Ево једне симпатичне фотографије снимљене око 1960. Лево лимар Стојадиновић, у средини часовничарска радња, десно везиљска радња, а скроз десно кројач. Само још неко треба да одреди тачну локацију...
Коначно један сајт са правилном уличном атрибуцијом. Прва слика је врло занимљива: нагиб од Булевара изгледа озбиљнији него данас.
Ако ми дозволите, једно питање: зашто вишеспратница на слици има с улице три спрата а дворишни тракт јој има и четврти? Регулација уличних фронтова? Да ли је закон допуштао терасасто грађење? Или...?
Ево једне симпатичне фотографије снимљене око 1960. Лево лимар Стојадиновић, у средини часовничарска радња, десно везиљска радња, а скроз десно кројач. Само још неко треба да одреди тачну локацију...
Putničeeeeeeeeeee!
Ту сам, не вичи!
То је Дечанска 3. Ево исте зграде пар година касније, приликом рушења ради изградње Дома омладине. Ту је лимар Стојадиновић, ту је кројач. Чак, Стојадиновић је ту од пре рата.
Коначно један сајт са правилном уличном атрибуцијом. Прва слика је врло занимљива: нагиб од Булевара изгледа озбиљнији него данас.
Ако ми дозволите, једно питање: зашто вишеспратница на слици има с улице три спрата а дворишни тракт јој има и четврти? Регулација уличних фронтова? Да ли је закон допуштао терасасто грађење? Или...?
Кућу је пројектовао Ђура Борошић.
Да, дозвољавао је, као и много штошта другог (искоришћење плацева преко сваке мере хигијенског становања и светлости и томе слично).
Додуше, ово, заправо није тај случај: овде је последњи спрат повучен, па тако станови на највишој етажи имају терасу испред прозора и могућност изласка на њу (у бољем случају) или лимени кров (у лошијем случају). Типично за Београд.
Имам једно питање. Наиме, крајем двадесетих година изграђено је насеље под именом "Котеж Неимар", а данас познато само као Неимар. Много касније је на левој обали Дунава изграђено насеље Котеж. Шта заправо значи та реч? Нисам нигде успео да је пронађем...
Вртно насеље, у англосаксонској литератури су сличне куће познате и као "cottage houses". Обично куће у предграђу, оивичене баштама са пуно зеленила и изграђене по систему вртног града.
Оно "Неимар" у случају Котеж Неимара је због имена фирме која је насеље и изградила (не увек и не све зграде, јер је насеље сукцесивно грађено током двадесет година). У вези са фирмом "Неимар" обично се помиње и име власника, инжењера Путника, али и име архитекте Влајка Стојковића, архитекте Борисављевића, па и других архитеката и инжењера. Очигледно је било неколико фирми које су се истоветно звале, а после рата "Неимар" се звало предузеће чији је шеф био архитекта Бјеловић. Собзиром да је овде "корпоративна историја" мање позната категорија, не може се са сигурношћу рећи ко је од ових људи био заиста власник "Неимара" и колико је "Неимара" постојало.
Постоји и детаљ да је "Неимар" на крају дошао у спор са власницима имања, па су многе куће овде подизане без реда и плана. Али, тек је ово неистражена и непозната тема
Putničeeeeeeeeeee!
Hartvigova
Коначно један сајт са правилном уличном атрибуцијом. Прва слика је врло занимљива: нагиб од Булевара изгледа озбиљнији него данас.
Ако ми дозволите, једно питање: зашто вишеспратница на слици има с улице три спрата а дворишни тракт јој има и четврти? Регулација уличних фронтова? Да ли је закон допуштао терасасто грађење? Или...?
Olga Vasilijevićeva, sviračica
norma-mariodelmonaco-bg1970
Putničeeeeeeeeeee!
Ту сам, не вичи!
То је Дечанска 3. Ево исте зграде пар година касније, приликом рушења ради изградње Дома омладине. Ту је лимар Стојадиновић, ту је кројач. Чак, Стојадиновић је ту од пре рата.
Hartvigova
Коначно један сајт са правилном уличном атрибуцијом. Прва слика је врло занимљива: нагиб од Булевара изгледа озбиљнији него данас.
Ако ми дозволите, једно питање: зашто вишеспратница на слици има с улице три спрата а дворишни тракт јој има и четврти? Регулација уличних фронтова? Да ли је закон допуштао терасасто грађење? Или...?
Кућу је пројектовао Ђура Борошић.
Да, дозвољавао је, као и много штошта другог (искоришћење плацева преко сваке мере хигијенског становања и светлости и томе слично).
Додуше, ово, заправо није тај случај: овде је последњи спрат повучен, па тако станови на највишој етажи имају терасу испред прозора и могућност изласка на њу (у бољем случају) или лимени кров (у лошијем случају). Типично за Београд.
Olga Vasilijevićeva, sviračica
norma-mariodelmonaco-bg1970
Хвала!!!
Вртно насеље, у англосаксонској литератури су сличне куће познате и као "cottage houses". Обично куће у предграђу, оивичене баштама са пуно зеленила и изграђене по систему вртног града.
Оно "Неимар" у случају Котеж Неимара је због имена фирме која је насеље и изградила (не увек и не све зграде, јер је насеље сукцесивно грађено током двадесет година). У вези са фирмом "Неимар" обично се помиње и име власника, инжењера Путника, али и име архитекте Влајка Стојковића, архитекте Борисављевића, па и других архитеката и инжењера. Очигледно је било неколико фирми које су се истоветно звале, а после рата "Неимар" се звало предузеће чији је шеф био архитекта Бјеловић. Собзиром да је овде "корпоративна историја" мање позната категорија, не може се са сигурношћу рећи ко је од ових људи био заиста власник "Неимара" и колико је "Неимара" постојало.
Постоји и детаљ да је "Неимар" на крају дошао у спор са власницима имања, па су многе куће овде подизане без реда и плана. Али, тек је ово неистражена и непозната тема