Кафана Босфор се налазила на месту где је требало изградити мост краља Александра (Земунски или Бранков мост).
На следећој слици видите госте који седе испред кафане. Трећи здесна је Бранислав Нушић, а трећи слева је Димитрије Ц. Ђорђевић, сарадник Политике.
Пред рушење, кафани је промењен назив у Кафана код Земунског моста. Да бисте препознали место на коме се кафана налазила, једну од кућа која се види на следеће три фотографије обележио сам словом К.
Sjajna postupna studija Gavrilova! U "Bosforu" su se sastajali mladobosanci do 1914g. Narocito je tu izbivao Gavrilo Princip. Fizikalisao je na nivelaciji ovog terena za most kao gimnazijalac VIII razreda gimnazije u Beogradu pred sam atentat. Bile su te fotke Gavrilove s drugovima na Kalemegdanu na Forumu.
Колико сам ја читао, Младобосанци су боравили у кафани "Златна Моруна" у Краљице Наталије (после Другог светског рата "Триглав", па деведесетих опет "Златна Моруна", а на крају кладионица). Ту су добили оружје и одатле су кренули пут Сарајева у историју.
To mi je poznato. Ali u Moruni je bilo svakojakih ljudi, komite, komitasi i kriminalci - vrlo bucno i nasilnicko mesto. Tu je bio i regrutacioni centar, itd. Mladobosanci su bili "nezniji", da tako kazem, a vec sam postovao da je jedan Principov rodjak redovno gostovao u "Bosforu" ( bio je magacioner na Savskom pristanistu ) pa je i Gavrilo njega tu cesto posecivao, ovaj mu je davao novac i besplatne vecere za njega i drugove. Ali kratko je sve to bilo. Sa obuke u Prokuplju (obucavao ga je da puca iz pistolja i da baca bombu major Tankosic), po zavrsenom VIII razredu I BG gimnazije, ubrzo je otputovao u Sarajevo radi 28. juna, 1914g. Dakle, njegove posete "Bosforu" bile su u toku pohadjanja VIII. razreda gimnazije. g.
Мислим да би повратак старог форумуског вука морао да се прослави на каквом пригодном месту! Ко је ЗА?
+[/quote]
За! Рачунајте на нас[/quote]
За сада има нас шесторо пријављених, рачунајући и драгог нам Касину за којег је резервисано место у челу стола а који се из скромности не оглашава!
Наравно, и остали су добродошли!
Да будемо оперативни: предлажем да се окупимо, рецимо, у петак у пола 7 увече код Тозе. Има ли других предлога?
Posebno mesto u ovom panteonu zauzima individualista Predrag Pedja Ristić (rodj. 1931) koji je jedno vreme bio predavač na Arhitektonskom fakultetu u Gracu, a potom radi kao protomajstor – projektant, ali i graditelj objekata Srpske pravoslavne crkve, mada je odbijena njegova ponuda za učestvovanje u gradnji monumentalnog hrama Sv. Save u Beogradu. Povodom toga, Ristić je govorio: »odbili su me jer ne ljubim ruke crkvenim velikodostojnicima«. Sredinom pedesetih godina je važio za »l'-enfant terrible-a« srpske arhitekture. »Za razliku od »čistih« talenata – Stojana Maksimovića i Branislava Jovina, u Ristićevim istupanjima osećao se podtekst koji se nije dopao »tvrdoj« liniji srpskih arhitekata... Prirodno utočište Ristić je potražio u radionici Bogdana Bogdanovića... medjutim, Bogdanović je svoje inspiracije tražio u širokom rasponu od paganskih antropomorfnih figura do Gaudija, a Ristić se ograničio na raspon od Inkiostrija do Kojića« (Dr. Zoran Manević, »Post-moderna u Beogradu«, IT novine, 21. juni 1982.). S Maldini
Milane, tek sad vidim da smo se Kojićem slabo bavili!!!!!!!!!!!!!.
Објаве у Новинама србским о отварању првих пошта.
Најпре, објава од 1. јуна о отварању поште у Београду. Прва пошта је била отворена 25. маја 1840. године у мензулани која се налазила на плацу који је касније купио Марко Стојановић и на коме је направио своју кућу, у којој се данас налази Ликовна академија, на крају Кнез Михаилове улице.
Погледајте други пасус:
У првом пасусу, горе, пише да се Централно правленије (кнез, влада, скупштина) сели у Крагујевац.
Четири дана касније, Новине србске објављују да је пошта отворена и у Крагујевцу. Јер шта би радила централна државна управа без поште!
Први пасус.
На спрату здања код Коларца (које се налазило на месту где је сада Тржни центар Стакленац на углу Трга републике и Македонске улице), биле су просторије београдског Главног телеграфа. На слици је телеграфска сала са апаратима типа Хјуз, око 1930. године.
Значи, виђање!! Јуху!
На следећој слици видите госте који седе испред кафане. Трећи здесна је Бранислав Нушић, а трећи слева је Димитрије Ц. Ђорђевић, сарадник Политике.
Пред рушење, кафани је промењен назив у Кафана код Земунског моста. Да бисте препознали место на коме се кафана налазила, једну од кућа која се види на следеће три фотографије обележио сам словом К.
Sjajna postupna studija Gavrilova! U "Bosforu" su se sastajali mladobosanci do 1914g. Narocito je tu izbivao Gavrilo Princip. Fizikalisao je na nivelaciji ovog terena za most kao gimnazijalac VIII razreda gimnazije u Beogradu pred sam atentat. Bile su te fotke Gavrilove s drugovima na Kalemegdanu na Forumu.
Колико сам ја читао, Младобосанци су боравили у кафани "Златна Моруна" у Краљице Наталије (после Другог светског рата "Триглав", па деведесетих опет "Златна Моруна", а на крају кладионица). Ту су добили оружје и одатле су кренули пут Сарајева у историју.
To mi je poznato. Ali u Moruni je bilo svakojakih ljudi, komite, komitasi i kriminalci - vrlo bucno i nasilnicko mesto. Tu je bio i regrutacioni centar, itd. Mladobosanci su bili "nezniji", da tako kazem, a vec sam postovao da je jedan Principov rodjak redovno gostovao u "Bosforu" ( bio je magacioner na Savskom pristanistu ) pa je i Gavrilo njega tu cesto posecivao, ovaj mu je davao novac i besplatne vecere za njega i drugove. Ali kratko je sve to bilo. Sa obuke u Prokuplju (obucavao ga je da puca iz pistolja i da baca bombu major Tankosic), po zavrsenom VIII razredu I BG gimnazije, ubrzo je otputovao u Sarajevo radi 28. juna, 1914g. Dakle, njegove posete "Bosforu" bile su u toku pohadjanja VIII. razreda gimnazije. g.
Мислим да би повратак старог форумуског вука морао да се прослави на каквом пригодном месту! Ко је ЗА?
+[/quote]
За! Рачунајте на нас[/quote]
За сада има нас шесторо пријављених, рачунајући и драгог нам Касину за којег је резервисано место у челу стола а који се из скромности не оглашава!
Наравно, и остали су добродошли!
Да будемо оперативни: предлажем да се окупимо, рецимо, у петак у пола 7 увече код Тозе. Има ли других предлога?
Gavrilo, cestitam! Znam za golubiju postu ali ti imas i lastavicju. Pozdrav, grk
http://www.youtube.com/watch?v=kn4nAw1nK5g&feature=player_embedded
Браво!!!
Milane, tek sad vidim da smo se Kojićem slabo bavili!!!!!!!!!!!!!.
Најпре, објава од 1. јуна о отварању поште у Београду. Прва пошта је била отворена 25. маја 1840. године у мензулани која се налазила на плацу који је касније купио Марко Стојановић и на коме је направио своју кућу, у којој се данас налази Ликовна академија, на крају Кнез Михаилове улице.
Погледајте други пасус:
У првом пасусу, горе, пише да се Централно правленије (кнез, влада, скупштина) сели у Крагујевац.
Четири дана касније, Новине србске објављују да је пошта отворена и у Крагујевцу. Јер шта би радила централна државна управа без поште!
Први пасус.