Pozdrav svim clanovima foruma.
Kao novi clan red je da se predstavim, za sada samo nick-om, a kasnije....
Imam 52 god. iz Beograda sam (starosedelac), zivim u epicentru, tako da sam vrlo zaineresovan za
ovaj forum. Za pocetak moram da pregledam sve, a obzirom na broj strana to ce malo da potraje.
U svakom slucaju sa postavljanjem slika cu da sacekam da se ne bi ponavljale.
Ово што су неки видели у Београдској хроници није ни 10% приче, коју смо испричали у току снимања.
Нико од учесника у разговору није ни споменуо број својих постова, репортерка је то сама срочила.
Покушали смо да говоримо о саставу чланства, о разноврсности професија учесника, о распону узраста, о великој географској распрострањености (чланови из разних земаља Европе, а посматрачи из целог света), о разноврсности тема у оквиру основне теме: Београд кога више нема, о броју постова и о броју посета форума.
Између осталог говорило смо и о томе да је велики број фотографија са форума штампан у књигама, али и да су учесници форума, инспирисани радом на форуму и сами издали књиге; Звездарка, Путник, Вјосњочка и Гаврило, навели смо и наслове књига...
Питања репортерке су била инспиративна, а разговор је обављен, потпуно релаксирано, у пријатним просторијама редакције Политикиног Забавника. Били су ту чланови редакције, Предраг ми је уступио свој рачунар, да понешто покажем на форуму, као што је то на свом рачунару показао и Вукоман. Бане Гајић је био елоквентан, као и увек, из њега је говорило новинарско искуство...
Тако... чини ми се да је и нама било пријатно да говоримо о својим страстима и задовољствима која нам овај форум пружа.
ПС: Брате Дорћолче, значи така је ствар. Ја ти шаљем муштерије, а ти мени шаљеш кера! Ујео си ме за срце! А да је кер леп - леп је! Баш ако си га услико!
Pa lepo rekoh, ah, ti novinari... znam ih u dušu, imam jednog kod kuće.
A kera Tasu ću da vezujem kada ti budeš dolazio. Pusti to što on misli o poštarima. On je tu zbog radi mušterija, nikako da ih se otresem...
Ово што су неки видели у Београдској хроници није ни 10% приче, коју смо испричали у току снимања.
Нико од учесника у разговору није ни споменуо број својих постова, репортерка је то сама срочила.
Покушали смо да говоримо о саставу чланства, о разноврсности професија учесника, о распону узраста, о великој географској распрострањености (чланови из разних земаља Европе, а посматрачи из целог света), о разноврсности тема у оквиру основне теме: Београд кога више нема, о броју постова и о броју посета форума.
Између осталог говорило смо и о томе да је велики број фотографија са форума штампан у књигама, али и да су учесници форума, инспирисани радом на форуму и сами издали књиге; Звездарка, Путник, Вјосњочка и Гаврило, навели смо и наслове књига...
Питања репортерке су била инспиративна, а разговор је обављен, потпуно релаксирано, у пријатним просторијама редакције Политикиног Забавника. Били су ту чланови редакције, Предраг ми је уступио свој рачунар, да понешто покажем на форуму, као што је то на свом рачунару показао и Вукоман. Бане Гајић је био елоквентан, као и увек, из њега је говорило новинарско искуство...
Тако... чини ми се да је и нама било пријатно да говоримо о својим страстима и задовољствима која нам овај форум пружа.
ПС: Брате Дорћолче, значи така је ствар. Ја ти шаљем муштерије, а ти мени шаљеш кера! Ујео си ме за срце! А да је кер леп - леп је! Баш ако си га услико!
Честитам!
Но, има ли шансе, за оне који нису видели, или који нису били у могућности да сниме, да се прилог "окачи" на Јутјуб?
Anastas Jovanović je u svojim sećanjima opisao sukob Turaka i Srba oko podizanja zvonare i kopanja šanca u Beogradu u kome je učestvovao kada je imao 13 godina. Srbima je u tursko vreme bilo zabranjeno da koriste zvona u crkvama. Knezu Milošu je nekako uspelo da, široko tumačeći Hatišerif, "ubedi" Turke u beogradskom pašaluku da slobodno upražnjavanje verskih sloboda podrazumeva i nesmetanu upotrebu crkvenih zvona, što je do tada bilo strogo zabranjeno. Tada je načinjen zvonara od drveta, i to prva u oslobođenoj srbiji, i tada je odlučeno da se organizuje svečana podizanje zvona. Turski paša, piše Anastas, nije hteo da dozvoli da se zvona podignu i da bi to sprečio "namestio je topove spram crkve. A mi deca išli smo na Kalemegdan, da vidimo hoće li Turci gađati crkvu topovima; paša je bio ljut i jako pretijaše, ali knez Miloš kako beše energičan i pretiše još više i zvona se podigoše, a kada su počela da zvone, oduševljenje i radost naroda bili su neopisani. Oko crkve behu poređana burad sa vinom i svako je mogao da pije koliko hoće i bare od prosutog vina tekle su kaldrmom, a kolo koje igraše produžilo se do na Savu…"
Pitanje za sve: da li postoji slika "zvonare od drveta"?
Нема. Разлог је једноставан: ово се дешавало одмах након Другог устанка а звонара је подигнута уз стару, исто тако дрвену Саборну цркву која је нестала 1839. када је почело да се гради садашње здање.
Kviz pitanje za sve:
Na kom Lekovom delu je zbog "spajanja elemenata akademizma i modernizma vidljiva anticipacija kasnog modernizma i uticaja arhitekture u totalitarnim sistemima".
(pomoć: ulica KM)
Kviz pitanje za sve:
Na kom Lekovom delu je zbog "spajanja elemenata akademizma i modernizma vidljiva anticipacija kasnog modernizma i uticaja arhitekture u totalitarnim sistemima".
(pomoć: ulica KM)
КМ је Кнез Михаилова, или Кнеза Милоша (иако ја радије говорим Милоша Великог :) ) ? Или Краљице Марије? Или...?
И, шта им је то "архитектура у тоталитарним системима"?
Kao novi clan red je da se predstavim, za sada samo nick-om, a kasnije....
Imam 52 god. iz Beograda sam (starosedelac), zivim u epicentru, tako da sam vrlo zaineresovan za
ovaj forum. Za pocetak moram da pregledam sve, a obzirom na broj strana to ce malo da potraje.
U svakom slucaju sa postavljanjem slika cu da sacekam da se ne bi ponavljale.
Uzgred, nemoj da čekaš - fotografije iz porodične arhive sasvim sigurno nisu bile na forumu
Нико од учесника у разговору није ни споменуо број својих постова, репортерка је то сама срочила.
Покушали смо да говоримо о саставу чланства, о разноврсности професија учесника, о распону узраста, о великој географској распрострањености (чланови из разних земаља Европе, а посматрачи из целог света), о разноврсности тема у оквиру основне теме: Београд кога више нема, о броју постова и о броју посета форума.
Између осталог говорило смо и о томе да је велики број фотографија са форума штампан у књигама, али и да су учесници форума, инспирисани радом на форуму и сами издали књиге; Звездарка, Путник, Вјосњочка и Гаврило, навели смо и наслове књига...
Питања репортерке су била инспиративна, а разговор је обављен, потпуно релаксирано, у пријатним просторијама редакције Политикиног Забавника. Били су ту чланови редакције, Предраг ми је уступио свој рачунар, да понешто покажем на форуму, као што је то на свом рачунару показао и Вукоман. Бане Гајић је био елоквентан, као и увек, из њега је говорило новинарско искуство...
Тако... чини ми се да је и нама било пријатно да говоримо о својим страстима и задовољствима која нам овај форум пружа.
ПС: Брате Дорћолче, значи така је ствар. Ја ти шаљем муштерије, а ти мени шаљеш кера! Ујео си ме за срце! А да је кер леп - леп је! Баш ако си га услико!
Pa lepo rekoh, ah, ti novinari... znam ih u dušu, imam jednog kod kuće.
A kera Tasu ću da vezujem kada ti budeš dolazio. Pusti to što on misli o poštarima. On je tu zbog radi mušterija, nikako da ih se otresem...
Нико од учесника у разговору није ни споменуо број својих постова, репортерка је то сама срочила.
Покушали смо да говоримо о саставу чланства, о разноврсности професија учесника, о распону узраста, о великој географској распрострањености (чланови из разних земаља Европе, а посматрачи из целог света), о разноврсности тема у оквиру основне теме: Београд кога више нема, о броју постова и о броју посета форума.
Између осталог говорило смо и о томе да је велики број фотографија са форума штампан у књигама, али и да су учесници форума, инспирисани радом на форуму и сами издали књиге; Звездарка, Путник, Вјосњочка и Гаврило, навели смо и наслове књига...
Питања репортерке су била инспиративна, а разговор је обављен, потпуно релаксирано, у пријатним просторијама редакције Политикиног Забавника. Били су ту чланови редакције, Предраг ми је уступио свој рачунар, да понешто покажем на форуму, као што је то на свом рачунару показао и Вукоман. Бане Гајић је био елоквентан, као и увек, из њега је говорило новинарско искуство...
Тако... чини ми се да је и нама било пријатно да говоримо о својим страстима и задовољствима која нам овај форум пружа.
ПС: Брате Дорћолче, значи така је ствар. Ја ти шаљем муштерије, а ти мени шаљеш кера! Ујео си ме за срце! А да је кер леп - леп је! Баш ако си га услико!
Честитам!
Но, има ли шансе, за оне који нису видели, или који нису били у могућности да сниме, да се прилог "окачи" на Јутјуб?
Претпостављам да има. Вукоман нешто рече да ће да проба, или да пита... И ја чекам резултат.
Pitanje za sve: da li postoji slika "zvonare od drveta"?
Нема. Разлог је једноставан: ово се дешавало одмах након Другог устанка а звонара је подигнута уз стару, исто тако дрвену Саборну цркву која је нестала 1839. када је почело да се гради садашње здање.
Na kom Lekovom delu je zbog "spajanja elemenata akademizma i modernizma vidljiva anticipacija kasnog modernizma i uticaja arhitekture u totalitarnim sistemima".
(pomoć: ulica KM)
Има ли каква награда у том квизу?
Na kom Lekovom delu je zbog "spajanja elemenata akademizma i modernizma vidljiva anticipacija kasnog modernizma i uticaja arhitekture u totalitarnim sistemima".
(pomoć: ulica KM)
КМ је Кнез Михаилова, или Кнеза Милоша (иако ја радије говорим Милоша Великог :) ) ? Или Краљице Марије? Или...?
И, шта им је то "архитектура у тоталитарним системима"?