Немају никаквог осећаја за прошлост и старине. Заслепљени су догмама и не виде даље од сопственог носа. Све што се не уклапа у њихове уске, најуже оквире доброг и исправног руше, крече, преправљају, избацују, притом чинећи много више штете но користи. Да ли је случајност да је Хиландар изгорео у ова времена "духовне обнове"? Никако, то је последица само још једне од пожртвованих али до-зла-бога нестручних обнова. Поштујем веру и верујуће, али они не поштују културу, традиције и своју сопствену историју већ би стално хтели да праве "лепше и старије". Не волим што је тако, али са свиме овиме што се руши и унакажава никако и никада се они и ја нећемо сложити.
Potpisujem svaku reč.
Inače, 5 jula sam na jednom drugom forumu napisao:
"Nije katolička crkva, već bolnička kapela sa mrtvačnicom (crkva u kojoj se služilo po smrti u krugu bolnice). Građena je početkom tridesetih godina, arhitekta je bio Dragomir Tadić. Dobro je primećeno da je to čudna mešavina stilova, jer je Dragomir Tadić bio pristalica i član grupe arhitekata modernog pravca i istovremeno, odlično potkovan znanjima iz klasične arhitekture, pa je pokušao ta dva stila da spoji na ovom objektu.
Što se obnove tiče, nadam se da će ga obnoviti kako dolikuje, adekvatnim materijalima. Mada znajući šta se sve danas radi, ne bi me čudilo da mu dodaju kupolu i "vizantizirajuće" slojeve cigle i kamena..."
„Није ли од бога греота, да ми на тако ниском степену радиности стоимо, да вино, сирће, масло, маст, зелен, да брашно, па и сами леб са стране за нашу рану у Београд доносимо... Не мора ли се човек чудити, кад види да наш сељак лук и паприку у вароши купује и кући носи, а требало би да је на продају донео!“
(Кнез Михаило Обреновић III, 1960.g.)
„Није ли од бога греота, да ми на тако ниском степену радиности стоимо, да вино, сирће, масло, маст, зелен, да брашно, па и сами леб са стране за нашу рану у Београд доносимо... Не мора ли се човек чудити, кад види да наш сељак лук и паприку у вароши купује и кући носи, а требало би да је на продају донео!“
(Кнез Михаило Обреновић III, 1960.g.)
Хм, као да се није ништа променило од тада...
Ех, да, заиста, као да се није.
А ком приликом је то Кнез рекао, и где је остало записано? :)
Немам речи колико ме нервирају наши зилоти!
Немају никаквог осећаја за прошлост и старине. Заслепљени су догмама и не виде даље од сопственог носа. Све што се не уклапа у њихове уске, најуже оквире доброг и исправног руше, крече, преправљају, избацују, притом чинећи много више штете но користи. Да ли је случајност да је Хиландар изгорео у ова времена "духовне обнове"? Никако, то је последица само још једне од пожртвованих али до-зла-бога нестручних обнова. Поштујем веру и верујуће, али они не поштују културу, традиције и своју сопствену историју већ би стално хтели да праве "лепше и старије". Не волим што је тако, али са свиме овиме што се руши и унакажава никако и никада се они и ја нећемо сложити.
Potpisujem svaku reč.
Inače, 5 jula sam na jednom drugom forumu napisao:
"Nije katolička crkva, već bolnička kapela sa mrtvačnicom (crkva u kojoj se služilo po smrti u krugu bolnice). Građena je početkom tridesetih godina, arhitekta je bio Dragomir Tadić. Dobro je primećeno da je to čudna mešavina stilova, jer je Dragomir Tadić bio pristalica i član grupe arhitekata modernog pravca i istovremeno, odlično potkovan znanjima iz klasične arhitekture, pa je pokušao ta dva stila da spoji na ovom objektu.
Što se obnove tiče, nadam se da će ga obnoviti kako dolikuje, adekvatnim materijalima. Mada znajući šta se sve danas radi, ne bi me čudilo da mu dodaju kupolu i "vizantizirajuće" slojeve cigle i kamena..."
Nažalost, slutnje su se obistinile...
„Није ли од бога греота, да ми на тако ниском степену радиности стоимо, да вино, сирће, масло, маст, зелен, да брашно, па и сами леб са стране за нашу рану у Београд доносимо... Не мора ли се човек чудити, кад види да наш сељак лук и паприку у вароши купује и кући носи, а требало би да је на продају донео!“
(Кнез Михаило Обреновић III, 1960.g.)
Хм, као да се није ништа променило од тада...
„Није ли од бога греота, да ми на тако ниском степену радиности стоимо, да вино, сирће, масло, маст, зелен, да брашно, па и сами леб са стране за нашу рану у Београд доносимо... Не мора ли се човек чудити, кад види да наш сељак лук и паприку у вароши купује и кући носи, а требало би да је на продају донео!“
(Кнез Михаило Обреновић III, 1960.g.)
Хм, као да се није ништа променило од тада...
Ех, да, заиста, као да се није.
А ком приликом је то Кнез рекао, и где је остало записано? :)
Део инаугурационог говора кнеза Михаила, када је, после смрти свога оца, 1860. године, по други пут ступао на престо Србије.
http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=36&t=117&start=825
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=27&t=3663&p=151866#p151866
Čekajući BusPlus