... kako bi bilo, baš kao što i sam kažeš, sve zavijeno u crno ...
... ne vredi, lepo promenim temu, al` ne da se ovaj razbarušeni ... još postavlja ovakva pitanja ...
... nego kad smo već kod Vojvode Stepe, pogledah malo, predratnih slika nigde ni od korova ... ima nešto iz komšiluka ...
... objavljeno u Politici 3. marta 2007. godine ...
Beograd koji nestaje
Vrtove je pojeo beton
Tridesetih godina prošlog veka u Beogradu je niklo nekoliko naselja nazvanih kolonijama, po profesijama ljudi koji su ih uglavnom naseljavali, Profesorska, Činovnička, Železnička...
Ovo je priča o laganom umiranju Činovničke kolonije.
Jedno od najranije planski formiranih naselja u Beogradu, naselje individualnih stambenih kuća, Činovnička kolonija na Voždovcu koje se prostire između ulica Vojvode Stepe, Bulevara oslobođenja, škole "Karađorđe" i Voždovačke crkve, nastalo je tridesetih godina prošlog veka kao rezultat napora jednog broja državnih službenika organizovanih u Zadrugu, da reše svoje stambeno pitanje. Tih godina Beograd, uprkos privrednim nedaćama, beleži rast broja stanovnika što je za jednu od posledica imalo probleme stanovanja vezane za visinu cena zakupa. Stoga je razumljiva namera Zadruge državnih i samoupravnih službenika za podizanje stanova da svojim članovima reši najvažnije, stambeno pitanje.
Članovi Zadruge najpre su 1928. godine kupili plac od beogradske opštine u ondašnjem predgrađu Voždovcu između škole i crkve, a u septembru 1930. godine počela je gradnja tipskih kuća. Osnivači Zadruge prvobitno su zamislili da za prestonički činovnički stalež izgrade nekoliko blokova modernih zgrada okruženih parkovima poput blokova zgrada kakvi postoje u svim velikim evropskim gradovima. To su trebale da budu velike, uredne monumentalne građevine usred velikih parkova u kojima bi se lako izradila "sva tehnička postrojenja koja doprinose udobnosti stanovanja".Umesto toga članovi Zadruge izjasnili su se za male individualne kuće i ceo prostor podeljen je na 299 parcela na kojima je niklo naselje, prvobitno nazvano Činovničko naselje "Voždovac", a kasnije Činovnička kolonija.
Rani radovi
Priča o nastajanju Činovničke kolonije, velikog naselja individualnih vila nastalog na ondašnjoj periferiji Beograda, prema Avali, mogla bi delom biti i priča o tada mladim a kasnije našim značajnim arhitektima iz prošlog veka čiji se potpisi nalaze na planovima i projektima. Njihove mladalačke vizije i delo mogu se sagledati u podizanju ovako velikog naselja koje je za njih svakako moralo biti veliki profesionalni izazov. Igrom slučaja iste 1929. godine kada je bio izrađen parcelarni plan Činovničkog naselja, formirana je i Grupa arhitekata modernog pravca koju su činili arhitekti Branislav Kojić, Milan Zloković, Jan Dubovi i Dušan Babić. U Činovničkoj koloniji uz idejnog tvorca naselja Jana Dubovija, svoj autorski pečat ostavili su i Zloković koji se uz Radovanovića pojavljuje kao projektant tipskih kuća i Kojić koji je projektovao kuću svog prijatelja konzula Mićića.
Oni su, imajući u vidu skromna vremena i socijalne prilike investitora, projektovali krajnje jednostavne, skromne ali funkcionalne kuće, bez ornamenata, sa izbačenim strehama, sa krovovima na četiri vode i naročito kod prizemnih, očiglednim uticajem narodnog graditeljstva.
Parcelarni plan inženjera Georgija Kovaljevskog predviđao je formiranje deset stambenih blokova i dva manja bloka javnih službi, jedan za pijacu i zgradu Zadruge, a drugi za park i dečije igralište. Zadružni dom je trebao da bude centar svih aktivnosti naselja u kojem bi se osim radnji našla i dvorana za koncerte, skupove i druge svečanosti i bioskop. Planirana je i čitaonica a na ulazu u koloniju projektovan je skver. Nažalost ideja o podizanju Zadružnog doma nikad nije realizovana.
Od podignutih blizu tri stotine kuća ruski arhitekta izbeglica Valerij Staševski sa kolegom Baumgartenom i drugim ruskim arhitektama iz njegovog projektnog biroa izradio je prema tipskim kućama projekte za preko dve stotine njih.
Gradovi u zelenilu
U vreme podizanja ovog naselja, u Evropi, pa i kod nas bila je popularna ideja "vrtnih gradova" Engleza Hauarda Ebinizera: "Grad i selo su dva magneta koja privlače čoveka. Treba im na suprot staviti treći jači magnet, koji bi imao sva preimućstva grada i sela. To je ′vrtni grad′... Stvaranje takvih novih naseobina odvojenih od grada šumom i parkovima, vezanih sa njih brzim saobraćajnim sredstvima, pruža današnjem čoveku sve prijatnosti kulturnih velikih centara, daje mu mogućnost da se posle završenog rada odmara u svome malom vrtu, imajući prijatnost od dodira sa prirodom".
Opštinski arhitekta Jan Dubovi koji se smatra idejnim tvorcem Činovničke kolonije u velikoj meri se zalagao za ideju "grada u vrtu" ili "gradova u zelenilu", a potpisnik parcelarnog plana Činovničkog naselja, Kovaljevski napisao je na ruskom jeziku knjigu sa naslovom "Vrtni grad". Čak se i u Zakon o ataru Opštine Grada Beograda pominje ovaj termin i naglašava da će se "očuvati karakter varoši u vrtu" u jednom određenom građevinskom reonu. Postavka "varoši u vrtu" imala je težnju da spreči "zagušljivo nagomilavanje domova u jednoj ili više određenih zona" a karakter "varoši u vrtu prema povučenoj graničnoj liniji" bio je predviđen za samo jednu određenu zonu, Topčider i Dedinje.
Kako se Voždovac u vreme početka podizanja Činovničkog naselja nalazi van zone obuhvaćene Generalnim planom Zakon o ataru se ne odnosina njega. Pa i u formalnom smislu veličina čestica-parcela iznosila je oko četiri, a ne deset koliko predviđa zakon. Kako se pri projektovanju i realizaciji strogo vodilo računa o tome da kuće budu propisno udaljene od ulice i suseda i da budu okružene zelenilom jasno se može prepoznati inspiracija idejom "vrtnog grada".
Početak kraja
Iako je već tokom osamdesetih godina počelo doziđivanje i nadziđivanje kuća, početkom kraja Činovničke kolonije mogla bi se smatrati 1994.godina kada je naselje izgubilo tretman evidentiranog dobra i režim tzv.prethodne zaštite, koji je je imalo od jula 1991.godine. Njegove glavne vrednosti bile su to "što je naselje planski formirano sa jedinstvenim urbanističkim konceptom" i činjenica da iza tog koncepta stoje i u njegovoj realizaciju su učestvovali naši značajni arhitekti. U tom času postojale su još 83 kuće koje su zadržale izgled iz vremena kada su podignute.
Teška vremena i visoki troškovi održavanja prinudili su jedan broj starih vlasnika da svoje kuće prodaju tako da je od prvobitno podignutih, danas, računajući i one koje su neznatne promenjene, ostalo manje od pedeset kuća. A one i dalje lagano nestaju progutane novoizgrađenim kućama-zgradama sa čudnim trbušastim balkonima, koje iako formalno jednospratnice za čitavih nekoliko nivoa premašuju preostale stare kuće. Ova nova zdanja nemaju vrtove ali imaju zelenilo, u betonskim žardinjerama.
Ako je tridesetih godina mentalitet običnog čoveka uticao da bude podignuto naselje čije se bogatstvo ogledalo u zelenilu i dobrom susedstvu onda su poslednje godine prošlog i prve godine novog milenijuma vreme u kojem dominira jedan novi mentalitet. Mentalitet čoveka koji ne poštuje zakone prirode, zakone građevinske profesije i zakon o gradnji, već samo jedan, zakon profita. Nije čudno da izgrađeno zdanje bude i za čitav sprat više od zakonom obavezne foto-makete, koju možete da vidite na tabli istaknutoj na objektu koji se gradi.
Svi su izgledi da će atraktivnost ovog dela Beograda koji je, zbog svoje blizine centru i atmosfere koju poseduje privukao veliki broj investitora, učiniti da za manje od jedne decenije nestane i poslednja kuća od onih koje su podignute po planovima iz tridesetih godina. Verovatno će sećanje na Činovničku koloniju onda ostati samo u imenu Mesne zajednice koju sada čini naselje Činovnička kolonija i blokovi zgrada između ulica Vojvode Stepe i Jove Ilića.
Ako se i to ime kojim slučajem promeni, jedina nada je da će kao poslednja biti sačuvana kuća u ulici Koste Jovanovića broj 37 u kojoj se nalazi Legat fizičara profesora dr Đorđa Živanovića koji je svoju kuću zaveštao Fizičkom fakultetu i Institutu za fiziku u Beogradu. Možda će ta kuća biti poslednji svedok vremena u kojem je bilo manje novca ali u kojem su ljudi bili bogatiji jer su umeli da se druže sa svojim susedima proslavljajući zajedno rođendane, Uskrse, Božiće i slave, u kućama koje su imale dušu i bile okružene zelenilom.
Jovo ANĐIĆ
... Činovnička kolonija u izgradnji ...
... i nešto što bi trebalo da bude Beograd, a malo me asociralo - za sada se ne zna gde ...
... ipak sam pronašao dve sa Voždovca iz moje kolekcije, da ne bude da se od jutros samo kitimo tuđim perjem ...
... ovu su već imali prilike da vide posetioci stare teme, ali davno je to bilo, red je da se podsetimo, a eto prilike i da je malo uvećamo ...
... tada nas je Uličar podučio i gde to beše ...
"Постојало је и предграђе Петра Мркоњића али се, наравно, име није примило. Тако је називан део града испред Централног гробља, рецимо да се то данас спојило са Душановцем (још једнo измишљено име). "
... našao sam i ovu, na poleđini piše - VOŽDOVAC 6. AVG 1945. SKUPLJANJE GVOŽĐA ...
... eh što ti je mladost, sve ti je lepo i veselo ...
а она као "погађалица" од јуче, нису у питању Шашинци (морам да признам да ме је мало срамота, први пут чух за тај топоним, мало сам гуглао и понешто научио о том месташцету после Ммилованог коментара), већ Тошин бунар, фотографија усликана са павиљона. А када смо код павиљона, препоручујем да се прошетате овим сајтом:
Староседеоци Новог Неограда су га покренули, мени је то врло симпатично да се на таквом "микро" нивоу људи организују у овим виртуелним просторима, обавезно погледати. А када смо већ на НБГ, за сутра је предвиђен сусрет аутора књиге "Тајна Новог Београда" са читаоцима у сали општине Нови Београд, пише да је увече, а када тачно, још не знам (подаци са ФБ).
П.С. На овој Звездаркиној слици "Златна моруна " је већ постала "Триглав", и сам се сећам тог места као почетне станице оних фамозних "Лејланда", 33-ојка за Баново брдо је одатле кретала. Касније је одатле кретао 16Е пут блока 45...
Prva od ove dve slike me je vrlo iznenadila jer sam smatrao da je zgrada na uglu sa Zmaja od Noćaja bila podignuta 1920-ih, ne pre 1907. Naravno, nije ni to isključeno, videli smo da se upravo u tom kraju pred Prvi svetski rat izgradilo dosta višespratnica. No ono što mi smeta je da su na ove dve slike, skoro svi detalji osim samih vatrogasaca identični (pogledajte npr. prozore). Možda je to samo neka rekonstrukcija, ili slikanje sa starom i novodobijenom tehnikom. Na slikama koje sam do sada video nemam argumenata ni da dokažem ni da opovrgnem da je dotična zgrada podignuta pre 1907.
А узгред буди речено ова фотографија није снимљена у Београду већ у Чачку, јер је војвода Степа тамо живео и преминуо...
... podrazumeva se mi ostali to znamo ;) ... samo autor posta ima stanovitih problema, pošto ta vest još nije stigla do Čubure . :bigsmile: ...
... malo veselija tema ... ženski fudbal igrao se u Beogradu poodavno - slika koja sledi je iz 1938. godine ...
А узгред буди речено ова фотографија није снимљена у Београду већ у Чачку, јер је војвода Степа тамо живео и преминуо...
... podrazumeva se mi ostali to znamo ;) ... samo autor posta ima stanovitih problema, pošto ta vest još nije stigla do Čubure . :bigsmile: ...
Tačno tako! Sećam se, bio na putu pa kasno doznadoh! Karakasino, molim te, ispričaj kakva bila sahrana?!
... ne vredi, lepo promenim temu, al` ne da se ovaj razbarušeni ... još postavlja ovakva pitanja ...
... nego kad smo već kod Vojvode Stepe, pogledah malo, predratnih slika nigde ni od korova ... ima nešto iz komšiluka ...
... objavljeno u Politici 3. marta 2007. godine ...
Beograd koji nestaje
Vrtove je pojeo beton
Tridesetih godina prošlog veka u Beogradu je niklo nekoliko naselja nazvanih kolonijama, po profesijama ljudi koji su ih uglavnom naseljavali, Profesorska, Činovnička, Železnička...
Ovo je priča o laganom umiranju Činovničke kolonije.
Jedno od najranije planski formiranih naselja u Beogradu, naselje individualnih stambenih kuća, Činovnička kolonija na Voždovcu koje se prostire između ulica Vojvode Stepe, Bulevara oslobođenja, škole "Karađorđe" i Voždovačke crkve, nastalo je tridesetih godina prošlog veka kao rezultat napora jednog broja državnih službenika organizovanih u Zadrugu, da reše svoje stambeno pitanje. Tih godina Beograd, uprkos privrednim nedaćama, beleži rast broja stanovnika što je za jednu od posledica imalo probleme stanovanja vezane za visinu cena zakupa. Stoga je razumljiva namera Zadruge državnih i samoupravnih službenika za podizanje stanova da svojim članovima reši najvažnije, stambeno pitanje.
Članovi Zadruge najpre su 1928. godine kupili plac od beogradske opštine u ondašnjem predgrađu Voždovcu između škole i crkve, a u septembru 1930. godine počela je gradnja tipskih kuća. Osnivači Zadruge prvobitno su zamislili da za prestonički činovnički stalež izgrade nekoliko blokova modernih zgrada okruženih parkovima poput blokova zgrada kakvi postoje u svim velikim evropskim gradovima. To su trebale da budu velike, uredne monumentalne građevine usred velikih parkova u kojima bi se lako izradila "sva tehnička postrojenja koja doprinose udobnosti stanovanja".Umesto toga članovi Zadruge izjasnili su se za male individualne kuće i ceo prostor podeljen je na 299 parcela na kojima je niklo naselje, prvobitno nazvano Činovničko naselje "Voždovac", a kasnije Činovnička kolonija.
Rani radovi
Priča o nastajanju Činovničke kolonije, velikog naselja individualnih vila nastalog na ondašnjoj periferiji Beograda, prema Avali, mogla bi delom biti i priča o tada mladim a kasnije našim značajnim arhitektima iz prošlog veka čiji se potpisi nalaze na planovima i projektima. Njihove mladalačke vizije i delo mogu se sagledati u podizanju ovako velikog naselja koje je za njih svakako moralo biti veliki profesionalni izazov. Igrom slučaja iste 1929. godine kada je bio izrađen parcelarni plan Činovničkog naselja, formirana je i Grupa arhitekata modernog pravca koju su činili arhitekti Branislav Kojić, Milan Zloković, Jan Dubovi i Dušan Babić. U Činovničkoj koloniji uz idejnog tvorca naselja Jana Dubovija, svoj autorski pečat ostavili su i Zloković koji se uz Radovanovića pojavljuje kao projektant tipskih kuća i Kojić koji je projektovao kuću svog prijatelja konzula Mićića.
Oni su, imajući u vidu skromna vremena i socijalne prilike investitora, projektovali krajnje jednostavne, skromne ali funkcionalne kuće, bez ornamenata, sa izbačenim strehama, sa krovovima na četiri vode i naročito kod prizemnih, očiglednim uticajem narodnog graditeljstva.
Parcelarni plan inženjera Georgija Kovaljevskog predviđao je formiranje deset stambenih blokova i dva manja bloka javnih službi, jedan za pijacu i zgradu Zadruge, a drugi za park i dečije igralište. Zadružni dom je trebao da bude centar svih aktivnosti naselja u kojem bi se osim radnji našla i dvorana za koncerte, skupove i druge svečanosti i bioskop. Planirana je i čitaonica a na ulazu u koloniju projektovan je skver. Nažalost ideja o podizanju Zadružnog doma nikad nije realizovana.
Od podignutih blizu tri stotine kuća ruski arhitekta izbeglica Valerij Staševski sa kolegom Baumgartenom i drugim ruskim arhitektama iz njegovog projektnog biroa izradio je prema tipskim kućama projekte za preko dve stotine njih.
Gradovi u zelenilu
U vreme podizanja ovog naselja, u Evropi, pa i kod nas bila je popularna ideja "vrtnih gradova" Engleza Hauarda Ebinizera: "Grad i selo su dva magneta koja privlače čoveka. Treba im na suprot staviti treći jači magnet, koji bi imao sva preimućstva grada i sela. To je ′vrtni grad′... Stvaranje takvih novih naseobina odvojenih od grada šumom i parkovima, vezanih sa njih brzim saobraćajnim sredstvima, pruža današnjem čoveku sve prijatnosti kulturnih velikih centara, daje mu mogućnost da se posle završenog rada odmara u svome malom vrtu, imajući prijatnost od dodira sa prirodom".
Opštinski arhitekta Jan Dubovi koji se smatra idejnim tvorcem Činovničke kolonije u velikoj meri se zalagao za ideju "grada u vrtu" ili "gradova u zelenilu", a potpisnik parcelarnog plana Činovničkog naselja, Kovaljevski napisao je na ruskom jeziku knjigu sa naslovom "Vrtni grad". Čak se i u Zakon o ataru Opštine Grada Beograda pominje ovaj termin i naglašava da će se "očuvati karakter varoši u vrtu" u jednom određenom građevinskom reonu. Postavka "varoši u vrtu" imala je težnju da spreči "zagušljivo nagomilavanje domova u jednoj ili više određenih zona" a karakter "varoši u vrtu prema povučenoj graničnoj liniji" bio je predviđen za samo jednu određenu zonu, Topčider i Dedinje.
Kako se Voždovac u vreme početka podizanja Činovničkog naselja nalazi van zone obuhvaćene Generalnim planom Zakon o ataru se ne odnosina njega. Pa i u formalnom smislu veličina čestica-parcela iznosila je oko četiri, a ne deset koliko predviđa zakon. Kako se pri projektovanju i realizaciji strogo vodilo računa o tome da kuće budu propisno udaljene od ulice i suseda i da budu okružene zelenilom jasno se može prepoznati inspiracija idejom "vrtnog grada".
Početak kraja
Iako je već tokom osamdesetih godina počelo doziđivanje i nadziđivanje kuća, početkom kraja Činovničke kolonije mogla bi se smatrati 1994.godina kada je naselje izgubilo tretman evidentiranog dobra i režim tzv.prethodne zaštite, koji je je imalo od jula 1991.godine. Njegove glavne vrednosti bile su to "što je naselje planski formirano sa jedinstvenim urbanističkim konceptom" i činjenica da iza tog koncepta stoje i u njegovoj realizaciju su učestvovali naši značajni arhitekti. U tom času postojale su još 83 kuće koje su zadržale izgled iz vremena kada su podignute.
Teška vremena i visoki troškovi održavanja prinudili su jedan broj starih vlasnika da svoje kuće prodaju tako da je od prvobitno podignutih, danas, računajući i one koje su neznatne promenjene, ostalo manje od pedeset kuća. A one i dalje lagano nestaju progutane novoizgrađenim kućama-zgradama sa čudnim trbušastim balkonima, koje iako formalno jednospratnice za čitavih nekoliko nivoa premašuju preostale stare kuće. Ova nova zdanja nemaju vrtove ali imaju zelenilo, u betonskim žardinjerama.
Ako je tridesetih godina mentalitet običnog čoveka uticao da bude podignuto naselje čije se bogatstvo ogledalo u zelenilu i dobrom susedstvu onda su poslednje godine prošlog i prve godine novog milenijuma vreme u kojem dominira jedan novi mentalitet. Mentalitet čoveka koji ne poštuje zakone prirode, zakone građevinske profesije i zakon o gradnji, već samo jedan, zakon profita. Nije čudno da izgrađeno zdanje bude i za čitav sprat više od zakonom obavezne foto-makete, koju možete da vidite na tabli istaknutoj na objektu koji se gradi.
Svi su izgledi da će atraktivnost ovog dela Beograda koji je, zbog svoje blizine centru i atmosfere koju poseduje privukao veliki broj investitora, učiniti da za manje od jedne decenije nestane i poslednja kuća od onih koje su podignute po planovima iz tridesetih godina. Verovatno će sećanje na Činovničku koloniju onda ostati samo u imenu Mesne zajednice koju sada čini naselje Činovnička kolonija i blokovi zgrada između ulica Vojvode Stepe i Jove Ilića.
Ako se i to ime kojim slučajem promeni, jedina nada je da će kao poslednja biti sačuvana kuća u ulici Koste Jovanovića broj 37 u kojoj se nalazi Legat fizičara profesora dr Đorđa Živanovića koji je svoju kuću zaveštao Fizičkom fakultetu i Institutu za fiziku u Beogradu. Možda će ta kuća biti poslednji svedok vremena u kojem je bilo manje novca ali u kojem su ljudi bili bogatiji jer su umeli da se druže sa svojim susedima proslavljajući zajedno rođendane, Uskrse, Božiće i slave, u kućama koje su imale dušu i bile okružene zelenilom.
... Činovnička kolonija u izgradnji ...
... i nešto što bi trebalo da bude Beograd, a malo me asociralo - za sada se ne zna gde ...
... Bonđorno :) ...
... btw. i ovde se lepo vidi ko je tu najvisočiji - famozna šestica, naravno :) ...
... ovu su već imali prilike da vide posetioci stare teme, ali davno je to bilo, red je da se podsetimo, a eto prilike i da je malo uvećamo ...
... tada nas je Uličar podučio i gde to beše ...
"Постојало је и предграђе Петра Мркоњића али се, наравно, име није примило. Тако је називан део града испред Централног гробља, рецимо да се то данас спојило са Душановцем (још једнo измишљено име). "
... našao sam i ovu, na poleđini piše - VOŽDOVAC 6. AVG 1945. SKUPLJANJE GVOŽĐA ...
... eh što ti je mladost, sve ti je lepo i veselo ...
а она као "погађалица" од јуче, нису у питању Шашинци (морам да признам да ме је мало срамота, први пут чух за тај топоним, мало сам гуглао и понешто научио о том месташцету после Ммилованог коментара), већ Тошин бунар, фотографија усликана са павиљона. А када смо код павиљона, препоручујем да се прошетате овим сајтом:
www.paviljonacuvek.com/
Староседеоци Новог Неограда су га покренули, мени је то врло симпатично да се на таквом "микро" нивоу људи организују у овим виртуелним просторима, обавезно погледати. А када смо већ на НБГ, за сутра је предвиђен сусрет аутора књиге "Тајна Новог Београда" са читаоцима у сали општине Нови Београд, пише да је увече, а када тачно, још не знам (подаци са ФБ).
П.С. На овој Звездаркиној слици "Златна моруна " је већ постала "Триглав", и сам се сећам тог места као почетне станице оних фамозних "Лејланда", 33-ојка за Баново брдо је одатле кретала. Касније је одатле кретао 16Е пут блока 45...
Prva od ove dve slike me je vrlo iznenadila jer sam smatrao da je zgrada na uglu sa Zmaja od Noćaja bila podignuta 1920-ih, ne pre 1907. Naravno, nije ni to isključeno, videli smo da se upravo u tom kraju pred Prvi svetski rat izgradilo dosta višespratnica. No ono što mi smeta je da su na ove dve slike, skoro svi detalji osim samih vatrogasaca identični (pogledajte npr. prozore). Možda je to samo neka rekonstrukcija, ili slikanje sa starom i novodobijenom tehnikom. Na slikama koje sam do sada video nemam argumenata ni da dokažem ni da opovrgnem da je dotična zgrada podignuta pre 1907.