Zgrada Edektrotehničke škole „Nikola Tesla" sagrađena je 1933. godine, za potrebe Druge ženske gimnazije, po projektu arhitekte Milice Krstić-Čolak - Antić*, na mestu Više ženske škole i zgrade Državnog saveta, u ulici Kraljice Natalije, posle Drugog svetskog rata Narodnog fronta, a danas ponovo Kraljice Natalije.
Kamen-temeljac za Drugu žensku gimnaziju postavljen je i osvećen 19. maja 1932. godine, a podizanje zgrade započeto je u aprilu 1933, a završeno je u novembru 1933. godine.
Zgrada Edektrotehničke škole „Nikoda Tesla
U listu „Vreme" od 19. oktobra 1932. godine, u članku Druga ženska gimnazija, piše: „Prva gimnazijska zgrada koja se podiže posle rata u prestonici zauzima površinu od 3000 m2, a ima suteren, prizemlje i tri sprata, sa ukupno 250 prostorija. U suterenu gimnazije biće stanovi za poslugu, magacini, instalacije centralnog grejanja i druga sporedna odeljenja. U prizemlju su, pored kancelarija i kabineta, predviđeni jedna velika sala (17 sa 11 m) za gimnastiku, uz nju odeljenje sa tuševima; zatim moderan bife, ambulanta itd. Na prvom i drugom spratu biće po 10 prostranih i svetlih učionica, veličine 10 sa 6,5 m. Uz svaku učionicu predviđeno je po jedno odeljenje za garderobu. Na spratovima su po dve kancelarije za profesore i kabinet za direktora, kao i druga potrebna odeljenja. Gimnazija će imati i svoju posebnu kapelicu, koja se podiže da bi se sačuvala uspomena na malu crkvu Sv. Natalije, koja je nekada bila na ovom mestu. Kapela se nalazi uz veliku salu za svečanosti na drugom spratu. Ova sala je duga 23, a široka 13 m, te prema tome ima površinu od preko 300 m2, ne računajući galerije sa obe strane sale. Kapelica je velikom gvozdenom roletnom odvojena od sale, tako da sala prema potrebi može služiti za koncerte i za razne svečanosti, kao i za bogosluženje.
Unutrašnjost zgrade Edektrotehničke škole „Nikoda TeslaIkonostas ove kapele slikao je Vasa Pomorišac, a veliku fresku iznad ikonostasa** Milo Milunović.
Fasada će biti u modernizovanom srpsko-vizantijskom stilu. Zgrada će dejstvovati više svojom masom nego dekoracijom. Projekat za zgradu radila je arhitekta Milica Krstić Čolak-Antić, nekadašnja učenica iz Druge ženske gimnazije.
Dvorište Druge ženske gimnazije zauzima površinu od preko 5.000 m2. Na zadnjem delu dvorišta podignuta je terasa koja će biti ukrašena balustradama od veštačkog kamena. Sa suprotne strane, uz samu zgradu, nalazi se takođe terasa, dok su sa strane pro-zori dugačkih hodnika. Tako se dvorište mo-že veoma zgodno iskoristiti za velike j avne priredbe."
Zgrada je primila svoje prve učenice oktobra 1933. godine, a osvećenje školske kapele Svete mučenice Natalije izvršeno je u prisustvu kraljice Marije, 15. decembra 1935. godine. Škola je tada dobila naziv Druga ženska gimnazija kraljice Marije.
Zgrada Druge ženske gimnazije 30-tih godina bila je jedna od najmodernijih školskih zgrada. Imala je 20 učionica, 10 moderno opremljenih kabineta, salu za crtanje, salu za gimnastiku sa tuševima, kao i veliku salu za proslave. Učenice su knjige mogle da koriste iz bogate školske biblioteke, čiji je fond obnovila Isidora Sekulić, jedan od profesora škole. Postojao je i fond za finansiranje siromašnih učenica, kao i besplatna užina.
U Drugoj ženskoj gimnaziji radile su istovremeno i Treća ženska gimnazija i Druga ekonomska škola, od 1934. do 1956. godine. Treća ženska gimnazija imala je prostorije u prizemlju i na prvom spratu, prema ulici Kosovke devojke. Na drugom spratu bio je internat za učenice iz unutrašnjosti koje su pohađale ovu školu
Unutrašnjost zgrade Edektrotehničke škole „Nikoda TeslaZa vreme Drugog svetskog rata u Gimnaziji je bila nemačka kasarna, a po oslobođenju Centar za obuku vezista JNA. Zgrada je oštećena u toku rata od metaka i šrapnela, što je još uvek vidljivo na njenoj fasadi.
U posleratnim godinama (1948, 1949, 1950, 1951) u zgradi Druge ženske gimnazije školovali su se učenici gimnazije (Druge ženske), Trgovačke akademije i Škole za film i režiju, koja je ovde imala jedno odeljenje. Zahvaljujući ljubaznosti gospođe Živane Marković, nekadašnjeg učenika Druge trgovačke akademije, maturanta 1951. godine, došli smo do ovih podataka: „Praktično, u školi su bile tri škole, i to u poratnim godinama kada je skoro sve nedostajalo. Moram reći, bilo je volje i kod profesora i kod učenika da se teškoće prevazilaze, da se uči, održava red, disciplina i poštovanje. Učenici Druge ženske gimnazije išli su pre podne u školu, a mi iz Trgovačke akademije i Škole za film i režiju, posle podne. Interesovali smo se šta oni uče, jer je to bilo nešto novo, a imali su mali broj učenika. Sećam se, imali su samo jednu devojku (zvali su je Sofka), a učili su da recituju, glume, čitaju pesme, šminkaju se, ljube se i ostalo."
Druga ženska gimnazija je 1953. godine promenila naziv u Četvrta beogradska gimnazija i školovala je još tri generacije. Godine 1956. u zgradu Druge ženske gimnazije useljava se Elektrotehnička škola „Nikola Tesla", gde se i sada nalazi.
Zbog svoje arhitektonske, kulturne i istorijske vrednosti, zgrada ETŠ „Nikola Tesla" proglašena je 1964. godine
* Milica Krstić-Čolak — Antić (Kragujevac, 1887 — Beograd, 1964) Tehnički fakultet Velike škole završila je u Beogradu 1906. Radila je u Ministarstvu građevina u Beogradu 1915-1941, gde je napredovala u službi od podarhitekte do inspektora. Projektovala je i izvela: Komandu žandarmerije, Svetog Save 14 (1931); Dr-ugu žensku gimnaziju, Kraljice Natalije 31 (1933); Prvu mušku gimnaziju, Cara Dušana 65 (1936); Porodičnu vilu u Silvija Kranjčevića 7 (1938).
** Ikonostas iz Druge ženske gimnazije prenet je u crkvu Sv. Marka i osvećen 14. novembra 1948. godine. Ikonostas je slikao Lukijan Bibić i arhitekta Branko Krstić (dve ikone).
Zgrada Edektrotehničke škole „Nikola Tesla" sagrađena je 1933. godine, za potrebe Druge ženske gimnazije, po projektu arhitekte Milice Krstić-Čolak - Antić*, na mestu Više ženske škole i zgrade Državnog saveta, u ulici Kraljice Natalije, posle Drugog svetskog rata Narodnog fronta, a danas ponovo Kraljice Natalije. Kamen-temeljac za Drugu žensku gimnaziju postavljen je i osvećen 19. maja 1932. godine, a podizanje zgrade započeto je u aprilu 1933, a završeno je u novembru 1933. godine. Zgrada Edektrotehničke škole „Nikoda Tesla U listu „Vreme" od 19. oktobra 1932. godine, u članku Druga ženska gimnazija, piše: „Prva gimnazijska zgrada koja se podiže posle rata u prestonici zauzima površinu od 3000 m2, a ima suteren, prizemlje i tri sprata, sa ukupno 250 prostorija. U suterenu gimnazije biće stanovi za poslugu, magacini, instalacije centralnog grejanja i druga sporedna odeljenja. U prizemlju su, pored kancelarija i kabineta, predviđeni jedna velika sala (17 sa 11 m) za gimnastiku, uz nju odeljenje sa tuševima; zatim moderan bife, ambulanta itd. Na prvom i drugom spratu biće po 10 prostranih i svetlih učionica, veličine 10 sa 6,5 m. Uz svaku učionicu predviđeno je po jedno odeljenje za garderobu. Na spratovima su po dve kancelarije za profesore i kabinet za direktora, kao i druga potrebna odeljenja. Gimnazija će imati i svoju posebnu kapelicu, koja se podiže da bi se sačuvala uspomena na malu crkvu Sv. Natalije, koja je nekada bila na ovom mestu. Kapela se nalazi uz veliku salu za svečanosti na drugom spratu. Ova sala je duga 23, a široka 13 m, te prema tome ima površinu od preko 300 m2, ne računajući galerije sa obe strane sale. Kapelica je velikom gvozdenom roletnom odvojena od sale, tako da sala prema potrebi može služiti za koncerte i za razne svečanosti, kao i za bogosluženje. Unutrašnjost zgrade Edektrotehničke škole „Nikoda TeslaIkonostas ove kapele slikao je Vasa Pomorišac, a veliku fresku iznad ikonostasa** Milo Milunović. Fasada će biti u modernizovanom srpsko-vizantijskom stilu. Zgrada će dejstvovati više svojom masom nego dekoracijom. Projekat za zgradu radila je arhitekta Milica Krstić Čolak-Antić, nekadašnja učenica iz Druge ženske gimnazije. Dvorište Druge ženske gimnazije zauzima površinu od preko 5.000 m2. Na zadnjem delu dvorišta podignuta je terasa koja će biti ukrašena balustradama od veštačkog kamena. Sa suprotne strane, uz samu zgradu, nalazi se takođe terasa, dok su sa strane pro-zori dugačkih hodnika. Tako se dvorište mo-že veoma zgodno iskoristiti za velike j avne priredbe." Zgrada je primila svoje prve učenice oktobra 1933. godine, a osvećenje školske kapele Svete mučenice Natalije izvršeno je u prisustvu kraljice Marije, 15. decembra 1935. godine. Škola je tada dobila naziv Druga ženska gimnazija kraljice Marije. Zgrada Druge ženske gimnazije 30-tih godina bila je jedna od najmodernijih školskih zgrada. Imala je 20 učionica, 10 moderno opremljenih kabineta, salu za crtanje, salu za gimnastiku sa tuševima, kao i veliku salu za proslave. Učenice su knjige mogle da koriste iz bogate školske biblioteke, čiji je fond obnovila Isidora Sekulić, jedan od profesora škole. Postojao je i fond za finansiranje siromašnih učenica, kao i besplatna užina. U Drugoj ženskoj gimnaziji radile su istovremeno i Treća ženska gimnazija i Druga ekonomska škola, od 1934. do 1956. godine. Treća ženska gimnazija imala je prostorije u prizemlju i na prvom spratu, prema ulici Kosovke devojke. Na drugom spratu bio je internat za učenice iz unutrašnjosti koje su pohađale ovu školu Unutrašnjost zgrade Edektrotehničke škole „Nikoda TeslaZa vreme Drugog svetskog rata u Gimnaziji je bila nemačka kasarna, a po oslobođenju Centar za obuku vezista JNA. Zgrada je oštećena u toku rata od metaka i šrapnela, što je još uvek vidljivo na njenoj fasadi. U posleratnim godinama (1948, 1949, 1950, 1951) u zgradi Druge ženske gimnazije školovali su se učenici gimnazije (Druge ženske), Trgovačke akademije i Škole za film i režiju, koja je ovde imala jedno odeljenje. Zahvaljujući ljubaznosti gospođe Živane Marković, nekadašnjeg učenika Druge trgovačke akademije, maturanta 1951. godine, došli smo do ovih podataka: „Praktično, u školi su bile tri škole, i to u poratnim godinama kada je skoro sve nedostajalo. Moram reći, bilo je volje i kod profesora i kod učenika da se teškoće prevazilaze, da se uči, održava red, disciplina i poštovanje. Učenici Druge ženske gimnazije išli su pre podne u školu, a mi iz Trgovačke akademije i Škole za film i režiju, posle podne. Interesovali smo se šta oni uče, jer je to bilo nešto novo, a imali su mali broj učenika. Sećam se, imali su samo jednu devojku (zvali su je Sofka), a učili su da recituju, glume, čitaju pesme, šminkaju se, ljube se i ostalo." Druga ženska gimnazija je 1953. godine promenila naziv u Četvrta beogradska gimnazija i školovala je još tri generacije. Godine 1956. u zgradu Druge ženske gimnazije useljava se Elektrotehnička škola „Nikola Tesla", gde se i sada nalazi. Zbog svoje arhitektonske, kulturne i istorijske vrednosti, zgrada ETŠ „Nikola Tesla" proglašena je 1964. godine * Milica Krstić-Čolak — Antić (Kragujevac, 1887 — Beograd, 1964) Tehnički fakultet Velike škole završila je u Beogradu 1906. Radila je u Ministarstvu građevina u Beogradu 1915-1941, gde je napredovala u službi od podarhitekte do inspektora. Projektovala je i izvela: Komandu žandarmerije, Svetog Save 14 (1931); Dr-ugu žensku gimnaziju, Kraljice Natalije 31 (1933); Prvu mušku gimnaziju, Cara Dušana 65 (1936); Porodičnu vilu u Silvija Kranjčevića 7 (1938). ** Ikonostas iz Druge ženske gimnazije prenet je u crkvu Sv. Marka i osvećen 14. novembra 1948. godine. Ikonostas je slikao Lukijan Bibić i arhitekta Branko Krstić (dve ikone).
Најсвежији снимак, баш од данас, из хола ЕТШ "Тесла":
Најсвежији снимак, баш од данас, из хола ЕТШ "Тесла":
Фото: Јеремија Станојевић и Оливер Цвијовић
Фото: Јеремија Станојевић и Оливер Цвијовић
Фото: Јеремија Станојевић и Оливер Цвијовић
Фото: Јеремија Станојевић и Оливер Цвијовић
Фото: Јеремија Станојевић и Оливер Цвијовић