U današnjoj rubrici Ćitulje u Poltici objavljeno je da je u Nemačkoj umro u 82 godini neko sa nadimkom koji je na ovom forumu bio vrlo omiljen. Da li neko od učesnika foruma zna kako je bilo ime našeg starog člana iz Nemačke?
To moze da bude G-din Dundo s ovog Foruma. Zvao se Svetozar Jovicic. Bio je inzenjer. Otisao je u Nemacku '60-tih godina p.v. Ne citam novine. Nije mi se duze vreme javljao i pretpostavljao sam da nije dobro jer je bolovao od ozbiljne bolesti. Lecenje je veoma junacki trpeo. Mada sam s njim imao opsezniju prepisku ona nije ima nicega licnog vec bila je iskljucivo vezana za njegovu bolest.
Puno je zaduzio ovaj Forum sjajnim prilozima. Mislim da mu nikakav omaz ne bi prijao.
Да,и ја сам приметио његово име у читуљи. Нажалост, форум је напустио г-дин Дундо. Имао сам осећај да ће увек бити овде. Упијао сам његове реченице,многе сам и сачувао у Ворду. Нек почива у миру.
Ова ме је вест веома растужила. Током марта и априла ове године господин Дундо и ја водили смо занимљиву кореспонденцију преко приватних порука на форуму.Односила се она на школске данегосподина Јовичићау ОШ „Бранко Радичевић“. Установили смо да му је у школској години 1940/41. учитељ био мој деда, такође по имену као госн Дундо, Светозар,презименом Ивковић, и да га се господин Дундо сећа у најлепшем светлу. У ствари, пре би се могло рећи да је то била размена сећања господина Дунда и моје маме, на неке људе и зграде из тога времена, јер је деда тада живео са својом породицом, као и други учитељи, у згради у данашњој Пушкиновој бр 2.
Фотографије тих и других здања су већ биле раније на форуму, па овде остављам само неке од линкова за подсећање.
Neka se ponovi ovaj dirljiv Putnikov post. Nas Gdin-Dundo voleo je i vino pa smo se i tu nasli. Pominjao je u nasoj prepisci dobra vina koja je drzao u spajzu.
Хвала Вам на свему.
Памтићу Вас као великог господина и искреног љубитеља Београда.
Ваша лична сведочења о Београду су, без сумње, најлепши део овог форума.
Жао ми је што нисам има прилику да Вас и лично упознам.
Мало је рећи да ћете ми јако, јако недостајати.
Нека Вашој доброј души Бог да вечни мир, мир Топчидерског парка из Вашег детињства.
Породици и пријатељима, моје најдубље саучешће.
Бескрајно тужан, Ваш Аеропут.
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
To moze da bude G-din Dundo s ovog Foruma. Zvao se Svetozar Jovicic. Bio je inzenjer. Otisao je u Nemacku '60-tih godina p.v. Ne citam novine. Nije mi se duze vreme javljao i pretpostavljao sam da nije dobro jer je bolovao od ozbiljne bolesti. Lecenje je veoma junacki trpeo. Mada sam s njim imao opsezniju prepisku ona nije ima nicega licnog vec bila je iskljucivo vezana za njegovu bolest.
Puno je zaduzio ovaj Forum sjajnim prilozima. Mislim da mu nikakav omaz ne bi prijao.
grk
Светозар Јовичић
Ова ме је вест веома растужила.
Током марта и априла ове године господин Дундо и ја водили смо занимљиву кореспонденцију преко приватних порука на форуму. Односила се она на школске дане господина Јовичића у ОШ „Бранко Радичевић“. Установили смо да му је у школској години 1940/41. учитељ био мој деда, такође по имену као госн Дундо, Светозар, презименом Ивковић, и да га се господин Дундо сећа у најлепшем светлу.
У ствари, пре би се могло рећи да је то била размена сећања господина Дунда и моје маме, на неке људе и зграде из тога времена, јер је деда тада живео са својом породицом, као и други учитељи, у згради у данашњој Пушкиновој бр 2.
Фотографије тих и других здања су већ биле раније на форуму, па овде остављам само неке од линкова за подсећање.
http://i.imgur.com/iUBXU.jpg
http://i.imgur.com/5A5vp.jpg
http://i.imgur.com/9sHUG.jpg
Осим на свим одличним прилозима које нам је овде постављао, господину Дунду сам и посебно лично захвална на овом:
с рукописом мога деде.
Господину Дунду Бог нек душу прости, слава му и хвала, а његовој породици упућујем најдубље саучешће.
Светозар Јовичић
Neka se ponovi ovaj dirljiv Putnikov post. Nas Gdin-Dundo voleo je i vino pa smo se i tu nasli. Pominjao je u nasoj prepisci dobra vina koja je drzao u spajzu.
Хвала Вам на свему.
Памтићу Вас као великог господина и искреног љубитеља Београда.
Ваша лична сведочења о Београду су, без сумње, најлепши део овог форума.
Жао ми је што нисам има прилику да Вас и лично упознам.
Мало је рећи да ћете ми јако, јако недостајати.
Нека Вашој доброј души Бог да вечни мир, мир Топчидерског парка из Вашег детињства.
Породици и пријатељима, моје најдубље саучешће.
Бескрајно тужан, Ваш Аеропут.