Kad god bih ušao na forum čekala je neka nova slika, nova lepa priča, novi dobronameran komentar našeg "poštara" Gavrila. Siguran sam da je to bio veliki napor i da je Gavrilo poželeo da se odmori. Nadam se da će se kad tad odmoriti i da ćemo u skoroj budućnosti opet uživat i njegovim prliozima.
Да се то не би догодило и са овим што сам радио на Форуму, одлазим.
Враћам се старим навикама, старим књигама и новинама у библиотекама, документима у архивима. Писаћу по неки чланак за часописе, за Забавник, наравно. Вукоман ће вероватно окачити по неку моју страну.
Сад, ако ме се сетите за Дан безбедности, у реду....
Све вас воли
Ваш услужни писмоноша, Гаврило
Збогом...
Данас је недеља. Тужна недеља. Истински тужна.
Господине Гаврило, искрено Вам захваљујем на лепим тренуцима које сте нам пружили својим трудом и залагањем. И убудуће ћу увек, по навици, кад кликнем Београд кога више нема, потражити и очекивати да нађем неку лепу репортажу, причу или слику поред којих стоји Ваш псеудоним. И никад нећу заборавити кризне тренутке у којима сте се несебично ангажовали и спасли опстанак овог форума.
Желим Вам све најбоље. Биће ми тужно и празно без Вас.
Драги пријатељи,
Хвала вам што сте разумели моју потребу да прекинем учешће на форуму Београд кога више нема.
Потреба је искључиво приватне природе. Схватио сам да морам да се нечег одрекнем, да бих нешто конкретније урадио у свом животу. Нема ту никакве буке нити беса. Добро је што одлазим када нема никакве гужве нити сукоба, када би неко могао помислити да одлазим због нечег ружног.
Не, све је на свом месту. Једна генерација се повукла, свако из својих разлога, а већ се уходала следећа екипа. ММилован пре неки дан рече нешто као, нема довољно слика... Миланче не прати више пажљиво овај форум. Свакога дана се постује довољно фотографија. Активни учесници су људи који су ангажовани и на свом послу, па не могу сво своје време да посвете форуму. Али када нешто поставе, то је баш лепо.
Можда малкице жалим што мој пријатељ Аеропут (алијас Ираклис Аеродромос) не постује чешће, али, знајући чиме се бави, имам разумевања. Стално је на путу...
Што се мене тиче, ја нећу нестати. Сви који су желели, и ступили су са мном у контакт преко ПМ-а, добили су моју е-маил адресу и телефон и увек могу да се јаве, ако им нешто треба. Ако буде неопходно, не повлачим своју понуду да се укључим и у "отмицу" Монике! Зови, само зови...
Дакле, остајем и даље члан овог форума, по потреби.
Све вас поздравља, и воли
ГАВРИЛО
Odlicna nadzemna arheo / komparativna forenzika Francuzova - za polaznike pocetnog kursa poznavanja detalja beogradskog neimarstva ovog Foruma. H. g.
Gradjena 1940. na uglu Bosanske i Kameničke ulice.Danas je u relativno dobrom stanju (nema nakaradne nadogradnje) jedino je lokal u prizemlju okićen jarkim bojama i kvari opstu sliku.
S. Maldini: Ministarstva prosvete (1912-1913), neosrednjovekovna polihromija, prepletna ornamentika, trolisni zabat i grb Kraljevine Srbije, vešto su ukomponovani sa secesijskim pilastrima, plastikom i završecima eleva-cije. Uzbudljive svetlo-tamne kontraste, naglašene na polihromnim »ćilim« fasadama javnih zdanja, ovaj autor je ponovio i na kući Jovana i Maksima Nikolića (1912-1914), gde se reljefom sv. Đorđa u zabatu kompo-zicije i koloritom izvedenim iz srpske trobojke jasno prepoznaje ideologija nacionalnog stila. Spoj Ar-Nuvoa i nacionalnog motiva šahovskih polja, primenjen je i na ljupkom asimetričnom pročelju kuće Mihajla Petrovića Alasa u Beogradu (1910) arhitekte Petra Bajalovića. Nerealizovana skica za Poštu 1 (1911), mladog Momira Korunovića, pokazuje težnju ka prožimanju nacionalnog neosrednjovekovlja i Ar-Nuvoa na jednom hipermonumentalnom javnom zdanju. Vitke kupole, polihromno obrađene potceline, raznovrsno aplicirane duž romantičarski razuđenog fasadnog plašta, pokazuju odsustvo striktne akademske discipline, što uz sadejstvo sa secesijskom dekoracijom i oblicima otvo-ra pokazuje višeznačnost Korunovićevog romantičarskog pristupa.
Očekujem fotke iz epohe! Posebno kuće Jovana i Maksima Nikolića (1912-1914),
NADAM SE DA STE PREPOZNALI BRANKA KOCKICU !!!
Да се то не би догодило и са овим што сам радио на Форуму, одлазим.
Враћам се старим навикама, старим књигама и новинама у библиотекама, документима у архивима. Писаћу по неки чланак за часописе, за Забавник, наравно. Вукоман ће вероватно окачити по неку моју страну.
Сад, ако ме се сетите за Дан безбедности, у реду....
Све вас воли
Ваш услужни писмоноша, Гаврило
Збогом...
Данас је недеља. Тужна недеља. Истински тужна.
Господине Гаврило, искрено Вам захваљујем на лепим тренуцима које сте нам пружили својим трудом и залагањем. И убудуће ћу увек, по навици, кад кликнем Београд кога више нема, потражити и очекивати да нађем неку лепу репортажу, причу или слику поред којих стоји Ваш псеудоним. И никад нећу заборавити кризне тренутке у којима сте се несебично ангажовали и спасли опстанак овог форума.
Желим Вам све најбоље. Биће ми тужно и празно без Вас.
Не љутите се ако завапим:
Врати се, Гашо, што пре!
Хвала вам што сте разумели моју потребу да прекинем учешће на форуму Београд кога више нема.
Потреба је искључиво приватне природе. Схватио сам да морам да се нечег одрекнем, да бих нешто конкретније урадио у свом животу. Нема ту никакве буке нити беса. Добро је што одлазим када нема никакве гужве нити сукоба, када би неко могао помислити да одлазим због нечег ружног.
Не, све је на свом месту. Једна генерација се повукла, свако из својих разлога, а већ се уходала следећа екипа. ММилован пре неки дан рече нешто као, нема довољно слика... Миланче не прати више пажљиво овај форум. Свакога дана се постује довољно фотографија. Активни учесници су људи који су ангажовани и на свом послу, па не могу сво своје време да посвете форуму. Али када нешто поставе, то је баш лепо.
Можда малкице жалим што мој пријатељ Аеропут (алијас Ираклис Аеродромос) не постује чешће, али, знајући чиме се бави, имам разумевања. Стално је на путу...
Што се мене тиче, ја нећу нестати. Сви који су желели, и ступили су са мном у контакт преко ПМ-а, добили су моју е-маил адресу и телефон и увек могу да се јаве, ако им нешто треба. Ако буде неопходно, не повлачим своју понуду да се укључим и у "отмицу" Монике! Зови, само зови...
Дакле, остајем и даље члан овог форума, по потреби.
Све вас поздравља, и воли
ГАВРИЛО
Пехар који се налази у редакцији Политикиног Забавника. Победнику трке „Владислав Рибникар” 15. 4. 1936. године.
На пехару пише: „Беца Владислава Рибникара”
Некад и сад ...
Odlicna nadzemna arheo / komparativna forenzika Francuzova - za polaznike pocetnog kursa poznavanja detalja beogradskog neimarstva ovog Foruma. H. g.
Gradjena 1940. na uglu Bosanske i Kameničke ulice.Danas je u relativno dobrom stanju (nema nakaradne nadogradnje) jedino je lokal u prizemlju okićen jarkim bojama i kvari opstu sliku.
Očekujem fotke iz epohe! Posebno kuće Jovana i Maksima Nikolića (1912-1914),