Kuće graditelja i bankara Miloša Savčića

Nepromenjenog izgleda i trajne lepote

U saradnji sa drugim arhitektama Savčić je projektovao i izgradio veliki broj poslovnih objekata i kuća za stanovanje, a među njima i zgrade Prometne banke, Izvozne banke, Vračarske štedionice, nekoliko velelepnih kuća za sebe i za poznate beogradske trgovce, bankare i druge preduzetnike

Zdanje na uglu Andrićevog venca i Ulice kralja Milana pripadalo je nekada izuzetno preduzimljivom i svestranom inženjeru Milošu Savčiću, koji se pominje kao graditelj brojnih lepih beogradskih zgrada, privrednih i javnih objekata. Njegov zamašan graditeljski rad povezuje se sa radom drugih arhitekata. Bio je uspešan bankar i privrednik, a prvih godina prošlog veka počeo se baviti i politikom - takođe uspešno.

Četvorospratnica za stanovanje sa radnjama u prizemlju građena je tokom 1924. i 1925. godine kao ugaoni objekat pored Starog dvora, pa se uzima da je to, kao i ugled investitora, uslovilo strogo akademsko oblikovanje zdanja. Projekat osnove uradio je sam Savčić, dok je za projekat fasade bio angažovan ruski emigrant Evgenije Gulin.

Savčić se rodio 1865. godine u Svilajncu, gde se i školovao do upisa u beogradsku realku. Visoku tehničku školu završio je u Minhenu 1889. godine i u Minhenu je proveo dve godine kao činovnik državnih železnica. Vratio se u Beograd, počevši da radi kao službenik Beogradske opštine, a 1893. godine je, parama dobijenim i pozajmljenim, osnovao svoj inženjersko-arhitektonsku kancelariju zajedno sa arhitektom Gašparom Bekerom. Njihova firma uspešno je radila pune tri decenije, a najveći uspon doživela je pred Prvi svetski rat.

Jedan od prvih poslova firme Savčića i Bekera bila je gradnja moderne klanice u blizini Dunava, u Ulici 29. novembra. Izgradnja klanice bila je neophodna Srbiji koja je tada imala veoma razvijenu izvoznu trgovinu živom stokom. Savčić je radi toga putovao u Nemačku i Austriju - da vidi kako se grade tamošnje klanice. Pošto je od zidanja kuća i klanice zaradio dosta novca počeo je kupovati deonice Prometne banke. Za člana uprave ove banke izabran je 1899. godine. Otkupom većine deonica on je najpre izabran za potpredsednika, a 1919. za predsednika. U gradnji Prometne banke na uglu Knez-Mihailove i Zmaj-Jovine ulice i Vračarske štedionice na uglu Ulice kneza Miloša i današnje Ulice kralja Milana Savčić je sarađivao sa arhitektom Danilom Vladisavljevićem. Te su građevine do danas sačuvane u prvobitnom obliku. Sa arhitektom Milanom Kapetanovićem on je projektovao zgradu Klasne lutrije na uglu Ulice Vase Čarapića i Zmaj-Jovine. U saradnji sa drugima on je projektovao i gradio i velelepnu zgradu Izvozne banke na Terazijama.

Početkom prošlog veka Savčić je kupio veliku državnu šumu “Tara” i 1912. godine izgradio u Beogradu prvu srpsku parnu strugaru. Njegov najznačajniji graditeljski angažman van Beograda bila je gradnja pruge od Niša do Knjaževca. Pruga je bila duga 60 kilometra i na toj trasi trebalo je izgraditi 30 tunela i 20 mostova. Do početka Prvog svetskog rata bilo je završeno oko 90 odsto posla. Za ovaj posao Savčić je osnovao posebno preduzeće. Njegov veliki posao bio je i izgradnja Ribarske banje i upravo njemu se pripisuju zasluge što je ovo mesto pretvorio u moderno lečilište. Značajan je i njegov rad na izgradnji žičane železnice na Tari. U Savčićev graditeljski opus ulazi i čitav niz kuća poznatih beogradskih trgovaca, privrednika i bankara - kuće braće Krsmanović u Karađorđevoj 59, Milutina Markovića u Balkanskoj 14, Luke Ćelovića u Kraljevića Marka 1, Milana Pavlovića u Čika-LJubinoj 18 i kuća Isaka Levija u Francuskoj 9.

Miloš Savčić je imao četiri sina koje je uveo u svoje poslove. Sva četvorica su imala visoko obrazovanje. Njih dvojica, Svetozar i Milenko bili su arhitekte, a LJubiša i Vladeta inženjeri .Savčić je bio vlasnik Srpske fabrike za proizvodnju mašina i vagona u Kruševcu. Najpre ju je uzeo u četvorogodišnji zakup kad je ona pala u krizu, a kupio ju je prilikom likvidacije 1928. godine. On je, pored ostalog, bio i jedan od osnivača “Srbije – prvog srpskog društva za osiguranje”, koje je 1905. godine došlo pod upravu Prometne banke čiji je potpredsednik u to vreme bio Savčić. Prometna banka sa Savčićem kao potpredsednikom zaslužna je za pokretanje i razvoj brodarstva u Srbiji. Godine 1909. ova banka je kupila četiri drvene lađe za dovoženje peska u Beograd. Dve godine kasnije osnovano je “Društvo za tehnička preduzeća”, a njegov tehnički direktor bio je Miloš Savčić. Od tada do 1939. godine kupljeno je više brodova i bagera za vađenje peska iz Dunava i Save za potrebe Beograda. Prometna banka je imala povlastice i koncesije za nekoliko rudnika u Srbiji, pored ostalog i za rudnik lignita na Kosovu. Prometna banka je od malog novčanog zavoda, zahvaljujući Savčiću, postala jedna od najvećih finansijskih institucija ondašnje Srbije. Do kraja 1938. godine ova banka je u sva svoja preduzeća uložila 52 miliona, dok joj je rezervni fond narastao na 40 miliona dinara. Miloš Savčić je bio i potpredsednik “Privilegovane izvozne banke” čije je zdanje na Terzijama 5 sam gradio.

Pomenimo na kraju da se Miloš Savčić bavio i politikom. Od 1905. godine bio je poslanik, 1908. godine postao je ministar građevina, a 1929. godine, po kraljevoj želji, predsednik Beogradske opštine. U vreme njegovog predsednikovanja proširivana je beogradska električna centrala i sumnjalo se da je taj posao na pravilan način ustupljen jednoj firmi.

D. B.