Као што видите, и капела и мермерна плоча изгледају као нове. То је због тога што су од 1991. године двапут демолиране и двапут обновљене. Док сам живео у Сарајеву (две године) становао сам на адреси Мишка Јовановића број 2.
Данас се поменута улица зове Шаћира Сикирића.
Ни Принципов мост се више не зове тако, а Видовданске хероје су назвали терористима, и као таквима су све избрисали, називе улица, школа...
Ма, кад погледаш и нашу праксу, ни код нас није сјајно. Просто не могу да попамтим нове називе улица. Или исте називе преместе негде на друго место (као Јанка Вукотића) или их потпуно избришу. Ваљда због лустрације или због реваншизма?
Сећам се, у Великој Плани је испред библиотеке срушена биста Велимира Живојиновића Масуке. Човек био књижевник, издавач и управник народних позоришта у Скопљу и Београду, између два рата. Никакве везе са комунистима није имао. Библиотека узела његово име зато што је био књижевник и културни радник. И плањанско позориште исто се прозвало по њему. Књижевни часопис се звао В. Масука.
Помислићете, украли бисту да је продају као секундарну сировину? Јок, биста лежи у корову пет метара од постоља. Неко мислио да су комунисти сви они чија је биста постављена у време комунизма. Неписмени, неосвештени, будале...
Најгоре је што је тај човек рођен у Великој Плани. Неколико породица у једном делу вароши је носило надимак Масукићи, од породичног надимка, шта ли... Али џабе...
Imamo li nekoga pod ovim imenom u tefterima? I, baš bih voleo da znam da li je "Milan S. Jovanović" sa posvete čuveni fotograf...
Баш ти нећу бити од нарочите користи.
Јесте да му се отац звао Стеван, али он ваљда није био једини са тим средњим словом.
На полеђинама фотографија нешто нисам запазио да је писао средње слово. Углавном само Милан Јовановић.
Рођен је 1863. а умро 1944, осамдесет година је живео.
Па сад ти гледај да ли ти то може помоћи...
poštovani,
uživam već danima u predivnim slikama koje postavljate i u njihovom neprocenjivom bogatstvu :)
registrovala sam se u nadi da ćete mi možda moći pomoći da saznam nešto više o zgradi u kojoj živim od pre dve godine
nalazi se u dositejevoj ulici br. 1 tačno prekoputa narodnog pozorišta
znam samo da je sagrađena 1937. godine. volela bih da znam ko je bio njen predratni vlasnik, ko je arhitekta...bilo šta :)
prva slika je sa foruma, druga i treća su njeno stanje i izgled na današnji dan
Добродошла, Катарина, драго нам је да уживаш скупа с нама! : )
По неким штурим подацима које овде преносим то је била зграда породице Барјактаревић, подигнута 1935. по пројекту архитекте Бранислава Маринковића.
puno, puno vam hvala :))
da li ću biti previše bezobrazna da pitam vas ili bilo koga ko zna nešto o vlasnicima zgrade-porodici barjaktarević...ko su bili, čime su se bavili...veoma me sve u vezi moje zgrade zanima :love:
ili da me uputite na neki izvor gde mogu pronaći podatke o njima
sramota me je što sam došla i odmah krenula sa pitanjima, bez ikakvog doprinosa forumu, u smislu posedovanja slika starog beograda i njihovog postavljanja ovde
Катарина, питај слободно и немој се срамити, често из тога испадне нека занимљива прича... а кад знамо одговоре, можемо да се правимо важни... што добро дође за подизање морала у овим кризним временима
Дакле, гвирнуо сам у књиге староставне и нашао да је инвеститор у Доситејевој 1 био (1936. године) Спасоје Барјактаревић, који је нешто раније (1925) преправљао излог своје радње у Васиној 2.
У новој кући у Доситејевој живели су најмање два члана фамилије Барјактаревић, обојица лекари - др Светислав, доцент Универзитета, гинеколог и акушер, као и др Немања, специјалиста за кожне и венеричне болести, запослен у Општој државној болници.
Да мало илуструјем ситуацију...
Зна ли неко, када је ова слика могла да настане? Око 1950-те?
Мени драг крај.
Улице Мајке Јевросиме, Палмотићева, Светогорска, Таковска, Џорџа Вашингтона, Деспота Стевана...
Бајлонијева пијаца, Прва варошка Болница, Ботаничка башта Јевремовац, Палилулска основна школа...
Беше ли ту негде и Митрополитова башта :)?
Pogledajte pažljivo oovog malog. E to je pravi fensi luk skraja dvadesetih. Sve je na svom mestu. I beretka i nularica. Sako je posebna priča, a tu je obavezni sat, pa pantalone sa manžetnom u stilu onog iz Ejsidisija. A tek čarape i cipile koju pokazuju da nije u pitanju sortski luk.‚A i ovaj gimnazijalac koji liči na Vlatka Stefsnovskog je u tripičnom ondašnjem dres kodu sa obaveznom maramaciom u gorn jem džepui značkom na reveru.,
1876. izbio je rat Turske protiv Srbije. Bez oklevanja Ruski crveni krst, zajedno sa Slovenskim dobrotvornim društvom (Славянское Благотворительное Общество, skraćeno SBO) poslalo je sanitarni odred od više od sto lekara i 118 medicinskih sestara, ili kako su Rusi to tada zvali „сестер милосердия“.
Koliko u Srbiji ljudi zna makar za jedno od imena tih nesebičnih plemenitih Rusa? Spomenuto Društvo, SBO, poslalo je 25. jula 1876. iz Moskve 39 medicinskih sestara, i to na čelu sa kneginjom Šahovskom. One su već posle nekoliko dana stigle u Beograd i lečile srpske vojnike u bolnici nedaleko Topčidera. Postoji li u tom delu Beogradu makar neka skroman tabla koja bi podsećala na humanitarni rad ovih 39 „сестер милосердия“? Ali se zato naša vlast požurila da podigne ploču jednom Francuzu koji je pre nekoliko godina poginuo u Beogradu u okršaju sa domaćim navijačima.
NAJBOLJI LJUDI Ubrzo su ruske medicinske sestre prebačene bliže ratnim operacijama. Lečile su, zajedno sa kneginjom Šahovskom, u bolnicama u Paraćinu i Jagodini. Samo u Paraćinu morale su dnevno da zbrinu do šest stotina srpskih ranjenika. Očevici naročito ističu jedan podvig Ruskinja: u jeku borbe između Srba i Turaka kneginja Šahovska je krenula sa svojim ruskim medicinskim sestrama da evakuiše ranjene Srbe, koju su ostali „zaboravljeni“ pod Džunisom. Da bi se taj zadatak obavio, valjalo je stići na puškomet od prvih turskih položaja. Sami Turci, očevidno zadivljni hrabrošću ovih žena, nisu ispalili nijednog metka i tako su im omogićili da obave ovaj plemeniti zadatak. Ruske medicinske sestre nastavile su da rade u srpskim bolnicama do januara 1877. godine. Slovom, Rusija je slala u Srbiju svoje najbolje ljude ili, kako oni sami kažu, „лучших из лучших“. http://www.standard.rs/nikola-n.-zivkovic-hag-evropska-unija-i-rusija.html
Mile, evo jedan lep zaratak za tebe. Pogledaj pažljivo Gromana, koga imaš, pa vidi da li se negde pojavlju ove sjajne i požrtvovane medicinske sestre.
Данас се поменута улица зове Шаћира Сикирића.
Ни Принципов мост се више не зове тако, а Видовданске хероје су назвали терористима, и као таквима су све избрисали, називе улица, школа...
Ма, кад погледаш и нашу праксу, ни код нас није сјајно. Просто не могу да попамтим нове називе улица. Или исте називе преместе негде на друго место (као Јанка Вукотића) или их потпуно избришу. Ваљда због лустрације или због реваншизма?
Сећам се, у Великој Плани је испред библиотеке срушена биста Велимира Живојиновића Масуке. Човек био књижевник, издавач и управник народних позоришта у Скопљу и Београду, између два рата. Никакве везе са комунистима није имао. Библиотека узела његово име зато што је био књижевник и културни радник. И плањанско позориште исто се прозвало по њему. Књижевни часопис се звао В. Масука.
Помислићете, украли бисту да је продају као секундарну сировину? Јок, биста лежи у корову пет метара од постоља. Неко мислио да су комунисти сви они чија је биста постављена у време комунизма. Неписмени, неосвештени, будале...
Најгоре је што је тај човек рођен у Великој Плани. Неколико породица у једном делу вароши је носило надимак Масукићи, од породичног надимка, шта ли... Али џабе...
Баш ти нећу бити од нарочите користи.
Јесте да му се отац звао Стеван, али он ваљда није био једини са тим средњим словом.
На полеђинама фотографија нешто нисам запазио да је писао средње слово. Углавном само Милан Јовановић.
Рођен је 1863. а умро 1944, осамдесет година је живео.
Па сад ти гледај да ли ти то може помоћи...
Vila Šterić u Generala Šturma u Beogradu
uživam već danima u predivnim slikama koje postavljate i u njihovom neprocenjivom bogatstvu :)
registrovala sam se u nadi da ćete mi možda moći pomoći da saznam nešto više o zgradi u kojoj živim od pre dve godine
nalazi se u dositejevoj ulici br. 1 tačno prekoputa narodnog pozorišta
znam samo da je sagrađena 1937. godine. volela bih da znam ko je bio njen predratni vlasnik, ko je arhitekta...bilo šta :)
prva slika je sa foruma, druga i treća su njeno stanje i izgled na današnji dan
http://i80.photobucket.com/albums/j198/katarina7/dositejeva.jpg
http://i80.photobucket.com/albums/j198/katarina7/dositejeva3.jpg
http://i80.photobucket.com/albums/j198/katarina7/dositejeva2.jpg
Добродошла, Катарина, драго нам је да уживаш скупа с нама! : )
По неким штурим подацима које овде преносим то је била зграда породице Барјактаревић, подигнута 1935. по пројекту архитекте Бранислава Маринковића.
puno, puno vam hvala :))
da li ću biti previše bezobrazna da pitam vas ili bilo koga ko zna nešto o vlasnicima zgrade-porodici barjaktarević...ko su bili, čime su se bavili...veoma me sve u vezi moje zgrade zanima :love:
ili da me uputite na neki izvor gde mogu pronaći podatke o njima
sramota me je što sam došla i odmah krenula sa pitanjima, bez ikakvog doprinosa forumu, u smislu posedovanja slika starog beograda i njihovog postavljanja ovde
Катарина, питај слободно и немој се срамити, често из тога испадне нека занимљива прича... а кад знамо одговоре, можемо да се правимо важни... што добро дође за подизање морала у овим кризним временима
Дакле, гвирнуо сам у књиге староставне и нашао да је инвеститор у Доситејевој 1 био (1936. године) Спасоје Барјактаревић, који је нешто раније (1925) преправљао излог своје радње у Васиној 2.
У новој кући у Доситејевој живели су најмање два члана фамилије Барјактаревић, обојица лекари - др Светислав, доцент Универзитета, гинеколог и акушер, као и др Немања, специјалиста за кожне и венеричне болести, запослен у Општој државној болници.
Да мало илуструјем ситуацију...
Зна ли неко, када је ова слика могла да настане? Око 1950-те?
Vila Šterić u Generala Šturma u Beogradu
Још једно позитивно бројање за вашу светлост!
Почаствован сам и захваљујем!
Мени драг крај.
Улице Мајке Јевросиме, Палмотићева, Светогорска, Таковска, Џорџа Вашингтона, Деспота Стевана...
Бајлонијева пијаца, Прва варошка Болница, Ботаничка башта Јевремовац, Палилулска основна школа...
Беше ли ту негде и Митрополитова башта :)?
Pogledajte pažljivo oovog malog. E to je pravi fensi luk skraja dvadesetih. Sve je na svom mestu. I beretka i nularica. Sako je posebna priča, a tu je obavezni sat, pa pantalone sa manžetnom u stilu onog iz Ejsidisija. A tek čarape i cipile koju pokazuju da nije u pitanju sortski luk.‚A i ovaj gimnazijalac koji liči na Vlatka Stefsnovskog je u tripičnom ondašnjem dres kodu sa obaveznom maramaciom u gorn jem džepui značkom na reveru.,
Koliko u Srbiji ljudi zna makar za jedno od imena tih nesebičnih plemenitih Rusa? Spomenuto Društvo, SBO, poslalo je 25. jula 1876. iz Moskve 39 medicinskih sestara, i to na čelu sa kneginjom Šahovskom. One su već posle nekoliko dana stigle u Beograd i lečile srpske vojnike u bolnici nedaleko Topčidera. Postoji li u tom delu Beogradu makar neka skroman tabla koja bi podsećala na humanitarni rad ovih 39 „сестер милосердия“? Ali se zato naša vlast požurila da podigne ploču jednom Francuzu koji je pre nekoliko godina poginuo u Beogradu u okršaju sa domaćim navijačima.
NAJBOLJI LJUDI Ubrzo su ruske medicinske sestre prebačene bliže ratnim operacijama. Lečile su, zajedno sa kneginjom Šahovskom, u bolnicama u Paraćinu i Jagodini. Samo u Paraćinu morale su dnevno da zbrinu do šest stotina srpskih ranjenika. Očevici naročito ističu jedan podvig Ruskinja: u jeku borbe između Srba i Turaka kneginja Šahovska je krenula sa svojim ruskim medicinskim sestrama da evakuiše ranjene Srbe, koju su ostali „zaboravljeni“ pod Džunisom. Da bi se taj zadatak obavio, valjalo je stići na puškomet od prvih turskih položaja. Sami Turci, očevidno zadivljni hrabrošću ovih žena, nisu ispalili nijednog metka i tako su im omogićili da obave ovaj plemeniti zadatak. Ruske medicinske sestre nastavile su da rade u srpskim bolnicama do januara 1877. godine. Slovom, Rusija je slala u Srbiju svoje najbolje ljude ili, kako oni sami kažu, „лучших из лучших“.
http://www.standard.rs/nikola-n.-zivkovic-hag-evropska-unija-i-rusija.html
Mile, evo jedan lep zaratak za tebe. Pogledaj pažljivo Gromana, koga imaš, pa vidi da li se negde pojavlju ove sjajne i požrtvovane medicinske sestre.