Nedavno sam na Buvljaku naleteo na tridesetak brojeva predratnog zagrebačkog časopisa Svijet koji je izlazio od 1926 godine - neke slike vezane za Beograd sam već postovao...
Ove časopise je očigledno kupovao i sakupljao neki Beograđanin jer se na pojedinim stranicama nalaze neke beleške ćiilicom...
Ono što me je posebno zainteresovalo su veoma zanimljive naslovne stranice koje je sve do 1932. godine radio zagrebački slikar i ilustrator Otto Antonini.
Evo sa wikipedije kratkog teksta o njemu.
Otto Antonini (Zagreb, 1892. – Zagreb, 1959.), hrvatski likovni umjetnik, pionir grafičkog dizajna, oblikovaoc maraka, slikar portretist i ilustrator.
Otto Antonini potječe iz umjetničke obitelji, njegov otac je bio fresko slikar, doselio se u Zagreb iz Italije zbog angažmana u Zagrebu. I on se školovao za fresko-slikara kao stipendist Društva umjetnosti, boravio je godinu dana u Sieni gdje je pohađao Accademia di Belle Arti. Antonini se poslije školovanja posvetio tada vrlo novim tiskanim medijima - ilustriranim časopisima, radivši crteže za litografije u boji. U razdoblju od 1915. do 1917., pokrenuo je i uređivao humorističko-satirički časopis Šišmiš, te pod pseudonimom Strihnini objavljivao otrovne ilustracije i karikature. Najplodnije godine njegova stvaralaštva su 1926. - 1932., kada djeluje kao likovni urednik i glavni crtač ilustriranog tjednika Svijet (čiji je prvi broj izašao 6. veljače 1926.). Autor je brojnih rješenja za poštanske marke, koje intenzivno radi u periodu 1918. - 1952.
Ovo mi grafički deluje zanimljivije od sličnih časopisa koji su izlazili u to vreme, a koje sam imao priliku da vidim (ako se izuzme Zenit i neki drugi koji ipak nisu bili u široj distribuciji).
Kako vam se ovo sviđa? Ima li još ovakvih časopisa?
На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје.
Нешто не видим потребу да се толика зграда фарба у маскирне боје. Осим тога, маскирне боје служе да би се војник или возило, или положај војске, прикрио, уклапајући се преовлађујућом бојом у околину. А овде није било шума, ливада, пустиње, пешчаре, планине. Само зградурине около. Дакле, у које би боје требало офарбати Ратнички дом, да би се уклопио са Позориштем или хотелом Опера?
Мени то пре личи на гареж од паљевине. Обавили Руси шта је требало, па се постројили испред да се сликају. Као кад ловац на сафарију стави ногу на лава или слона...
(Мало после)
.
Оно што сам написао више је логичко размишљања, него тврдња. Што би се неко маскирао усред града, кад су те зграде постојале далеко пре рата, а постојале су и њихове фотографије и разгледнице.
Опет, можда је Гестапо стварно офарбао фасаду шарено баш да би било упадљиво, да би психолошки утицао на грађане Београда, да их заплаши. Можда им је то било у оквиру "корпоративног идентитета", као што су биле униформе и начин облачења агената у цивилу...
Гаврило, потпуно си у праву кад логично размишљаш. Али ово ипак није траг паљевине. Паљевина се очитава највећим интензитетом трага изнад самог прозора. Овде међутим имамо "трагове" између свих прозора. Дакле, постоји шаренило налик маскирном. За сада ти је претпоставка о корпоративном идентитету најближа логичном објашњењу. Само, зашто би неко тако упадљиво обележио важну зграду. Логично би било да су је прекречили одмах после првог-другог бомбардовања Београда у пролеће 1944. Сетимо се, зграда Управе фондова на Позоришном тргу је погођена јер је била седиште "Orthskomandanture" (не знам да ли сам правилно написао). Чуди ме да није и ова зграда бомбардована с обзиром за шта је коришћена јер као што смо видели, оне одозго није много интересовало шта се налази око жељеног циља.
Познаваоце војних или ратних питања (Други светски рат) молим за објашњење:
Где су се све у Београду, за време Другог светског рата, сместиле снаге Гестапоа?
За сада сам чуо (не и потврдио или проучавао) да се Гестапо сместио:
У хотелу Москва (штаб)
У Ратничком дому (штаб и затвор)
У Танјугу (?)
На тргу Николе Пашића (затвор)
На Рударско-геолошком факултету (затвор)
На Старом сајмишту (логор)
На Бањици (логор)
Ако је неко вољан, могао би укратко да нам објасни...
Логори на Старом Сајмишту и Бањици нису имали пуно везе са Гестапоом.
Зграда Окружног суда на Пашићевом тргу била је затвор Гестапоа.
Колико ми је познато, данашњи Рударско-геолошки факултет био је седиште Специјалне полиције, коју често бркају са Гестапоом - вероватно зато сто су тесно сарађивали.
Специјална полиција имала је "просторије" и у згради где је данас хотел "Мажестик" (ту им је био затвор). Заправо, на више места у граду имала је "експозитуре" - чувена је Гравњача на месту данашег Природно-математичког факултета.
Бака ми је причала да су имали зграду на месту данашњег Спортског центра "Врачар", па кад би неког несретника "испитивали", гласно би пустили музику (да се не чује његово запомагање) да се она чула и у Бојанској улици...
Постоји прича да су били и у згради Трговачке академије (сада Прва економска школа).
А можда су нас само плашили тиме.
Претпостављам да је данашња Прва економска раније била "Владимир Перић Валтер"?
Ако је то то, мирно спавај - ту је била касарна. Пред Београдску операцију октобра 1944. године ту је била смештена нека СС јединица, која је утврдила зграду и одатле пружала снажан отпор све док није била уништена.
Autor je brojnih rješenja za poštanske marke, koje intenzivno radi u periodu 1918. - 1952.
Прегледао сам каталоге поштанских марака и видео да је госн О. Антонини урадио једну серију непосредно пред Други св. рат (16. март 1941) а онда му га је дао по штанцовању марака у НДХ. После рата је одрадио 4-5 серија, углавном спортских, скокови на Планици, шаховска олимпијада у Дубровинику...последњу је нацртао у јуну 1951.
Иначе, баш је лепо радио илустрације.
П
Ove časopise je očigledno kupovao i sakupljao neki Beograđanin jer se na pojedinim stranicama nalaze neke beleške ćiilicom...
Ono što me je posebno zainteresovalo su veoma zanimljive naslovne stranice koje je sve do 1932. godine radio zagrebački slikar i ilustrator Otto Antonini.
Evo sa wikipedije kratkog teksta o njemu.
Otto Antonini (Zagreb, 1892. – Zagreb, 1959.), hrvatski likovni umjetnik, pionir grafičkog dizajna, oblikovaoc maraka, slikar portretist i ilustrator.
Otto Antonini potječe iz umjetničke obitelji, njegov otac je bio fresko slikar, doselio se u Zagreb iz Italije zbog angažmana u Zagrebu. I on se školovao za fresko-slikara kao stipendist Društva umjetnosti, boravio je godinu dana u Sieni gdje je pohađao Accademia di Belle Arti. Antonini se poslije školovanja posvetio tada vrlo novim tiskanim medijima - ilustriranim časopisima, radivši crteže za litografije u boji. U razdoblju od 1915. do 1917., pokrenuo je i uređivao humorističko-satirički časopis Šišmiš, te pod pseudonimom Strihnini objavljivao otrovne ilustracije i karikature. Najplodnije godine njegova stvaralaštva su 1926. - 1932., kada djeluje kao likovni urednik i glavni crtač ilustriranog tjednika Svijet (čiji je prvi broj izašao 6. veljače 1926.). Autor je brojnih rješenja za poštanske marke, koje intenzivno radi u periodu 1918. - 1952.
Ovo mi grafički deluje zanimljivije od sličnih časopisa koji su izlazili u to vreme, a koje sam imao priliku da vidim (ako se izuzme Zenit i neki drugi koji ipak nisu bili u široj distribuciji).
Kako vam se ovo sviđa? Ima li još ovakvih časopisa?
Нешто не видим потребу да се толика зграда фарба у маскирне боје. Осим тога, маскирне боје служе да би се војник или возило, или положај војске, прикрио, уклапајући се преовлађујућом бојом у околину. А овде није било шума, ливада, пустиње, пешчаре, планине. Само зградурине около. Дакле, у које би боје требало офарбати Ратнички дом, да би се уклопио са Позориштем или хотелом Опера?
Мени то пре личи на гареж од паљевине. Обавили Руси шта је требало, па се постројили испред да се сликају. Као кад ловац на сафарију стави ногу на лава или слона...
(Мало после)
.
Оно што сам написао више је логичко размишљања, него тврдња. Што би се неко маскирао усред града, кад су те зграде постојале далеко пре рата, а постојале су и њихове фотографије и разгледнице.
Опет, можда је Гестапо стварно офарбао фасаду шарено баш да би било упадљиво, да би психолошки утицао на грађане Београда, да их заплаши. Можда им је то било у оквиру "корпоративног идентитета", као што су биле униформе и начин облачења агената у цивилу...
Гаврило, потпуно си у праву кад логично размишљаш. Али ово ипак није траг паљевине. Паљевина се очитава највећим интензитетом трага изнад самог прозора. Овде међутим имамо "трагове" између свих прозора. Дакле, постоји шаренило налик маскирном. За сада ти је претпоставка о корпоративном идентитету најближа логичном објашњењу. Само, зашто би неко тако упадљиво обележио важну зграду. Логично би било да су је прекречили одмах после првог-другог бомбардовања Београда у пролеће 1944. Сетимо се, зграда Управе фондова на Позоришном тргу је погођена јер је била седиште "Orthskomandanture" (не знам да ли сам правилно написао). Чуди ме да није и ова зграда бомбардована с обзиром за шта је коришћена јер као што смо видели, оне одозго није много интересовало шта се налази око жељеног циља.
Где су се све у Београду, за време Другог светског рата, сместиле снаге Гестапоа?
За сада сам чуо (не и потврдио или проучавао) да се Гестапо сместио:
У хотелу Москва (штаб)
У Ратничком дому (штаб и затвор)
У Танјугу (?)
На тргу Николе Пашића (затвор)
На Рударско-геолошком факултету (затвор)
На Старом сајмишту (логор)
На Бањици (логор)
Ако је неко вољан, могао би укратко да нам објасни...
Логори на Старом Сајмишту и Бањици нису имали пуно везе са Гестапоом.
Зграда Окружног суда на Пашићевом тргу била је затвор Гестапоа.
Колико ми је познато, данашњи Рударско-геолошки факултет био је седиште Специјалне полиције, коју често бркају са Гестапоом - вероватно зато сто су тесно сарађивали.
Специјална полиција имала је "просторије" и у згради где је данас хотел "Мажестик" (ту им је био затвор). Заправо, на више места у граду имала је "експозитуре" - чувена је Гравњача на месту данашег Природно-математичког факултета.
Бака ми је причала да су имали зграду на месту данашњег Спортског центра "Врачар", па кад би неког несретника "испитивали", гласно би пустили музику (да се не чује његово запомагање) да се она чула и у Бојанској улици...
Постоји прича да су били и у згради Трговачке академије (сада Прва економска школа).
А можда су нас само плашили тиме.
Претпостављам да је данашња Прва економска раније била "Владимир Перић Валтер"?
Ако је то то, мирно спавај - ту је била касарна. Пред Београдску операцију октобра 1944. године ту је била смештена нека СС јединица, која је утврдила зграду и одатле пружала снажан отпор све док није била уништена.
Mereno današnjim kriterijuma" lepote, mogle bi, po meni, da "prođu" 9, 10, 19... A po vama...?
Чини ми се да се недавно неко интересовао за зграде са скулптурама, рељефима...
Хм... није ми јасно зашто је друга слика положена?
Прегледао сам каталоге поштанских марака и видео да је госн О. Антонини урадио једну серију непосредно пред Други св. рат (16. март 1941) а онда му га је дао по штанцовању марака у НДХ. После рата је одрадио 4-5 серија, углавном спортских, скокови на Планици, шаховска олимпијада у Дубровинику...последњу је нацртао у јуну 1951.
Иначе, баш је лепо радио илустрације.