DOBRO DOŠLI GOSPODINE DUNDO !!!! U OVIM PRETOPLIM DANIMA VI STE PRAVO OSVEŽENJE ..... POZDRAV.
Господине Топчидеру, захваљујем Вам на добродошлици.
Зар у овим топлим данима има бољег освежења него у Топчидерском парку?
Кад сам се разболео послали сте ми слике Топчидера, што ме је посебно разгалило. Једна од њих остала ми је посебно у сећању, а то је ова горе. Често сам, у тешким тренуцима, мислио на њу.
Мили В.А.,
група се звала МЕЧ (Мусић, Ећимовић, Чеховин Марјан).
(Београдске приче:)
Од три брата Чеховин, синова Астрид Чеховин, признате примењене уметнице (чији су радови могли да се нађу у галерији "Себастијан"), Марјан је признати архитекта и живи у Словенији.Средњи брат Еда (Едвард) је сликар- графичар. Његова (можда) најпопуларнија изложба била је "Олимпија", одржана у СКЦ-у 1981 године, са Батом Кнежевићем, Еда је отишао из Београда деведесетих година (20. века), такође у Словенију. Сломио је срца многих београдских девојака: шармантан, са наочарима од корњачиног оклопа, имао је неодољив осмех и шашаве бркове... Данас он предаје на Универзитету у Љубљани. Трећи брат Чеховин, Дарио, десетак је година млађи од Едварда. Он живи у Грчкој и не бави се уметношћу .
Мустафа (Муја) Мусић, бриљантни познавалац нових стремљења у архитектури, има данас архитектонски биро и ради сам.
Најстидљивији од њих, Дејан Ећимовић, је преминуо пре неколико година. Сећамо га се по ономе што је урадио када је отишао на служење војног рока; престао је да говори. Провео је неко време у војној болници, а када је ослобођен служења, преко пола године му није успевало да "проговори". Ећимовић је, с осталима из МЕЧ-а, најчешће увече седео у "Ловцу". На питање "Где се шуњамо вечерас?" често би одговарао: "Ма, има неки сливник у Мите Ружића...идемо тамо...ма, видећемо"
Иначе, "сливник" је био жур на који се одлазило непозвано. Дешавало се да од двадесетак позваних, неко "извали адресу" и да се тамо нађе и до двеста душа....
DOBRO DOŠLI GOSPODINE DUNDO !!!! U OVIM PRETOPLIM DANIMA VI STE PRAVO OSVEŽENJE ..... POZDRAV.
Господине Топчидеру, захваљујем Вам на добродошлици.
Зар у овим топлим данима има бољег освежења него у Топчидерском парку?
Кад сам се разболео послали сте ми слике Топчидера, што ме је посебно разгалило. Једна од њих остала ми је посебно у сећању, а то је ова горе. Често сам, у тешким тренуцима, мислио на њу.
И уживам, богами. ХВАЛА!
На сликама Топчидера пало ми је у очи да у парку нема клупа. Рекао бих да је то једини парк у свету без клупа. Постоји ли неки разлог за то?
група се звала МЕЧ (Мусић, Ећимовић, Чеховин Марјан).
(Београдске приче:)
Од три брата Чеховин, синова Астрид Чеховин, признате примењене уметнице (чији су радови могли да се нађу у галерији "Себастијан"), Марјан је признати архитекта и живи у Словенији.Средњи брат Еда (Едвард) је сликар- графичар. Његова (можда) најпопуларнија изложба била је "Олимпија", одржана у СКЦ-у 1981 године, са Батом Кнежевићем, Еда је отишао из Београда деведесетих година (20. века), такође у Словенију. Сломио је срца многих београдских девојака: шармантан, са наочарима од корњачиног оклопа, имао је неодољив осмех и шашаве бркове... Данас он предаје на Универзитету у Љубљани. Трећи брат Чеховин, Дарио, десетак је година млађи од Едварда. Он живи у Грчкој и не бави се уметношћу .
Мустафа (Муја) Мусић, бриљантни познавалац нових стремљења у архитектури, има данас архитектонски биро и ради сам.
Најстидљивији од њих, Дејан Ећимовић, је преминуо пре неколико година. Сећамо га се по ономе што је урадио када је отишао на служење војног рока; престао је да говори. Провео је неко време у војној болници, а када је ослобођен служења, преко пола године му није успевало да "проговори". Ећимовић је, с осталима из МЕЧ-а, најчешће увече седео у "Ловцу". На питање "Где се шуњамо вечерас?" често би одговарао: "Ма, има неки сливник у Мите Ружића...идемо тамо...ма, видећемо"
Иначе, "сливник" је био жур на који се одлазило непозвано. Дешавало се да од двадесетак позваних, неко "извали адресу" и да се тамо нађе и до двеста душа....
Dobro nam došli!
Године 1949