Ово пронађох пре неки дан, тражећи, у ствари, податке за другу поставку "Пигмалиона", из Југословенског драмског, с Радмилом Андрић, Стевом Жигоном и инима.
Нисам о томе могла ништа пронаћи, а волела бих веома... Имала сам некад оригинале многих тих брошура из позоришта, али је већина на жалост нестала, приликом разних селидби и сређивања станова.
Зашто увек изнова имам утисак да се овде појављују непријатни тонови заправо без икаквог разлога и повода?
Чему изнова жалопојке да се „форум срозао“ и сличне?
Чему опет она надменост о којој сам већ раније писала овде?
А ако је и било разлога зашто је ушланепријатна атмосфера, то је онда управо од те поделе на „одабране и посвећене“ и на „обичне, мале смртнике“ недостојне овихпрвих.
И,уосталом, истини за вољу, шта је то да је и било толико нарочито добро, а сад, ето, као, више није?
Све што се односи на стари Београд је добро, лепо корисно, много људи је жедно било какве информације на ову, заиста широку, али и нека је, и треба да буде таква, тему.
„Форум си ти“, беше ли и то? Јесте,и у добром и у лошем смислу.
Свако учествује према својим могућностима и вољи,и сви доприносимо колико можемо и умемо.
Glumci Dusan Zivotic i Pavle Bogatincevic (levo) u "Kaloritima" Mice Dimitrijevica, na sceni "Centrale za humor", Beograd, 1944g.
Koliko pamtim Žanka Stokić je nastradala posle rata zbog glume u "Centrali za humor".
Zna li iko da li je ta "Centrala..." imala neku stalnu scenu?
Dragi mmilovane, "Centrala za humor " (da ne navodim imena njenih glumaca) imala je stalnu scenu u "Unionu" a letnju pozornicu na Kalemegdanu ( odatle i malocas postovana fotka "Centrale za humor" sa Kalemegdana, "Minut posle deset" ).
Не би било лоше да наведете и имена глумаца. :)
upravo zato sto ne bi bilo lose ja ih ne navodim ... G
Некада је Београд са Земуном спајао друм. Када је почела изградња Новог Београда његов коловоз се полако утапао у сплет новопројектованих улица и булевара. Последњи пут када је тај друм поменут били су студентски немири 1968. године. Тада је испод подвожњака, којим се пут провлачио испод пруге, дошло до крвавог обрачуна Брозове полиције и младих идеалиста. Данас, одмах иза СИВ-а (или како ли се та зграда већ зове), постоји његов остатак, непотребни рудимент некадашњег пута који води – никуда.
Нисам о томе могла ништа пронаћи, а волела бих веома... Имала сам некад оригинале многих тих брошура из позоришта, али је већина на жалост нестала, приликом разних селидби и сређивања станова.
http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/narodni-muzej-u-...
Зашто увек изнова имам утисак да се овде појављују непријатни тонови заправо без икаквог разлога и повода?
Чему изнова жалопојке да се „форум срозао“ и сличне?
Чему опет она надменост о којој сам већ раније писала овде?
А ако је и било разлога зашто је ушла непријатна атмосфера, то је онда управо од те поделе на „одабране и посвећене“ и на „обичне, мале смртнике“ недостојне ових првих.
И, уосталом, истини за вољу, шта је то да је и било толико нарочито добро, а сад, ето, као, више није?
Све што се односи на стари Београд је добро, лепо корисно, много људи је жедно било какве информације на ову, заиста широку, али и нека је, и треба да буде таква, тему.
„Форум си ти“, беше ли и то? Јесте, и у добром и у лошем смислу.
Свако учествује према својим могућностима и вољи, и сви доприносимо колико можемо и умемо.
Управо у тим различитостима и јесте драж.
Комшинице,подржавам...и моје саучешће...
Glumci Dusan Zivotic i Pavle Bogatincevic (levo) u "Kaloritima" Mice Dimitrijevica, na sceni "Centrale za humor", Beograd, 1944g.
Koliko pamtim Žanka Stokić je nastradala posle rata zbog glume u "Centrali za humor".
Zna li iko da li je ta "Centrala..." imala neku stalnu scenu?
Dragi mmilovane, "Centrala za humor " (da ne navodim imena njenih glumaca) imala je stalnu scenu u "Unionu" a letnju pozornicu na Kalemegdanu ( odatle i malocas postovana fotka "Centrale za humor" sa Kalemegdana, "Minut posle deset" ).
Не би било лоше да наведете и имена глумаца. :)
upravo zato sto ne bi bilo lose ja ih ne navodim ... G
http://www.politika.rs/pogledi/Goran-Markovich/sezdeset-sest.sr.html