Da nastavim priču
...Knez Miloš je svojoj ljubavnici sa kojom je imao i jedno dete, koje umrlo kao malo, dao "veliki miraz: hiljadu dukata u jednom džakčiću, lep nakit" i ogromnu zemlju na periferiji ondašnjeg Beograda i udao za svog ministra finansija Herbeza. Došavši u Beograd Herbez je na velikom placu na Varoš-kapiji u ondašnjoj Gospodskoj ulici podigao tri lepe kuće. U kući, u broju 32, Herbez je napravio sebi i svojoj porodici "topli dom". Kuća je bila velika, prava gospodska, sa desetak prostranih glavnih soba, uređenom baštom punom cveća, zimzelenog drveća i voćki. Kada se u ovu Herbezovu kuću 1864. uselio njegov zet Jevrem Grujić, zateko je, kako piše u svojim sećanjima, "dvorište ograđeno debelim zidom preko kojeg se pružao divan pogled na Savu i Avalu" i " dve baštice i jedan manji vinograd..."
Da li neko ima fotografiju kuće na br. 32..........?
Danas je Brankova 32 zgrada izmedju SDK i Minela ... Minel je Brankova 30.
Sinoć sam vitlao po stazama i bogazama interneta, tražeći makar neke podatke o lux. vozu "Mitropa" kojeg je nemačka komanda uvela kao zamenu za ukinuti Simplon-orijent express, tokom 2. Sv. rata. Pretražujući sajtove o saobraćaju tokom rata na područiju Balkana, naleteo sam i na ove dve fotografije Beograda. Motivi su mi poznati od ranije, ali kako nisam baš siguran da su baš ove već postovane-evo ih . Ako su već bile-izvinjavam se .
Ako neko od forumaša ima fotografije ili slično o tom, ratnom "Mitropa" vozu u i oko Beograda, bio bih zahvalan
Mislim da bi nasa omladina trebala a se uci srpskoj istoriji kroz ovakve i slicne clanke a ne kroz arteficijelne udzbenike. To je jedini pravi pristup nacionalnoj istoriji. Ovakvim clancima ( a ne politickim skupovima )obezbedio bi se visoki patriotizam a i svi bi iz istorije imali petice (sto je najmanje vazno) - zavolela bi deca svoj narod umesto sto omladinu direktno poucavamo kako da ga podlo iskoriscava. grk
Poštovani gospodine Grk.
Da li ste sigurni u svoj zaključak?
Meni je ovaj primer daleko, daleko od patriotizma.
Čovek se samo lepo "ugradio" između Austrijanaca i ustanika u Srbiji.
Ako se ne varam, to se ne zove "patriotizam", već "ratno profiterstvo".
Naravno, posle je mogao da bude dobrotvor, humanista i sl., ali "da ne pitamo kako je zaradio prvi milion".
Ustvari, možda ste Vi i u pravu. Možda je bolje da današnju omladinu učimo da u životu sve mora da se plati, a ko može i da sve naplati.
Да наставимо са занимљивим сликама са изложбе: "Београд 1945 - 1955 у објективу војних фооторепортера"; Мала галерија Дома војске Србије; аутор изложбе Зоран Миловановић.
На следећој слици је фискултурни дефиле са трга Славија 1947. године:
Драги форумски пријатељице и пријатељи, од сутра, извесно време, нећу моћи да се јављам и овим хоћу да оправдам изостанке. Не дај, Боже, да сам се прикључио групи апстинената, или да сам основао своју групу „одлазећих“ (све једно из ког разлога) и сад вирим кроз рупу на тараби. Чим будем могао, поново ћу се са задовољством придружити.
Mislim da bi nasa omladina trebala a se uci srpskoj istoriji kroz ovakve i slicne clanke a ne kroz arteficijelne udzbenike. To je jedini pravi pristup nacionalnoj istoriji. Ovakvim clancima ( a ne politickim skupovima )obezbedio bi se visoki patriotizam a i svi bi iz istorije imali petice (sto je najmanje vazno) - zavolela bi deca svoj narod umesto sto omladinu direktno poucavamo kako da ga podlo iskoriscava. grk
Poštovani gospodine Grk. Da li ste sigurni u svoj zaključak? Meni je ovaj primer daleko, daleko od patriotizma. Čovek se samo lepo "ugradio" između Austrijanaca i ustanika u Srbiji. Ako se ne varam, to se ne zove "patriotizam", već "ratno profiterstvo". Naravno, posle je mogao da bude dobrotvor, humanista i sl., ali "da ne pitamo kako je zaradio prvi milion". Ustvari, možda ste Vi i u pravu. Možda je bolje da današnju omladinu učimo da u životu sve mora da se plati, a ko može i da sve naplati.
Падобранче, мислим да ти и Грк имате исти став према човеку о коме је реч у чланку.
Грк је можда хтео да каже да децу у школама уче, пре свега, историји ратова и политичких система, а да им не причају обичније ствари, не причају им историју кроз људске судбине (као Томас Карлајл), или кроз приказивање живота људи у појединачним историјским периодима. Премда, последњих година је и у уџбеницима све више друштвене, а све мање политичке историје.
У чланку, о коме је реч, написано је у каквој је беди живео српски народ под Турцима (отац продаје своје дете због беде, а нека савремена тумачења нас убеђују како су Турци просветили и просветлили српски народ), како су трговци и у ратним условима трговали и омогућавали Србима да дођу до робе која је била неопходна, али је била дефицитарна (муниција, храна), а наши прваци су то разумевали, јер су и сами били трговци (види данашњи чланак о Пожаревљанима). Да нису живели у Аустрији и били богати трговци, дакле угледни грађани, били би сумњиви, па би били праћени или хапшени због кријумчарења. А зато што су имали много пара, могли су да плате и потплате где треба и кога треба. Тако су преко обреновачке и ковинске скеле ноћу пребациване пушке, муниција, храна... Да тога није било, можда не би ни устанак био тако успешан, у почетку.
Објашњено је како су употребљаване пушке у то време (пуњење, опаљивање, фишеци, фишеклије), писано је отворено о схватању морала и казнама за неморал... Значи писано је без увијања и без идеолошких предрасуда...
О свему треба да се пише, да би читаоци могли сами да донесу суд о времену, али и да разумеју да су то била другачија времена, са другачијим схватањима друштвених околности и другачијим моралним нормама.
Да ли сте икада чули или читали да је неки путописац ушао у собу војводе Миленка Стојковића, и затекао га како помно чита неку књигу. Највероватније да нисте. Читали сте да је био јунак, да је имао толико-и-толико победа над Турцима, евентуално да је био женскарош и имао харем. Можда нисте размишљали о различитости схватања начина живота Срба с једне и друге стране Мораве (а не само са једне и друге стране Саве и Дунава!). Можда сте се згрозили над понашањем једног Србина, хришћанина, који је имао харем и поклањао жене. А он је само живео онако како је у Турској царевини (а Србија је била саставни део Турске царевине) живео богатији трговац. Нису сви богати трговци тако живели, али он јесте, и то онда није посматрано као сувише настрано. Само су његови противници то потезали кад му нису могли пребацити да није јунак, способан и поуздан војсковођа и политичар.
Родољуб треба да о свом народу зна што више, и оно што се данас сматра прихватљивим друштвеним понашањем и оно што се сматра неприхватљивим. Али треба да упозна и околности, схватања и начин живота, да би могао разуме своје претке, а не само да суди, оцењује...
Da nastavim priču
...Knez Miloš je svojoj ljubavnici sa kojom je imao i jedno dete, koje umrlo kao malo, dao "veliki miraz: hiljadu dukata u jednom džakčiću, lep nakit" i ogromnu zemlju na periferiji ondašnjeg Beograda i udao za svog ministra finansija Herbeza. Došavši u Beograd Herbez je na velikom placu na Varoš-kapiji u ondašnjoj Gospodskoj ulici podigao tri lepe kuće. U kući, u broju 32, Herbez je napravio sebi i svojoj porodici "topli dom". Kuća je bila velika, prava gospodska, sa desetak prostranih glavnih soba, uređenom baštom punom cveća, zimzelenog drveća i voćki. Kada se u ovu Herbezovu kuću 1864. uselio njegov zet Jevrem Grujić, zateko je, kako piše u svojim sećanjima, "dvorište ograđeno debelim zidom preko kojeg se pružao divan pogled na Savu i Avalu" i " dve baštice i jedan manji vinograd..."
Da li neko ima fotografiju kuće na br. 32..........?
Danas je Brankova 32 zgrada izmedju SDK i Minela ... Minel je Brankova 30.
Ako neko od forumaša ima fotografije ili slično o tom, ratnom "Mitropa" vozu u i oko Beograda, bio bih zahvalan
Mislim da bi nasa omladina trebala a se uci srpskoj istoriji kroz ovakve i slicne clanke a ne kroz arteficijelne udzbenike. To je jedini pravi pristup nacionalnoj istoriji. Ovakvim clancima ( a ne politickim skupovima )obezbedio bi se visoki patriotizam a i svi bi iz istorije imali petice (sto je najmanje vazno) - zavolela bi deca svoj narod umesto sto omladinu direktno poucavamo kako da ga podlo iskoriscava. grk
Poštovani gospodine Grk.
Da li ste sigurni u svoj zaključak?
Meni je ovaj primer daleko, daleko od patriotizma.
Čovek se samo lepo "ugradio" između Austrijanaca i ustanika u Srbiji.
Ako se ne varam, to se ne zove "patriotizam", već "ratno profiterstvo".
Naravno, posle je mogao da bude dobrotvor, humanista i sl., ali "da ne pitamo kako je zaradio prvi milion".
Ustvari, možda ste Vi i u pravu. Možda je bolje da današnju omladinu učimo da u životu sve mora da se plati, a ko može i da sve naplati.
На следећој слици је фискултурни дефиле са трга Славија 1947. године:
Првомајска парада 1951
Како се градио Трг Маркса и Енгелса:
Ове рушевине на данашњем Тргу Николе Пашића су остаци зграде Окружног суда, саграђеног 1898.
Са исте изложбе је и слика демонстрација из 1953. на којој се лево још увек види зграда суда.
Драги форумски пријатељице и пријатељи, од сутра, извесно време, нећу моћи да се јављам и овим хоћу да оправдам изостанке. Не дај, Боже, да сам се прикључио групи апстинената, или да сам основао своју групу „одлазећих“ (све једно из ког разлога) и сад вирим кроз рупу на тараби. Чим будем могао, поново ћу се са задовољством придружити.
MIlane, ova zgrada prekoputa srušenog suda mi izgleda arhitektonski zanimljiva. Da li znaš nešto više................
Poštovani gospodine Grk. Da li ste sigurni u svoj zaključak? Meni je ovaj primer daleko, daleko od patriotizma. Čovek se samo lepo "ugradio" između Austrijanaca i ustanika u Srbiji. Ako se ne varam, to se ne zove "patriotizam", već "ratno profiterstvo". Naravno, posle je mogao da bude dobrotvor, humanista i sl., ali "da ne pitamo kako je zaradio prvi milion". Ustvari, možda ste Vi i u pravu. Možda je bolje da današnju omladinu učimo da u životu sve mora da se plati, a ko može i da sve naplati.
Падобранче, мислим да ти и Грк имате исти став према човеку о коме је реч у чланку.
Грк је можда хтео да каже да децу у школама уче, пре свега, историји ратова и политичких система, а да им не причају обичније ствари, не причају им историју кроз људске судбине (као Томас Карлајл), или кроз приказивање живота људи у појединачним историјским периодима. Премда, последњих година је и у уџбеницима све више друштвене, а све мање политичке историје.
У чланку, о коме је реч, написано је у каквој је беди живео српски народ под Турцима (отац продаје своје дете због беде, а нека савремена тумачења нас убеђују како су Турци просветили и просветлили српски народ), како су трговци и у ратним условима трговали и омогућавали Србима да дођу до робе која је била неопходна, али је била дефицитарна (муниција, храна), а наши прваци су то разумевали, јер су и сами били трговци (види данашњи чланак о Пожаревљанима). Да нису живели у Аустрији и били богати трговци, дакле угледни грађани, били би сумњиви, па би били праћени или хапшени због кријумчарења. А зато што су имали много пара, могли су да плате и потплате где треба и кога треба. Тако су преко обреновачке и ковинске скеле ноћу пребациване пушке, муниција, храна... Да тога није било, можда не би ни устанак био тако успешан, у почетку.
Објашњено је како су употребљаване пушке у то време (пуњење, опаљивање, фишеци, фишеклије), писано је отворено о схватању морала и казнама за неморал... Значи писано је без увијања и без идеолошких предрасуда...
О свему треба да се пише, да би читаоци могли сами да донесу суд о времену, али и да разумеју да су то била другачија времена, са другачијим схватањима друштвених околности и другачијим моралним нормама.
Да ли сте икада чули или читали да је неки путописац ушао у собу војводе Миленка Стојковића, и затекао га како помно чита неку књигу. Највероватније да нисте. Читали сте да је био јунак, да је имао толико-и-толико победа над Турцима, евентуално да је био женскарош и имао харем. Можда нисте размишљали о различитости схватања начина живота Срба с једне и друге стране Мораве (а не само са једне и друге стране Саве и Дунава!). Можда сте се згрозили над понашањем једног Србина, хришћанина, који је имао харем и поклањао жене. А он је само живео онако како је у Турској царевини (а Србија је била саставни део Турске царевине) живео богатији трговац. Нису сви богати трговци тако живели, али он јесте, и то онда није посматрано као сувише настрано. Само су његови противници то потезали кад му нису могли пребацити да није јунак, способан и поуздан војсковођа и политичар.
Родољуб треба да о свом народу зна што више, и оно што се данас сматра прихватљивим друштвеним понашањем и оно што се сматра неприхватљивим. Али треба да упозна и околности, схватања и начин живота, да би могао разуме своје претке, а не само да суди, оцењује...