Ова кућа се налазила у некадашњој Тројанској улици бр. 5, која је регулацијом нестала, па се пред Други светски рат до ње могло доћи из Страхињића бана бр. 28 или из Господар Јованове бр. 25. За ову кућу везује се и више предања – да је то био Алајбегов конак, касније Карађорђев конак, а спомиње се и као конак Васе Чарапића. Како наводи Дивна Ђурић – Замоло, сва предања ипак везују зграду за Карађорђево време, те је највероватније изграђена у XVIII веку.

Ову кућу је после одласка Турака купио неки Грк или Цинцарин, а касније прелази у власниство трговца Ванлијћа, по коме кућа и добија назив, а после њега кућу је купио један члан породице Ђеме.

Некада се ова зграда налазила у пространом дворишту, које је око куће било калдрмисано. Двориште је било ограђено каменим зидом са великом дрвеном капијом, уз коју се у дворишту налазио бунар. Уз главну зграду било је и споредних, које су до 1938. г. све порушене. Кућа је иначе била типична турска стамбена зграда балканског типа, са приземљем у камену и спратом у дрвеној бондручној конструкцији. Зграда је имала истурени трем према башти и кров благог нагиба са широком стрехом, покривен ћерамидом.

На спрат се улазило са стране капије, покривеним дрвеним степеницама уз кућу, које излазе на такође покривени и застакљени трем са диванханом, приличних димензија. Из централне просторије улазило се у кухињу и у четири собе, од којих су две биле веће, са по два прозора, а две мање са по једним. Све таванице и сва врата у кући била су храстова, али не луксузне израде. Подови у собама били су дрвени. Приземље је имало исти распоред просторија, с тим што је трем био отворен.

Зграда је уцртана у катастарски план из 1921. године на основу чега су познате и димензије основе зграде 16 x 12 м, док је асиметрични трем у основи мерио 8 x 4 м.