Кад смо већ код руских фотографија, да ли неко зна где је ово снимљено:
Оно у дну слике личи на Славију, али ме збуњује црква.
И јесте изнад Славије, данашњи Булевар ослобођења. На снимку је злосрећни немачки Штурмгешиц (јуришни топ) StuG III у којем су нешто касније играјући се изгинула деца. Пре пар година на форуму објављена је његова фотографија из другог угла коју је снимио совјетски ратни фотограф, на којој се у позадини види Дечја болница.
Снимак је из колекције Ристе Марјановића, а Музеј града Београда је објавио албум његових фотографија у периоду 1941.-1945. година. Морам да ставим примедбу да су у том албуму слике набацане само на основу инвентарског броја - редом, од најмањег ка највећем, уместо да их је ауторка Биљана Станић средила било по датумима било по локацијама. Уз све то, и следећа фотоградија овог StuG III је објављена на истој страни одмах поред ове, али као локација снимка наведена је улица Краљице Марије!
Читав београдски серијал са поменутог руског сајта су фотографије Ристе Марјановића које су, између осталог, пре пар месеци објављене у том албуму који помиње Изногуд, "Ратне фотографије Ристе Марјановића 1941 -1944".
Слажем се потпуно, многи описи у том албуму нису тачни и не дају адекватне описе фотографија и локација, и редослед је истумбан, па се неки снимци америчких бомбардовања приказују као 6. април и обратно... Биљана Станић је вероватно само историчарка уметности без превише знања о тематици самих фотографија, па је и резултат такав. Али, добро, лепо је да су те слике објављене, а ми ћемо да тумарамо кроз њих и налазимо објашњења сами.
Иначе, оно што је много занимљивије, јесте прича коју сам недавно чуо од Драгана Марјановића, Ристиног сина: као што је снимио бројне призоре предратног Београда у боји, Риста је и током рата снимио истом техником - у боји - бројне призоре окупације, бомбардовања и битке за Београд. Чак је снимио и неколико документарних филмова у боји, окупације и октобраских борби. Читав тај материјал му је непосредно по уласку у Београд, новембра 1944, узео лично Моша Пијаде, са којим се Риста познавао од раније, и тим снимцима и филмовима се од тада заувек губи траг.
Не могу ни да замислим какву би димензију добила наша спознаја тог периода када би смо успели да видимо све што је Риста снимио тих година, у колору....
ово је лоше скенирана фотографија господина Милоша Јуришића, вероватно преузета са овог нашег форума. Господин Јуришић је ову и још неколико сличних фотографија послао нама преко Касине још на почетку форума, негде на првим странама...
У Малој галерији Дома војске Србије
отворена је изложба војних
фоторепортера 1945-1955. од 10. фебруара до 10.
марта. На насловној страни каталога је
приказан својевремени пливачки
базен изграђен за време рата као
резервоар воде за гашење пожара.
Са истом сликом Ви сте у
Забавнику отворили анкету - ко се сећа
овог базена?
У овом базену 1945. на првој утакмици у
тек ослобођеном Београду ја сам пливао
против хероја СССР-а Леонида Мјешкова.
Селектори који су ме изабрали су били
Лука Цигановић из Дубровника, и
Баунсбергер из Загреба који због ове
"важне" пријатељске утакмице
специјално допутовали у Београд. На 200
метара прсно Мјешков ме је оставио бар
50 метара, али ме је сачекао и братски
загрлио, о чему је објављена вест и
слика у "Борби". . Веома би се обрадовао
када бисте негде нашли ову слику!
Следеће године у истом базену освојио
сам сениорско првенство Србије на 200
мет. прсно испред познатог спортисте и
глумца Северина Бјелића, иако сам био у
то време пионир изразито мршав, жилав и
риђокос а висок 184 см па ми је Северин
закачио надимак "Исус" који ми је остао
до данас.
О славном рекордеру Леониду Мјешкову
можете добити податке на сајту
др Предраг Ристић, архитекта, проф.
Академије СПЦ
Надам се да ће професор успети да се улогује и да учествује у форуму.
Поздрав!
Врло лепа прича. Диван гест руског репрезентативца. Предпостављам да је у то време спорт још увек био витешка игра. Упоредите то са изразима лица данашњих тенисера кад постигну поен.
Иначе, сигуран сам да би присуство проф. Ристића на нашем форуму било права привилегија.
A evo šta o ovom zdanju kaže sin Nikole Nestorovića Bogdan....
... Na mestu starog hana, gde su jedno vreme "odsedale kiridžije", knez Mihajlo je 1841. godine podigao veliki hotel, nazvan Jelen.Na uglu prema Gračaničkoj ulici bila je, kako ističe Bogdan Nestorović,"prostrana kafana a u ostalom delu zgrade koja je imala dva sprata, gostinske sobe. Docnije je ovaj hotel promenio imeu Grand hotel, a zatim je nazvan Staro zdanje, a od 1884. u ovo zdanje se uselila Željeznička direkcija. Zgrada je postojala sve do 1940. godine, kada je srušena. Stilski je ovaj hotel predstavljalo "uravnoteženu kompoziciju sa polukružnim prozorima i sa gvozdenim balkonom na spratuzbog čega je podsećao na dvorac u Savamali". A sudeći po načinu gradnje, "po unutrašnjoj obradi i mramorom poplo čanim hodnicima i stepeništu, kao i stolariji, mogli bi se pret postaviti da je planove radio Franc Janke ili Dobi, koji su u to vreme bili glavni beogradski arhitekti".
A evo šta o ovom zdanju kaže sin Nikole Nestorovića Bogdan....
... Na mestu starog hana, gde su jedno vreme "odsedale kiridžije", knez Mihajlo je 1841. godine podigao veliki hotel, nazvan Jelen.Na uglu prema Gračaničkoj ulici bila je, kako ističe Bogdan Nestorović,"prostrana kafana a u ostalom delu zgrade koja je imala dva sprata, gostinske sobe. Docnije je ovaj hotel promenio imeu Grand hotel, a zatim je nazvan Staro zdanje, a od 1884. u ovo zdanje se uselila Željeznička direkcija. Zgrada je postojala sve do 1940. godine, kada je srušena. Stilski je ovaj hotel predstavljalo "uravnoteženu kompoziciju sa polukružnim prozorima i sa gvozdenim balkonom na spratuzbog čega je podsećao na dvorac u Savamali". A sudeći po načinu gradnje, "po unutrašnjoj obradi i mramorom poplo čanim hodnicima i stepeništu, kao i stolariji, mogli bi se pret postaviti da je planove radio Franc Janke ili Dobi, koji su u to vreme bili glavni beogradski arhitekti".
Оно у дну слике личи на Славију, али ме збуњује црква.
И јесте изнад Славије, данашњи Булевар ослобођења. На снимку је злосрећни немачки Штурмгешиц (јуришни топ) StuG III у којем су нешто касније играјући се изгинула деца. Пре пар година на форуму објављена је његова фотографија из другог угла коју је снимио совјетски ратни фотограф, на којој се у позадини види Дечја болница.
Снимак је из колекције Ристе Марјановића, а Музеј града Београда је објавио албум његових фотографија у периоду 1941.-1945. година. Морам да ставим примедбу да су у том албуму слике набацане само на основу инвентарског броја - редом, од најмањег ка највећем, уместо да их је ауторка Биљана Станић средила било по датумима било по локацијама. Уз све то, и следећа фотоградија овог StuG III је објављена на истој страни одмах поред ове, али као локација снимка наведена је улица Краљице Марије!
Читав београдски серијал са поменутог руског сајта су фотографије Ристе Марјановића које су, између осталог, пре пар месеци објављене у том албуму који помиње Изногуд, "Ратне фотографије Ристе Марјановића 1941 -1944".
Слажем се потпуно, многи описи у том албуму нису тачни и не дају адекватне описе фотографија и локација, и редослед је истумбан, па се неки снимци америчких бомбардовања приказују као 6. април и обратно... Биљана Станић је вероватно само историчарка уметности без превише знања о тематици самих фотографија, па је и резултат такав. Али, добро, лепо је да су те слике објављене, а ми ћемо да тумарамо кроз њих и налазимо објашњења сами.
Иначе, оно што је много занимљивије, јесте прича коју сам недавно чуо од Драгана Марјановића, Ристиног сина: као што је снимио бројне призоре предратног Београда у боји, Риста је и током рата снимио истом техником - у боји - бројне призоре окупације, бомбардовања и битке за Београд. Чак је снимио и неколико документарних филмова у боји, окупације и октобраских борби. Читав тај материјал му је непосредно по уласку у Београд, новембра 1944, узео лично Моша Пијаде, са којим се Риста познавао од раније, и тим снимцима и филмовима се од тада заувек губи траг.
Не могу ни да замислим какву би димензију добила наша спознаја тог периода када би смо успели да видимо све што је Риста снимио тих година, у колору....
ово је лоше скенирана фотографија господина Милоша Јуришића, вероватно преузета са овог нашег форума. Господин Јуришић је ову и још неколико сличних фотографија послао нама преко Касине још на почетку форума, негде на првим странама...
Стигло нам је писмо:
У Малој галерији Дома војске Србије
отворена је изложба војних
фоторепортера 1945-1955. од 10. фебруара до 10.
марта. На насловној страни каталога је
приказан својевремени пливачки
базен изграђен за време рата као
резервоар воде за гашење пожара.
Са истом сликом Ви сте у
Забавнику отворили анкету - ко се сећа
овог базена?
У овом базену 1945. на првој утакмици у
тек ослобођеном Београду ја сам пливао
против хероја СССР-а Леонида Мјешкова.
Селектори који су ме изабрали су били
Лука Цигановић из Дубровника, и
Баунсбергер из Загреба који због ове
"важне" пријатељске утакмице
специјално допутовали у Београд. На 200
метара прсно Мјешков ме је оставио бар
50 метара, али ме је сачекао и братски
загрлио, о чему је објављена вест и
слика у "Борби". . Веома би се обрадовао
када бисте негде нашли ову слику!
Следеће године у истом базену освојио
сам сениорско првенство Србије на 200
мет. прсно испред познатог спортисте и
глумца Северина Бјелића, иако сам био у
то време пионир изразито мршав, жилав и
риђокос а висок 184 см па ми је Северин
закачио надимак "Исус" који ми је остао
до данас.
О славном рекордеру Леониду Мјешкову
можете добити податке на сајту
др Предраг Ристић, архитекта, проф.
Академије СПЦ
Надам се да ће професор успети да се улогује и да учествује у форуму.
Поздрав!
Врло лепа прича. Диван гест руског репрезентативца. Предпостављам да је у то време спорт још увек био витешка игра. Упоредите то са изразима лица данашњих тенисера кад постигну поен.
Иначе, сигуран сам да би присуство проф. Ристића на нашем форуму било права привилегија.
U dnu je Dusanova i Dom Svetog Save. A ulica Rige od Fere, bas izbija na Cara Dusana kod Doma.
A evo šta o ovom zdanju kaže sin Nikole Nestorovića Bogdan....
... Na mestu starog hana, gde su jedno vreme "odsedale kiridžije", knez Mihajlo je 1841. godine podigao veliki hotel, nazvan Jelen. Na uglu prema Gračaničkoj ulici bila je, kako ističe Bogdan Nestorović, "prostrana kafana a u ostalom delu zgrade koja je imala dva sprata, gostinske sobe. Docnije je ovaj hotel promenio ime u Grand hotel, a zatim je nazvan Staro zdanje, a od 1884. u ovo zdanje se uselila Željeznička direkcija. Zgrada je postojala sve do 1940. godine, kada je srušena. Stilski je ovaj hotel predstavljalo "uravnoteženu kompoziciju sa polukružnim prozorima i sa gvozdenim balkonom na spratuzbog čega je podsećao na dvorac u Savamali". A sudeći po načinu gradnje, "po unutrašnjoj obradi i mramorom poplo čanim hodnicima i stepeništu, kao i stolariji, mogli bi se pret postaviti da je planove radio Franc Janke ili Dobi, koji su u to vreme bili glavni beogradski arhitekti".
A evo šta o ovom zdanju kaže sin Nikole Nestorovića Bogdan....
... Na mestu starog hana, gde su jedno vreme "odsedale kiridžije", knez Mihajlo je 1841. godine podigao veliki hotel, nazvan Jelen. Na uglu prema Gračaničkoj ulici bila je, kako ističe Bogdan Nestorović, "prostrana kafana a u ostalom delu zgrade koja je imala dva sprata, gostinske sobe. Docnije je ovaj hotel promenio ime u Grand hotel, a zatim je nazvan Staro zdanje, a od 1884. u ovo zdanje se uselila Željeznička direkcija. Zgrada je postojala sve do 1940. godine, kada je srušena. Stilski je ovaj hotel predstavljalo "uravnoteženu kompoziciju sa polukružnim prozorima i sa gvozdenim balkonom na spratuzbog čega je podsećao na dvorac u Savamali". A sudeći po načinu gradnje, "po unutrašnjoj obradi i mramorom poplo čanim hodnicima i stepeništu, kao i stolariji, mogli bi se pret postaviti da je planove radio Franc Janke ili Dobi, koji su u to vreme bili glavni beogradski arhitekti".
......форумаши су могли да сазнају да су којим случајем били на трибини http://www.mgb.org.rs/sr/desavanja/tribina-ljubitelja-istorije-beograda/346-aktuelna-tribina
и после Дивне има истраживача Истине... приказан је документ који материјално поткрепљује нова сазнања. Откриће је старо две године... ја о томе не могу да говорим више од овога...
Proslava Sv. Save u Dortmundu 1944 god. Pozorište Srba radnika u Dortmundu.
Zanimljivo...
Ova treća mi je malo sumnjiva...