Uz Majera i nemačke muzičare na snimku nastupaju i Srbi Dragoslav Petković i Ilija Genić.
Mmilovane da li si siguran, jer u opisu nigde ne pominje Iliju Genica i Dragoslava Petkovica
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Uz Majera i nemačke muzičare na snimku nastupaju i Srbi Dragoslav Petković i Ilija Genić.
Mmilovane da li si siguran, jer u opisu nigde ne pominje Iliju Genica i Dragoslava Petkovica
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Двоје Београђана, које је снимио Милан Јовановић, заслужило је да се нађе на правом месту, у Београду кога више нема.
Аугуста Велика Вела Нигринова, рођена пре 150 година (Љубљана, 1. новембар 1862. – Београд, 18. децембар 1908.). Из Словеније је довео Даворин Јенко, да би у Београду одиграла преко 400 претежно главних улога. Била је српска Сара Бернар. У српско-бугарском рату је била добровољна болничарка и шила је рубље српским ратницима. У Београду, на Врачару, њено име носи једна улица, између Цара Николаја Другог и Јужног булевара. Вела је на фотографији је у костиму Љубице, из позоришног комада Ђидо, које су написали Драгомир Брзак и Јанко Веселиновић. Због Веле, своје непреболне љубави, Јанко је често у овој представи играо Ђида.
Милорад Петровић – Сељанчица (Велика Иванча, 26 јул 1875 – Београд, 3 март 1921). Српски учитељ, песник и велики боем. Учествовао у балканским ратовима и Колубарској бици, када је оболео од тифуса, од кога се никад није опоравио. Његове најпознатије песме су: Јесен стиже, Не лудуј Јело, Чини не чини и Играле се делије...
Фотографија је из 1893. године. У то време је Милорад свакодневно ишао у шумадијској ношњи.
Ово двоје уметника имали су заједничку судбини: једва су доживели 45 година...
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Хм... Џез 1944. године? Зар у то време џез музика није била забрањена као декадентна музика ниже расе?
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Хм... Џез 1944. године? Зар у то време џез музика није била забрањена као декадентна музика ниже расе?
Da, 1944. na dva tri meseca pred Majerov povratak nazad u Nemačku.
A što se zabrane tiče, teško da su to bile proskribovane stvari, ako se npr. uzme da je čak i u Nemačkoj, Hitleru "pod nosem", potpuno legalno (u "državnim" studijima, znači ne underground) snimano mnoštvo nemačkih džez grupa i velikih orkestara, a da pritom nisu bili Gebelsova propaganda, već zvanični muzičari koji su nastupali u ondašnjim npr berlinskim lokalima, barovima, restoranima i sličnim mestima.
U Beogradu su sva tri orkestra koja su nastupala na Zender Belgradu (Hofera, Hansa Georga Šica i Fridriha Majera) negovala i zabavni i džez repertoar, a neki su, poput Majerovog u orkestar primali i lokalne romske muzičare (!).
Što se zemalja u okruženju ili sastavu Rajha tiče, tu su citati i prerade bili paralelni, skoro istovremeni sa američkim originalima. Mađari su u tome prednjačili, pa je samo šest meseci posle izlaska ploče u Americi u Budimpešti bilo orkestara koji su svirali aranžmane i improvizovali, i, čak, snimali ploče.
Pitam se - Da li je ovo, s obzirom da ulica nema kosine, onaj donji deo Jevrejske gde je Dom slepih ili uopste nije Jevrejska ulica već neka od poprečnih?
Ово је Солунска од Браће Барух, ка Јеврејској.
Pre nekog vremena na ovom forumu bilo je pitanje o identifikaciji zgrade na uglu (onu u duhu stare arhitekture sa kosim krovom i erkerom). Ta slika bila je iz drugog ugla. Evo prilike da se konačno sistematizuje i izvrši identifikacija "mistične" fotografije.
Inače, i od mene mnogo hvala na ovim beskrajno zanimljivim Jovanovićevim fotografijama, jednim od estetski, kompoziciono i po uspešnosti tehničke realizacije najznačajnijih fotografija starog Beograda...
Hvala Buku, Varos Kapiji i Milovanu.
Očigledno ima dosta slika koje se deklarišu kao Jevrejska ulica, a pripadaju jevrejskoj četvrti, verovatno zbog lošeg prevoda potpisa.
Pre nekog vremena na ovom forumu bilo je pitanje o identifikaciji zgrade na uglu (onu u duhu stare arhitekture sa kosim krovom i erkerom). Ta slika bila je iz drugog ugla. Evo prilike da se konačno sistematizuje i izvrši identifikacija "mistične" fotografije.
Ако мислиш на кућу означену стрелицом, на углу са Јеврејском, Француз је својевремено направио компилацију рушевина исте куће, са погледом низ Јеврејску. Да ипак пронађем тај пост. Мислим на ово...
POZDRAV SVIMA ......
http://www.youtube.com/watch?v=V37XT94szUM&feature=related
Uz Majera i nemačke muzičare na snimku nastupaju i Srbi Dragoslav Petković i Ilija Genić.
Mmilovane da li si siguran, jer u opisu nigde ne pominje Iliju Genica i Dragoslava Petkovica
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
http://www.youtube.com/watch?v=V37XT94szUM&feature=related
Uz Majera i nemačke muzičare na snimku nastupaju i Srbi Dragoslav Petković i Ilija Genić.
Mmilovane da li si siguran, jer u opisu nigde ne pominje Iliju Genica i Dragoslava Petkovica
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Hvala. Ovo je izuzetno zanimljivo.
POZDRAV SVIMA ....
Из захвалности Варош Капији на неуморном труду...
Двоје Београђана, које је снимио Милан Јовановић, заслужило је да се нађе на правом месту, у Београду кога више нема.
Аугуста Велика Вела Нигринова, рођена пре 150 година (Љубљана, 1. новембар 1862. – Београд, 18. децембар 1908.). Из Словеније је довео Даворин Јенко, да би у Београду одиграла преко 400 претежно главних улога. Била је српска Сара Бернар.
У српско-бугарском рату је била добровољна болничарка и шила је рубље српским ратницима.
У Београду, на Врачару, њено име носи једна улица, између Цара Николаја Другог и Јужног булевара.
Вела је на фотографији је у костиму Љубице, из позоришног комада Ђидо, које су написали Драгомир Брзак и Јанко Веселиновић. Због Веле, своје непреболне љубави, Јанко је често у овој представи играо Ђида.
Милорад Петровић – Сељанчица (Велика Иванча, 26 јул 1875 – Београд, 3 март 1921). Српски учитељ, песник и велики боем. Учествовао у балканским ратовима и Колубарској бици, када је оболео од тифуса, од кога се никад није опоравио. Његове најпознатије песме су: Јесен стиже, Не лудуј Јело, Чини не чини и Играле се делије...
Фотографија је из 1893. године. У то време је Милорад свакодневно ишао у шумадијској ношњи.
Ово двоје уметника имали су заједничку судбини: једва су доживели 45 година...
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Хм... Џез 1944. године? Зар у то време џез музика није била забрањена као декадентна музика ниже расе?
Jesam, ovi snimci su identifikovani prema diskografiji Geze Gabora Šimona i objavljeni su i u knjizi Miše Blama o srpskom džezu. Ilija Genić je svoj kontrabas nosio na prednjem sedištu taksija do studija za snimanje, dok je sedeo nazad sa Dragim Petkovićem i dok su bombe padale po zamračenoj Budimpešti...
Smatra se da su ovo prvi snimci (tj. ovaj sešn) džeza na kojem nastupaju i Srbi.
Iz međuratnog doba nije nam ostala nijedna zabeleška sa srpskim muzičarima a da ima veze sa džezom. Nažalost.
Хм... Џез 1944. године? Зар у то време џез музика није била забрањена као декадентна музика ниже расе?
Da, 1944. na dva tri meseca pred Majerov povratak nazad u Nemačku.
A što se zabrane tiče, teško da su to bile proskribovane stvari, ako se npr. uzme da je čak i u Nemačkoj, Hitleru "pod nosem", potpuno legalno (u "državnim" studijima, znači ne underground) snimano mnoštvo nemačkih džez grupa i velikih orkestara, a da pritom nisu bili Gebelsova propaganda, već zvanični muzičari koji su nastupali u ondašnjim npr berlinskim lokalima, barovima, restoranima i sličnim mestima.
U Beogradu su sva tri orkestra koja su nastupala na Zender Belgradu (Hofera, Hansa Georga Šica i Fridriha Majera) negovala i zabavni i džez repertoar, a neki su, poput Majerovog u orkestar primali i lokalne romske muzičare (!).
Što se zemalja u okruženju ili sastavu Rajha tiče, tu su citati i prerade bili paralelni, skoro istovremeni sa američkim originalima. Mađari su u tome prednjačili, pa je samo šest meseci posle izlaska ploče u Americi u Budimpešti bilo orkestara koji su svirali aranžmane i improvizovali, i, čak, snimali ploče.
Tako to beše...
Pitam se - Da li je ovo, s obzirom da ulica nema kosine, onaj donji deo Jevrejske gde je Dom slepih ili uopste nije Jevrejska ulica već neka od poprečnih?
Ово је Солунска од Браће Барух, ка Јеврејској.
Pre nekog vremena na ovom forumu bilo je pitanje o identifikaciji zgrade na uglu (onu u duhu stare arhitekture sa kosim krovom i erkerom). Ta slika bila je iz drugog ugla. Evo prilike da se konačno sistematizuje i izvrši identifikacija "mistične" fotografije.
Inače, i od mene mnogo hvala na ovim beskrajno zanimljivim Jovanovićevim fotografijama, jednim od estetski, kompoziciono i po uspešnosti tehničke realizacije najznačajnijih fotografija starog Beograda...
Hvala Buku, Varos Kapiji i Milovanu.
Očigledno ima dosta slika koje se deklarišu kao Jevrejska ulica, a pripadaju jevrejskoj četvrti, verovatno zbog lošeg prevoda potpisa.
Pre nekog vremena na ovom forumu bilo je pitanje o identifikaciji zgrade na uglu (onu u duhu stare arhitekture sa kosim krovom i erkerom). Ta slika bila je iz drugog ugla. Evo prilike da se konačno sistematizuje i izvrši identifikacija "mistične" fotografije.
Ако мислиш на кућу означену стрелицом, на углу са Јеврејском, Француз је својевремено направио компилацију рушевина исте куће, са погледом низ Јеврејску. Да ипак пронађем тај пост. Мислим на ово...