Укључим се на форум после две недеље и прво што ме сачека је ово... Баш тешка вест. Да не понављам већ речено. Одласком господина Дунда овај форум је изгувио једну од ретких веза са предратним Београдом. Ако се погледа број фотографија које нам је показао и, још важније, прокоментарисао, као и све приче које је зналачки испричао, свакоме је јасно да је у питању ненадокнадив губитак. Могло би се рећи да је Дундо био сам за себе жива енциклопедија старог Београда.
Последњи поздрав великом човеку и љубитељу Београда.
Остатак овог блока Солунске између Браће Барух и Јеврејске, исто непарна страна, али поглед ка Браће Барух....
Солунска 13, на углу са Браће Барух на Јеремијиној слици....
Ова кућа постоји и данас...
Солунска од Сибињанин Јанка ка Цара Уроша, опет Јеремија...
Узгред, Јеврејска мушка школа, колико ми је познато, се оригинално налазила на самом углу Солунске и Браће Барух. То су оне трошне куће које се виде на првој слици. Јеврејска женска школа је била на самом крају Јеврејске улице, преко пута плаца на којем је касније никао магацин Банке Бошковић, данас зграда Информатике.
Dragocene informacije Buka. Hvala.
Uzgred, možda je nekada davno i bilo reči o tome ali nisam našao. Da li se na Tašmajdanu, ako izuzmemo popis jevrejskog muškog stanovništva u aprilu, nalazio logor u vreme II svetskog rata, jer sam negde pročitao da je tamo (valjda u vatrogasnoj komandi) sreljano 100 ljudi.
На једном окупљању код Тозе причао сам са Милованом о том логору и тада сам му рекао да негде имам његов уметнички цртеж. Кад сам дошао кући, прегледао сам материјал који сам скину са форума, али на жалост нигде нисам нашао тај цртеж - вероватно зато што је он био објављен на старом форуму (Скају), тако да сам му то остао дужан.
У сваком случају, логор се налазио у паркићу прекопута Ватрогасне команде, а поменути цртеж приказује угао Београдске и Георги Димитрова и дуж ових улица ишла је бодљикава жица, а више се не сећам да ли је на самом углу била капија где је данас стаза - улаз у парк. Негде сам прочитао да је то био један од прихватних логора - пошто би се Јевреји по позиву/наређењу јавили у Ватрогасну команду, у њој би били евидентирани а потом затворени у тај логор.
Умањена, али вероватно негде имам и оригиналну величину, с оног форума сам скидала скоро све, само тренутно не могу да је нађем, не сећам се под којим именом сам је сачувала .
Остатак овог блока Солунске између Браће Барух и Јеврејске, исто непарна страна, али поглед ка Браће Барух....
Солунска 13, на углу са Браће Барух на Јеремијиној слици....
Ова кућа постоји и данас...
Солунска од Сибињанин Јанка ка Цара Уроша, опет Јеремија...
Узгред, Јеврејска мушка школа, колико ми је познато, се оригинално налазила на самом углу Солунске и Браће Барух. То су оне трошне куће које се виде на првој слици. Јеврејска женска школа је била на самом крају Јеврејске улице, преко пута плаца на којем је касније никао магацин Банке Бошковић, данас зграда Информатике.
Dragocene informacije Buka. Hvala.
Uzgred, možda je nekada davno i bilo reči o tome ali nisam našao. Da li se na Tašmajdanu, ako izuzmemo popis jevrejskog muškog stanovništva u aprilu, nalazio logor u vreme II svetskog rata, jer sam negde pročitao da je tamo (valjda u vatrogasnoj komandi) sreljano 100 ljudi.
На једном окупљању код Тозе причао сам са Милованом о том логору и тада сам му рекао да негде имам његов уметнички цртеж. Кад сам дошао кући, прегледао сам материјал који сам скину са форума, али на жалост нигде нисам нашао тај цртеж - вероватно зато што је он био објављен на старом форуму (Скају), тако да сам му то остао дужан.
У сваком случају, логор се налазио у паркићу прекопута Ватрогасне команде, а поменути цртеж приказује угао Београдске и Георги Димитрова и дуж ових улица ишла је бодљикава жица, а више се не сећам да ли је на самом углу била капија где је данас стаза - улаз у парк. Негде сам прочитао да је то био један од прихватних логора - пошто би се Јевреји по позиву/наређењу јавили у Ватрогасну команду, у њој би били евидентирани а потом затворени у тај логор.
Умањена, али вероватно негде имам и оригиналну величину, с оног форума сам скидала скоро све, само тренутно не могу да је нађем, не сећам се под којим именом сам је сачувала .
Hvala svima koji su pokušali, čak i slikovito, da reše ovu zagonetku, vezano za logor.
Dakle logor je postojao kasnije i to od 1943-1944. što nema nikakve veze sa evidencijom Jevreja krajem aprila koja je bila i na Tašu i na Kalemegdanu.
Sve mi se čini da je tu bilo nešto i pre 1943.
Braća Petar i Branko Krstić u svom radu prave vešte kompromise između stilova modernizma, eklekticizma i akademizma. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, akademizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju Igumanove palate,a a vangardne forme na njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na Senjaku u Beogradu.
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Braća Petar i Branko Krstić u svom radu prave vešte kompromise između stilova modernizma, eklekticizma i akademizma. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, akademizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju Igumanove palate,a a vangardne forme na njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na Senjaku u Beogradu.
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Braća Petar i Branko Krstić u svom radu prave vešte kompromise između stilova modernizma, eklekticizma i akademizma. Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, akademizam u oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, zakasneli srpsko-vizantijski stil u oblikovanju Igumanove palate,a a vangardne forme na njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na Senjaku u Beogradu.
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Hm, koliko je meni poznato, "Novi Beograd" beše, pre svega, veoma poznata (i na posebno dobrom glasu) kafana u Makenzijevoj.
Ulica u kojoj su Krstići imali atelje zvala se Kralja Milutina :)
Има ли ко да зна неке податке о овој згради у Дубровачкој и зашто у врху стоји 1946.год? Знам сигурно да зграда није тада зидана,већ много раније.
Поздрав свима!
ODLAZAK LEGENDE ....
Укључим се на форум после две недеље и прво што ме сачека је ово... Баш тешка вест. Да не понављам већ речено. Одласком господина Дунда овај форум је изгувио једну од ретких веза са предратним Београдом. Ако се погледа број фотографија које нам је показао и, још важније, прокоментарисао, као и све приче које је зналачки испричао, свакоме је јасно да је у питању ненадокнадив губитак. Могло би се рећи да је Дундо био сам за себе жива енциклопедија старог Београда.
Последњи поздрав великом човеку и љубитељу Београда.
Остатак овог блока Солунске између Браће Барух и Јеврејске, исто непарна страна, али поглед ка Браће Барух....
Солунска 13, на углу са Браће Барух на Јеремијиној слици....
Ова кућа постоји и данас...
Солунска од Сибињанин Јанка ка Цара Уроша, опет Јеремија...
Узгред, Јеврејска мушка школа, колико ми је познато, се оригинално налазила на самом углу Солунске и Браће Барух. То су оне трошне куће које се виде на првој слици. Јеврејска женска школа је била на самом крају Јеврејске улице, преко пута плаца на којем је касније никао магацин Банке Бошковић, данас зграда Информатике.
Dragocene informacije Buka. Hvala.
Uzgred, možda je nekada davno i bilo reči o tome ali nisam našao. Da li se na Tašmajdanu, ako izuzmemo popis jevrejskog muškog stanovništva u aprilu, nalazio logor u vreme II svetskog rata, jer sam negde pročitao da je tamo (valjda u vatrogasnoj komandi) sreljano 100 ljudi.
На једном окупљању код Тозе причао сам са Милованом о том логору и тада сам му рекао да негде имам његов уметнички цртеж. Кад сам дошао кући, прегледао сам материјал који сам скину са форума, али на жалост нигде нисам нашао тај цртеж - вероватно зато што је он био објављен на старом форуму (Скају), тако да сам му то остао дужан.
У сваком случају, логор се налазио у паркићу прекопута Ватрогасне команде, а поменути цртеж приказује угао Београдске и Георги Димитрова и дуж ових улица ишла је бодљикава жица, а више се не сећам да ли је на самом углу била капија где је данас стаза - улаз у парк. Негде сам прочитао да је то био један од прихватних логора - пошто би се Јевреји по позиву/наређењу јавили у Ватрогасну команду, у њој би били евидентирани а потом затворени у тај логор.
Умањена, али вероватно негде имам и оригиналну величину, с оног форума сам скидала скоро све, само тренутно не могу да је нађем, не сећам се под којим именом сам је сачувала .
Google Images kaze da je "tamo" bila okacenena kao http://i375.photobucket.com/albums/oo198/Namcor1959/Tas-logor1943-150.jpg ali je vise nema na toj adresi.
Остатак овог блока Солунске између Браће Барух и Јеврејске, исто непарна страна, али поглед ка Браће Барух....
Солунска 13, на углу са Браће Барух на Јеремијиној слици....
Ова кућа постоји и данас...
Солунска од Сибињанин Јанка ка Цара Уроша, опет Јеремија...
Узгред, Јеврејска мушка школа, колико ми је познато, се оригинално налазила на самом углу Солунске и Браће Барух. То су оне трошне куће које се виде на првој слици. Јеврејска женска школа је била на самом крају Јеврејске улице, преко пута плаца на којем је касније никао магацин Банке Бошковић, данас зграда Информатике.
Dragocene informacije Buka. Hvala.
Uzgred, možda je nekada davno i bilo reči o tome ali nisam našao. Da li se na Tašmajdanu, ako izuzmemo popis jevrejskog muškog stanovništva u aprilu, nalazio logor u vreme II svetskog rata, jer sam negde pročitao da je tamo (valjda u vatrogasnoj komandi) sreljano 100 ljudi.
На једном окупљању код Тозе причао сам са Милованом о том логору и тада сам му рекао да негде имам његов уметнички цртеж. Кад сам дошао кући, прегледао сам материјал који сам скину са форума, али на жалост нигде нисам нашао тај цртеж - вероватно зато што је он био објављен на старом форуму (Скају), тако да сам му то остао дужан.
У сваком случају, логор се налазио у паркићу прекопута Ватрогасне команде, а поменути цртеж приказује угао Београдске и Георги Димитрова и дуж ових улица ишла је бодљикава жица, а више се не сећам да ли је на самом углу била капија где је данас стаза - улаз у парк. Негде сам прочитао да је то био један од прихватних логора - пошто би се Јевреји по позиву/наређењу јавили у Ватрогасну команду, у њој би били евидентирани а потом затворени у тај логор.
Умањена, али вероватно негде имам и оригиналну величину, с оног форума сам скидала скоро све, само тренутно не могу да је нађем, не сећам се под којим именом сам је сачувала .
Google Images kaze da je "tamo" bila okacenena kao http://i375.photobucket.com/albums/oo198/Namcor1959/Tas-logor1943-150.jpg ali je vise nema na toj adresi.
Hvala svima koji su pokušali, čak i slikovito, da reše ovu zagonetku, vezano za logor.
Dakle logor je postojao kasnije i to od 1943-1944. što nema nikakve veze sa evidencijom Jevreja krajem aprila koja je bila i na Tašu i na Kalemegdanu.
Sve mi se čini da je tu bilo nešto i pre 1943.
Крчма код старог грамофона на Тргу Никле Пашића 1966. гдоине, само привремено.
Јела и пића "Код старог грамофона"! Али зашто стари грамофон?
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Pitanje glasi: u kojoj ulici se nalazio atelje braće Krstić.
Pomoć. Kraj grada u kome se nalazio biro Braće Krstić nekda se zvao Novi Beograd.
Не знам. А није се нико други јавио. Можда у Макензијевој? То ми је једина асоцијација на Нови Београд пре Новог Београда. Отркијте нам тајну, Владо!
Hm, koliko je meni poznato, "Novi Beograd" beše, pre svega, veoma poznata (i na posebno dobrom glasu) kafana u Makenzijevoj.
Ulica u kojoj su Krstići imali atelje zvala se Kralja Milutina :)
Поздрав свима!
Можда неко зна...
Угао Браће Југовића и Скадарске.
1935. године после подизања зграде Беочинске фабрике цемента на углу Браће Југовића, Деспота Стефана и Скадарске.
[/quote
шта је ту данас, Миланче, помагај!]
на другој и трећој слици--иста ова зграда на десној страни. Али, не сналазим се у односу на "данас"..