Године 1841. Београд је постао престоница Србије, тако да се исте године Лицеј сели из Крагујевца у Београд. Пресељење у нови главни град обележава се као датум оснивања београдског Правног факултета. Лицеј је тада имао два одељења - Философско и Правословно (Правно). Пре уписа на Правно (које је трајало најпре једну, од 1843. две године, а од 1849. три године), најпре се морало завршити Философско одељење у трајању од две године, тако да су убрзо студије права трајале укупно пет година. Настава се изводила на матерњем, српском језику, а први професори су били учени Срби из Војводине. Медју њима је био и познати српски књижевник, комедиограф и адвокат Јован Стерија Поповић, који је предавао два предмета: Природно право (енциклопедија права, односно данашњи увод у право) и Куријални штил и судејски поступак при градјанским парницама (организација судова и градјански судски поступак). Од 1853. године студије права се издвајају од претходних студија филозофије.
1863 -1905
Након тога, 1863. године, Лицеј прераста у Велику школу - зачетак београдског Универзитета, коју сачињавају Филозофски, Правнички (Правни) и Технички факултет. Из лепе, али мале зграде Конака књегиње Љубице, Велика школа се сели у тада најрепрезентативнију зграду у Београду, коју је "свом отечеству" завештао капетан Миша Анастасијевић, а у којој је и данас смештен Ректорат београдског Универзитета. Студије права од тада трају четири године, у оквиру којих се изучавао 21 предмет.
1905 - 1941
Законом o Универзитету oд 27. фебруара 1905. године дотадашња Велика школа је и формално прерасла у Универзитет у Београду. Поред Филозофског, Правног и Техничког, предвиђено је још и постојање Медицинског и Богословског факултета. С обзиром на ограничен простор у згради Капетан Мишиног здања, већ тада богата Библиотека Правног факултета се убрзо сели у засебну зграду на Обилићевом венцу, а један број професора своје кабинете добија у згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Када је тридесетих година саграђена зграда Техничких факултета у Булевару краља Александра, Правни факултет се смешта у дотадашњу зграду Техничких факултета на Студентском тргу, где се данас налази Филолошки факултет. Данашња зграда Правног факултета, чија је изградња започела 1937. године по пројекту декана Техничког факултета проф. Петра Бајаловића, завршена је и усељена у јесен 1940. године, непосредно уочи Другог светског рата. Ту је пресељена и Библиотека Правног факултета, која је имала за то време импресиван књижни фонд од преко 36.000 примерака, представљајући највећу правну библиотеку на Балкану.
Студије права су трајале четири године и обухватале су 19 обавезних предмета, а за студенте исламске вероисповести, од двадестих година тог века, додатни предмет је било и Шеријатско право. Уредбом за правне факултете из 1938. године предвиђен је јединствени наставни план за сва три правна факултета који су тада постојали у Краљевини Југославији (Београд, Загреб, Љубљана). Њиме је предвиђено 20 предмета, с тим што се само на Правном факултету у Београду, под истим условима као и раније, предавало и Шеријатско право.
Од формирања Универзитета до Првог светског рата на факултету је студирало неколико стотина студената, а наставу је изводило десетак наставника. Прва жена која је дипломирала на Правном факултету у Београду уписала га је 1910, а дипломирала на Видовдан 1914. године. У периоду између два рата Правни факултет доживљава свој пуни процват, израста у модерну европску правну школу, стиче високу међународну репутацију и значајно се квантитативно увећава. Тако је уочи Другог светског рата на њему студирало преко 4.000 студената (од чега је било скоро 1.000 студенткиња), а предавало им је више десетина професора са великим међународним угледом, који су по правилу били школовани у иностранству.
1941 – 1945
Тек усељена зграда Правног факултета оштећена је током априлског бомбардовања Београда 1941. године, а рад на Факултету је био обустављен. У зграду су се уселиле немачке окупационе снаге, а Библиотека је била недоступна. Њен фонд је био спашен захваљујући одважној интервенцији код заповедника немачке команде, коју је предузео тадашњи професор Финансија и финансијског права Јован Ловчевић, иначе пореклом Немац. Мада је било покушаја окупационих власти да обнове рад Факултета, до тога није дошло због протеста и бојкота наставника и сарадника. Седморица професора су новембра 1941. године затворени у Бањички логор због либералних и антифашистичких ставова (Ђорђе Тасић, Михајло Илић,Ђура Поповић, Борислав Благојевић, Љубомир Дуканац, Јован Ђорђевић и асистент Драгаш Денковић), а два корифеја наше правне мисли тог доба, Ђорђе Тасић, декан Правног факултета у време избијања рата и Михајло Илић, проректор Универзитета у Београду, стрељани су на Бањици 1944. године.
Чудило би ме да о овоме нико није ништа писао али хајде да пробам. На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје. Нисам видео да је то рађено са још неким зградама. Уосталом, шта се ту налазило за време окупације? Неки "солдатенхајм" или нешто важније?
На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје.
Нешто не видим потребу да се толика зграда фарба у маскирне боје. Осим тога, маскирне боје служе да би се војник или возило, или положај војске, прикрио, уклапајући се преовлађујућом бојом у околину. А овде није било шума, ливада, пустиње, пешчаре, планине. Само зградурине около. Дакле, у које би боје требало офарбати Ратнички дом, да би се уклопио са Позориштем или хотелом Опера?
Мени то пре личи на гареж од паљевине. Обавили Руси шта је требало, па се постројили испред да се сликају. Као кад ловац на сафарију стави ногу на лава или слона...
(Мало после)
Опет читам ово што сам написао, и гледам фотографију Ратничког дома...
Оно што сам написао више је логичко размишљања, него тврдња. Што би се неко маскирао усред града, кад су те зграде постојале далеко пре рата, а постојале су и њихове фотографије и разгледнице.
Опет, можда је Гестапо стварно офарбао фасаду шарено баш да би било упадљиво, да би психолошки утицао на грађане Београда, да их заплаши. Можда им је то било у оквиру "корпоративног идентитета", као што су биле униформе и начин облачења агената у цивилу...
Мало сам листао интернет и нисам нашао снимак те зграде из времена рата.
Па ко би стао да слика седиште злогласног Гестапоа...
Можда само Прле?
Чудило би ме да о овоме нико није ништа писао али хајде да пробам. На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје. Нисам видео да је то рађено са још неким зградама. Уосталом, шта се ту налазило за време окупације? Неки "солдатенхајм" или нешто важније?
Познаваоце војних или ратних питања (Други светски рат) молим за објашњење:
Где су се све у Београду, за време Другог светског рата, сместиле снаге Гестапоа?
За сада сам чуо (не и потврдио или проучавао) да се Гестапо сместио:
У хотелу Москва (штаб)
У Ратничком дому (штаб и затвор)
У Танјугу (?)
На тргу Николе Пашића (затвор)
На Рударско-геолошком факултету (затвор)
На Старом сајмишту (логор)
На Бањици (логор)
Ако је неко вољан, могао би укратко да нам објасни...
1841-1863
Године 1841. Београд је постао престоница Србије, тако да се исте године Лицеј сели из Крагујевца у Београд. Пресељење у нови главни град обележава се као датум оснивања београдског Правног факултета. Лицеј је тада имао два одељења - Философско и Правословно (Правно). Пре уписа на Правно (које је трајало најпре једну, од 1843. две године, а од 1849. три године), најпре се морало завршити Философско одељење у трајању од две године, тако да су убрзо студије права трајале укупно пет година. Настава се изводила на матерњем, српском језику, а први професори су били учени Срби из Војводине. Медју њима је био и познати српски књижевник, комедиограф и адвокат Јован Стерија Поповић, који је предавао два предмета: Природно право (енциклопедија права, односно данашњи увод у право) и Куријални штил и судејски поступак при градјанским парницама (организација судова и градјански судски поступак). Од 1853. године студије права се издвајају од претходних студија филозофије.
1863 -1905
Након тога, 1863. године, Лицеј прераста у Велику школу - зачетак београдског Универзитета, коју сачињавају Филозофски, Правнички (Правни) и Технички факултет. Из лепе, али мале зграде Конака књегиње Љубице, Велика школа се сели у тада најрепрезентативнију зграду у Београду, коју је "свом отечеству" завештао капетан Миша Анастасијевић, а у којој је и данас смештен Ректорат београдског Универзитета. Студије права од тада трају четири године, у оквиру којих се изучавао 21 предмет.
1905 - 1941
Законом o Универзитету oд 27. фебруара 1905. године дотадашња Велика школа је и формално прерасла у Универзитет у Београду. Поред Филозофског, Правног и Техничког, предвиђено је још и постојање Медицинског и Богословског факултета. С обзиром на ограничен простор у згради Капетан Мишиног здања, већ тада богата Библиотека Правног факултета се убрзо сели у засебну зграду на Обилићевом венцу, а један број професора своје кабинете добија у згради Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Када је тридесетих година саграђена зграда Техничких факултета у Булевару краља Александра, Правни факултет се смешта у дотадашњу зграду Техничких факултета на Студентском тргу, где се данас налази Филолошки факултет. Данашња зграда Правног факултета, чија је изградња започела 1937. године по пројекту декана Техничког факултета проф. Петра Бајаловића, завршена је и усељена у јесен 1940. године, непосредно уочи Другог светског рата. Ту је пресељена и Библиотека Правног факултета, која је имала за то време импресиван књижни фонд од преко 36.000 примерака, представљајући највећу правну библиотеку на Балкану.
Студије права су трајале четири године и обухватале су 19 обавезних предмета, а за студенте исламске вероисповести, од двадестих година тог века, додатни предмет је било и Шеријатско право. Уредбом за правне факултете из 1938. године предвиђен је јединствени наставни план за сва три правна факултета који су тада постојали у Краљевини Југославији (Београд, Загреб, Љубљана). Њиме је предвиђено 20 предмета, с тим што се само на Правном факултету у Београду, под истим условима као и раније, предавало и Шеријатско право.
1941 – 1945
Тек усељена зграда Правног факултета оштећена је током априлског бомбардовања Београда 1941. године, а рад на Факултету је био обустављен. У зграду су се уселиле немачке окупационе снаге, а Библиотека је била недоступна. Њен фонд је био спашен захваљујући одважној интервенцији код заповедника немачке команде, коју је предузео тадашњи професор Финансија и финансијског права Јован Ловчевић, иначе пореклом Немац. Мада је било покушаја окупационих власти да обнове рад Факултета, до тога није дошло због протеста и бојкота наставника и сарадника. Седморица професора су новембра 1941. године затворени у Бањички логор због либералних и антифашистичких ставова (Ђорђе Тасић, Михајло Илић,Ђура Поповић, Борислав Благојевић, Љубомир Дуканац, Јован Ђорђевић и асистент Драгаш Денковић), а два корифеја наше правне мисли тог доба, Ђорђе Тасић, декан Правног факултета у време избијања рата и Михајло Илић, проректор Универзитета у Београду, стрељани су на Бањици 1944. године.
Starešine i Dekani Pravnog fakulteta
http://www.ius.bg.ac.rs/org/img/tblbg.jpg); font-size: 12px; font-style: normal; line-height: normal; font-weight: bold; font-variant: normal; text-transform: none; color: rgb(0, 0, 0); text-decoration: none; text-align: left; background-repeat: no-repeat; background-position: 50% 50%; ">
1888-1893
1945-1946
STOJAN MARKOVIĆ
1893-1894
GRGUR MILOVANOVIĆ
1894-1896
GLIGORIJE GERŠIĆ
1896-1899
DRAGUTIN MIJUŠKOVIĆ
1899-1903
ALEKSANDAR BORISAVLjEVIĆ
1903-1905
SLOBODAN JOVANOVIĆ
1905-1908
MILIĆ RADOVANOVIĆ
1908-1909
ŽIVOJIN PERIĆ
1909-1912
SLOBODAN JOVANOVIĆ
1912-1919
ŽIVOJIN PERIĆ
1919-1920
BOŽIDAR MARKOVIĆ
1920-1921
ČEDOMILj MITROVIĆ
1921-1923
DRAGOLjUB ARANĐELOVIĆ
1923-1926
ČEDOMILj MITROVIĆ
1926-1929
TOMA ŽIVANOVIĆ
1929-1932
MILETA NOVAKOVIĆ
1932-1935
ŽIVAN SPASOJEVIĆ
1935-1938
VELIZAR MITROVIĆ
1938-1941
ĐORĐE TASIĆ
JOVAN ĐORĐEVIĆ
1946-1947
DR MIODRAG AĆIMOVIĆ
1947-1948
DR MIHAILO KONSTANTINOVIĆ
1948-1950
DR NIKOLA STJEPANOVIĆ
1950-1951
DR BORISLAV BLAGOJEVIĆ
1951-1953
DR MIHAILO KONSTANTINOVIĆ
1953-1954
DR JOVAN LOVČEVIĆ
1954-1955
DR MEHMED BEGOVIĆ
1955-1956
DR MILAN ŽUJOVIĆ
1956-1958
DR MILOŠ RADOJKOVIĆ
1958-1959
DR RADOMIR LUKIĆ
1959-1960
DR MIHAILO KONSTANTINOVIĆ
1960-1962
DR JOVAN ĐORĐEVIĆ
1962-1964
DR DRAGOSLAV JANKOVIĆ
1964-1967
DR MIHAJLO JEZDIĆ
1967-1969
DR PAVLE DIMITRIJEVIĆ
1969-1971
DR MILAN MILUTINOVIĆ
1971-1973
DR NIKOLA STJEPANOVIĆ
1973-1975
DR MILAN DESPOTOVIĆ
1975-1977
DR DRAGOMIR STOJČEVIĆ
1977-1979
DR PAVLE RISTIĆ
1979-1981
DR MIROSLAV ĐORĐEVIĆ
1981-1983
DR MIRKO MIRKOVIĆ
1983-1985
DR VLADIMIR JOVANOVIĆ
1985-1987
DR ŽIVOMIR ĐORĐEVIĆ
1987-1989
DR LjUBICA KANDIĆ
1989-1991
DR MIROSLAV PETROVIĆ
1991-1993
DR OBRAD STANOJEVIĆ
1993-1995
DR MIROSLAV PETROVIĆ
1995-1997
DR DEJAN POPOVIĆ
1997-1998
DR DEJAN POPOVIĆ
1998-2000
DR OLIVER ANTIĆ
2000-2001
DR DRAGUTIN ŠOŠKIĆ
2001-2002
DR VLADIMIR MILIĆ
2002-2004
DR VLADIMIR MILIĆ
2004-2006
DR MIRKO VASILJEVIĆ
2006-2009
DR MIRKO VASILJEVIĆ
Sergije Nikolić 1844-1845, 1865-1866
Kosta Cukić 1851
Rajko Lešjanin 1853-1856
Gligorije Gliša Geršić 1898-1899
Slobodan Jovanović 1913-1914, 1920-1921
Čedomilj Mitrović 1927-1930
Dragoslav B. Jovanović 1936 -1939
Borislav T. Blagojević 1955-1963
Dragoslav Janković 1975-1977
Miroslav Pečujlić 1977-1981
Dejan Popović >> 2004- 2006
GOSPODINE DUNDO, ŽELIM VAM BRZ I USPEŠAN OPORAVAK. NADAM SE DA ĆE VAM SLIKE TOPČIDERA MAKAR MALO POMOĆI U TOME. POZDRAV.
Ратнички дом
(Поново касним са прегледањем...)
Чудило би ме да о овоме нико није ништа писао али хајде да пробам. На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје. Нисам видео да је то рађено са још неким зградама. Уосталом, шта се ту налазило за време окупације? Неки "солдатенхајм" или нешто важније?
Нешто не видим потребу да се толика зграда фарба у маскирне боје. Осим тога, маскирне боје служе да би се војник или возило, или положај војске, прикрио, уклапајући се преовлађујућом бојом у околину. А овде није било шума, ливада, пустиње, пешчаре, планине. Само зградурине около. Дакле, у које би боје требало офарбати Ратнички дом, да би се уклопио са Позориштем или хотелом Опера?
Мени то пре личи на гареж од паљевине. Обавили Руси шта је требало, па се постројили испред да се сликају. Као кад ловац на сафарију стави ногу на лава или слона...
(Мало после)
Опет читам ово што сам написао, и гледам фотографију Ратничког дома...
Оно што сам написао више је логичко размишљања, него тврдња. Што би се неко маскирао усред града, кад су те зграде постојале далеко пре рата, а постојале су и њихове фотографије и разгледнице.
Опет, можда је Гестапо стварно офарбао фасаду шарено баш да би било упадљиво, да би психолошки утицао на грађане Београда, да их заплаши. Можда им је то било у оквиру "корпоративног идентитета", као што су биле униформе и начин облачења агената у цивилу...
Мало сам листао интернет и нисам нашао снимак те зграде из времена рата.
Па ко би стао да слика седиште злогласног Гестапоа...
Можда само Прле?
Ратнички дом
Чудило би ме да о овоме нико није ништа писао али хајде да пробам. На овој слици изгледа да је Ратнички дом био омалан у маскирне боје. Нисам видео да је то рађено са још неким зградама. Уосталом, шта се ту налазило за време окупације? Неки "солдатенхајм" или нешто важније?
Гестапо
Где су се све у Београду, за време Другог светског рата, сместиле снаге Гестапоа?
За сада сам чуо (не и потврдио или проучавао) да се Гестапо сместио:
У хотелу Москва (штаб)
У Ратничком дому (штаб и затвор)
У Танјугу (?)
На тргу Николе Пашића (затвор)
На Рударско-геолошком факултету (затвор)
На Старом сајмишту (логор)
На Бањици (логор)
Ако је неко вољан, могао би укратко да нам објасни...