... ma ovaj me neodoljivo podseća na kalifa umesto kalifa :bigsmile: , znate vi da ne mislim na ovdašnjeg taze prekrštenog Iznoguda ...a vidi, vidi, pominje i nekokog sveca J) - ali je najvažnije da je zaždio glavom bez obzira :p ...
Kasino, ova tvoja razglednica mi je u potpunosti mišteriozna. Jedino što se od madžarskog ovde da razumeti je ovaj deo gde kaže "Dođite Švabe!", ali to mi ne pomaže da sebi dočaram o čemu se tu radi. Kaže li nešto sa zadnje strane?
Хавајска музика може да се свира на обичној steel гитари, слајд стилом.
Међутим, пре рата су постојали цели кабинети са конструкцијом. То су биле pedal steel гитаре, као што је ова:
Ако ја добро памтим ликове, овај човек овде требао би бити знаменити Пол Вајтмен, један од оних људи који је успео увести џез у своје полусимфонијске аранжмане и ангажовати најзначајније солисте за свој оркестар.
А пошто је речи било и о далматинској музици која се много емитовала на радију пре рата, ево и портрета двојице људи (трећег, Мирка Марковића нисам засада пронашао на интернету) који су били посебно ангажовани у њеном извођењу:
Године 1939. сва тројица отишла су по препоруци Владе да би представљала нашу земљу на Светској изложби у Њујорку и одатле се више нису вратили назад. Осим тога што су изводила далматинску музику (Урош Сеферовић је чак и компоновао прегрш песама у том духу, а једна од познатијих композиција која је остала до дана данашњег позната је "Не плачи Данијело"), ови људи су били и те како значајни за развој и модернизацију наше народне музике, наступајући често било сами било са Симом Беговићем који је водио оркестар у радију. Отишавши у Америку успешно су изводили наше песме, често их спајајући са савременим трендовима популарне музике и џеза оног доба.
Нажалост, о деловању ових људи од пре рата нема података (звучних записа) и често, превише често ћете чути да је за модернизацију и очување наше народне музике одговоран и заслужан - Властимир Павловић Царевац.
Ko je, kada i za koga projektovao zgradu kod Crvenog pevca? Liči na Nestorovića ili Tanezevića. Često je previdimo a ona je jedna od najraskošnijih zgrada podignutih između dva rata i to na tako izuzetnoj poziciji.
Ko je, kada i za koga projektovao zgradu kod Crvenog pevca? Liči na Nestorovića ili Tanezevića. Često je previdimo a ona je jedna od najraskošnijih zgrada podignutih između dva rata i to na tako izuzetnoj poziciji.
Кућа коју је трговац Јоца Јовановић поклонио Београдској трговачкој омладини:
Књегиње Љубице 26
Ako se dobro sećam ovo je kuća odmah ispod raskrsnice s Vasinom. Naravno, danas je više nema, ali šta je sa zgradom levo od nje? Ne sećam je se. Srušena ili prepravljena?
Ја, за почетак, не знам ни где је та "Клеопатра" била.
Ne znam ni ja. Bar je sudeći po ovom iskazu bio čuven. A i atmosfera koju opisuje Đukić, je bila više nego zanimljiva. Vredelo bi istražite poslerfatne barove. Koliko se sećam kod Puriše Đorđevića ima par scena u Barovima.
Kasino, ova tvoja razglednica mi je u potpunosti mišteriozna. Jedino što se od madžarskog ovde da razumeti je ovaj deo gde kaže "Dođite Švabe!", ali to mi ne pomaže da sebi dočaram o čemu se tu radi. Kaže li nešto sa zadnje strane?
Хавајска музика може да се свира на обичној steel гитари, слајд стилом.
Међутим, пре рата су постојали цели кабинети са конструкцијом. То су биле pedal steel гитаре, као што је ова:
Ако ја добро памтим ликове, овај човек овде требао би бити знаменити Пол Вајтмен, један од оних људи који је успео увести џез у своје полусимфонијске аранжмане и ангажовати најзначајније солисте за свој оркестар.
А пошто је речи било и о далматинској музици која се много емитовала на радију пре рата, ево и портрета двојице људи (трећег, Мирка Марковића нисам засада пронашао на интернету) који су били посебно ангажовани у њеном извођењу:
Године 1939. сва тројица отишла су по препоруци Владе да би представљала нашу земљу на Светској изложби у Њујорку и одатле се више нису вратили назад. Осим тога што су изводила далматинску музику (Урош Сеферовић је чак и компоновао прегрш песама у том духу, а једна од познатијих композиција која је остала до дана данашњег позната је "Не плачи Данијело"), ови људи су били и те како значајни за развој и модернизацију наше народне музике, наступајући често било сами било са Симом Беговићем који је водио оркестар у радију. Отишавши у Америку успешно су изводили наше песме, често их спајајући са савременим трендовима популарне музике и џеза оног доба.
Нажалост, о деловању ових људи од пре рата нема података (звучних записа) и често, превише често ћете чути да је за модернизацију и очување наше народне музике одговоран и заслужан - Властимир Павловић Царевац.
Ko je, kada i za koga projektovao zgradu kod Crvenog pevca? Liči na Nestorovića ili Tanezevića. Često je previdimo a ona je jedna od najraskošnijih zgrada podignutih između dva rata i to na tako izuzetnoj poziciji.
Ko je, kada i za koga projektovao zgradu kod Crvenog pevca? Liči na Nestorovića ili Tanezevića. Često je previdimo a ona je jedna od najraskošnijih zgrada podignutih između dva rata i to na tako izuzetnoj poziciji.
Таназевић.
Књегиње Љубице 26
Ako se dobro sećam ovo je kuća odmah ispod raskrsnice s Vasinom. Naravno, danas je više nema, ali šta je sa zgradom levo od nje? Ne sećam je se. Srušena ili prepravljena?
Kuće u selu Izvor - Bosilegrad! Privatno za V.A.
Zupanc ,sve tri su izuzetne. Da li imaj još ovakvih? I razmisli da otvorimo novu Termu na Forumu koja bi se bavila Srbijom. VA
Da li neko ima sliku!
Ја, за почетак, не знам ни где је та "Клеопатра" била.
Ne znam ni ja. Bar je sudeći po ovom iskazu bio čuven. A i atmosfera koju opisuje Đukić, je bila više nego zanimljiva. Vredelo bi istražite poslerfatne barove. Koliko se sećam kod Puriše Đorđevića ima par scena u Barovima.
Ko zna - zna!