.god, pod protektoratom kneza Miloša Obrenovića, a svečano otvaranje odigralo se u septembru mesecu, ceremonijalnim prenošenjem svitaka Tore u obnovljenu bogomolju . U jednom jevrejskom nedeljniku tadašnje Istočne Pruske ostalo je zabeleženo da je Miloš priložio ovoj sinagogi skupocen bronzani luster u vrednosti od 800 srebrnih franaka . Izgled obnovljene građevine, koji se do rušenja nije bitno menjao, zabeležen je na starim fotografijama s kraja XIX i početka XX veka. Bila je oblika jednobrodne bazilike, postavljene u pravcu sever-jug, dužine 36m, širine 8m, sa polukružnom apsidom na južnom kraju.Visina zidova od podnožja do početka krovne konstrukcije iznosila je oko 5 metara. Na bočnim zidovima bilo je probijeno po devet visokih, lučno završenih prozora, uokvirenih plitkom profilacijom, dok je visoko na apsidi postojao manji kružni otvor. Glavni ulaz nalazio se na istočnom zidu, blizu severnog kraja građevine . Bio je flankiran kaneliranim pilastrima koji su nosili arhitrav sa hebrejskim natpisom, a iznad njega trougaoni timpanon. Kvadratni prozor manjih razmera nalazio se iznad timpanona . Na severnom zidu bila su probijena dva sporedna ulaza, obrađena na sličan način kao glavni, a iznad njih su postojala tri manja pravougaona prozora. Zgrada je bila zasvođena ravnom drvenom konstrukcijom, sa krovom na dve vode, pokrivenim crepom . Prilaz do sinagoge jedno vreme je nosio naziv Mojsijeva ulica, a dvorište oko građevine smatrano je portom bogomolje . Prilikom renoviranja 1889. god. u unutrašnjosti sinagoge sagrađen je novi podijum za rabina i dozidana ženska galerija . Tokom Prvog svetskog rata bogomolja je privremeno služila kao bolnica, da bi po završetku rata svoju uobičajenu funkciju vršila sve do nacističke okupacije 1941. U Drugom svetskom ratu uništeni su bogoslužbeni predmeti, ali se građevina održala. Srušena je tek 1952.
El kal nuevo (Nova sinagoga)
O ovoj građevini sačuvano je veoma malo podataka, što verovatno možemo zahvaliti činjenici da je vreme njenog postojanja obuhvatalo svega nekoliko decenija. Podignuta je tokom osamdesetih godina XIX veka, u blizini Mildara, a srušena do temelja već u Prvom svetskom ratu. Prilaz do nje vodio je iz Solunske ul. kroz Ulicu praoca Jakova. Kola nisu mogla proći ovim uskim sokačetom, što nije predstavljalo smetnju, obzirom da su uobičajeni posetioci Nove sinagoge bili siromašniji slojevi zajednice. Bogomolja je bila skromna i prostrana, a službu rabina u njoj su vršili David Demajo i Avram Alkalaj. Za sada ne raspolažemo izvorima koji bi ovu sinagogu podrobnije opisali .
Sinagoga Bet Jisrael
Nakon iseljavanja Turaka iz Beograda, šezdesetih godina XIX veka, Dorćol gubi status trgovačkog centra, usled čega sposobniji jevrejski trgovci i zanatlije sele svoje radnje u gornje krajeve varoši . Time počinje postepeni izlazak Jevreja iz zatvorene patrijarhalne zajednice na Jaliji, i njihova sve življa integracija u novonastajući sloj srpskog građanstva. Do kraja XIX veka, znatno se uvećao broj imućnih Sefarda koji su na Zereku, osim radnji, imali i stanove. Oni odlučuju da podignu modernu i velelepnu sinagogu izvan jevrejske četvrti, koja bi svedočila o emancipaciji i ekonomskoj moći beogradskog jevrejstva.
Plan o izgradnji sinagoge usvojen je krajem septembra 1897. na sastanku članova Crkveno-školske jevrejske opštine, a sledeće godine za njenu lokaciju odabrano je parče zemljišta sa izlazom na dve ulice �Dubrovačku (danas Kralja Petra) br.71 i Cara Uroša br.20 . Za izradu projekta angažovan je poznati srpski arhitekta, Milan Kapetanović , čija je majka, Pijada, radila kao učiteljica u jevrejskoj ženskoj osnovnoj školi, od njenog osnivanja 1864.god, do penzije,1881.god. Kapetanovići, inače stanovnici Dorćola, održavali su prijateljske odnose sa svojim sefardskim komšijama, a Milan je čak poznavao i njihov jezik � ladino. Verovatno uz konsultaciju sa naručiocima, on je projektovao sinagogu u mavarskom stilu, do tada nepoznatom u Srbiji .
Mavarski stil je bio odraz buđenja jevrejske nacionalne svesti u drugoj polovini XIX veka. Ističući orijentalnim elementima azijsko poreklo jevrejskog naroda, on je obeležavao specifičan jevrejski identitet, što mu je obezbedilo dominantno mesto u sinagogalnoj arhitekturi mnogih evropskih gradova tog doba . Još jedna reminiscencija koju je takav arhitektonski sklop trebalo da proizvede, odnosila se na arapsku Španiju, kolevku bogate sefardske kulture, čije je tekovine prognani narod poneo sa sobom u zemlje rasejanja .
Prvi Kapetanovićev idejni projekat objavljen je 1901. u Tehničkom glasniku, uz komentar nepotpisanog autora . Tako saznajemo da je za podizanje sinagoge prvobitno bio određen plac u Ul. Kralja Petra br.71, čija bi veličina omogućila izgradnju veoma impozantne građevine, sa uličnom fasadom dugom 30m i šesnaestostranom kupolom prečnika 11m. Međutim, Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova zahtevalo je da se lokacija izgradnje promeni, pa je Jevrejska opština kao sledeću soluciju predložila susedni plac u Ul.Cara Uroša. Komisija je ovo mesto ocenila kao pogodno za sinagogu, pa je na osnovu toga Ministarstvo 12. II 1905. donelo odobrenje za njenu izgradnju. Kapetanović je uneo potrebne izmene u projekat, kako bi ga prilagodio manjem placu . Taj novi plan Ministarstvo je prihvatilo u leto 1905, a njegov dodatak i predračun gradnje tokom 1906.godine. Konkurs za preduzimača radova objavljen je 21. januara 1907. ali zbog malog broja kandidata, ponovljen je 4. februara, kada je pobedu odneo građevinski inženjer Viktor Azriel .
Polaganje kamena temeljca odigralo se 10. maja, uz veliku svečanost kojoj je prisustvovao i kralj Petar I. On je potpisao dvojezičnu, hebrejsko � srpsku povelju o izgradnji sinagoge, i simbolično udario čekićem po njenim temeljima, uz molitvu za dobrobit jevrejske zajednice. Radovi, koji su obustavljani subotom i jevrejskim praznicima, privedeni su kraju na jesen 1908. Prenošenje svitaka Tore i drugih svetih knjiga iz Nove sinagoge na Jaliji u Bet Jisrael, odigralo se 7. septembra, kako bi sve bilo spremno za svečano otvaranje, zakazano za sutradan. Osmi septembar bio je ujedno i jubilej četvorogodišnjice krunisanja kralja Petra I, koji je prisustvovao osvećenju bogomolje . Kao najuvaženiji gost, on je presekao vrpcu postavljenu ispred najsvetijeg dela građevine, u kome se nalazio sveti orman � Aron Hakodeš. Pored kralja, otvaranju su prisustvovali i članovi srpske vlade, gradski odbornici i mnogi građani, radoznali da osmotre novu sinagogu .
Bet Jisrael je bila veoma živopisna građevina, polihromnih fasada, sa bogatom dekoracijom od terakote. Svetle i tamne trake vodoravno su se smenjivale na zidovima, probijenim velikim brojem prozora, sa stubićima i štuko bordurom. Ulična fasada bila je podeljena plitkim pilastrima na tri dela, od kojih je središnji bio najreprezentativnije obrađen. Počinjao je tremom ulaznog portala, u koji su uvodile široke stepenice, flankirane stubovima. Nad kapitelima uzdizao se polukružni luk, sastavljen od malih potkovičastih segmanata, koji su mu davali razuđen i vrlo dekorativan izgled. Isti tip luka, većih dimenzija, nadvijao se nad biforom, koja se nalazila u velikom pravougaonom polju iznad portala. Onaj deo polja koji je ostao izvan raspona luka bio je ispunjen raznim štuko ornamentima, među kojima su bile i dve Davidove zvezde. Magen David ukrašavao je i zabat sa slepim arkadama u najvišoj zoni, nad kojim se uzdizalo postolje sa zavetnim pločama, šaljući tako, sa vrha građevine, poruku o njenoj nameni. Dva bočna krila ulične fasade takođe su bila podeljena na tri zone, pomoću horizontalnih venaca, koji su nosili natpise na hebrejskom, palmete i male Davidove zvezde. U svakoj zoni nalazila se po jedna monofora, a na vrhu, iznad krovnog venca, uzdizale su se dve lukavičaste kupole od metala. Tako je kupolama i zabatom u sredini, pročelje sakrivalo limeni krov na dve vode, kojim je građevina bila pokrivena. Pri ulazu u sinagogu bila je postavljena mermerna ploča u znak spomena na dobrotvore Matu Levija i njegovu suprugu Rahilu . Enterijer je počinjao pripratom, iz koje se uspinjalo stepenište ka ženskim galerijama, postavljenim nad ulazom i uz bočne strane naosa. Potom se stupalo u prostor hrama u kome su vršena bogosluženja, često propraćena nastupom Srpsko-jevrejskog pevačkog društva. Prozori od raznobojnog stakla stvarali su živoposnu igru svetlosti na redovima klupa, postavljenim ka mermernoj bemi, čiju je izradu finansiralo Jevrejsko žensko društvo. U zadnjem krilu sinagoge postojale su pomoćne prostorije, u kojima su se odvijala predavanja, koncerti i razne svečanosti .
Posetioci službi i ostalih dešavanja u Bet Jisrael bogomolji, bili su uglavnom mlađi i imućniji slojevi jevrejske zajednice, koji su težili ka samoreprezentaciji i integraciji u građansko društvo, dok su tradicionalniji vernici ostali odani sinagogama na Jaliji . Međutim, to nije bio jedini način na koji je nova sinagoga podelila beogradske Jevreje � tokom njene izgradnje rodila se afera koja je rezultovala formiranjem dvaju zavađenih tabora, u narodu prozvanih �Mladoturci� i �Staroturci� . Povod za sukob bila je činjenica da je Viktor Azriel, pobednik na konkursu za preduzimača građevinskih radova, bio sin tadašnjeg predsednika Sefardske opštine, Haima Azriela. To je navelo mnoge da posumnjaju u poštenje konkursnog žirija, usled čega se zajednica podelila na pristalice i neprijatelje opštinske uprave .
�Staroturci� - članovi i pristalice uprave, pripadali su uglavnoj starijoj generaciji �naprednjačkog�, odnosno demokratskog stranačkog opredeljenja, dok je među neprijateljima �Mladoturcima� bilo najviše mladih jevrejskih intelektualaca, mahom radikala, koji su želeli da okončaju monopol određenih krugova nad visokim položajima. Nakon izgradnje sinagoge, oni su optužili upravu da je bespravno trošila opštinski novac, pravila neplanirane izdatke i isplaćivala Viktoru Azrielu više nego što je bilo ugovoreno. Sumnje i nezadovoljstvo unutar zajednice rezultovale su smenom stare i postavljanjem nove uprave, ali ni to nije dovelo do raspleta. Smenjeni i novopostavljeni članovi branili su se i napadali međusobno u javnim glasilima, dolazilo je i do tužbi, a Ministarstvo građevina poslalo je arhitekte Jovana Ilkića i Svetozara Ivačkovića da provere kako su radovu izvedeni. Na posletku, angažovana je i Glavna kontrola, kao najviši finansijski sud, koja je pregledala dokumente i račune, stavivši na njih izvesne primedbe. Tako je izgradnja reprezentativne sinagoge dovela do veoma nereprezentativnih događaja u jevrejskoj opštini, koji su bili propraćeni uvredljivim proglasima, plakatima, pa čak i pojavljivanjem pred državnim sudom . Čitava stvar stišala se tek kada je pažnja građana sa lokalnih razmirica preusmerena na potres većih razmera � Prvi Balkanski rat.
Tokom Prvog svetskog rata, sinagoga Bet Jisrael bila je pogođena u jedno kube. Znatnija razaranja pretrpela je usled bombardovanja Beograda, 6.IV 1941. Konačno je uništena 1944. kada su je nacisti, prilikom povlačenja, zapalili . Nad njenim ostacima, sazidana je Galerija fresaka.
Aškenaska sinagoga
Za razliku od Sefarda, beogradski Aškenazi nisu mestom stanovanja bili striktno vezani za Jaliju. Usled svog srednjoevropskog porekla, teže su se prilagođavali životu u orijentalnoj mahali, zbog čega su često boravili u drugim krajevima varoši. Od Sefarda su ih delile i specifičosti bogoslužbenih obreda, govorni jezik jidiš , drugačija nošnja i ishrana. Mada ništa od navedenog nije moglo poljuljati zajedničke temelje iz kojih su ove dve etničke grane ponikle, razlike u folkloru i mentalitetu bile su dovoljne da Sefarde i Aškenaze drže na osetnoj distanci, koja se počela smanjivati tek oko Prvog svetskog rata. Ona se najjasnije manifestovala u drugoj polovini XIX veka, kada su malobrojniji Aškenazi, uz energično protivljenje Sefarda, rešili da oforme zasebne institucije .
Tokom februara 1860. aškenaski Jevreji obraćaju se knezu Milošu, objavljujući da više ne mogu koristiti sefardsku bogomolju, kao ni sefardske škole, i da će iz tih razloga uzeti jednu kuću pod kiriju, za potrebe nastave i bogosluženja. Novac kojim će se nova sinagoga i škola finansirati Aškenazi su zatražili od Crkveno-školske jevrejske opštine, ali sudeći po sačuvanim dokumentima taj zahtev nije odobren . Narednih osam godina, pitanje odvajanja aškenaske opštine ostaje otvoreno, ali se može pretpostaviti da je služba aškenaskog obreda obavljana zasebno, u nekoj privatnoj kući, koju danas ne možemo locirati. Najzad, 1.X 1869. Uprava varoši Beograda odobrava osnivanje Verozakonog skupa aškenaskih Jevreja, čiji je statut podrazumevao otvaranje �učilišta i bogomolje sa predgovornikom molitava�. Aškenazi se stavljaju pod protektorat Austrougarske, i ostaju u tom statusu sve do Berlinskog kongresa. Tokom 1869 godine, Narodno pozorište napušta objekat u Kosmajskoj ulici br.51, koji Aškenazi zakupljuju i adaptiraju za svoje potrebe.
Sinagoga u Kosmajskoj ulici, osim funkcije templa (što je naziv za sinagogu na jidišu), vršila je i ulogu obrazovne ustanove sa učionicama za dečake i devojčice. U njoj su se nalazili i stanovi opštinskih službenika, kao i sedišta aškenaskih udruženja. Ova sinagoga nije bila naročito reprezentativna zgrada, sudeći po sećanjima savremenika koji je porede sa starim magacinom . Imala je skroman enterijer, sa improvizovanom bemom i drvenim galerijama za žene. Sveti orman Aron Hakodeš nalazio se između dva stuba, a električno osvetljenje nije postojalo sve do perioda Balkanskih ratova. Međutim, na istom mestu (danas Maršala Birjuzova br.19), tokom 1925/26. podignuta je nova, velelepna građevina, na čijem opisu se nećemo zadržavati, jer izlazi iz hronoloških okvira ovog rada. Ta nova sinagoga, u čijem okviru se nalazi i košer restoran , kao i prostorije za razne društvene aktivnosti, funkcioniše i danas pod nazivom Sukat Šalom (Koliba mira), predstavljajući jedinu aktivnu jevrejsku bogomolju na srpskoj teritoriji.
Иначе, ово у шта се ашкенаска синагога уселила 1869. је зграда кафане "Енглеска краљица". Пошто је она излазила задњом страном на Поп Лукину а не на Бранкову или на Зелени венац, ауторка греши када мисли да је данашња синагога на истом месту као и "Енглеска краљица".
Ovo je lepo, mogle bi i druge opštine da urade ovako...
Beogradjanin. је написао/ла:
grk је написао/ла:
Б.Гајић је написао/ла:
Vukoman је написао/ла:
Поздрав господину Б. Гајићу!
Поздрав и Теби Вукомане!
Скенирали смо слајдове и сада радимо велике билборде које ћемо, сваки месец по један, стављати на зграду општине како би пролазници којих дневно у Кнеза Милоша има више десетина хиљада, могли да уживају у призорима Београда кога више нема... мало је компликованије него што смо очекивали али проблеме решавамо "у ходу" што би се рекло.
Ових дана има много изложби и дешавања посвећених Првом Балканском рату у којима доминира материјал Р.Марјановића, па се и ми на овај начин придружујемо неговању успомене на рад тог великана домаће фотографије.
Svako cestitanje za vase preduzece! Slike su jako lepe. g.
Потписујем да је ово идеја Банета Гајића ,добра идеја!
Baš lepooooo. Pa očekujemo jedan put mesečno i ovde jednu lepo fotku. Ne mora baš bilbord...
Koliko se Beograd malo promenio....
Француже, виде ли ову зграду лево? : ) Мислим да је то за сада најбољи снимак!
Пре неколико месеци на форум је постављена ова фотографија Ратничког дома снимљена октобра 1944. године:
и тада је постављено питање да ли је зграда била маскирно обојена.
Одговор је да јесте, а то потврђује фотографија Ристе Марјановића из другог угла:
Ето, отворила се још једна занимљива прича о којој до сада ништа нисмо знали!
Ако не грешим, ово је поглед са споредног, малог улаза ка перонима. Из овог угла се види колики део станице је био покривен. Са сваке стране се протезала по једна настрешница целом дужином док су се на њу надовезивали перонске надстрешнице.
Шта ли је ово с леве стране? Телефонска говорница?
El kal vježo (Stara sinagoga)
Na osnovu dokumenata koje je ispitala Ženi Lebl, zaključuje se da je izgradnja ove sinagoge isplanirana sredinom XVII veka, a do 1671. prikupljena su i potrebna sredstva, ali se dozvola sultana tih godina nije mogla dobiti . Građevinski radovi odobreni su najverovatnije nakon sklapanja Karlovačkog mira 1699. kada su se mnoge jevrejske izbeglice vratile u Beograd. Stara sinagoga pretrpela je više oštećenja tokom XVIII veka, a potom i u Prvom srpskom ustanku, tako da se njen prvobitni izgled ne može sa sigurnošću utvrditi. Temeljna obnova građevine preduzeta je 1819.god, pod protektoratom kneza Miloša Obrenovića, a svečano otvaranje odigralo se u septembru mesecu, ceremonijalnim prenošenjem svitaka Tore u obnovljenu bogomolju . U jednom jevrejskom nedeljniku tadašnje Istočne Pruske ostalo je zabeleženo da je Miloš priložio ovoj sinagogi skupocen bronzani luster u vrednosti od 800 srebrnih franaka . Izgled obnovljene građevine, koji se do rušenja nije bitno menjao, zabeležen je na starim fotografijama s kraja XIX i početka XX veka. Bila je oblika jednobrodne bazilike, postavljene u pravcu sever-jug, dužine 36m, širine 8m, sa polukružnom apsidom na južnom kraju.Visina zidova od podnožja do početka krovne konstrukcije iznosila je oko 5 metara. Na bočnim zidovima bilo je probijeno po devet visokih, lučno završenih prozora, uokvirenih plitkom profilacijom, dok je visoko na apsidi postojao manji kružni otvor. Glavni ulaz nalazio se na istočnom zidu, blizu severnog kraja građevine . Bio je flankiran kaneliranim pilastrima koji su nosili arhitrav sa hebrejskim natpisom, a iznad njega trougaoni timpanon. Kvadratni prozor manjih razmera nalazio se iznad timpanona . Na severnom zidu bila su probijena dva sporedna ulaza, obrađena na sličan način kao glavni, a iznad njih su postojala tri manja pravougaona prozora. Zgrada je bila zasvođena ravnom drvenom konstrukcijom, sa krovom na dve vode, pokrivenim crepom . Prilaz do sinagoge jedno vreme je nosio naziv Mojsijeva ulica, a dvorište oko građevine smatrano je portom bogomolje . Prilikom renoviranja 1889. god. u unutrašnjosti sinagoge sagrađen je novi podijum za rabina i dozidana ženska galerija . Tokom Prvog svetskog rata bogomolja je privremeno služila kao bolnica, da bi po završetku rata svoju uobičajenu funkciju vršila sve do nacističke okupacije 1941. U Drugom svetskom ratu uništeni su bogoslužbeni predmeti, ali se građevina održala. Srušena je tek 1952.
El kal nuevo (Nova sinagoga)
O ovoj građevini sačuvano je veoma malo podataka, što verovatno možemo zahvaliti činjenici da je vreme njenog postojanja obuhvatalo svega nekoliko decenija. Podignuta je tokom osamdesetih godina XIX veka, u blizini Mildara, a srušena do temelja već u Prvom svetskom ratu. Prilaz do nje vodio je iz Solunske ul. kroz Ulicu praoca Jakova. Kola nisu mogla proći ovim uskim sokačetom, što nije predstavljalo smetnju, obzirom da su uobičajeni posetioci Nove sinagoge bili siromašniji slojevi zajednice. Bogomolja je bila skromna i prostrana, a službu rabina u njoj su vršili David Demajo i Avram Alkalaj. Za sada ne raspolažemo izvorima koji bi ovu sinagogu podrobnije opisali .
Sinagoga Bet Jisrael
Nakon iseljavanja Turaka iz Beograda, šezdesetih godina XIX veka, Dorćol gubi status trgovačkog centra, usled čega sposobniji jevrejski trgovci i zanatlije sele svoje radnje u gornje krajeve varoši . Time počinje postepeni izlazak Jevreja iz zatvorene patrijarhalne zajednice na Jaliji, i njihova sve življa integracija u novonastajući sloj srpskog građanstva. Do kraja XIX veka, znatno se uvećao broj imućnih Sefarda koji su na Zereku, osim radnji, imali i stanove. Oni odlučuju da podignu modernu i velelepnu sinagogu izvan jevrejske četvrti, koja bi svedočila o emancipaciji i ekonomskoj moći beogradskog jevrejstva.
Plan o izgradnji sinagoge usvojen je krajem septembra 1897. na sastanku članova Crkveno-školske jevrejske opštine, a sledeće godine za njenu lokaciju odabrano je parče zemljišta sa izlazom na dve ulice �Dubrovačku (danas Kralja Petra) br.71 i Cara Uroša br.20 . Za izradu projekta angažovan je poznati srpski arhitekta, Milan Kapetanović , čija je majka, Pijada, radila kao učiteljica u jevrejskoj ženskoj osnovnoj školi, od njenog osnivanja 1864.god, do penzije,1881.god. Kapetanovići, inače stanovnici Dorćola, održavali su prijateljske odnose sa svojim sefardskim komšijama, a Milan je čak poznavao i njihov jezik � ladino. Verovatno uz konsultaciju sa naručiocima, on je projektovao sinagogu u mavarskom stilu, do tada nepoznatom u Srbiji .
Mavarski stil je bio odraz buđenja jevrejske nacionalne svesti u drugoj polovini XIX veka. Ističući orijentalnim elementima azijsko poreklo jevrejskog naroda, on je obeležavao specifičan jevrejski identitet, što mu je obezbedilo dominantno mesto u sinagogalnoj arhitekturi mnogih evropskih gradova tog doba . Još jedna reminiscencija koju je takav arhitektonski sklop trebalo da proizvede, odnosila se na arapsku Španiju, kolevku bogate sefardske kulture, čije je tekovine prognani narod poneo sa sobom u zemlje rasejanja .
Prvi Kapetanovićev idejni projekat objavljen je 1901. u Tehničkom glasniku, uz komentar nepotpisanog autora . Tako saznajemo da je za podizanje sinagoge prvobitno bio određen plac u Ul. Kralja Petra br.71, čija bi veličina omogućila izgradnju veoma impozantne građevine, sa uličnom fasadom dugom 30m i šesnaestostranom kupolom prečnika 11m. Međutim, Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova zahtevalo je da se lokacija izgradnje promeni, pa je Jevrejska opština kao sledeću soluciju predložila susedni plac u Ul.Cara Uroša. Komisija je ovo mesto ocenila kao pogodno za sinagogu, pa je na osnovu toga Ministarstvo 12. II 1905. donelo odobrenje za njenu izgradnju. Kapetanović je uneo potrebne izmene u projekat, kako bi ga prilagodio manjem placu . Taj novi plan Ministarstvo je prihvatilo u leto 1905, a njegov dodatak i predračun gradnje tokom 1906.godine. Konkurs za preduzimača radova objavljen je 21. januara 1907. ali zbog malog broja kandidata, ponovljen je 4. februara, kada je pobedu odneo građevinski inženjer Viktor Azriel .
Polaganje kamena temeljca odigralo se 10. maja, uz veliku svečanost kojoj je prisustvovao i kralj Petar I. On je potpisao dvojezičnu, hebrejsko � srpsku povelju o izgradnji sinagoge, i simbolično udario čekićem po njenim temeljima, uz molitvu za dobrobit jevrejske zajednice. Radovi, koji su obustavljani subotom i jevrejskim praznicima, privedeni su kraju na jesen 1908. Prenošenje svitaka Tore i drugih svetih knjiga iz Nove sinagoge na Jaliji u Bet Jisrael, odigralo se 7. septembra, kako bi sve bilo spremno za svečano otvaranje, zakazano za sutradan. Osmi septembar bio je ujedno i jubilej četvorogodišnjice krunisanja kralja Petra I, koji je prisustvovao osvećenju bogomolje . Kao najuvaženiji gost, on je presekao vrpcu postavljenu ispred najsvetijeg dela građevine, u kome se nalazio sveti orman � Aron Hakodeš. Pored kralja, otvaranju su prisustvovali i članovi srpske vlade, gradski odbornici i mnogi građani, radoznali da osmotre novu sinagogu .
Bet Jisrael je bila veoma živopisna građevina, polihromnih fasada, sa bogatom dekoracijom od terakote. Svetle i tamne trake vodoravno su se smenjivale na zidovima, probijenim velikim brojem prozora, sa stubićima i štuko bordurom. Ulična fasada bila je podeljena plitkim pilastrima na tri dela, od kojih je središnji bio najreprezentativnije obrađen. Počinjao je tremom ulaznog portala, u koji su uvodile široke stepenice, flankirane stubovima. Nad kapitelima uzdizao se polukružni luk, sastavljen od malih potkovičastih segmanata, koji su mu davali razuđen i vrlo dekorativan izgled. Isti tip luka, većih dimenzija, nadvijao se nad biforom, koja se nalazila u velikom pravougaonom polju iznad portala. Onaj deo polja koji je ostao izvan raspona luka bio je ispunjen raznim štuko ornamentima, među kojima su bile i dve Davidove zvezde. Magen David ukrašavao je i zabat sa slepim arkadama u najvišoj zoni, nad kojim se uzdizalo postolje sa zavetnim pločama, šaljući tako, sa vrha građevine, poruku o njenoj nameni. Dva bočna krila ulične fasade takođe su bila podeljena na tri zone, pomoću horizontalnih venaca, koji su nosili natpise na hebrejskom, palmete i male Davidove zvezde. U svakoj zoni nalazila se po jedna monofora, a na vrhu, iznad krovnog venca, uzdizale su se dve lukavičaste kupole od metala. Tako je kupolama i zabatom u sredini, pročelje sakrivalo limeni krov na dve vode, kojim je građevina bila pokrivena. Pri ulazu u sinagogu bila je postavljena mermerna ploča u znak spomena na dobrotvore Matu Levija i njegovu suprugu Rahilu . Enterijer je počinjao pripratom, iz koje se uspinjalo stepenište ka ženskim galerijama, postavljenim nad ulazom i uz bočne strane naosa. Potom se stupalo u prostor hrama u kome su vršena bogosluženja, često propraćena nastupom Srpsko-jevrejskog pevačkog društva. Prozori od raznobojnog stakla stvarali su živoposnu igru svetlosti na redovima klupa, postavljenim ka mermernoj bemi, čiju je izradu finansiralo Jevrejsko žensko društvo. U zadnjem krilu sinagoge postojale su pomoćne prostorije, u kojima su se odvijala predavanja, koncerti i razne svečanosti .
Posetioci službi i ostalih dešavanja u Bet Jisrael bogomolji, bili su uglavnom mlađi i imućniji slojevi jevrejske zajednice, koji su težili ka samoreprezentaciji i integraciji u građansko društvo, dok su tradicionalniji vernici ostali odani sinagogama na Jaliji . Međutim, to nije bio jedini način na koji je nova sinagoga podelila beogradske Jevreje � tokom njene izgradnje rodila se afera koja je rezultovala formiranjem dvaju zavađenih tabora, u narodu prozvanih �Mladoturci� i �Staroturci� . Povod za sukob bila je činjenica da je Viktor Azriel, pobednik na konkursu za preduzimača građevinskih radova, bio sin tadašnjeg predsednika Sefardske opštine, Haima Azriela. To je navelo mnoge da posumnjaju u poštenje konkursnog žirija, usled čega se zajednica podelila na pristalice i neprijatelje opštinske uprave .
�Staroturci� - članovi i pristalice uprave, pripadali su uglavnoj starijoj generaciji �naprednjačkog�, odnosno demokratskog stranačkog opredeljenja, dok je među neprijateljima �Mladoturcima� bilo najviše mladih jevrejskih intelektualaca, mahom radikala, koji su želeli da okončaju monopol određenih krugova nad visokim položajima. Nakon izgradnje sinagoge, oni su optužili upravu da je bespravno trošila opštinski novac, pravila neplanirane izdatke i isplaćivala Viktoru Azrielu više nego što je bilo ugovoreno. Sumnje i nezadovoljstvo unutar zajednice rezultovale su smenom stare i postavljanjem nove uprave, ali ni to nije dovelo do raspleta. Smenjeni i novopostavljeni članovi branili su se i napadali međusobno u javnim glasilima, dolazilo je i do tužbi, a Ministarstvo građevina poslalo je arhitekte Jovana Ilkića i Svetozara Ivačkovića da provere kako su radovu izvedeni. Na posletku, angažovana je i Glavna kontrola, kao najviši finansijski sud, koja je pregledala dokumente i račune, stavivši na njih izvesne primedbe. Tako je izgradnja reprezentativne sinagoge dovela do veoma nereprezentativnih događaja u jevrejskoj opštini, koji su bili propraćeni uvredljivim proglasima, plakatima, pa čak i pojavljivanjem pred državnim sudom . Čitava stvar stišala se tek kada je pažnja građana sa lokalnih razmirica preusmerena na potres većih razmera � Prvi Balkanski rat.
Tokom Prvog svetskog rata, sinagoga Bet Jisrael bila je pogođena u jedno kube. Znatnija razaranja pretrpela je usled bombardovanja Beograda, 6.IV 1941. Konačno je uništena 1944. kada su je nacisti, prilikom povlačenja, zapalili . Nad njenim ostacima, sazidana je Galerija fresaka.
Aškenaska sinagoga
Za razliku od Sefarda, beogradski Aškenazi nisu mestom stanovanja bili striktno vezani za Jaliju. Usled svog srednjoevropskog porekla, teže su se prilagođavali životu u orijentalnoj mahali, zbog čega su često boravili u drugim krajevima varoši. Od Sefarda su ih delile i specifičosti bogoslužbenih obreda, govorni jezik jidiš , drugačija nošnja i ishrana. Mada ništa od navedenog nije moglo poljuljati zajedničke temelje iz kojih su ove dve etničke grane ponikle, razlike u folkloru i mentalitetu bile su dovoljne da Sefarde i Aškenaze drže na osetnoj distanci, koja se počela smanjivati tek oko Prvog svetskog rata. Ona se najjasnije manifestovala u drugoj polovini XIX veka, kada su malobrojniji Aškenazi, uz energično protivljenje Sefarda, rešili da oforme zasebne institucije .
Tokom februara 1860. aškenaski Jevreji obraćaju se knezu Milošu, objavljujući da više ne mogu koristiti sefardsku bogomolju, kao ni sefardske škole, i da će iz tih razloga uzeti jednu kuću pod kiriju, za potrebe nastave i bogosluženja. Novac kojim će se nova sinagoga i škola finansirati Aškenazi su zatražili od Crkveno-školske jevrejske opštine, ali sudeći po sačuvanim dokumentima taj zahtev nije odobren . Narednih osam godina, pitanje odvajanja aškenaske opštine ostaje otvoreno, ali se može pretpostaviti da je služba aškenaskog obreda obavljana zasebno, u nekoj privatnoj kući, koju danas ne možemo locirati. Najzad, 1.X 1869. Uprava varoši Beograda odobrava osnivanje Verozakonog skupa aškenaskih Jevreja, čiji je statut podrazumevao otvaranje �učilišta i bogomolje sa predgovornikom molitava�. Aškenazi se stavljaju pod protektorat Austrougarske, i ostaju u tom statusu sve do Berlinskog kongresa. Tokom 1869 godine, Narodno pozorište napušta objekat u Kosmajskoj ulici br.51, koji Aškenazi zakupljuju i adaptiraju za svoje potrebe.
Sinagoga u Kosmajskoj ulici, osim funkcije templa (što je naziv za sinagogu na jidišu), vršila je i ulogu obrazovne ustanove sa učionicama za dečake i devojčice. U njoj su se nalazili i stanovi opštinskih službenika, kao i sedišta aškenaskih udruženja. Ova sinagoga nije bila naročito reprezentativna zgrada, sudeći po sećanjima savremenika koji je porede sa starim magacinom . Imala je skroman enterijer, sa improvizovanom bemom i drvenim galerijama za žene. Sveti orman Aron Hakodeš nalazio se između dva stuba, a električno osvetljenje nije postojalo sve do perioda Balkanskih ratova. Međutim, na istom mestu (danas Maršala Birjuzova br.19), tokom 1925/26. podignuta je nova, velelepna građevina, na čijem opisu se nećemo zadržavati, jer izlazi iz hronoloških okvira ovog rada. Ta nova sinagoga, u čijem okviru se nalazi i košer restoran , kao i prostorije za razne društvene aktivnosti, funkcioniše i danas pod nazivom Sukat Šalom (Koliba mira), predstavljajući jedinu aktivnu jevrejsku bogomolju na srpskoj teritoriji.
Иначе, ово у шта се ашкенаска синагога уселила 1869. је зграда кафане "Енглеска краљица". Пошто је она излазила задњом страном на Поп Лукину а не на Бранкову или на Зелени венац, ауторка греши када мисли да је данашња синагога на истом месту као и "Енглеска краљица".
Поздрав господину Б. Гајићу!
Поздрав и Теби Вукомане!
Скенирали смо слајдове и сада радимо велике билборде које ћемо, сваки месец по један, стављати на зграду општине како би пролазници којих дневно у Кнеза Милоша има више десетина хиљада, могли да уживају у призорима Београда кога више нема... мало је компликованије него што смо очекивали али проблеме решавамо "у ходу" што би се рекло.
Ових дана има много изложби и дешавања посвећених Првом Балканском рату у којима доминира материјал Р.Марјановића, па се и ми на овај начин придружујемо неговању успомене на рад тог великана домаће фотографије.
Svako cestitanje za vase preduzece! Slike su jako lepe. g.
Потписујем да је ово идеја Банета Гајића ,добра идеја!
Baš lepooooo. Pa očekujemo jedan put mesečno i ovde jednu lepo fotku. Ne mora baš bilbord...
sa http://instagram.com/p/RFwezHgYqL/