Исто сам радила и на старом форуму тако да их имам све. Раније сам покушавала да правим пдф али то није увек успевало, некада није пребацивао целу страницу и доста је споро. И једна исправка - Adobe Acrobat није "програмчић" и иако се може набавити посебно део је великог Адобеовог пакета за дизајн.
Izvinjavam se što sam upotrebio neadekvatan izraz za opis deo Adobovog paketa programa, nije mi bila namera time da umanjim njegovu vrednost.
Divno je da imate i stari forum koji imam samo delimično (fali mi možda nekih poslednjih stotinak strana) i sačuvab u trenutku kada su neke fotografije bile povučene ili ugašene.
Još jedna interesantna stvar za korisnike Firefox-a i korisnika koji ne žele gomilu fajlova: stranice se vrlo efikasno mogu čuvati i u tzv. *.mht obliku (jedan jedini fajl) čime štedite disk i ne izlažete ga opasnosti fragmentacije gomilom sitnih fajlova.
Ovaj format može se čuvati i u Internet Exploreru (barem do ranijih verzija, ne znam kako je sada), mada sa Firefox-om mnogo efikasnije funkcioniše i pregledanje je mnogo lakše. Potrebno je samo da se u Firefox-u instalira ekstenzija Unmht:
Želeo sam da napomenem da sam pre 31. marta ove godine uspeo da skinem ceo ovaj naš forum (vezan, doduše samo za Beograd) sa svim slikama i postovima.
Драги пријатељу ММиловане,
Захваљујем Вам на труду и честитам на успеху. И мене интересује како сте успели да сачувате 3400 страна са интернета. Раније сам по неки пут то покушавао, али то је ишло јако споро, неки пут се чак и „заглавило“.
На овом форуму ми не успева да неку страницу конвертирам у pdf-формат. На другим сајтовима то могу. У pdf-формату је врло лака претрага.
Uspeo sam programom koji se zove MetaPorducts Offline Explorer. Potrajalo je celu noć (!!!) i tu je i gomila nekih potpuno nepotrebnih fajlova koje je program povukao ko zna odakle, ali sve stranice mogu da otvaram kao da pregledam originalni forum.
PDF bi mogao da se pravi programčićem Adobe Acrobat, ali sam siguran i da postoje i drugi programi koji su jednostavniji i prihvatljiviji za tu svrhu. Ideja Acrobata je da se posle instalacije među printerima nađe i takozvani virtuelni PDF printer. Kada njega imate u sistemu, a želite da sačuvate neku stranu jednostavno se učini print kao kada bi je printovali na papiru.
Ја меморишем странице од првог дана форума. За Интернет користим Мозилу. Прво сам на диску отворила директоријуме за сваки од подфорума који ме занимају и ту смештам странице.. Сваку пуну страницу учитам и са Ctrl + S отворим прозор за меморисање. Отворим нови директоријум (New folder) који именујем бројем странице и програм сам унутра смести све што треба. Овако меморисане странице се могу гледати уз помоћ браузера. Пошто страница има много групишем их по 500 у посебном директоријуму. Исто сам радила и на старом форуму тако да их имам све. Раније сам покушавала да правим пдф али то није увек успевало, некада није пребацивао целу страницу и доста је споро. И једна исправка - Adobe Acrobat није "програмчић" и иако се може набавити посебно део је великог Адобеовог пакета за дизајн.
Чисто теоретски, да додамо још један начин: Mozilla Firefox и Google Chrome имају додатке који омогућавају конверзију странице интернет претраживача (целе или само видљивог дела) у слику тј.JPG формат. Па ко воли - нек' изволи!
Поштовани господине Болле 011, први пут видим ове добре фотографије (не могу да кажем лепе — далеко им лепа кућа).
За ову прву нисам сигуран да је Београд. Интересантно је да се на њој виде два војника са гардијским капама, шта до сада нисам видео на сликама ратних заробљеника. Колико знам, Краљева гарда није дочекала Немце у Топчидеру већ је претходно добила распореде на неким „фронтовима“ мало даље од Београда. То још не значи да Немци нису довели заробљене гардисте у Београд.
Ови типови у црним оделима (са белим тракама на рукавима) су Фолксдојчери, петоколонаши, који су одмах пришли Немачким војницима и ставили се у њихову службу. Онај, што се види ан фас, типична је петоколонашка њушка, у закопчаној национал-социјалистичкој радничкој каро кошуљи оног времена.
Погрешно би било извући закључак да су сви Фолксдојчери издали Југославију и ставили се у службу окупатору. Као и увек, било и оваквих и онаквих.
За ове пише 1941.год.
Врло интересантна фотографија. Многи детаљи сведоче да је снимљена 1941. Пре свега немачке табле и путокази на све стране. Широку таблу лево од стуба бившег сата већ смо видели у детаљима: наредба комадантуре у вези са коначењем немачких војника. Београдски саобраћајац у пелерини и белим рукавицама. Питам се који саобраћај је регулисао.
Бивша књижара Геце Кона у Улици кнеза Михаила. Или сам заборавио или нисам ни знао да је та књижара била претворена у DeutscheBuchhandlung. Десно су рушевине зграде где је била чувена папирница и књижара Васића и Јоцића (изгорела 6. априла). Иза њих палата „Риунионе“. Још се виде остаци неке фирме која је висила изнад тротоара, ролетна Геце Кона згужвана и нагорела, а већ се раширила фирма немачке књижаре.
Ресторан и пивница Милановић. Не сећам се да су икада у срећно време стајали бурићи од пива пред њим. Али нико никада у Београду није попио толико пива као немачка војска. Интересује ме шта су те излепљене објаве на белој хартији (на вратима и зидовима). Није познат ни разлог зашто стоје столови испред улаза. Као да је ресторан затворен.
Knez Mihajlova neposredno ispred robne kuće braće Radojlović "Ta-Ta". U pozadini se vidi zgrada gde je bila smeštena knjižara Geca Kon.
Исто сам радила и на старом форуму тако да их имам све. Раније сам покушавала да правим пдф али то није увек успевало, некада није пребацивао целу страницу и доста је споро. И једна исправка - Adobe Acrobat није "програмчић" и иако се може набавити посебно део је великог Адобеовог пакета за дизајн.
Izvinjavam se što sam upotrebio neadekvatan izraz za opis deo Adobovog paketa programa, nije mi bila namera time da umanjim njegovu vrednost.
Divno je da imate i stari forum koji imam samo delimično (fali mi možda nekih poslednjih stotinak strana) i sačuvab u trenutku kada su neke fotografije bile povučene ili ugašene.
Još jedna interesantna stvar za korisnike Firefox-a i korisnika koji ne žele gomilu fajlova: stranice se vrlo efikasno mogu čuvati i u tzv. *.mht obliku (jedan jedini fajl) čime štedite disk i ne izlažete ga opasnosti fragmentacije gomilom sitnih fajlova.
Ovaj format može se čuvati i u Internet Exploreru (barem do ranijih verzija, ne znam kako je sada), mada sa Firefox-om mnogo efikasnije funkcioniše i pregledanje je mnogo lakše. Potrebno je samo da se u Firefox-u instalira ekstenzija Unmht:
https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/unmht/
13.11.1935. пуштање у саобраћај воза Београд-Панчево
За ове пише 1941.год.
Želeo sam da napomenem da sam pre 31. marta ove godine uspeo da skinem ceo ovaj naš forum (vezan, doduše samo za Beograd) sa svim slikama i postovima.
Драги пријатељу ММиловане,
Захваљујем Вам на труду и честитам на успеху. И мене интересује како сте успели да сачувате 3400 страна са интернета. Раније сам по неки пут то покушавао, али то је ишло јако споро, неки пут се чак и „заглавило“.
На овом форуму ми не успева да неку страницу конвертирам у pdf-формат. На другим сајтовима то могу. У pdf-формату је врло лака претрага.
Uspeo sam programom koji se zove MetaPorducts Offline Explorer. Potrajalo je celu noć (!!!) i tu je i gomila nekih potpuno nepotrebnih fajlova koje je program povukao ko zna odakle, ali sve stranice mogu da otvaram kao da pregledam originalni forum.
PDF bi mogao da se pravi programčićem Adobe Acrobat, ali sam siguran i da postoje i drugi programi koji su jednostavniji i prihvatljiviji za tu svrhu. Ideja Acrobata je da se posle instalacije među printerima nađe i takozvani virtuelni PDF printer. Kada njega imate u sistemu, a želite da sačuvate neku stranu jednostavno se učini print kao kada bi je printovali na papiru.
Ја меморишем странице од првог дана форума. За Интернет користим Мозилу. Прво сам на диску отворила директоријуме за сваки од подфорума који ме занимају и ту смештам странице.. Сваку пуну страницу учитам и са Ctrl + S отворим прозор за меморисање. Отворим нови директоријум (New folder) који именујем бројем странице и програм сам унутра смести све што треба. Овако меморисане странице се могу гледати уз помоћ браузера. Пошто страница има много групишем их по 500 у посебном директоријуму. Исто сам радила и на старом форуму тако да их имам све. Раније сам покушавала да правим пдф али то није увек успевало, некада није пребацивао целу страницу и доста је споро. И једна исправка - Adobe Acrobat није "програмчић" и иако се може набавити посебно део је великог Адобеовог пакета за дизајн.
Чисто теоретски, да додамо још један начин: Mozilla Firefox и Google Chrome имају додатке који омогућавају конверзију странице интернет претраживача (целе или само видљивог дела) у слику тј.JPG формат. Па ко воли - нек' изволи!
Поштовани господине Болле 011, први пут видим ове добре фотографије (не могу да кажем лепе — далеко им лепа кућа).
За ову прву нисам сигуран да је Београд. Интересантно је да се на њој виде два војника са гардијским капама, шта до сада нисам видео на сликама ратних заробљеника. Колико знам, Краљева гарда није дочекала Немце у Топчидеру већ је претходно добила распореде на неким „фронтовима“ мало даље од Београда. То још не значи да Немци нису довели заробљене гардисте у Београд.
Ови типови у црним оделима (са белим тракама на рукавима) су Фолксдојчери, петоколонаши, који су одмах пришли Немачким војницима и ставили се у њихову службу. Онај, што се види ан фас, типична је петоколонашка њушка, у закопчаној национал-социјалистичкој радничкој каро кошуљи оног времена.
Погрешно би било извући закључак да су сви Фолксдојчери издали Југославију и ставили се у службу окупатору. Као и увек, било и оваквих и онаквих.
За ове пише 1941.год.
Врло интересантна фотографија. Многи детаљи сведоче да је снимљена 1941. Пре свега немачке табле и путокази на све стране. Широку таблу лево од стуба бившег сата већ смо видели у детаљима: наредба комадантуре у вези са коначењем немачких војника. Београдски саобраћајац у пелерини и белим рукавицама. Питам се који саобраћај је регулисао.
Бивша књижара Геце Кона у Улици кнеза Михаила. Или сам заборавио или нисам ни знао да је та књижара била претворена у Deutsche Buchhandlung. Десно су рушевине зграде где је била чувена папирница и књижара Васића и Јоцића (изгорела 6. априла). Иза њих палата „Риунионе“. Још се виде остаци неке фирме која је висила изнад тротоара, ролетна Геце Кона згужвана и нагорела, а већ се раширила фирма немачке књижаре.
Ресторан и пивница Милановић. Не сећам се да су икада у срећно време стајали бурићи од пива пред њим. Али нико никада у Београду није попио толико пива као немачка војска. Интересује ме шта су те излепљене објаве на белој хартији (на вратима и зидовима). Није познат ни разлог зашто стоје столови испред улаза. Као да је ресторан затворен.