Zao mi je da Gavrilo i Golub imaju problem s "neizdrzom" kada je lek za njega odavno poznat. Naravno pesma i alkohol vas samo jos vise utapaju u melanholiju. Lek : "Maps are a certain cure for melancholy " (Robert Burton). Udubite se u neku mapu, kartu ( ili bedeker ) i neizdrz nestaje. Provereno i lako proverljivo! Naravno, neizdrz je u osnovi iluzija pa je i "lek" tome shodan.   Mislim da je neki "strucan" savet nepotreban. Pozdrav s iskrenim prijateljskim zeljama Gavrilu i Golubu,    grk

[/quote]

Poštovani gosn Grče,
 
vidim da vas je moj kratki komentar Gavrilovog postovanja o njegovom ponoćnom raspoloženju dirnuo.
Vidim da "neizdrživo" saosećate sa nama dvojcom и našim neizdržima.
No, čini mi se da gajite određenu vrstu bojazni da bi mogla nastati nekakva ne daj Bože javna svađa između gosn Gavre i mene.

Gosn Grče,
ja u gosn Gavri, a takođe i u sebi, vidim ogroman kapacitet za nastavak života ovog foruma čak i posle prvog marta.
Nama fotografije uopšte ne trebaju.
Nas dvojca ćemo pisati o sebi, i ja sam po savetu gosn Gavre pustio da po ovom forumu curi višak moga neizdrža.
U tom smislu ja mogu da učim od gosn Gavre i čak se mogu i predstavljati kao nova, sveža, nada ovog divnog foruma kada na njemu više ne bude fotki.

Moja najveća briga u ovom trenutku nije gosn Gavra, kao što vidite.
On je moj učitelj i mentor. Samo je malo stidljiv i ne pušta dovoljno svog neizdrža po ovom forumu.
Možda smo mi mladi takvi po prirodi, revolucionari, možda nemamo takta,pa se meni čini da to gosn Gavra nedovoljno pušta neizdrž. 
Može biti da se kod gosn Gavre ne radi o stidljivosti već o osećanju za meru, ukus, momenat. Moraću još mnogo da učim.

Mene najviše brinu ove retrogradne snage koje dolaze sa strane Zvezdarke Vračarić i Vukomana.
ONI !!! ONI žele da SAČUVAJU sve fotografije sa ovog foruma.!!!???
Javno su objavili razne hakerske programe i ja sam siguran da sa tim programima već desetine novopečenih hakera spašavaju fotografije od brisanja.
Zar ne shvatate koliku štetu bi to nanelo novom forumu čije temelje udaramo upravo gosn Gavra i ja. Doduše gosn Gavra se vajka kako bi bila šteta dvogodišnjeg rada ali karte su sada otvorene. Kucnuo je odsudni čas. Iako je sva vlast u rukama Vukomana ( Vukoman - Staro ime. ima osećaj za despotsku vladavinu i čvrstu ruku) iako se ovde radi ne o totalitarizmu već o despotizmu MI, MI MORAMO PROGOVORITI !!
Nama nisu dovoljne crno bele fotografije Beograda kojeg više nema.

Ko zna koliko ONI još imaju pristalica iza sebe, ta Vračara i Vuk.
Ukoliko sačuvaju sve fotografije Beograda koga nema, gosn Gavra i ja imaćemo opet samo mrvicu prostora za pražnjenje svojih emotivnih sadržaja.
Sve opet stidljivo između dve fotke.

Mi hoćemo slobodu. Demokratiju, romantiku... Hoćemo, da bez bojazni da smo možda pogrešili forum, da postujemo svoja lična razmišljanja.
Da postujemo linkove povezane sa našim unutrašnjim previranjima, da postujemo sebe, svoju setu, tugu, radost, zaljubljenost, ostavljenost, fascinaciju svetom, fascinaciju sobom, fascinaciju svima vama na ovom forumu čije čitanje će nam omogućiti da živimo još i još i još....kroz vas.
Nama slike nisu dovoljne.
Nas ne interesuje Beograd koga nema to je nama samo povod da imamo vas da nas posmatrate i čitate.
Hoćemo pokretne slike, hoćemo muziku, hoćemo eseje.
To je naš put naša budućnost.
Novi Beograd kojeg više nema.
Ne bih smeo da se usudim da kažem "Gavrin Beograd" jer on kako sam kaže ne želi ništa pretenciozno ali ja duboko u sebi doživljavam tu novu budućnost, kao gosn Gavrinu budućnost.
Iako su mi osećanja ambivalentna u ovom trenutku jer mi je žao da bude izgubljen sav gosn Gavrin rad, tj. fotke, a sa druge strane radujem se novom, slobodi, druženju...duboko verujem u izlive neizdrža sa merom.
Samo da ugase taj Image shack ! Nadam se da nisam pretenciozan što iznosim ovde svoja najdublja lična uverenja.

Ne verujte silama mraka koje se drže starih vrednosti i drže se isključivo teme i postuju i komentarišu fotografije Beograda kojeg više nema.

Pridružite nam se gosn Grk !

SVI nam se pridružite.
Nek vas emocija povede i dajte emocijama i mašti na volju i videćete kako je lepo i prijatno na ovom forumu i bez postovanja fotografija.
 

Гаврило је написао/ла:

grk је написао/ла:

Гаврило је написао/ла:

Голуб је написао/ла:

Dajte nam linkove za youtube za bili holidey i elle fitzerald. Bilo bi uživanje uz crno bele fotke beograda ćaskati koja je od ove tri dive ostavila veći trag na beograd kojeg više nema. Zaboravili smo da damo i manji omaž whitney houston... 

То ја, када ме ухвати неки неиздрж, потражим на ЈуТјубу неку песму која ће да буде у резонанси са атмосфером те ноћи...
А за Били Холидеј и Елу Фиццералд не брините. Кад отворите линк који је постављен, погледајте десно, и у ступцу поред ћете видети обе ове певачице са песмом Lover man.
За гђу Хјустон се побрините ви и поставите пар линкова. 
Ја сам мало маторији, па ме још увек "налазе" (где ме нађе) песме ових старијих дама, и понеке господе...

 

Zao mi je da Gavrilo i Golub imaju problem s "neizdrzom" kada je lek za njega odavno poznat. Naravno pesma i alkohol vas samo jos vise utapaju u melanholiju. Lek : "Maps are a certain cure for melancholy " (Robert Burton). Udubite se u neku mapu, kartu (ili bedeker) i neizdrz nestaje. Provereno i lako proverljivo! Naravno, neizdrz je u osnovi iluzija pa je i "lek" tome shodan.   Mislim da je neki "strucan" savet nepotreban. Pozdrav s iskrenim prijateljskim zeljama Gavrilu i Golubu,    grk

Скупили се Гаврило, Голуб и Грк да причају о неиздржу. Даклем, није то више ГеГе фирма, него је прерасла у ГеГеГе   
Голуб је једној мојој цртици о поноћном расположењу додао увод и разраду, направио мали есеј.
Да утешимо нашег пријатеља Грка: неиздрж није увек негативан. Није то увек депресија и дешперација. Некад је то позив на романтику, племенити патос, или размишљање. Није то увек меланхолија. Некад је подстицај за дубљу анализу. А за то је ноћ право време. Ноћ, мирна, тиха, без узнемиравања од стране турирајућих аутомобила и мотоцикала, уз тиху музичку пратњу, уз музику и глас певача кога понекад предложим да чујете. Понекад вас само подсетим на неку заборављену песму или певача. И драго ми је ако вам се свиди. Ништа претенциозно...  
Хвала Грку што брине о својим пријатељима.
 

Ide mi uz posao da se interesujem za zdravlje ljudi, posebno i onih dragih a po potrebi i "za one druge". Utesi me Gavrilo i sada ne brinem. Nadam se da se i Golub saglasava. Samo vi meni uzivajte u muzici i zdravi bili!   g.

Zao mi je da Gavrilo i Golub imaju problem s "neizdrzom" kada je lek za njega odavno poznat. Naravno pesma i alkohol vas samo jos vise utapaju u melanholiju. Lek : "Maps are a certain cure for melancholy " (Robert Burton). Udubite se u neku mapu, kartu ( ili bedeker ) i neizdrz nestaje. Provereno i lako proverljivo! Naravno, neizdrz je u osnovi iluzija pa je i "lek" tome shodan.   Mislim da je neki "strucan" savet nepotreban. Pozdrav s iskrenim prijateljskim zeljama Gavrilu i Golubu,    grk

[/quote]

Poštovani gosn Grče,
 
vidim da vas je moj kratki komentar Gavrilovog postovanja o njegovom ponoćnom raspoloženju dirnuo.
Vidim da "neizdrživo" saosećate sa nama dvojcom и našim neizdržima.
No, čini mi se da gajite određenu vrstu bojazni da bi mogla nastati nekakva ne daj Bože javna svađa između gosn Gavre i mene.

Gosn Grče,
ja u gosn Gavri, a takođe i u sebi, vidim ogroman kapacitet za nastavak života ovog foruma čak i posle prvog marta.
Nama fotografije uopšte ne trebaju.
Nas dvojca ćemo pisati o sebi, i ja sam po savetu gosn Gavre pustio da po ovom forumu curi višak moga neizdrža.
U tom smislu ja mogu da učim od gosn Gavre i čak se mogu i predstavljati kao nova, sveža, nada ovog divnog foruma kada na njemu više ne bude fotki.

Moja najveća briga u ovom trenutku nije gosn Gavra, kao što vidite.
On je moj učitelj i mentor. Samo je malo stidljiv i ne pušta dovoljno svog neizdrža po ovom forumu.
Možda smo mi mladi takvi po prirodi, revolucionari, možda nemamo takta,pa se meni čini da to gosn Gavra nedovoljno pušta neizdrž. 
Može biti da se kod gosn Gavre ne radi o stidljivosti već o osećanju za meru, ukus, momenat. Moraću još mnogo da učim.

Mene najviše brinu ove retrogradne snage koje dolaze sa strane Zvezdarke Vračarić i Vukomana.
ONI !!! ONI žele da SAČUVAJU sve fotografije sa ovog foruma.!!!???
Javno su objavili razne hakerske programe i ja sam siguran da sa tim programima već desetine novopečenih hakera spašavaju fotografije od brisanja.
Zar ne shvatate koliku štetu bi to nanelo novom forumu čije temelje udaramo upravo gosn Gavra i ja. Doduše gosn Gavra se vajka kako bi bila šteta dvogodišnjeg rada ali karte su sada otvorene. Kucnuo je odsudni čas. Iako je sva vlast u rukama Vukomana ( Vukoman - Staro ime. ima osećaj za despotsku vladavinu i čvrstu ruku) iako se ovde radi ne o totalitarizmu već o despotizmu MI, MI MORAMO PROGOVORITI !!
Nama nisu dovoljne crno bele fotografije Beograda kojeg više nema.

Ko zna koliko ONI još imaju pristalica iza sebe, ta Vračara i Vuk.
Ukoliko sačuvaju sve fotografije Beograda koga nema, gosn Gavra i ja imaćemo opet samo mrvicu prostora za pražnjenje svojih emotivnih sadržaja.
Sve opet stidljivo između dve fotke.

Mi hoćemo slobodu. Demokratiju, romantiku... Hoćemo, da bez bojazni da smo možda pogrešili forum, da postujemo svoja lična razmišljanja.
Da postujemo linkove povezane sa našim unutrašnjim previranjima, da postujemo sebe, svoju setu, tugu, radost, zaljubljenost, ostavljenost, fascinaciju svetom, fascinaciju sobom, fascinaciju svima vama na ovom forumu čije čitanje će nam omogućiti da živimo još i još i još....kroz vas.
Nama slike nisu dovoljne.
Nas ne interesuje Beograd koga nema to je nama samo povod da imamo vas da nas posmatrate i čitate.
Hoćemo pokretne slike, hoćemo muziku, hoćemo eseje.
To je naš put naša budućnost.
Novi Beograd kojeg više nema.
Ne bih smeo da se usudim da kažem "Gavrin Beograd" jer on kako sam kaže ne želi ništa pretenciozno ali ja duboko u sebi doživljavam tu novu budućnost, kao gosn Gavrinu budućnost.
Iako su mi osećanja ambivalentna u ovom trenutku jer mi je žao da bude izgubljen sav gosn Gavrin rad, tj. fotke, a sa druge strane radujem se novom, slobodi, druženju...duboko verujem u izlive neizdrža sa merom.
Samo da ugase taj Image shack ! Nadam se da nisam pretenciozan što iznosim ovde svoja najdublja lična uverenja.

Ne verujte silama mraka koje se drže starih vrednosti i drže se isključivo teme i postuju i komentarišu fotografije Beograda kojeg više nema.

Pridružite nam se gosn Grk !

SVI nam se pridružite.
Nek vas emocija povede i dajte emocijama i mašti na volju i videćete kako je lepo i prijatno na ovom forumu i bez postovanja fotografija.
 

Saglasavam se vama Golube. I mene je Gavrilo obucio kako se postuje na Forumu. Jedino vas ne razumem vezano za cenjene Zvezdarku Vracaric i Vukomana. Ne vidim (nisam u stanju da vidim) bilo sto bi bilo iole "zazorno" u njihovom "radu". Pa svako se trudi na svoj nacin na ovom Forumu. Ja volim stare fotografije (i ima ih dosta) ali i tekstove, eseje, predloge za muziku i filmove mada ih ja ne moram da pratim ako necu. Budite sigurni: svi mi smo sa vama i to svako na svoj nacin. Mislim da o tome ne treba mnogo raspredati. Zelim vam sve najbolje.    g.

grk је написао/ла:

Гаврило је написао/ла:

Veliko H. Mislim da se slika nalazi u Narodnom muzeju u Nisu. Ne secam se da je bila.   g.

"Većina ličnosti koje su imale prilike da bliže upoznaju kralja Aleksandra ocenile su ga, piše Vasa Kazimirović, kao čoveka u koga je teško proniknuti. Na prvi pogled on je činio utisak "skromna, sramežljiva gimnaziste". Prema kazivanju Visariona Visarionoviča Komarova, generala u srpskoj vojsci, Peri Todoroviću, kralj Aleksandar je izgledao "kao čovek veoma hladan, bez ikakve strasnosti i strasnih zanosa za čim bilo.

Njegov govor, pokreti, misli, osećaji, sve je to nekako neobično tiho, hladno, mirno, pravilno, čisto bih rekao ovo nije živ čovek, već nekakav neobično veštački automat koji sve ovo vrši". Strastan čitalac novina, kralj Aleksandar se i sam rado laćao pera, i pisao za novine - da bi odgovorio onima koji su napadali njegov režim i njega lično (Jaši Prodanoviću, na primer, čija je busija bio list "Odjek"). Svoje (nepotpisane) članke kralj Aleksandar je štampao u "Malim novinama" Pere Todorovića, koji se posle Timočke bune (1883) bio pretvorio u vernog saradnika dinastije Obrenovića.

Bio je kralj Aleksandar i dobar govornik, istina ne tako briljantan kao otac mu. Umeo je da opšti sa prostim svetom, i da ga zadobija za sebe. Ali pre i iznad svega, kralj Aleksandar je bio - pritvoran. Ta crta zapažena je kod njega još u detinjstvu, i tumači se njegovom željom da se na taj način zaštiti i od roditelja i od ljudi koji su ga okruživali, a prema kojima on nije imao nikakvih lepih osećanja...