Да. Мора да је непосредно после 14:00, када се онда завршавало радно време! Шпица!
Кад рекох радно време... Кад сам био клинац, шездесетих година, у Петровцу на Млави су радње радиле двократно. Пре подне до дванаест, па после подне од четири до седам. И то је све. Тек много касније је уведено целодневно радно време, са две смене. Стварно не знам да ли је и у Београду било такво радно време, да радње нису радиле од дванаест до четири.
Сећам се, тада су и поштари излазили на доставу већ око седам ујутру. И сви су у то време били будни. Сада ако се поштар негде појави и позвони пре девет, мајка му после штуца цео дан!
Интересантно, двократно радно време сам после тога видео 1994, али не код нас, него у Солуну. Био сам у Грчкој на летовању и хајде да одем до Солуна, да видим неки већи град. Стигнем тамо око једанаест, и тек што сам се снашао, затворише све радње у центру. И тако све до четири поподне.
Колико се сећам и овде у Београду су радње радиле двократно, исто као у Петровцу на Млави. Иначе, првих година после рата и радно време у неким фирмама је било двократно. Мој отац би дошао кући око 12 и 15 пошто је радио близу нашег стана, па би ручао и чак мало и одспавао. Око 14 h поново би био на послу.
I don't know why but I'm feeling so sad I long to try something I never had Never had no kissin' Oh, what I've been missin' Lover man, oh, where can you be?
The night is cold and I'm so alone I'd give my soul just to call you my own Got a moon above me But no one to love me Lover man, oh, where can you be?
I've heard it said That the thrill of romance Can be like a heavenly dream
I go to bed with a prayer That you'll make love to me Strange as it seems
Someday we'll meet And you'll dry all my tears Then whisper sweet Little things in my ear Hugging and a-kissing Oh, what I've been missing Lover man, oh, where can you be?
Опет ево једне фотографије с нашег форума пренете без питања и обавештења о извору. Но, и на то смо се већ навикли. И пристали, онога момента кад смо их пустили у етар.
Уосталом, то је и најбоље признање нашем раду, што се фотографије преносе даље.
Да. Мора да је непосредно после 14:00, када се онда завршавало радно време! Шпица!
Кад рекох радно време... Кад сам био клинац, шездесетих година, у Петровцу на Млави су радње радиле двократно. Пре подне до дванаест, па после подне од четири до седам. И то је све. Тек много касније је уведено целодневно радно време, са две смене. Стварно не знам да ли је и у Београду било такво радно време, да радње нису радиле од дванаест до четири.
Сећам се, тада су и поштари излазили на доставу већ око седам ујутру. И сви су у то време били будни. Сада ако се поштар негде појави и позвони пре девет, мајка му после штуца цео дан!
Интересантно, двократно радно време сам после тога видео 1994, али не код нас, него у Солуну. Био сам у Грчкој на летовању и хајде да одем до Солуна, да видим неки већи град. Стигнем тамо око једанаест, и тек што сам се снашао, затворише све радње у центру. И тако све до четири поподне.
Колико се сећам и овде у Београду су радње радиле двократно, исто као у Петровцу на Млави. Иначе, првих година после рата и радно време у неким фирмама је било двократно. Мој отац би дошао кући око 12 и 15 пошто је радио близу нашег стана, па би ручао и чак мало и одспавао. Око 14 h поново би био на послу.
Хе, хе, радно време.
Па и у Београду је, до скоро, већина радњи радила двократно, од 8-12 и од 16-20 часова. И, хвала Богу, још увек неке приватне занатске радње раде тако (обућари, рецимо). Не дају се!
Пре пар година сам био у Италији и код њих је то уобичајено. Паметни људи. Чини ми се да је тако на целом Медитерану (изузетак су туристичка места).
Ово што је направљено (тзв. европско или америчко радно време) је тешка свињарија.
Немаш времена ни за себе а камоли за породицу, о пријатељима да и не говорим. Отуђење по сваку цену.
Стотинама, да не кажем хиљадама, година се устајало када сване, у 5, пола 6 у вр' главе. И одједном, то не ваља, све се помера за три сата. Какав напредак, а? Мо'ш мислити.
Краду све, па и време! Крај цивилизације...
Поздрав свима, нарочито поштарима!
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Opet iznenadjenje od "Varoš kapije"... Još jedna od starih lokomotiva ,izdvojena za fundus Železničkog muzeja. Radi se o Austrijjskoj "Sudbahn" lok 32d, građenoj za potrebe lokalnih pruga. Radi lakšeg transporta, skinute su pogonske poluge. Levo od nje se nazire deo, "Kamniškog škrnicelja"-ranije postovanog.
Zgrada u pozadini je bivši VOJNI SERVIS u Savskoj ulici kod ugla sa Višegradskom. Danas je ta zgrada , dosta izmenjena i sedište je neke banke.
Lokomotiva 151 je danas deo postavke Železničkog muzeja u Ljubljani u Parmovoj ul.
Cela serija fotografija koju velikodušno (Na moju radost) postavlja Varoš kapija je nastala od fotografa , koji je VEOMA DOBRO znao šta snima,
i KAKO TREBA snimiti dokument , sa tematikom železničke istorije. Tipičan primer ARHIVSKE fotografije !
(тамо где је данас башта, беше неко градилиште)--снег није спречио женски део гостију да буде у салонкама
Да. Мора да је непосредно после 14:00, када се онда завршавало радно време! Шпица!
Кад рекох радно време... Кад сам био клинац, шездесетих година, у Петровцу на Млави су радње радиле двократно. Пре подне до дванаест, па после подне од четири до седам. И то је све. Тек много касније је уведено целодневно радно време, са две смене. Стварно не знам да ли је и у Београду било такво радно време, да радње нису радиле од дванаест до четири.
Сећам се, тада су и поштари излазили на доставу већ око седам ујутру. И сви су у то време били будни. Сада ако се поштар негде појави и позвони пре девет, мајка му после штуца цео дан!
Интересантно, двократно радно време сам после тога видео 1994, али не код нас, него у Солуну. Био сам у Грчкој на летовању и хајде да одем до Солуна, да видим неки већи град. Стигнем тамо око једанаест, и тек што сам се снашао, затворише све радње у центру. И тако све до четири поподне.
Колико се сећам и овде у Београду су радње радиле двократно, исто као у Петровцу на Млави. Иначе, првих година после рата и радно време у неким фирмама је било двократно. Мој отац би дошао кући око 12 и 15 пошто је радио близу нашег стана, па би ручао и чак мало и одспавао. Око 14 h поново би био на послу.
I don't know why but I'm feeling so sad
I long to try something I never had
Never had no kissin'
Oh, what I've been missin'
Lover man, oh, where can you be?
The night is cold and I'm so alone
I'd give my soul just to call you my own
Got a moon above me
But no one to love me
Lover man, oh, where can you be?
I've heard it said
That the thrill of romance
Can be like a heavenly dream
I go to bed with a prayer
That you'll make love to me
Strange as it seems
Someday we'll meet
And you'll dry all my tears
Then whisper sweet
Little things in my ear
Hugging and a-kissing
Oh, what I've been missing
Lover man, oh, where can you be?
Постоје и верзије Били Холидеј и Еле Фицџералд...
Уосталом, то је и најбоље признање нашем раду, што се фотографије преносе даље.
А ова је баш моја, фотографисала сам 1979:
http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/karadordeva-ulica-lepotica-koja-ceka-...
Да. Мора да је непосредно после 14:00, када се онда завршавало радно време! Шпица!
Кад рекох радно време... Кад сам био клинац, шездесетих година, у Петровцу на Млави су радње радиле двократно. Пре подне до дванаест, па после подне од четири до седам. И то је све. Тек много касније је уведено целодневно радно време, са две смене. Стварно не знам да ли је и у Београду било такво радно време, да радње нису радиле од дванаест до четири.
Сећам се, тада су и поштари излазили на доставу већ око седам ујутру. И сви су у то време били будни. Сада ако се поштар негде појави и позвони пре девет, мајка му после штуца цео дан!
Интересантно, двократно радно време сам после тога видео 1994, али не код нас, него у Солуну. Био сам у Грчкој на летовању и хајде да одем до Солуна, да видим неки већи град. Стигнем тамо око једанаест, и тек што сам се снашао, затворише све радње у центру. И тако све до четири поподне.
Колико се сећам и овде у Београду су радње радиле двократно, исто као у Петровцу на Млави. Иначе, првих година после рата и радно време у неким фирмама је било двократно. Мој отац би дошао кући око 12 и 15 пошто је радио близу нашег стана, па би ручао и чак мало и одспавао. Око 14 h поново би био на послу.
Хе, хе, радно време.
Па и у Београду је, до скоро, већина радњи радила двократно, од 8-12 и од 16-20 часова. И, хвала Богу, још увек неке приватне занатске радње раде тако (обућари, рецимо). Не дају се!
Пре пар година сам био у Италији и код њих је то уобичајено. Паметни људи. Чини ми се да је тако на целом Медитерану (изузетак су туристичка места).
Ово што је направљено (тзв. европско или америчко радно време) је тешка свињарија.
Немаш времена ни за себе а камоли за породицу, о пријатељима да и не говорим. Отуђење по сваку цену.
Стотинама, да не кажем хиљадама, година се устајало када сване, у 5, пола 6 у вр' главе. И одједном, то не ваља, све се помера за три сата. Какав напредак, а? Мо'ш мислити.
Краду све, па и време! Крај цивилизације...
Поздрав свима, нарочито поштарима!
Opet iznenadjenje od "Varoš kapije"... Još jedna od starih lokomotiva ,izdvojena za fundus Železničkog muzeja. Radi se o Austrijjskoj "Sudbahn" lok 32d, građenoj za potrebe lokalnih pruga. Radi lakšeg transporta, skinute su pogonske poluge. Levo od nje se nazire deo, "Kamniškog škrnicelja"-ranije postovanog.
Zgrada u pozadini je bivši VOJNI SERVIS u Savskoj ulici kod ugla sa Višegradskom. Danas je ta zgrada , dosta izmenjena i sedište je neke banke.
Lokomotiva 151 je danas deo postavke Železničkog muzeja u Ljubljani u Parmovoj ul.
Cela serija fotografija koju velikodušno (Na moju radost) postavlja Varoš kapija je nastala od fotografa , koji je VEOMA DOBRO znao šta snima,
i KAKO TREBA snimiti dokument , sa tematikom železničke istorije. Tipičan primer ARHIVSKE fotografije !
Nadam se da sličnih fotografija ima još ? www.klubljubiteljazeleznice-beograd.com/ Sajt je u izradi ....
У једној књизи сам прочитао назив за Топчидер " Версај српских кнежева"!