Телеграфски и телефонски механичари и монтери, испред старе телефонске централе у Косовској улици.
Da li ste sigurni da je 1941. godina?Brkovi i odela izgledaju kao da je pre 1914.godina u pitanju.
Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.
@ Да се не мучиш, Гавро: та и осале фотографије које се могу видети на истом профилу на фејсбуку су из илустроване монографије о Краљевини СХС (мислим да се управо тако и зове), претпостављам да је неће бити тешко наћи. Иначе, слике су одличног квалитета као и цела књига.
@ Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.
Драги пријатељу,
Већ сам књигу нашао у библиотеци ПТТ музеја! Библиотека има преко 10.000 књига, па нисам још стигао да детаљно погледам сваку од њих. Али, вишејезични потпис и фотографија Поштанске штедионице (Москве), коју сам такође нашао у истом албуму на фејсбуку, и користио је у изради изложбе од јесенас, иницирале су да поново погледам ту монографију и да нађем потребну фотографију.
Што се тиче другог коментара, сложићеш се да сваки музеј и архив има за сваки предмет одговарајући картон у коме су унети подаци о извору и настанку, производњи, артефакта. Дакле, нисам напамет, произвољно, написао годину. Могуће да није баш лето 1941. године, (због окупације) али је могуће да је снимљена у зиму 1940/41 године, што се види из зимске гардеробе, дебелих шињела и кожних мантила са крзненим оковратником. Сличност униформе се види и на другој фотографији, која није скенирана са оригинала, и са мањег је формата, па је помало и нејасна. Ипак се довољно види да је крој исти. Што се тиче оковратника и ознака на капама и реверима, он је био различит за сваку врсту ПТТ службеника; поштоноше, возаче, пратнике путујућих пошта на железници, достављаче телеграма, телеграфске и телефонске монтере или телеграфске и телефонске механичаре... Сада ме баш мрзи да тражим фотографије поштара у униформама из ранијих периода, јер се још налазе по кутијама, јер ја скенирам фотографије онако како коју кутију отворимо у току ревизије збирки.
Што се тиче бркова, знам барем двојицу историчара који данас носе бркове са завијеним врховима (Стеван Павловић, Јанковић...) Дакле, да се манемо бркова као мерила. Ако одеш данас у западну Србију или у Босну, видећеш асортиман бркова сваке врсте, дизајна, величине, дужине, степена науљеноисти и офарбаности, угла закривљености и броја завијутака... Помислићеш да се налазиш у 18. веку, а не у 21.
Дакле, слике нисам купио на бувљаку, па да размишљамо и процењујемо...
Што се тиче бисте у пошти у Васиној улици, стварно не знам ко је био модел. Нису ме сувише интересовали политичари из тог периода...
У сваком случају, бата Владо, драго ми је што коментаришеш и посвећујеш пажњу ономе што радим и постујем. Хвала ти.
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđenmisli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
Та локација је једна од најсликанијих из априла 1941., има је готово у сваком немачком албуму из тог периода, али, или сам ја нешто пропустио, или нешто друго, тек, немам никаквог појма где би ово место могло да буде. Личило ми је на данашњи Булевар ослобођења, прекопута Ветеринарског, односно, Небојшина, али да ли је или није...
Морам признати да немам појма где је ово. Посебно ме мори зато што има елемената за одгонетање локације. Све у свему чини ми се да је ово посао (да не кажем права посластица) за Француза! :
[/quote
Rusevine Učiteljskog doma na uglu Birčaninove i Sumadijske (Bulevar oslobodjenja).Koja zgrada se nalazila levo od doma ne znam, ali ograda, stubovi na kapijama, nagib ulice i okolina poprilično liče.
Биће да је тако, браво за погодак!!! Сада остаје само да откријемо шта је ово што се види на средини слике. Биће да је задња страна оног анекса Учитељског дома што га је подигао Ђуро Борошић 1929, како нас је то раније обавестио Милорад, ако се не варам.
Ovde na fotografiji u levom uglu je samo ćosak zgrade koju pokusavamo da identifikujemo,mozda i to posluzi.
@ Да се не мучиш, Гавро: та и осале фотографије које се могу видети на истом профилу на фејсбуку су из илустроване монографије о Краљевини СХС (мислим да се управо тако и зове), претпостављам да је неће бити тешко наћи. Иначе, слике су одличног квалитета као и цела књига.
@ Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.
Драги пријатељу,
Већ сам књигу нашао у библиотеци ПТТ музеја! Библиотека има преко 10.000 књига, па нисам још стигао да детаљно погледам сваку од њих. Али, вишејезични потпис и фотографија Поштанске штедионице (Москве), коју сам такође нашао у истом албуму на фејсбуку, и користио је у изради изложбе од јесенас, иницирале су да поново погледам ту монографију и да нађем потребну фотографију.
Што се тиче другог коментара, сложићеш се да сваки музеј и архив има за сваки предмет одговарајући картон у коме су унети подаци о извору и настанку, производњи, артефакта. Дакле, нисам напамет, произвољно, написао годину. Могуће да није баш лето 1941. године, (због окупације) али је могуће да је снимљена у зиму 1940/41 године, што се види из зимске гардеробе, дебелих шињела и кожних мантила са крзненим оковратником. Сличност униформе се види и на другој фотографији, која није скенирана са оригинала, и са мањег је формата, па је помало и нејасна. Ипак се довољно види да је крој исти. Што се тиче оковратника и ознака на капама и реверима, он је био различит за сваку врсту ПТТ службеника; поштоноше, возаче, пратнике путујућих пошта на железници, достављаче телеграма, телеграфске и телефонске монтере или телеграфске и телефонске механичаре... Сада ме баш мрзи да тражим фотографије поштара у униформама из ранијих периода, јер се још налазе по кутијама, јер ја скенирам фотографије онако како коју кутију отворимо у току ревизије збирки.
Што се тиче бркова, знам барем двојицу историчара који данас носе бркове са завијеним врховима (Стеван Павловић, Јанковић...) Дакле, да се манемо бркова као мерила. Ако одеш данас у западну Србију или у Босну, видећеш асортиман бркова сваке врсте, дизајна, величине, дужине, степена науљеноисти и офарбаности, угла закривљености и броја завијутака... Помислићеш да се налазиш у 18. веку, а не у 21.
Дакле, слике нисам купио на бувљаку, па да размишљамо и процењујемо...
Што се тиче бисте у пошти у Васиној улици, стварно не знам ко је био модел. Нису ме сувише интересовали политичари из тог периода...
У сваком случају, бата Владо, драго ми је што коментаришеш и посвећујеш пажњу ономе што радим и постујем. Хвала ти.
Мило ми је, Гавро, да си нашао књигу. Надамо се новим, лепим и великим скеновима! : )
Нисам ни мислио да си насумице одабрао 1941. годину, само сматрам да можда та година заварава. Но, ти си ту стручњак те ћемо ти оставити да даш коначни суд. Сад, јал' по брцима или по чему другом... по вољи ти! : )
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđenmisli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđenmisli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
Da li ste sigurni da je 1941. godina?Brkovi i odela izgledaju kao da je pre 1914.godina u pitanju.
Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.
@ Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.Драги пријатељу,
Већ сам књигу нашао у библиотеци ПТТ музеја! Библиотека има преко 10.000 књига, па нисам још стигао да детаљно погледам сваку од њих. Али, вишејезични потпис и фотографија Поштанске штедионице (Москве), коју сам такође нашао у истом албуму на фејсбуку, и користио је у изради изложбе од јесенас, иницирале су да поново погледам ту монографију и да нађем потребну фотографију.
Што се тиче другог коментара, сложићеш се да сваки музеј и архив има за сваки предмет одговарајући картон у коме су унети подаци о извору и настанку, производњи, артефакта. Дакле, нисам напамет, произвољно, написао годину. Могуће да није баш лето 1941. године, (због окупације) али је могуће да је снимљена у зиму 1940/41 године, што се види из зимске гардеробе, дебелих шињела и кожних мантила са крзненим оковратником. Сличност униформе се види и на другој фотографији, која није скенирана са оригинала, и са мањег је формата, па је помало и нејасна. Ипак се довољно види да је крој исти. Што се тиче оковратника и ознака на капама и реверима, он је био различит за сваку врсту ПТТ службеника; поштоноше, возаче, пратнике путујућих пошта на железници, достављаче телеграма, телеграфске и телефонске монтере или телеграфске и телефонске механичаре... Сада ме баш мрзи да тражим фотографије поштара у униформама из ранијих периода, јер се још налазе по кутијама, јер ја скенирам фотографије онако како коју кутију отворимо у току ревизије збирки.
Што се тиче бркова, знам барем двојицу историчара који данас носе бркове са завијеним врховима (Стеван Павловић, Јанковић...) Дакле, да се манемо бркова као мерила. Ако одеш данас у западну Србију или у Босну, видећеш асортиман бркова сваке врсте, дизајна, величине, дужине, степена науљеноисти и офарбаности, угла закривљености и броја завијутака... Помислићеш да се налазиш у 18. веку, а не у 21.
Дакле, слике нисам купио на бувљаку, па да размишљамо и процењујемо...
Што се тиче бисте у пошти у Васиној улици, стварно не знам ко је био модел. Нису ме сувише интересовали политичари из тог периода...
У сваком случају, бата Владо, драго ми је што коментаришеш и посвећујеш пажњу ономе што радим и постујем. Хвала ти.
PIJAČNI DAN
ŠPANCI ODŠTAMPALI MARKU
POZDRAV SVIMA ....
http://www.facebook.com/Crno.beli.Beograd
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđen misli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
-Laky je uočio legendarni trougao Gornjeg Dorćola: „Doboj“ - „Papuk“ - „Suvobor“,
-novinari iz „Borbe „Veneru“ (na početku Kosovske), „Rab“ (bife u „Vlajkovićevoj) i „Prešernova klet“ (u Dečanskoj)...
Pitanje glasi: nabrojite još neki čuveni “triangl” kafana?
(literatura: http://blog.blic.rs/278/Bas-licna-istorija-beogradskih-kafana-Bermudski-trougao)Та локација је једна од најсликанијих из априла 1941., има је готово у сваком немачком албуму из тог периода, али, или сам ја нешто пропустио, или нешто друго, тек, немам никаквог појма где би ово место могло да буде. Личило ми је на данашњи Булевар ослобођења, прекопута Ветеринарског, односно, Небојшина, али да ли је или није...
Морам признати да немам појма где је ово. Посебно ме мори зато што има елемената за одгонетање локације. Све у свему чини ми се да је ово посао (да не кажем права посластица) за Француза! :
[/quote
Rusevine Učiteljskog doma na uglu Birčaninove i Sumadijske (Bulevar oslobodjenja).Koja zgrada se nalazila levo od doma ne znam, ali ograda, stubovi na kapijama, nagib ulice i okolina poprilično liče.
Биће да је тако, браво за погодак!!! Сада остаје само да откријемо шта је ово што се види на средини слике. Биће да је задња страна оног анекса Учитељског дома што га је подигао Ђуро Борошић 1929, како нас је то раније обавестио Милорад, ако се не варам.
Ovde na fotografiji u levom uglu je samo ćosak zgrade koju pokusavamo da identifikujemo,mozda i to posluzi.
Evo je i fotografija aneksa
@ Гавро, ово је сигурно сликано пре 1941. Сложио бих се са оценом да је много ближе 1914. него 1941. У прилог томе говоре не само бркови, већ и одећа као и квалитет снимка.Драги пријатељу,
Већ сам књигу нашао у библиотеци ПТТ музеја! Библиотека има преко 10.000 књига, па нисам још стигао да детаљно погледам сваку од њих. Али, вишејезични потпис и фотографија Поштанске штедионице (Москве), коју сам такође нашао у истом албуму на фејсбуку, и користио је у изради изложбе од јесенас, иницирале су да поново погледам ту монографију и да нађем потребну фотографију.
Што се тиче другог коментара, сложићеш се да сваки музеј и архив има за сваки предмет одговарајући картон у коме су унети подаци о извору и настанку, производњи, артефакта. Дакле, нисам напамет, произвољно, написао годину. Могуће да није баш лето 1941. године, (због окупације) али је могуће да је снимљена у зиму 1940/41 године, што се види из зимске гардеробе, дебелих шињела и кожних мантила са крзненим оковратником. Сличност униформе се види и на другој фотографији, која није скенирана са оригинала, и са мањег је формата, па је помало и нејасна. Ипак се довољно види да је крој исти. Што се тиче оковратника и ознака на капама и реверима, он је био различит за сваку врсту ПТТ службеника; поштоноше, возаче, пратнике путујућих пошта на железници, достављаче телеграма, телеграфске и телефонске монтере или телеграфске и телефонске механичаре... Сада ме баш мрзи да тражим фотографије поштара у униформама из ранијих периода, јер се још налазе по кутијама, јер ја скенирам фотографије онако како коју кутију отворимо у току ревизије збирки.
Што се тиче бркова, знам барем двојицу историчара који данас носе бркове са завијеним врховима (Стеван Павловић, Јанковић...) Дакле, да се манемо бркова као мерила. Ако одеш данас у западну Србију или у Босну, видећеш асортиман бркова сваке врсте, дизајна, величине, дужине, степена науљеноисти и офарбаности, угла закривљености и броја завијутака... Помислићеш да се налазиш у 18. веку, а не у 21.
Дакле, слике нисам купио на бувљаку, па да размишљамо и процењујемо...
Што се тиче бисте у пошти у Васиној улици, стварно не знам ко је био модел. Нису ме сувише интересовали политичари из тог периода...
У сваком случају, бата Владо, драго ми је што коментаришеш и посвећујеш пажњу ономе што радим и постујем. Хвала ти.
Мило ми је, Гавро, да си нашао књигу. Надамо се новим, лепим и великим скеновима! : )
Нисам ни мислио да си насумице одабрао 1941. годину, само сматрам да можда та година заварава. Но, ти си ту стручњак те ћемо ти оставити да даш коначни суд. Сад, јал' по брцима или по чему другом... по вољи ти! : )
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđen misli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
-Laky je uočio legendarni trougao Gornjeg Dorćola: „Doboj“ - „Papuk“ - „Suvobor“,
-novinari iz „Borbe „Veneru“ (na početku Kosovske), „Rab“ (bife u „Vlajkovićevoj) i „Prešernova klet“ (u Dečanskoj)...
Pitanje glasi: nabrojite još neki čuveni “triangl” kafana?
(literatura: http://blog.blic.rs/278/Bas-licna-istorija-beogradskih-kafana-Bermudski-trougao)Мени је поред оног у Македонској најпозантији био "Јевремовачки троугао": "Скопље / Стара Херцеговина" - "Ботаничка башта" - "Блед".
Ни ја не могу да се сетим где би ово могло бити, али (као што је већ недавно речено) има елемената за решавање! : )
Svi znamo da kad se pomene “Bermudski trougao” - odmah se pomisli na životni prostor omeđen kafanama “Pod lipom”, “Šumatovac” i “Grmeč”.
Ali, kako beleži čuveni Ivan Mrđen, u gradu postoje puno zagonetnih „trianglova“
-Dragoljub Žarković, tvrdi da postoji trougao „Složna braća“ - „Vardar“ - „Barajevo“ (Njegoševa - Beogradska - Krunska),
-Slobodan Arsić smatra da postoji i trouglu „Morava“ - „Cer“ - „Gružanka“.
I. Mrđen misli da postoji „triangl“ „Kajmakčalan“ , „20. oktobar“ (danas ekskluzivni restoran „Zaplet“) i pre dve godine srušeno „Rudo“ (sa najlepšom baštom na Crvenom krstu).
-Laky je uočio legendarni trougao Gornjeg Dorćola: „Doboj“ - „Papuk“ - „Suvobor“,
-novinari iz „Borbe „Veneru“ (na početku Kosovske), „Rab“ (bife u „Vlajkovićevoj) i „Prešernova klet“ (u Dečanskoj)...
Pitanje glasi: nabrojite još neki čuveni “triangl” kafana?
(literatura: http://blog.blic.rs/278/Bas-licna-istorija-beogradskih-kafana-Bermudski-trougao)Косово-Раб- Бока (Косовска- Влајковићева- Лоле Рибара)